Iako sam stekao dojam da ekipa s ovog foruma više-manje nije pretjerano religiozna, bar ne u smislu prakticiranja svoje religije u smislu povremenog ili redovitog odlaska u crkvu, postavljam ovo pitanje čisto da malo svi razmislimo koliko poznajemo "druge". Svi smo mi više manje imali priliku putovati u zemlje gdje su naši vjerski "istomišljenici" manjina ili ih gotovo uopće i nema.

Dakle jeste li ikada u životu ušli u bogomolju (crkvu, džamiju, sinagogu) religije kojoj sami ne pripadate?

Jeste li možda prisustvovali nekom religijskom obredu?

Kako ste se u tom trenutku osjećali?

Kako ste se ponašali?

Znate li možda što vaša vjera nalaže kako se u određenoj takvoj situaciji ponašati?

Bio sam u pravoslavnim, katolickim i muslimanskim bogomoljama.
Osecaj je u svakoj na svoj nacin cudan... svecan, kao da hodas po jastucima, za strahopostovanje u svakom slucaju.
Bio sam uglavnom na krstenjima i vencanjima i opelima, i naravno tu znam kako se treba ponasati, inace nisam vernik pa me stoga to nesto posebno i ne potresa i ne zanima, ali ko jeste duboko postujem njegovo opredeljenje.

Usla sam u dzamiju,katolicku crkvu,sinagogu...
Religijskom obredu nisam prisustvovala (ako se racuna obrezivanje i vencanje kod Jevreja koje se NE vrsi u sinagogi,onda jesam)
Osecala se normalno,kao kad ulazim i u crkvu svoje vere... Opusteno,smireno...

Bila sam u pravoslavnoj, katolickoj i reformatorskoj crkvi, sinagogi i bila sam u Studenici i Zici.
Sto se obreda tice bila sam na krstenju, vencanju i opelu. I jednom sam bila na seoskoj slavi pa su imali celodnevnu sluzbu, i par puta sam isla za Bozic tj na Badnje vece.
Osecaj, postovanje ali s obzirom da nisam krstena i da nisam vernik nista vise od toga. U svakom slucaju neobican osecaj

Pri ulasku u bilo koji " bogomolju" mislim da nije važno kako se osječamo, nego da ulaskom i stavom poštivamo one čija je to " bogomolja", jer ipak oni tu slave i štuju svog Boga. Ako je nama sveta naša crkva, onda je i njima sveta njihova. " Ono što želiš da ljudi čine tebi čini i ti drugima".

Ja sam se pak kretao samo po kršćanskim crkvama.

Osim naravno katoličkih, bio sam i u nekoliko pravoslavnih, kalvinstičkoj i luterankoj (nekoliko njih).

Što se tiče obreda kad sam bio u pravoslavnoj crkvi odigravao se nekakav obred koji mi nije bio baš najjasniji.

U kalvinističkoj sam pak bio na vjenčanju.

(A kad smo kod obreda, koliko sam shvatio svi pišete o obredima u "svojoj" crkvi/bogomolji. Mislio sam na tuđe.)

Ja nisam mislila na obrede u pravoslavnoj crkvi...

Opisi , da razjasnimo sta je.

Dakle svećenik je stajao ispred ikonostasa, a ljudi su stajali u redu i jedan za drugim mu prilazili dok bi on nešto prvo čitao, a potom im govorio, a i oni su nešto odgovarali. Pri tom mi nije izgledalo da ih blagoslivlja ili nešto slično, jer nije držao nikakav križ ili ikonu, niti je izvodio ikakve pokrete rukama.

Potom bi vjernici kretali i ustranu kod drugog svećnika koji je isto nešto čitao i govorio. Tamo su se i križali, što pred prvim nisu činili. Mislio sam da je možda riječ o ispovijedi, ali ljudi su tako stajali u redu da su mogli čuti što svećenik govori onima ispred i št oni govore njemu.
(Napominjem da je to bilo u Bugarskoj, tako da nisam baš mogao razumjeti o čemu se radi, a i nisam se tamo približavao, da ne bih ometao.)

Nikad cuo zaista, mislim tako slicno izgleda nekoliko rituala, ali imas svetuvodicu, ili kolac ili nesto slicno. Cisto vizuelno slicno izgleda.
Hm.. mozda neko zna...

Teca mi je Pop pa bi trebala da znam,ali stvarno neznam o cemu je rec,mada i sve Pravoslavne crkve nemaju iste rituale!
Znam da se u nasoj crkvi ispoveda "u sebi" ne naglas,kad se pricescujes posle posta ima pogaca i vino koje se jede i pije...

Da si prisustvovao ovom obredu i u srbiji doziveo bi isto. svi prisutni cuju ispoved i ukor svestenikov. mi smo srbi ipak bezgresan narod pa nam i to lako pada.

@ piksi

Zar vi nemate ono što mi nazivamo "skupno odriješenje"? Znači da svećenik javno propita savjest vjernika, a onda kad se oni svako za sebe u tišini pokaju, da odriješenje.
Znam da imate i osobnu ispovijed, ali sam negdje čitao da je ova praksa koju sam ja spomenuo češća.

odresenje nemamo ali ni resenje. ni osobno ni grupno.

???????????????


Kako vi onda nazivate oprost od grijeha?

brate, srbi igrijeh pa to ne ide skupa a o oprostu da i ne zborimo.

Da, Srbi su nebeski narod koji pliva po kanalizaciji trenutno...

Svi smo mi nebeski narod, jer kako piše Sv. Pavao: " Domovina je naša ne nebesima...."

Ateista sam, ali sam bila i u pravoslavnim i katolickim crkvama, a bila sam i u dzamiji..., volim da udjem i da pogledam, cisto iz znatizelje jer sam ljubitelj istorije i arhitekture, osecaj je lep, jer je sve lepo uredjeno...
ali me molitva i sam obred ne doticu, jednostavno ne bih mogla biti deo toga..., mada postujem i razumem one koji to cine, jednostavno ako im je tako lakse, meni ne smeta... Da, Srbi nisu mnogo pobozni, kaze se:
"Srbin ne veruje u Boga, ali gine za svoju crkvu!" I cini mi se da je bas tako kod jedne dobre vecine, crkva je nas ponos, negujemo obicaje, ali retko ko ide na ispovedanje, retko se ko moli, obicno oni koji su mnogo verujuci i cesto idu u crkvu, to su ljudi koji imaju nekih psihickih problema pa u crvki traze mir i spas, bar je moje iskustvo takvo... Kod katolika mi se svidja sto su mnoge stvari prilagodili savremenom coveku, kod pravoslavlja je dobro to sto se politicki nisu ogresili tj. vise su okrenuti veri nego politici, islam ne pozajem dobro, ali znam da je islam u svom osnivanju bio veoma napredan i da je udario temelje savremenoj nauci...