Nove cene energenata i životnih namirnica

Autor: R.M - R.Ž.M | 29.02.2008 - 06:24

Vlada Srbije usvojila je juče odluku o poskupljenju struje za 7,6 odsto u proseku, ali će za domaćinstva struja poskupeti 3,6 odsto.

Struja će poskupeti sutra, 1.marta, kada će početi i primena novog tarifnog sistema. Građani mogu očekivati i drugačije račune na struju, u kojima će nove stavke biti naknada za merno mesto, obračunska snaga i aktivna energije.
Naknada za merno mesto trebalo bi da bude oko 90 dinara. Obračunska snaga se i do sada obračunavala ali će sada biti data mogućnost da kupac sam bira kolika će biti. Inače, što je više aparata odjednom uključeno, to će i obračunska snaga biti veća. Novim sistemom je predviđeno da bude 11,4 kilovata, što je ocenjeno kao dovoljno za nesmetan istovremeni rad uređaja. Za ovu osnovnu obračunsku snagu plaćaće se oko 250 dinara mesečno, ali će u zavisnosti od toga koliko kupci budu zahtevali ona moći da bude manja ili veća.
Za proteklih desetak dana, brašno je u Srbiji dostiglo cenu od 34 do 37 dinara. Zato u Uniji privatnih pekara ne isključuju mogućnost da u skorije vreme, u naredne dve nedelje poskupi i hleb.
– Kod privatnih pekara vekna se trenutno prodaje po ceni od 33 do 35 dinara. Cene se formiraju slobodno. Svaki pekar će zavisno od lokacije i poslovne politike odlučiti da li da od brašna pravi hleb ili kifle i po kojoj ceni će da ih prodaje. Ja ipak očekujem da će hleb kod privatnika poskupeti i da će se prodavati po ceni između 35 i 40 dinara, kaže za „Blic“ Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara.
Kada je reč o mesu, Momir Jovanović, predsednik grupacije mesne industrije pri Privrednoj komori Srbije, za „Blic“ navodi da bi sadašnje cene trebalo da se zadrže „bar nekoliko narednih nedelja“. Prema njegovim rečima situacija u stočarstvu, naročito svinjarstvu veoma je teška zbog lanjske sušne godine i skupog kukuruza.
– Sadašnja cena mesnatih svinja, 100 do 110 dinara po kilogramu manja je od cene koštanja, za oko 10 odsto. Za očekivati je da se otkupna cena pa i cena u prodavnicama poveća za tih 10 procenata, navodi Jovanović i dodaje da bi, za razliku od svinjskog, cena junećeg mesa trebalo da ostane na sadašnjem nivou.

Da li stiže jeftinije ulje iz uvoza
Odluku o interventnom, bescarinskom uvozu ulja Vlada Srbije donela je krajem novembra prošle godine zbog najave domaćih proizvođača da će ulje opet poskupeti. Zahtev za uvoz, posle ove odluke, podnele su samo dve firme – „Vestern slajn“ biznismena Radoslava Sekulića i „Veleks sport“. Firma „Veleks sport“ nije imala potpunu dokumentaciju, dok je firma „Vestern slajn“ dobila od Ministarstva finansija dozvolu za uvoz 10.000 tona ulja, bez plaćanja carine. U prodavnicama „Maksija“, „Mini Maksija“ i „Ce marketa“ treba da se pojave uvozna ulja po ceni ne većoj od 95 dinara, što je za 15 do 20 dinara manje od sadašnje cene ulja.
Međutim, kada će tačno jeftinije ulje stići u prodavnice kao i odakle će biti uvezeno juče nismo uspeli da saznamo. U kompaniji „Vestern Slajn“ rečeno nam je da Radoslav Sekulić juče nije bio u firmi i da će više detalja o uvozu ulja moći da saopšte tek u ponedeljak. Ni u Ministarstvu trgovine juče nisu imali informaciju kada će se ulje naći u prodaji.

Blic

Zanesmo se Kosovom i ne obraćamo pažnju na svakodnevni život. A ovo je razlog za demonstracije. Vlada gasi inflaciju iz deviznih rezervi dok privreda propada. Strani investitiori izvlače kapital.

Narodna banka srbije
Uskoro skuplji dinarski krediti
Autor: D. Nišavić | 29.02.2008 - 06:50
Uskoro skuplji dinarski krediti

Kako bi uticala na rastuće inflatorne pritiske, ali i na slabljenje dinara, Narodna banka Srbije juče je podigla referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena, tako da ona sada iznosi 11,5 odsto. S obzirom na to da je to kamata prema čijim promenama se upravljaju druge kamatne stope na tržištu, za očekivati je da će dinarski krediti za građane i privredu poskupeti. Ali, za utehu, oni koji se vezuju za evro - neće.

Da rast cena ozbiljno preti, a i da je vreme nešto činiti, dokaz je taj što je međugodišnja stopa bazne inflacije, to jest cena koje se formiraju tržišno, posmatrano februar na februar iznosi oko sedam odsto. To je iznad gornje granice projektovane bazne inflacije za ovu godinu koja se kreće od tri do šest odsto.
- Povećanje referentne kamatne stope imaće dva efekta. Prvi je da ublaži inflatorne pritiske, a drugi je da se smanji pritisak na slabljenje dinara - ukazuje mr Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije.
Ni ekonomisti, a ni bankari nisu iznenađeni ovim potezom centralne banke. Ističu da je i očekivan, iako je to drugo povećanje referentne kamatne stope u ovom mesecu. Ipak, efekti ove mere neće se osetiti odmah već za dva to tri meseca.
- Poruka je da novac treba da poskupi. To treba da dovede do rasta međubankarskih kamatnih stopa koje utiču na rast kamatnih stopa banaka, što vodi rastu troškova zaduživanja, „hlađenju“ tražnje i usporavanju inflacije - kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“.
Isti stav je i Bojana Lečića, zamenika direktora Sektora trezora „Banke Intesa“. Po njegovim rečima, jedan od osnovnih ciljeva povećanja referentne kamatne stope je upravo povećavanje cene kredita, a što treba da dovede do smanjenja njihovog rasta.
- Očekivano je da će ova mera primorati banke da povećaju kamate na dinarske plasmane, kako građanima, tako i preduzećima. Ova mera će uticati samo na cene kredita u dinarima i neće izazvati povećanje bankarskih pozajmica indeksiranih u stranoj valuti - naglašava Lečić.
Zaoštravanje monetarne politike je reakcija na nestabilnost na deviznom tržištu i relativno pesimističkih prognoza po pitanju obuzdavanja inflacije, kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke“.
- Drugo je pitanje kakav je to signal nama bankarima, pošto centralna banka želi da dinarski krediti imaju niže kamatne stope, a sa povećanjem referentne kamatne stope to nije moguće - ukazuje Goran Pitić.
Inače, banke u Srbiji polako su počele sa odobravanjem dinarskih kredita, ali su njihove kamatne stope visoke. Tako su efektivne kamate za keš kredite od 16,81 odsto, pa i do 27,09 odsto, dok za potrošačke od 16,32 do 24,88 odsto.

Dinar blago jača
Dinar će danas na kursnim listama da ojača za oko petnaestak para. I juče je kao i predhodni dan Narodna banka Srbije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, ali je ovog puta intervencija bila pet miliona evra, koliko se u proseku otkupljuje od menjača. Ukupan obim međubankarske trgovine evrom obavljene juče do 13 časova iznosio je 39,7 miliona evra po prosečnom kursu od 83,3774 dinara za evro. I dalje su rasponi između prodajnih i kupovnih kurseva banka visoki (oko trideset para) što ukazuje o velikom riziku i nestabilnom tržištu.

Blic

Jača dinar? Vade devize iz jorgana, pljačkaju nas.

Evro danas dostigao najvišu vrednost prema dinaru u 2008.
Autor: Beta | 28.02.2008 - 11:11

Dinar je danas oslabio za 0,9 odsto tako da je prema zvaničnom srednjem kursu evro dostigao najveću vrednost u ovoj godini od 83,83 dinara.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), dinar je u poslednja dva dana ukupno oslabio za 1,7 odsto, a kurs evra je danas za 1,38 dinara viši nego u utorak 26. februara kada je vredeo 82,45 dinara.

Kako je agenciji Beta rečeno u NBS, banka je juče na međubankarskom deviznom tržištu povećala prodaju devize otkupljenih od menjača sa uobičajenih tri miliona na 10 miliona evra zbog velikih fluktuacija kursa.

Blic

Nemojte da vas cudi ovakav kurs evra. U jednoj prici sa jednim poznanikom privatnikom zapitao sam se zastyo su mu cene ovako visoke kada je evro oko 82-83 dinara.
On se nasmejao i samo mi je rako da sanjam. U cenu robe koju on nabavlja vec je evro oko 90-95 dinara .
Takva je projektovana-precutna cena u trgovini. I svi cute , znaju i pod tim uslovima posluju jer tako odgovara velikim igracima. A zvanicno cena evra ne raste jer se jos uvek kupuju velike firme i valjda je pametnije platiti sve to po nekom srednjem kursu od 83 dinara no po 90 i vise. Ali zato se raz;lika pravi u projekciji cena.

Baš to i pričam, banke iz inostranstva ovde otkupljuju evro a narod je opljačkan. Vlada viče na vuka dok lisice kradu meso.

Nista... doslo vreme da se obnovi stara tehnika guljenja kore sa drveta, mlevenja i pravljenja hleba...

BTW. Kada neko sa strane procita kolike su plate, koliki racuni... verovatno misli da nam je uzasno tesko... i dobrom delu populacije jeste...
Ali onda se zadesis u gradskom prevozu i shvatis da je prosecna vrednost mobilnih telefona 150-200e... i to nisu oni koji se prodaju uz pripaid\postpaid pakete... da su nam kafici i kafane svih vrsta prepune... da je Knez u 12 sati zakrcen.... i ja onda ne mogu a da se ne zapitam: "Odakle tim ljudima pare?!"

Pa svim silama idemo ka EU, pa tako i u cenama!

Onda bi cenje morale da budu manje...

Npr. ja sam letos bila u Grckoj... kupila sam dve majice koje su kostale 5 i 15e... u Beogradu... u istoj prodavnici... Zari... one su kostale 15 i 30e...
Cene namirnica u dragstorima u jeku turisticke sezone su neznatno vece... jeftinije je nego u CG...
Znaci... EU cene nisu tako velike... one su nize nego nase...

Pa ipak... gorivo ce biti 100dinara za super 95.... i Gazela\Brankov most ce i dalje biti zakrceni svakog dana od 2 do 7 posle podne...

Анеа, немој да подриваш наш европски пут! Немој да си ретроградна!

Evropski put znaci manje cene...
Kojim smo se mi to putem uputili.. zaista ne znam... ali mi nesto mirise na vodku..