Prešao 200.000 kilometara čamcem
Za tri nedelje preplovi od Zemuna do Crnog mora. Na pomolu novi izazov - plovidba do ušća Rajne u Severno more, koju će prvi opisati u brodskom dnevniku

Nebojša Barjaktarević, pre pet godina, u omalenom čamcu "Nivi", za samo tri nedelje prešao je 1.173 kilometara, od Zemuna do Crnog mora. Informatičar u beogradskom "Energoprojektu", pisac i doživotni zaljubljenik u Dunav, četiri je decenije testirao veliku reku, zavlačio se po šipražju, izučavao vrtloge i virove, ribario i brodio njegovim vodama i po 5.000 kilometara godišnje. Ili oko 200.000 kilometara - ukupno! A, onda, posle mnogih povrataka, rešio da, iz prve ruke, zgode i nezgode sa putovanja pretoči u putopisnu knjigu "Dunavom do Crnog mora", koja je, posle mnogo peripetija, svetlost dana ugledala prošle nedelje.

Uz veliki broj fotografija, opisana su sva mesta pored Dunava, zgode i nezgode s jedinim mornarom, koga je poveo sa sobom u osvajanje nulte tačke, prevrtanja u hladnim brzacima, ali i korisne informacije - gde su banke, pošte, pijace, restorani... Nastavio je u maniru prethodne knjige "Hod po reci", koja je bila hronika njegovog življenja na Savi, Dunavu, Tisi i Moravi, u kojoj je opisano i putovanje do Beča, koje nije uspeo da završi zbog bolesti jednog od članova ekspedicije.
   
      

Doveslao do "kalašnjikova"

Prošao je Nebojša svašta, pojedine deonice, zbog umora prešao na vuču, prevrnuo se sa gumenim čamcem. Najteže im je, kaže, bilo kada ih je zarobila rumunska vojska.
- Cevi su bile uperene u nas. Oni nijedan jezik, osim rumunskog, ne govore, a mi rumunski ne znamo. Srećom, zatekao se neki njihov oficir koji je bio iz nekog mesta na granici sa Srbijom, te mu objasnismo nekako da se nismo namerno vezali za rumunsku obalu nego nas je nevreme primoralo. U knjizi je čak objavljena i priznanica da se vidi da smo i kaznu platili - priseća se Barjaktarević.
      
      
      
   
   
      

I ribe dosade

- Jesam ribolovac, ali posle nedelja provedenih u čamcu, čoveku dosadi riba. Na čamcu smo, uz nekoliko kartona jaja, jeli uglavnom ribu, a po povratku, odem na pecanje u Tekiju. Pa, onda celo jutro pecam smuđeve, po podne ih prodam i odem na roštilj - priča Nebojša.
      
      
      
   

Brodić "Nivi", nazvan po početnim slovima imena članova Nebojšine porodice, i pomoćni gumeni čamac, uz Dunav, glavni su akteri hronike puta od Beograda do Sulina. Priča počinje od pripreme broda, a završava se na Crnom moru.

- Tada sam imao samo jednog člana posade, starijeg čoveka sa vrlo problematičnim karakterom. Nepredvidljiv i težak, ali je Dunav znao u dušu, živeo sa rekom i znao je kako da se snađe u teškim situacijama. Svi su me pitali kud baš njega da povedem. I, imao sam dosta problema sa njim. U povratku, negde pred kraj puta, morao sam da ga iskrcam na brod koji je plovio za Srbiju, jer mi je, usred noći, u znak bunta i iz pijanstva, isekao kanape kojima je gumeni čamac bio vezan za brod. Ja, kao da sam osetio kakav je lik, pa sam, izgleda, nesvesno baš njega pozvao. Takvim ponašanjem začinio je priču i, uz Dunav, postao najzanimljiviji lik u knjizi - priča Barjaktarević.

Bilo je, kaže, teških trenutaka, ali i divnih, poput prelepih Ukrajinki, gostoprimstva žitelja Sulina ili pozdrava preko razglasa za jahtu "Beograd".
Ipak, ni u jednom trenutku nije ni pomišljao da odustane jer, kaže, Dunav voli i kad je okovan ledom i kad je mutan i nepristupačan. Ponekad se i naljuti na njega, ali to je, kaže, tako kad se neko voli. I uvek je žalio što nije otišao u lađare.

Kao da mu ova plovidba nije bila dosta, pa se sad sprema u novu, još veću i opasniju avanturu. Želeo bi, kaže, da sastavi Crno sa Severnim morem, da krene Dunavom put Regensburga, kroz srce Evrope, pa Majnom i Rajnom do voda Severnog mora. Plovidba cirka pola godine i skoro 6.000 kilometara...

- U šali kažem, nikad u životu nisam bio u nečemu prvi i jedini - uvek sam bio drugi, peti... Čak i kod devojaka, pa me sad i supruga ostavila zbog šefa. Ne bih bio prvi čovek koji je preplovio razdaljinu od Suline do Roterdama, ali bio bih prvi koji bi o tome pisao. U posadi će biti četiri člana, jer je i put znatno duži - biću, naravno, ja, kao šef ekspedicije, mašinista, koji bi brinuo o brodu, snimatelj neke televizije i brodski lekar. Pitaju me što mora lekar. Ne mora, može i lekarka - priča rekoplovac i dodaje da je jedino što je neizvesno - kada će na sever ploviti. Sada bi mu, kažu, trebao veći čamac, dozvole su skuplje, pa bi mu dobro došao neko ko bi put malo finansijski pogurao ili barem sredio neke popuste kod nemačke ambasade.

- Dosad su na poslu imali razumevanje za moja odsustva, ali ću za ovih šest meseci morati, jer sam iz firme izbivao najduže po dva meseca. Za pet meseci moraću da smislim neko plaćeno, neplaćeno...
Sve bi dao, kaže, da stigne iz Zemuna do Regensburga, Dunavom uzvodno, kanalom do Majne, pa Rajnom, nizvodno do Severnog mora, a kako će da se vrati odatle - ne zna. Razmišljaće o tome kad doplovi do cilja.
Aleksandra Klarić

zivot je reka..