Lakse mi je bilo da uploadujem u .doc formatu, nisam siguran da bih se snasao drugacije.

Elem, pred vama se nalaze 64 reci, svaka obojena crvenom, plavom ili zutom bojom. Cilj testa je ne obracati paznju na znacenje reci vec redosledom, za sto kraci vremenski period naglas izgovoriti boje kojima su reci obojene.
Kao kljuc resenja testa uzima se priblizno utroseno vreme, i broj napravljenih gresaka.

Могу да се похвалим....веома брзо...као што и нормално читам...и без грешке.

Ja sam se standardno zaje... kod PLAVA 

ja sam se zeznula jedino u poslednjem redu kada sam krenula... zuta, crvena... zel..nije zelena.. zuta..

Искрено, баш сам се изненадила...уопште нисам очекивала да сам тако Сконцентрисана.

Nije loše, nije loše...  A mislila sam da ga uradim tek kad popijem još jednu kafu... 

Inače, ova problematika mislim da spada pod "Strupov efekat"...

Dare, možeš li da nam kažeš koji su rezultati očekivani, odnosno kako se boduje vreme i greške. Inače 44 sekunde i jedna greška

Koncentracija


Nedostatak koncentracije smanjuje delotvornost u poslu koga smo se poduhvatili, uvećava vreme potrebno da se nešto uradi, umnožava greške, umanjuje dubinu, oštrinu i sveobuhvatnost zahvata, čini ishod nezadovoljavajućim, a nas same nezadovoljnim. Nedostatak koncentracije može biti rezultat spoljnjeg ometanja ali je daleko presudniji uticaj unutrašnjih uzroka.

Spoljni uticaju mogu odvlačiti našu pažnju ali uspevamo da se usredsredimo uprkos njima ukoliko nas nas nešto iznutra u tome ne sprečava.

Manjak koncentracije može biti posledica nezainteresovanosti, odustva motiva, otpora ali i opšteg odnosa prema životu i nama samima.

Teško se usredsređujemo na ono što nas ne zanima, ali zato prosto ne možemo da se odvojimo od onog što nas privlači, u čemu učestvujemo čitavim svojim bićem. Koncentracija nije neka izdvojena sposobnost, ona je odnos između nas i onog što radimo. Kada smo u nečemu, naše su snage pribrane, kada smo van nečega, one ostaju rasute.

Motivacija je veoma važna za koncentraciju. Kada imamo jak motiv, snažnu želju da nešto učinimo, najčešće nam neće biti problem da se usredsredimo. Naprotiv, kada nas nešto mrzi, kada se nečim bavimo protiv volje, misli nam beže, lutaju i blude.

Unutrašnji otpor takođe razbija koncentraciju, onda kada se bavimo onoim čemu se opiremo iz različitih razloga.

Uzmimo primer studenta koji nikako da se skoncentriše na ispit koji priprema. Možda u njemu postoji otpor prema samom gradivu, možda prema profesoru kod koga polaže, možda prema samom ispitu na kome će njegove mogućnosti biti stavljene na probu, gde će biti izložen takmičenju na kome može doživeti neuspeh.

Ili uzmimo primer zaposlenih koji su na sastancima u firmi rasejani, odsutni duhom. Njihova odsutnost je oblik otpora prema onima koji njima upravljaju.

Kod mnogih ljudi zapažamo manjak koncetracije koji nije karakterističan za ovu ili onu okolnost, već je deo njihovog odnosa prema životu.

To su najpre ličnosti koje su prihvatile bespomoćnost kao životnu strategiju. Takvi ljudi su zabranili sebi da vladaju. kako spoljnim svetom tako i vlastitim mogućnostima. A usredsrediti se znači oboje, vladati i sobom, i poslom koji obavljamo.

Tu su, zatim, i oni koji su se kao kornjače uvukli u sebe. Njima je sve tuđe, dosadno i nametljivo, nešto što ih gnjavi i uznemirava. Svaki posao je muka koje će se prihvatiti tek ako moraju. Ne koncentrišu se na stvari koje ih okružuju ili kojima se bave, jer ne žele da imaju bilo kakav odnos sa onim izvan sebe. Kod ovakvih ličnosti je nedostatak koncentracije oblik odbacivanja spoljnjeg sveta.

I na kraju, mnogi ljudi su iznutra, u sebi, zbrkani i razbijeni. A što je čovek u sebi zbrkaniji, to će mu teže biti da se usredsredi na bilo šta izvan sebe.

Iza ogledala

trenutno nisam u stanju da reshavam test koji od mene zahteva koncentraciju,ali,vraticu se...

kod mene je bilo svih mogucih boja samo ove koje su trebale nije bilo ...