Karadžić i Mladić u podrumu Hilandara
Pomoć pristiže, ali mnogi više obećavaju nego što i urade. I vlada u Beogradu mogla bi još više da pomogne, Karići nisu dali ništa. Engleski princ Čarls je dolazio, ali nije doneo ništa, samo je obećao neku donatorsku večeru

U drevnom podrumu manastira Hilandar na Svetoj Gori, dok je kušao rakiju od koje se, kažu, "duže živi i bistrije misli", reporter Glasa je minulog vikenda neočekivano "otkrio" Radovana Karadžića i generala Mladića, ali samo na velikom posteru zalepljenom na jednoj od bačvi. Međutim, pre ulaska u podrum, od sekretara manastira oca Vasilija čuo je i ovu priču.

- Ovih dana, u Jerusalimu na Hristovom grobu, prilazi mi čovek i pita me da li sam sa Hilandara. Kaže mu da jesam, a on me pita - znam li ko je zapalio Hilandar. Gledam ga začuđen i on nastavlja. Zapalila ga je tajna britanska služba jer ste dovodili decu iz Bosne i ranjenike, a sumnjaju i da krijete Karadžića i Mladića?! Pitam ga ko je on i šta radi, a on mi samo odgovorio da je grčki komandos, da ne želi više ništa da mi kaže, okrenuo se i nestao u masi...
   
      

Tajna manastirske rakije

- Nisam podrumar, ali kažu mi da se u ovu našu rakiju stavlja oko trideset raznih trava. A kada izlazi iz tabarke, prolazi kroz jabuke, beli i crni luk i, na kraju, kroz ćumur i zato nema kiseline i blagotvorna je i lekovita ako se pije umereno... Većinom smo u postu, uglavnom pasulj, krompir, masline i maslinovo ulje. Subotom i nedeljom na trpezi je riba, ponekad i gibanica - kaže otac Vasilije.
      
      
      
   
   
      

UČK na Dušanovom krstu

Neposredno pre prošlogodišnjeg požara na drvenom krstu cara Dušana nadomak Hilandara osvanuo je napis UČK. Bratstvo Hilandara posumnjalo je da su to mogli napisati jedino neki iskušenici Albanci kojih inače ima u obližnjem priobalnom grčkom manastiru Eksvigmen u kojem borave ortodoksni Ziloti koji ne priznaju Vaseljenskog patrijarha. Na njihovom manastiru je natpis "Pravoslavlje ili smrt". Brodom iz Jelizasa preko luke ovog manastira reporter Glasa je minulog vikenda stigao do Hilandara. Na Dušanovom krstu više nije bilo onog UČK, a po rečima oca Petra, starešine hilandarskog metoha na Kakovu, "istraga je pokazala da su to napisali iskušenici Albanci, Ziloti".
      
      
      
   

Otac Vasilije reče da je ostao zbunjen, a na naše pominjanje priča da su to mogli uraditi i Albanci, samo kratko reče:
- Svašta je moguće. Jedino ne verujem da Albanaca ne može biti među majstorima ovde, jer Grci to sigurno ne bi dozvolili"!

Izvinjavajući se grupi niških zanatlija koji su manastiru darivali vredne poklone i duborezanu vladičansku stolicu koja će zameniti dosadašnju koja datira s početka 18. veka, što posle požara manastir nema uslove da goste prima i na konak, otac Vasilije je pozvao na po čašicu rakije, uz vodu sa bunara Svetog Save i ratluk. U Hilandaru je inače sada oko 40 monaha.

- Do Vavedenja biće mesta za devedeset, a sa onom kućom koja se još zida, biće oko 200 mesta za goste. Ukupna šteta od požara procenjuje se na oko 25 miliona evra. Obnova je ubrzana i mogla bi trajati i čitavih dvadesetak godina. Pomoć pristiže, ali mnogi više obećavaju nego što i urade. I vlada u Beogradu bi mogla još više da pomogne, Karići još nisu dali ništa. Engleski princ Čarls je dolazio, ali nije doneo ništa, osim što je najavio da će praviti nekakvu donatorsku večeru. Više daju i daruju obični, pa i nepoznati ljudi. Jedan Rus sa Kavkaza, koji kaže da trguje naftom, doneo je 50.000 evra i zamolio da ga i ne pitamo za ime - kaže otac Vasilije.

Hilandar je zadesio veliki požar i 1722. godine i tada je izgorelo sve ono što je sada ostalo. Obnavljan je gotovo 150 godina, a ne bi, možda, ni tada da 1896. godine nije došao kralj Aleksandar i darivao 3.000 dukata.

- Čudesno je da se vatra u najnovijem požaru zaustavila kod biblioteke i najvrednijeg manastirskog blaga. Sada se još radi na obnovi krovova i radnici su, uglavnom, iz Grčkog "Kedaka", njih pedesetak. Radili bi i naši, možda brže i bolje, ali ne daju im vize. Istovremeno, grčki arhitekti insistiraju da sve bude kao nekad, u milimetar i od istog materijala kao nekad, mada smo mi hteli da se ugrađuju i neki sigurniji materijali - kaže za Glas otac Vasilije. Dodaje da "para za sada ima" i da se obnova radi po projektu Zavoda za zaštitu spomenika Srbije, po projektu Mirka Kovačevića koji je praktično svaki dan tu među graditeljima.

On inače odbija tvrdnje da je požar mogao nastati od napuklih odžaka koje su raniji restauratori manastira "prevideli".
- Bog će sveti znati zašto je sve ovo izgorelo, a posle desetak dana u plamenu je bilo i preko tridesetak srpskih bogomolja na Kosovu. Da se vidimo kakvi smo i da se više molimo Bogu - kaže otac Vasilije ispraćajući reportera Glasa do manastirskih kapija.
Milorad Doderović