Shopping – univerzalni “flaster” za sve što je krivo u našim životima

Bilo da novcem želimo razveseliti naše najdraže i kupiti im nešto lijepo, uplatiti putovanje života za svoju porodicu ili partnera ili osjetiti sigurnost koja proizlazi iz financijske situiranosti, nitko od nas neće reći da je novac nešto čega u životu ne bismo voljeli imati više. No šta su zapravo razlozi naše kupnje, potrošačke histerije i konačno dugova u koje sve češće zapadamo i ima li ova idilična slika i tamnu stranu?
Mnogobrojna istraživanja u psihologiji pružaju potvrdan odgovor na to pitanje i bacaju svjetlo na prave razloge zašto kupujemo. Ono što je interesantno je da malo koji od tih razloga ima veze sa našim stvarnim potrebama.

Reklame i oglasi kojima smo zasipani gotovo svaki dan svakako daju svoj doprinos prekomjernoj kupnji. Bazirani na pažljivom proučavanju ljudske psihe oni nas privlače da kupimo određeni proizvod misleći da njime rješavamo neki sasvim drugi problem. Ako budemo nosili sat na primjer kakav nosi naš omiljeni sportaš ili glumica, bit ćemo uspješni i lijepi baš kao što su oni. Ili ako probamo najnoviji mliječni proizvod koji na našim ekranima pije netko izuzetno zdravog, vitkog izgleda i mi ćemo biti takvi. To što ćemo ostatak vremena provesti sa vrećom čipsa u ruci, sjedeći pred tim istim ekranom, nije uopće važno.
Ugodno iskustvo kupnje još jedan je privlačan faktor da vrijeme provedemo u dućanima. I kod nas i u inozemstvu sve se više pažnje posvećuje uređenju kupovnog prostora; on postaje ugodan, zanimljiv i prepun dodatnih usluga kao sto su na primjer čuvanje djece, omogučavajući nam da provedemo što više vremena kupujući.

Tu je zatim i sve potpunija ponuda koja je često vezana uz stvari koje vidimo na filmovima ili u časopisima. Torbice likova iz omiljene serije, majice sa znakom naših junaka, namještaj koji liči na nešto što smo vidjeli u časopisu i lista ide dalje i dalje. Mediji su jedan od glavnih “prijatelja” potrošnje i namjerno ili nesvjesno, definitivni kontributor u našem putu prema dugovima.
Društvo i njegov pritisak te pristupačnost kreditnih kartica i sve jednostavnije posudbe također nas guraju u kupnju. “Odijelo čini čovjeka” izreka je koju smo svi čuli puno puta, a o tome da nas na ulici sasvim drukčije gledaju ako smo dobro obučeni sa koordiniranim detaljima, nego ako smo recimo u iznošenoj iako čistoj trenirci, bolje da ne govorimo. Zato nam je najlakše uzeti kreditnu karticu koju vrlo rijetko povezujemo sa novcem ili ući u minus dobrovoljno ponuđen od naše banke te potrošiti iznad naših mogućnosti. Konačno račun će doći neki drugi dan a do onda će sve sigurno biti bolje.

No naša rasprava ne bi bila potpuna kada u tematiku ne bismo zavirili i malo dublje. Činjenica je svakako da spomenuti faktori imaju veliki uticaj na našu potrošnju no istraživanja su jednoglasna u poruci da smo glavni “krivac” ipak mi sami i ono šta se dešava u nama. A tu je riječ koja se najčešće spominje: samopoštovanje.

Svakako da je lakše kriviti okolinu i vanjske faktore za bilo što što radimo krivo pa tako i za nerazumno trošenje. No poruka znanosti savršeno je jasna: mi kupujemo da bi smo se osjećali bolje, mislili da vrijedimo više i našli se u materijalnim stvarima jer se ne možemo naći u onim drugim, vrednijima. I tu je ključ naše promjene i novoga, zdravijeg stava prema novcu. Dokle god mislimo da je okolina kriva i fokusiramo se isključivo na vanjske faktore čak i uložimo vrijeme u praćenje i evidentiranje svojih troškova, nećemo promijeniti ono najvažnije, a to je naš stav prema kupnji i razloge koji nas na nju tjeraju.

Umjesto toga, produktivnije bi bilo da prihvatimo kako naša osobna vrijednost nema nikakve veze sa time koliko novaca imamo i stvarima koje taj novac kupuje. Ona je u nama i ako se želimo osjećati jače i bolje, čitanje knjige, novi hobi ili nešto lijepo sto možemo napraviti za ljude koje volimo puno će nas prije dovesti do tog osjećaja i duže ga zadržati u nama nego što će to moći prazni predmet kojeg vrlo vjerovatno ne trebamo, ne možemo ga si priuštiti, a tako ga je jednostavno izgubiti.

Imam novac

Ne znam... al nikad to nisam tako dozivljavao...
Volim da kupujem, ali ne mogu da kazem da udjem sa namerom da kupim cackalicu a izadjem sa 4 torbe...
Niti da u tome nalazim neko smirenje ili rasterecenje...

Valjda svako ima neki svoj shopping.. meni je to neko vreme bio bilijar

Па све и па жарко желим бити шопинг манијак, не могу, јер су моја студентска "примања" прилично скромна...
А и не видим сад неко неземаљско задовољство у тој опсесивно-компулсивној потреби и радњи...
Пре бих смазала кило сладоледа... 

sta znam...kupujem samo ono sto mi treba...nisam zaludjen sa gomilanjem nepotrebnih stvari...jedina mi je greska sto nikad ne idem u vise prodavnica vec uvek kupim u prvoj gde udjem...posle se ispostavi da u drugoj prodavnici je to dosta jeftinije ...sta cu kad me mrzi da se setam

Ja se stvarno osecam dobro posle shoppinga,imao sam chak obichaj da kad me obuzme nervoza odem i kupim sebi neshto.
Moze i neshto skroz sitno da pomogne u zavisnosti od kolichine nervoze.Ako pravilno rasporedish to tako da kupujesh ono shto ti stvarno treba u momentima kada se nakupi nervoza moze da ima terapeutski efekat a da ne budesh mentol sa gomilom nepotrebnih stvari.

Tužni kupci troše više novca

Lidija Novaković 01.04.2008.

Ako obavljate neku kupovinu kada ste tužni, pazite na svoj novčanik! U najnovijoj studiji naučnici su istraživali ljudske navike pri kupovini i došli do sledećeg zaključka: kupci tužnog raspoloženja, naročito oni malo rastrojeni, ne donose uvek najbolje odluke u kupovini. Istraživanje je sprovedeno na dve grupe ispitanika. Prvoj grupi prikazan je tužan film, a drugoj emocionalno neutralan. Potom su svima prodavane flašice vode, ali ispitanicima iz prve grupe po četiri puta većoj ceni. I oni su je kupovali, bez protestovanja.

Jedna studija otišla je i korak dalje, istražujući koji su to mehanizmi u čoveku koji pokreću želju za trošenjem novca kada smo tužni. Nakon što su odgledali tužan film, ispitanici su imali zadatak da napišu pismeni sastav o tužnoj situaciji iz njega. U svim sastavima istraživači su uočili sledeće: tužan čovek je fokusiran na samog sebe, njegove rečenice počinju najčešće sa "ja", "mene" i "moje".

Završetak eksperimenta bio je sličan prethodnom - tužna grupa je lakomisleno izdvajala veće svote novca za kupovinu običnih predmeta. Zanimljivo je i sledeće: kada je ispitanicima predočeno da razlog njihove trenutne rasipnosti može biti tuga koju osećaju, oni su to svi odreda odlučno poricali.

Ovi naučni zaključci poništavaju napise u popularnim magazinima (koji, uostalom, i žive od reklama) u kojima se tvrdi da je šoping odličan lek za bolje raspoloženje. Naprotiv - odlazak u šoping kada ste tužni, samo će vam isprazniti novčanik, a neće rešiti probleme.

Osećanje tuge može biti i okidač za ekstravagantne prohteve. Kada mislite loše o samom sebi, želite da posedujete nešto skupo da biste se osećali bolje.

Takvo postupanje nije izazvano samo mehanizmima u ljudskoj prirodi - mediji imaju veliku ulogu u svemu tome. Savremena potrošačka kultura konstantno ohrabruje ljude da kupuju što više kako bi se osećali bolje. Reklamni stručnjaci su duboko svesni toga; zapravo, na tome i počiva čitava reklamna industrija. Reklamni slogani poput: "Vi zaslužujete sreću", "Za vas samo najbolje", "Usrećite sebe i svoju porodicu", iza kojih se krije reklama za banku, nezdravo piće ili modnu marku, jasno svedoče o toj pojavi. Kupovina preko interneta ili u raznim telešopovima takođe je mamac za osobu u tužnom raspoloženju.

Šoping može doneti izvesno zadovoljstvo, ali ono je kratkotrajno. Ne nasedajte na reklamne trikove, bolje je da u kupovinu krenete kada ste lepo raspoloženi.

Izvor: Krstarica

Šopingholizam - ovisnost modernog doba
Moderan način života proizvodi sve više ovisnika, posebno onih o šopingu.




Kupovina je sastavni dio modernog života. Svakodnevno kupujemo namirnice, kućanske potrepštine, kozmetiku i ostalo. Šoping se obično shvaća kao radnja koju žene obavljaju sa zadovoljstvom i u kojoj uživaju. Najčešće i jest tako, osobito kad ono ne prelazi granice zdravog razuma i ne tjera nas u bankrot. Međutim, što kad kupovanje postane destruktivna ovisnost koja nas uništava ne samo financijski, već i emocionalno i duševno?

Uzroci ovisnosti

Nitko sa sigurnošću ne zna što uzrokuje ovisničko ponašanje. Novije studije pokazuju kako se možda radi o genskom uzročniku, drugi problem nalaze u stresu i problemima, a treći u traumama iz djetinjstva. Psiholozi tvrde kako ovisnost o šopingu može biti posljedica osjećaja velike ljutnje, depresije, anksioznosti ili samoće, odnosno indikator puno težih psihičkih problema.

Statistički podaci

Doktori su identificirali simptome i ovisnost o šopingu „priznali“ kao bolest 1990. godine. Ovaj se duševni i mentalni poremećaj puno češće javlja kod ženskog spola, a posljednjih godina širi se poput epidemije. Prema istraživanjima 20% Njemica osjeća konstantnu potrebu za kupovanjem. Ovisnost je zahvatila i 40% Amerikanki, dok 52% Britanki kaže kako u šopingu uživa više nego u seksu.

Znakovi i simptomi bolesti

Kad osoba ima čestu potrebu kupovanja, često kupuje stvari koje joj zapravo ne trebaju. Asesoare i nakit koje će potom pospremiti u ladicu ili ukrase za stan koji joj se zapravo samo gomilaju. Kompulzivno kupovanje – ovisnik o šopingu ima problema s granicom, krene kupiti jedne hlače koje mu trebaju, a kući se vraća s njih sedam. Ovisnost je kronična, progresivne je prirode i s vremenom postaje sve učestalija i izraženija. Skrivanje vlastite financijske situacije, laganje o cijeni proizvoda kojeg su kupili i njihovoj količini također je indikator ovisnosti. Često izbivanje od kuće i laganje o svojim aktivnostima izvan kuće isto tako upućuje na to da osoba ima problem.

Posljedice

Posljedice ovisnosti o kupovanju, osim mogućeg financijskog bankrota iste su kao i kod svih ostalih ovisnosti i gotovo su jednaki simptomima koji ih uzrokuju: depresija, anksioznost, samoća, svađe s bližnjima, raspad obiteljskih veza, nemogućnost normalnog obavljanja svakodnevnih obaveza i aktivnosti, uništeno samopouzdanje i sl. Kao i svaku drugu ovisnost treba je liječiti uz pomoć stručnjaka, liječnika ili psihologa.

Javno

ako to ne utice na finansijsku stabilnost...why not?   kad ima toliko lepih stvari...i i nteresantnih 

Страст, опсесија или зависност



Када куповина прераста у зависност и зашто купохоличари често пате од недостатка самопоуздања и „упадају” у депресију, објашњава Лорин Коран, психијатар Универзитета у Станфорду

Одлазак у куповину после напорног дана може деловати веома опуштајуће. Добар је осећај наградити себе неком ситницом за уложени труд након положеног испита или успешно завршеног пословног пројекта, али и утешити се након раскида са вољеном особом. Проблем настаје када куповина измакне контроли и постане једино или главно средство за постизање доброг расположења. Релативно нова „бољка” која се шири великом брзином у Америци и у већини развијених земаља Европе јесте купохолизам, неумерено трошење које поприма одлике праве зависности.

Нова истраживања откривају да неке трошаџије купују да би подигли самопоуздање и изборили се са одређеним унутрашњим проблемима, док су други вођени простим материјализмом. Без обзира на мотив, истраживачи су сагласни да понашање при куповини може ићи од површне забаве до озбиљне зависности. Овај проблем проучаван је и у медицини, а познат је под називом ониоманија (од грчких речи onios – на продају и mania – лудило) и представља компулзивну (присилну) жељу за куповином. У основи, купохоличари, док купују, добијају неколико момената доброг расположења. То је за њих тренутна психичка награда, која их охрабрује да наставе даље да купују тражећи поново тај осећај задовољства. Као што је случај са сваком зависношћу, и купохоличари често осећају стид и кајање након својих поступака. Права зависност настаје када купохоличар почне да угрожава свој начин живота и везе са ближњима. „Они осећају велику бригу због дугова који се гомилају, често крију рачуне и лажу о томе колико су потрошили, живећи стално у страху да ће бити откривени”, каже Лорин Коран, психијатар Универзитета у Станфорду, наглашавајући да такво понашање доводи до патње и поремећених односа у породици. Према њеним речима, купохоличари често пате од недостатка самопоуздања, склони су маштарењу и подложни депресији. Према подацима Института за болести зависности у Илиноису, последице купохолизма су веома озбиљне: огромни дугови, поремећени породични односи, проблеми на послу, депресија и трајно стање узнемирености, само су неке од њих.

Ташна од 10.000 долара

Живимо у изразито потрошачком друштву које нас учи да поседовање материјалних ствари доноси срећу и одређује наш статус у њему. На компулзивно куповање се пре гледа са наклоношћу, уместо да се оно третира као потенцијални проблем. Томе посебно доприноси опсесија друштва славним личностима и њиховим стилом живота, који остали желе бар на тренутак да осете. Неумерено трошење звездама можда не представља тешкоћу, али чињеница да Викторија Бекам троши годишње 100.000 фунти само на одећу или податак да Сара Џесика Паркер поседује више од 100 пари ципела „маноло бланик” од којих сваки кошта преко 400 долара утиче на потрошачке навике великог броја жена које се угледају на њих.

Један од разлога зашто су у већини случајева жене те које су купохоличарке јесу рекламе. Рекламне агенције посебно циљају на женски део популације. Од дама се очекује да неизоставно прате трендове које им медији намећу на дневној бази, у виду производа који су „must have”. Ташне и ципеле постале су статусни симболи за жене данас, као што су на пример аутомобили за мушкарце. Поседовати ташну познатог дизајнера значи да је жена елегантнија, успешнија и на њу гледају са већим поштовањем. Зато није изненађујућа појава да у Америци цена једне торбе „хермес” износи 10.000 долара, при том имајући у виду да је листа чекања за њу четири године. Намеће се питање да ли је прекомерно трошење заиста оно што жене чини срећнима. „Иронија је у томе – да би куповале на овај начин, жене морају да раде много више. Оне улажу огроман труд у своју каријеру истовремено остајући осиромашене када је њихово слободно време у питању. Зато користе куповину као брз начин да дају свом животу на значају”, тврди др Пол Марсден, психолог Економског факултета у Лондону. Према његовом мишљењу, жене су данас финансијски независне, више него икад раније, и имају право на избор, али гледајући унапред, треба се запитати да ли ће овакав вид куповине заиста побољшати њихов квалитет живота.

Пинк авионом у шопинг

Чињеницу да жене заиста воле шопинг, али и да у томе умеју да претерају искористио је бизнисмен Адам Чарлс. Наиме, реч је о летелици намењеној искључиво женама које су кренуле у куповину. Са аеродрома у Ливерпулу даме улазе у пинк авион, где их чека женска посада, служи се ружичасти шампањац, а пре поласка за Париз или Милано путнице могу да ураде и француски маникир.

Управо повлађујући став друштва према купохолизму резултира да се они који имају овај проблем ретко обраћају за помоћ, без обзира на озбиљне последице, због осећаја збуњености и срамоте. Решење је у психотерапији, у проналажењу разлога за такво понашање.

Сви смо део потрошачког друштва зато што желимо нешто што није наша основна потреба, већ луксуз који нам даје осећај моћи и контроле у свету у којем живимо. Али када почнемо да губимо рачун над трошковима које имамо, време је за бригу.

Ивана Крстић

Izvor: Politika

Meni je vise kao zulj od flastera, propade mi ceo dan.....