Marakeš - igra senki

Marakeš, nekadašnja prestonica Maroka, nastao je u 11. veku, kada je veliki saharski Berber Jusuf Ibn Tasuvin podigao prvo naselje na mestu današnjeg grada. Nakon toga niče grad koji danas privlači radoznalce i turiste iz svih krajeva sveta, nudeći zabavu i provod koji se retko gde mogu sresti. Grad ovako duge istorije bio je stecište mnogih kultura, tako da je današnji Marakeš pravi raj za arheologe. Glavne zidine grada, na primer, gradili su Almoravidi, ali su i svi koji su došli posle njih ostavili ponešto u istorijsko nasleđe Marakeša. Ovaj grad, smešten na obroncima Srednjih Atlaskih planina, danas je mesto koje privlači kako svojom arhitekturom tako i ekskluzivnošću njegovih stalnih žitelja ali i onih povremenih, iz sveta džet-seta.

Maroko je zaista zanimljiva i velika zemlja koja vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim, a u okviru marokanskog kraljevstva Marakeš zauzima posebno mesto. Danas je on stecište svetski poznatih imena iz sveta mode, tu povremeno borave i veliki svetski glumci, kao i predstavnici mnogih monarhija, bivši kraljevi i svrgnuti prinčevi.

Zabava u ovom gradu počinje od samog jutra, a centar svih zbivanja je trg Džema, gde najpre trgovci iznose tezge sa svojom robom, najčešće povrćem i voćem. Međutim, na pijaci možete kupiti najrazličitiju robu, a ako je prodavac trenutno nema, doviknuće nekoga od sitne dečice koja se tu muvaju, ona će u trenutku odjuriti i doneti vam ono što ste tražili. Marakeška pijaca je jedinstvena pojava u svetu, tako da skoro svaka malo bolje opremljena TV ili radio stanica poseduje tonske zapise s nje. Zvukovi ove pijace u kombinaciji s molitvom s minareta korišćeni su i za razne muzičke kompozicije. Nakon dnevne gužve, trg se polako prazni i svi se spremaju za veče, koje ovom gradu daje veličanstvenu mističnu notu. Pošto se popale ulična svetla, izlaze lokalni Marokanci, opet na trg Džema. Odeveni u svečane odore lagano uživaju na improvizovanim soframa, gde opušteno jedu kus-kus s komadima kukuruzne pite iz plehanih sudova - prizor koji danas svakome sigurno deluje vanvremenski, ali to je deo tradicije.

Sam grad predstavlja čudan spoj evropskog duha i marokansko-berbersko-nomadskog mentaliteta. Tu se sve češće održavaju zabave s gostujućim DJ-evima, najčešće iz Francuske. Tada grad postaje velika diskoteka koja nema radno vreme. Noć u ovom gradu je zaista fascinantna; može se videti sve ono o čemu smo slušali u pričama iz arapske mitologije. Žongliranje užarenim kuglama, ples i muzika u pratnji majmuna dok kraj vas prolaze prelepe Marokanke dugih crnih kosa, obasjane sjajem zvezda s kristalno čistog noćnog neba, odvešće vas u neki drugi svet, u neko drugo vreme.

Što se tiče njegovih stanovnika, posebno onih iz sveta džet-seta, Marakeš je mondensko mesto. Kuće koje su u vlasništvu svetskih bogataša mogu se iznajmiti kada njihovi poznati vlasnici nisu tu. Svaka od tih predivnih kuća je malo arhitektonsko čudo; i vi možete uživati u njima, naravno, ako imate novca. Običaj je da se ispred tih kuća pale fenjeri koji gore do zore kada se u njima nalaze gosti, a ako nema gostiju, fenjeri se gase oko ponoći. Ugledniji stanovnici Marakeša, njihovi gosti i prijatelji preko vikenda odlaze u svoje vile, koje se u Maroku nazivaju ville nouvelle (pojam koji se koristi za sve novoizgrađene vile i vikendice). Bez obzira na sve, ovaj grad nije namenjen samo onima dubljeg džepa. U Marakešu postoji i nekoliko palata koje su preuređene u hostele, tako da ovaj grad možete posetiti i s rancem na leđima.

Veliki karneval Marakeša obiluje cvećem, hranom i pićem, uz prisustvo lepotica dugih crnih kosa, koje kao da su upravo pobegle iz neke arapske bajke. Za vreme karnevala grad vrvi, kroz ulice je gotovo nemoguće proći. I tada je centralno mesto svih događaja trg Džema. Prepunim trgom obasjanim sjajem zvezda s predivnog afričkog neba dominiraju igre senki ljudi koji u uglovima puše vodene nargile i pričaju priče. Scena koliko nestvarna, toliko i tipična za ovaj svet, koji kao da je i dalje u nekom drugom vremenu, u nekom drugom prostoru. Ono što je karakteristično za ovaj grad, a zajedničko je za sve arapske gradove, jeste to da u njemu nema puno kafića i restorana; većina njih nalazi se u skrovitim delovima grada i treba ih pronaći, a u onim poznatijim potrebna je i rezervacija.

Noć je vreme koje ovom gradu daje nestvarnu notu i sve u njemu čini mističnim. Igre senki na velikom gradskom trgu koje se razvejavaju u dimu nargila i naglo nestaju na afričkom nebu ostaće vam u sećanju, a vi svakako nikada više nećete biti isti posle posete ovom gradu.

Izvor: Krstarica

Marrakech adventure...

Bela kuća

Kazablanka nije samo film. Naprotiv. To je grad u kome su neraskidivo povezane afrička i arapska tradicija i zapadna kultura


„Maroko podseća na veliko stablo čiji su koreni duboko vezani za Afriku, a čije grane njišu vetrovi koji duvaju iz Evrope", rekao je Njegovo veličanstvo Hasan II, kralj Maroka 1961 - 1999.

I zaista je tako. Najveća i najpoznatija od tri afričke kraljevine razdvojena od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom je zemlja sa mnogobrojnim i jako izraženim prirodnim i društvenim kontrastima. Plaže prekrivene sitnim peskom, maestralni planinski vrtovi sa neopisivim vodopadima, večiti snežni pejzaži i, naravno, fascinantna pustinja s božanstvenim oazama.


Kapija Maroka

Ipak, pored carskih gradova Rabata, Tangera, Marakeša i Fesa koji se nalaze u Maroku, a koji podrazumevaju jedan od glavnih razloga za posetu ovoj afričkoj zemlji, najpoznatija je svakako kosmopolitska Kazablanka, jedna od najlepših afričkih luka, čije i samo ime izaziva romantične asocijacije. Kazablanka (Casa Blanca, „Bela kuća") ili originalno arapski Dar el Beida, najveći je grad Kraljevine Maroko u kojem živi oko 3,5 miliona stanovnika. Istovremeno to je „Kapija Maroka" na Atlantskom okeanu.

Grad su po nekim pisanim izvorima osnovali nomadi Berberi u 7. veku, a grad je počeo da se razvija od dolaska Arapa na ove prostore, odnosno od 11. veka. Nakon povlačenja Arapa i uspostavljanja novog svetskog kolonijalnog poretka Maroko, pa tako i Kazablanka prelazi iz ruke u ruku Španaca i Francuza. Tokom Drugog svetskog rata Kazablanka je bila strateški važna luka.

Mirisi Orijenta

Danas je Kazablanka savremeni grad sa izraženom finansijskom i trgovačkom funkcijom i jedna od najvažnijih luka Afrike na Atlantiku, te tako i ekonomski centar Maroka. U gradu, najpoznatijem po istoimenom filmu, svakako bi trebalo videti džamiju Hasana II - jednu od najvećih muslimanskih bogomolja u Africi, raskošno ukrašenu, pre svega, originalnim mozaicima, te Park Arapske lige, katedralu Sv. Srce koju su podigli Francuzi po ugledu na istoimenu crkvu na Monmartru u Parizu, staru Medinu - orijentalni deo grada sa mnoštvom bazara, tezgi, mirisima orijentalnih začina..., Gradsku kuću...

Tokom boravka u Kazablanki moguće je vozom ili redovnim autobuskim linijama otići i do Rabata - glavnog grada Maroka, zatim do Fesa i Meknesa, kao i najlepšeg marokanskog grada Marakeša („Roze grad")

INFO

Klima: umerena mediteranska klima sa blagim vetrovima, leta su vlažna i vrlo topla

Jezik: arapski, berberski, francuski i engleski

Valuta: Maroko dirham (MAD), 1 evro je 11,4 dirhama

Hrana i piće: zastupljena je uglavnom dobra francuska kuhinja, popularna je i španska, a marokanska nacionalna kuhinja se podrazumeva. Najpoznatije jelo omiljeno u zemljama Afrike je kus-kus, a pravi se od mesa golubova, jagnjetine ili ovčetine, zatim brionats - tanka pogača sa mesom ili ribom, bademom, pirinčem i začinima, te tajine - kuvani ragu od mesa, piletine, ribe i povrća, a posuda u kojoj se služi ovo jelo je plitka s poklopcem od pečene gline

Šoping: Uu Kazablanki je najviše kako tradicionalnih prodavnica, tako i modernih butika. Subotom je veliki pijačni dan, a izbor suvenira je ogroman: razni predmeti, srebrni nakit, i kvalitetno izrađeni kaftani, galabeje, berberski ogrtači sa kapuljačom i ćilimi. Cenkanje je nezaobilazno

Saobraćaj: dobro organizovan, vozi se desnom stranom, gradovi su povezani železnicom, a autobuske linije sa manjim mestima. Air Maroko obavlja avio-prevoz između Rabata, Kazablanke, Agadira, Marakeša i El Ajouna.

Izvor: Press

Maroko - fascinantan spoj kultura

Maroko - turistička meka šezdesetih i sedamdesetih godina, još uvek je fascinantan spoj islamske, arapske, afričke i berberske kulture, ali s velikim uticajem francuske. Marokanci su većinom muslimanske veroispovesti, ali nisu previše opsednuti time. Uskočiti u predivne gradove i pejzaže koji oduzimaju dah, izmešati se s ljudima svih boja kože, odmoriti se na predivnim peščanim plažama jeste nešto što bi svako poželeo.

Do Maroka se stiže zaista jednostavno i brzo, bilo da letite preko Pariza ili preko Milana; veze su odlične i nema dugog čekanja u Parizu ili Milanu. Dakle, ako krenete jutarnjim letom, već oko jedan sat posle podne možete biti u Kazablanci. Po sletanju u Kazablanku, na aerodrom "Mohamed V", da biste došli taksijem do grada, trebaće vam 30-40 minuta, dok je glavni grad - Rabat, udaljen samo pedesetak minuta vožnje. Oprez s koferima i taksijima! Ukoliko imate dogovoren transfer do hotela, dobro zapamtite ime osobe koja vas čeka na aerodromu, jer taksisti imaju odličan sistem: predstave se kao da su oni vozači koji vas čekaju i odmah vam uzmu kofere i trpaju ih u svoje prtljažnike, a kada stignete do željenog mesta, doživećete šok - tražiće vam da platite vožnju, i to mnogo više nego što je neka prosečna redovna cena. A vaš pravi vozač verovatno još čeka na aerodromu.

Kazablanka – megalopolis, lučki grad sa oko dva miliona stanovnika, i danas čuva svoje romantične i verske korene. Sigurno se pitate zašto romantične. Svi se dobro sećamo jednog od najboljih klasika svih vremena, filma "Kazablanka" snimljenog 1942. godine, i Hemfrija Bogarta i Ingrid Bergman u glavnim ulogama. Radnja filma vrti se oko Rika, bogatog vlasnika restorana, pa je kao uspomenu na film i na Rika, Amerikanka Kati Kriger 2004. godine otvorila restoran i pijano bar Rick's Café preko puta starih zidina Medine. Doći u Kazablanku i ne navratiti u "Rikov kafe" na piće ili na večeru bilo bi potpuni promašaj.

Grad Kazablanku možemo podeliti na više delova: stara Medina je na jednoj strani, dok je novi kosmopolitski deo na drugoj, a ta suprotnost najbolje se vidi iz hotela "Hajat". Jedan od najboljih hotela sa pet zvezdica u Kazablanci izgrađen je tačno između te dve celine. Najzanimljivija stvar u Medini, četvrti s vrlo siromašnim kućicama, u kojima asfalt nalazite samo u tragovima, jeste ta što svaka kućica obavezno ima satelitsku antenu. Krov nad glavom nije bitan, samo da je antena tu.

Kazablanka je poznata i kao turistička destinacija s dugim peščanim plažama i brojnim barovima na plažama. Na putu od centra grada do plaže nezaobilazna tačka jeste džamija Hasana II – ogromna džamija s minaretom visokim 200 metara i pomičnim krovom. Obilazak džamije traje od 45 do 55 minuta, i moguć je u tačno određeno vreme (9 sati, 13 sati... – četiri puta dnevno). Isti takav minaret, samo manji, nalazi se u Sevilji (Španija) i u Marakešu. Naravno, treba obići i glavnu tržnicu, kvart Habous, Kraljevsku palatu, Trg Muhameda V i rezidencijalni kvart Anfa. Ukoliko ogladnite, preporučujemo ručak u restoranu "La Fibule", uređenom u tipičnom marokanskom stilu, a nalazi se na samoj obali. Tu se služe vrhunski marokanski specijaliteti, počevši od salate, pastile ili kuskusa, do odličnog tijina - glavnog jela koje se najčešće priprema od mesa, govedine ili piletine, ali i od ribe.

Izvor: Krstarica

Kad upoznate Kazablanku, krenite za Marakeš, koji je od nje udaljen nekih 120 km. Delom autoputom, delom lokalnim putom, za dva sata stižete u Marakeš, grad koji odiše lepotom - finim pastelnim bojama i veličanstvenim palatama. Videćete predivne tradicionalne kuće – rijade, brojne muzeje, kao što su Grobnica dinastije Sadita i Muzej Dar Si Said, i veličanstveni trg Jamaâ El Fna. Gradom dominira džamija Koutoubija sa 77 metara visokim minaretom – simbolom grada, a svakako treba posetiti i Vrtove Menara - nalaze se na izlazu iz grada i predstavljaju ulazna vrata prema planinskom masivu Atlas, zatim Palatu Bahija i čuvenu Medinu, koja je pod zaštitom Uneska. Obavezno posetite Vrtove Majorele, sagrađene oko Art Deco radionice obojene u plavo, u kojoj se sada nalazi privatna kolekcija Islamske umetnosti posvećena Iv Sen Loranu i Pjeru Beržeu.

Marakeš je poznat i po odličnim hotelima, možda i najboljim u celom Maroku, a neki od najpoznatijih su La Mamounija, koji je potpuno preuređen po idejama dizajnera Žaka Garsije, i Amanjena s vrhunskim smeštajem u 32 apartmana. Onima koji ne žele da budu u ogomnim hotelima svakako se preporučuju manji hoteli koji su u stvari preuređene palate (rijadi); njih možete naći i unutar samih zidina Medine.

Uveče obavezno treba posetiti veličanstveni Trg Džema el Fna – najautentičniji trg u Maroku, okružen brojnim sukovima (tradicionalnim arapskim tržnicama). Brojni prodavaci ručnih radova, razni trgovci, izrađivači tepiha i tapiserija, zabavljači, žongleri i najneobičniji izvođači nalaze se baš tu. Svake večeri tu vlada odlična festivalska atmosfera. Tu se nalaze i brojni štandovi sa svežim voćem koje će vam odmah servirati na trgu, ili se možete osvežiti sokom od ceđene narandže. Prilikom kupovine bilo kojeg predmeta, ukrasa, nakita, tepiha, obavezno je cenkanje kao i svugde u svetu na arapskim tržnicama. U okolnim sukovima može se kupiti zaista sve, od odeće i obuće (naravno, u arapskom stilu), predivnog nakita, ukrasnih prekrivača i tepiha pa sve do odličnih keramičkih posuda, ukrasnih tanjira i nezaobilaznih začina. Možda niste znali, ali na marokanskim tržnicama u poznatim "kućama začina" možete pronaći apsolutno sve dodatke hrani koji postoje na svetu, i to u njihovim izvornim oblicima.

Ukoliko želite da vidite zmije, kobre i pitone, ili želite da ih omotate oko svog vrata, i to je moguće. One se nalaze ispod malih pletenih korpi, a za tren će vam se piton naći oko vrata, a ispred vas kobra. Naravno, nakon što uspete da se izvučete iz zmija, njihovi vlasnici će tražiti od vas da im se plati. Najbolji restoran u Marakešu je Comptoir Darna. Nalazi se u centru grada, nudi odličnu hranu u predivnom marokanskom ambijentu i ima fenomenalan šou s trbušnim plesačicama koje će vam se bez pardona popeti na sto, a na glavi će imati svećnjake sa zapaljenim svećama. Neverovatno je koliko novca te prelepe devojke zarade, jer gosti samo guraju marokanske novčanice u njihovu oskudnu odeću. Hrana, servis, vinska lista, ambijent – nipošto ne propustiti.

Ako ostajete u Marakešu više dana, preporuku zaslužuje i restoran Bo Zin. Posebnost ovog restorana je divan vrt - kombinacija malog jezera, egzotičnog vrta i peska. Vrtom dominiraju palme, kaktusi, baklje i vatra, a oko tih stolova za večeru nalaze se "baldahini" s "foteljama" za izležavanje. Svaki vodič će vam preporučiti i odlazak na šou u Chez Ali, koji je udaljen od centra grada oko 20 minuta vožnje taksijem. Ogroman prostor sastoji se od peščanog terena (veličine otprilike jednog fudbalskog igrališta), a oko njega se nalaze šatori (nisu na pesku), u kojima su stolovi za večeru. Po dolasku vas dočekuju muzičari i plesači iz svih krajeva Maroka, koji tokom večere obilaze sve šatore i stolove i plešu i pevaju. Nakon večere, oko 23 sata, svi gosti se premeštaju oko terena, gde počinje šou. Ratnici na konjima izvode bravure, zatim nastupaju svirači i plesači, a na kraju trbušna plesačica. Posle nje ratnici ispaljuju počasne plotune iz kubura, a šou se završava vatrometom. Veoma zanimljivo i sve u tipičnom arapskom stilu.

Nakon Marakeša, možete se zaputiti prema obali, gde ćete za četiri-pet sati vožnje stići u Agadir, mali ribarski grad u kojem se nalaze brojni hoteli za odmor. Predivne peščane plaže idealne su za odmor posle višednevnog razgledanja. Naravno, kada ste već tu, treba posetiti i ostale kraljevske gradove Maroka – Meknes, Fes i Rabat, koje bismo mogli svrstati među najlepše takve gradove sveta.


Izvor: Krstarica