neko je probao da prevazidje rekord onog koreanca ,ali nije uspeo ... stigao je do 18 izgleda 

DEKALB, Ill. - Northern Illinois University says there has been a shooting on campus and several people have been taken away by ambulance. University officials warned students on the school Web site to get to a safe area and "take precautions until given the all clear." ADVERTISEMENT



The messages says everyone should avoid the King Commons and all buildings in that area.

Messages were left for university police and police in DeKalb, located about 65 miles west of Chicago.

Vidi ovo je baš tema za tebe. Pravi dokaz Lombrozovljeve teorije o genetskoj predispoziciji za zločin. Država sa najviše šljama pokupljenog na svetu je stalno mesto masakara i stalni izvor istih.

NAJMANJE ŠESTORO MRTVIH I 18 RANJENIH NA KOLEDŽU U SAD


ČIKAGO , 15. februara (Tanjug) - Najmanje šest osoba je izgubilo život, a 18 ih je ranjeno iz vatrenog oružja u četvrtak na američkom Univerzitetu Severni Ilinois.

Do masakra je došlo u popodnevnim satima po lokalnom vremenu, kada je jedan muškarac odeven u crno i naoružan puškom-sačmarom i sa dva pištolja, otvorio brzometnu vatru na prisutne u velikom amfiteatru fakulteta, a zatim izvršio samoubistvo, prenele su agencije.

Napadač, opisan kao belac i bivši student- postdiplomac, upao je na nastavu geologije na koledžu u mestu De Kalb, 100 kilometara zapadno od Čikaga, i sa katedre odmah osuo paljbu po studentima, koji su u panici bežali pokušavajući da se spasu.

Na licu mesta su poginule četiri studentkinje i jedan student, dok je među ranjenima njih šest u kritičnom stanju.

Jedan student je rekao lokalnom radiju da je 140 njegovih kolega bilo u učionici u trenutku pucnjave.

Univerzitetskim vlastima i policiji još uvek nije poznat motiv

napada.

Masakr na koledžu u SAD, najmanje šestoro mrtvih
Autor: Tanjug | 15.02.2008 - 07:32

Najmanje šest osoba je izgubilo život, a 18 ih je ranjeno iz vatrenog oružja u četvrtak na američkom Univerzitetu Severni Ilinois.

Do masakra je došlo u popodnevnim satima po lokalnom vremenu, kada je jedan muškarac odeven u crno i naoružan puškom-sačmarom i sa dva pištolja, otvorio brzometnu vatru na prisutne u velikom amfiteatru fakulteta, a zatim izvršio samoubistvo, prenele su agencije.

Napadač, opisan kao belac i bivši student- postdiplomac, upao je na nastavu geologije na koledžu u mestu De Kalb, 100 kilometara zapadno od Čikaga, i sa katedre odmah osuo paljbu po studentima, koji su u panici bežali pokušavajući da se spasu.

Na licu mesta su poginule četiri studentkinje i jedan student, dok je među ranjenima njih šest u kritičnom stanju.

Jedan student je rekao lokalnom radiju da je 140 njegovih kolega bilo u učionici u trenutku pucnjave. Univerzitetskim vlastima i policiji još uvek nije poznat motiv napada.

Do pucnjave na Univerzitetu blizu Čikaga došlo je 10 meseci nakon što je u incidentu na Virdžinija Univerzitetu stradalo 32 studenta i zaposlenih.  Incident na Univerzitetu Severni Ilinois četvrti je po redu te vrste ove nedelje, prenosi BBC.

Policijski nadzornik u univerzitetskom kampusu, Donald Grejdi, kaže da je prosto nemoguće sprečiti tragedije te vrste.

"Voleo bih da mogu da vam kažem da postoji rešenje za ovakve stvari, ali i sami ste primetili da je u poslednjih pola godine širom ove zemlje došlo do višestrukih naoružanih napada. Reč je o strašnim okolnostima i koliko god da se trudimo , malo je verovatno da će iko biti u stanju da spreči ovakve incidente", izjavio je policajac Grejdi.

Izvor: Blic

Bivši student ubio šestoro na univerzitetu u Čikagu
Masakr na Dan zaljubljenih
Autor: L. Joksimović | 16.02.2008 - 07:32




Stiv Kazmjerčak (27), bivši student sociologije, upao je u četvrtak u prepun amfiteatar Univerziteta Severni Ilinois u mestu De Kalb blizu Čikaga i usmrtio šest, ranio 18 osoba, a zatim sebi oduzeo život. Mladić, odeven u crno, pucao je nasumice iz sačmare i dva pištolja, dok su prestravljeni studenti vrištali i u stampedu trčali ka najbližem izlazu. Policija veruje da je mladić zbog nesrećne ljubavi odabrao baš Dan zaljubljenih da izvrši jezivi masakr, poslednji od brojnih koji potresaju Ameriku.
Stiv Kazmjerčak (27)

„Gađao je u sve ljude i ne verujem da je pucao u nekog određenog. Bio je miran, kao statua. Samo se popeo na katedru i počeo da puca“, ispričala je studentkinja koja bila u amfiteatru.
„Studenti su padali jedni preko drugih. Dopuzala sam do vrata i počela da bežim u strahu da ću dobiti metak u leđa“, priča ona.
Poznato je da je Kaz'mjerčak napustio Univerzitet prošle godine kako bi upisao postdiplomske studije. Dobio je nagradu za svoj sociološki rad. Bio je stručnjak za zaštitu zatvorenika jer je bio koautor studije o samopovređivanju u zatvorima. Na Univerzitetu Severni Ilinois bio je i potpredsednik Akademske asocijacije za kriminalno pravosuđe.
Kazmjerčak je nakon pucnjave sebi oduzeo život, dok je stajao na katedri velikog amfiteatra, ispod čijih su klupa ležali preplašeni studenti.
Policajci, kojima u istrazi pomažu i agenti FBI, ispituju sve podatke vezane za život 27-godišnjeg Kazmjerčaka.
„Ispitujemo njegove ranije ljubavne veze, kako bi pronašli nekakav trag“, rekao je jedan od brojnih policajaca na mestu incidenta.
„Najočigledniji pravac istrage jeste da pokušamo da utvrdimo da li je mladić slučajno ili namerno odabrao da masakr izvrši na Dan zaljubljenih“, objasnio je policajac.
Mladić je na licu mesta ubio četiri studentkinje i studenta, dok je još jedan student juče preminuo u bolnici. Među 18 povređenih je i profesor Džozef Peterson, a tri osobe su u teškom stanju i lekari se bore za njihov život u bolnici.
Policijski zvaničnici kažu da su na mesto nesreće stigli 29 sekundi od dojave.
Ubica je prvo pucao na profesora, koji je pogođen u rame, nakon čega su ubijene četiri studentkinje i 20-godišnji Den Parmenter, koji je sedeo u prvom redu amfiteatra. Robert Grir, očuh stradalog mladića, rekao je za „Čikago tribjun“: „Nisam ljut. Samo sam strašno tužan i znam da jedino što sada treba da radim jeste da tešim svoju suprugu.“
Neki od 140 studenata, koliko ih je bilo na predavanju iz geologije, tvrde, pak, da je napadač ciljao određene osobe. „Izgledalo mi je kao da zna koga želi da upuca“, priča Edvard Robinson.
„Jedna devojka je pogođena u oko, moj drugar je dobio metak u nogu. Bilo je stravično“, rekao je 23-godišnji Džordž Gejnor.
Nekoliko minuta pošto je mladić počeo da puca, studenti su počeli da šalju SMS i zovu jedni druge. Više od 20 minuta od početka masakra, na internet sajtu Univerziteta je objavljena informacija da se na Univerzitetu nalazi naoružani napadač. Tada je studentski grad zaključan, u skladu sa novim bezbednosnim planom koji je uveden nakon tragedije na Univerzitetu „Virdžinija tek“. „Reč je o tragediji, ali učinili smo sve što je bilo u našoj moći“, rekao je rektor Džon Peters.
Studentski grad Univerziteta, u kojem boravi 25.000 studenata, zatvoren je odmah nakon pucnjave.
Ovaj univerzitet je u decembru 2007. bio zatvoren na jedan dan nakon što je policija alarmirana zbog pretnji, poruka rasne mržnje i onih koje upućuju na masakr u Virdžiniji, koje su bile ispisane po zidovima toaleta.
Krvava nedelja
Najnoviji masakr na Univerzitetu Severni Ilinois četvrta je pucnjava u američkim obrazovnim ustanovama za samo nedelju dana. Devojka je 8. februara upucala dvojicu kolega sa Tehničkog koledža u Luizijani, nakon čega je izvršila samoubistvo. U Memfisu je 17-godišnji tinejdžer optužen da je 11. februara pucao i teško ranio drugara na času fizičkog. U gradu Oksnardu, država Kalifornija, tokom pucnjave u srednjoj školi stradao je 15-godišnji đak nakon što ga je metak pogodio u glavu.

Masakri koje Amerika neće zaboraviti
2007. - Seung Hui Čo, 23-godišnji student južnokorejskog porekla, izvršio je masakr u kampusu Univerziteta „Virdžinija tek“ u Bleksburgu. Čo je usmrtio 32 osobe i ranio veliki broj studenata pre nego što je izvršio samoubistvo. Bio je to najsmrtonosniji incident u školi u istoriji Amerike.
2006. - Usamljeni napadač ubio je šest devojčica u učionici seoske škole verske sekte amiša u okrugu Lankaster u Pensilvaniji.
2002. - Piter Odigizuva (43), bivši student, usmrtio je tri osobe i ranio više studenata u privatnoj pravnoj školi u Virdžiniji.
1998. - Dva učenika gimnazije „Kolumbajn“ u gradiću Litltonu u Koloradu ubila su 12 učenika i jednog nastavnika.
1966. - Dogodio se prvi masakr na kampusu nekog američkog univerziteta, na Univerzitetu Teksas, kada je jedan snajperista ubio trinaestoro ljudi.

Izvor: Blic

Bice bolje, neko vice
na papiru mrtvo slovo
na istoku stare price
na zapadu nista novo

da me izvinete na izrazu ali bas me zabole (morao da to da kazem)

Masovne ubice se preko interneta naoružavaju

Masakr na Univerzitetu Severni Ilinois, kada je student Stiven Kazmirčak (27) ubio sedmoro i ranio nekoliko ljudi pre nego što je sebi oduzeo život, poslednji je u nizu incidenata koji postaju karakteristični za Sjedinjene Države, ali i države Zapadne Evrope.

Iako su mediji objavili da je ubica pre nekoliko nedelja prestao da uzima lekove za bolest čija priroda nije objavljena, te da se od tada „čudno ponašao“, motiv napadača još nije poznat. Utvrđena je, međutim, bizarna veza između ovog incidenta i masakra na Univerzitetu „Virdžinija tek“ od pre desetak meseci, kada je 23 - godišnji student Seung Hui Čo usmrtio 32 osobe. Ispostavilo se, naime, da su oba napadača oružje naručila preko internet sajta iste firme, kompanije „TGSCOM inkorporejtid“.
Ovaj podatak, uz činjenice da je Kazmirčak bio odeven u crno, te da je u kampus koledža u mestu De Kalb, udaljenom stotinak kilometara od Čikaga, upao naoružan puškom - sačmarom i sa tri pištolja, daju povoda spekulacijama da je ubica „kopirao koreografiju“ ranijih sličnih incidenata, među kojima se izdvajaju pucnjava u gimnaziji „Kolumbajn“ iz 1998. godine i prošlogodišnja pucnjava na „Virdžinija teku“, inače najsmrtonosniji masakr u školi u istoriji Amerike.

Profil „đaka-ubice“
Upravo je slučaj u „Kolubajnu“ bio povod da se u Sjedinjenim Državama povede široka rasprava o mogućim uzrocima ovakvih zločina. Osim što se diskutovalo o zakonu koji dozvoljava svakom punoletnom licu da kupi oružje u lokalnoj prodavnici i (lošem) uticaju određenih filmova, muzike i kompjuterskih igrica (tzv. first prson šutera), stručnjaci su napravili i profil potencijalnog „đaka (studenta) ubice“. Prema stručnjacima, to su uglavnom muškarci, starosti od 14 do 20 godina, koji potiču iz problematičnih porodica, pri čemu su mnogi već imali dijagnostifikovane psihičke probleme (najčešće depresija), zbog čega su lečeni raznim medikamentima. Analize dosadašnjih incidenata pokazale su i da su ubice bile usamljenici koji se nisu uklopili u društvo, pa su ih zato vršnjaci često ponižavali i maltretirali. Iz raznih razloga, nisu bili uspešni u školi, a do incidenata je dolazilo neposredno pre ili posle suspenzije iz škole ili sa mature.

Počinje od gneva
Svemu je prethodio period nezadovoljstva i gneva, koji su obično iskaljivali na internet forumima, simpatisanjem nacističke, rasističke ili neke druge radikalne ideologije, karakterističnih filmova koji obiluju nasiljem ili igranjem „first person šutera“. Mnogi od njih su i najavili zločin, bilo u razgovoru sa vršnjacima, bilo putem interneta, što se delom može protumačiti i kao bizaran pokušaj da postanu „slavni“, odnosno izađu iz anonimnosti „slanjem poruke“ celom svetu.
Uz sve to, ne treba zanemariti uobičajene probleme koji prate adolescenciju i koji mogu poprimiti opasne razmere u društvu zasnovanom na nemilosrdnim kapitalističkim vrednostima, čiji je zajednički sadržalac da „samo najjači preživljavaju“. U takvim okolnostima, frustrirani adolescent može pribeći drastičnim merama kako bi izašao iz anonimnosti, iako to nije nikakvo opravdanje da se drugom čoveku oduzme život.



Najviše poginulih na Univerzitetu „Virdžinija tek“
Novembar 2007. - Peka-Erik Ovien (18), učenik Srednje škole „Jokela“, u finskom gradu Tusula, udaljenom 50 kilometara od Helsinkija, ubio je sedmoro đaka i nastavnika u ovoj školi, a onda izvršio samoubistvo. Pre incidenta poslao je na internet svoj video pod nazivom „Jokela High School massacre 11/7/2007“.
April 2007. - Seung Hui Čo (23), student Univerziteta „Virdžinija tek“, ubio je 32 ljudi, pre nego što se i sam ubio. „Učinio sam to, kada je došlo vreme. Morao sam to da uradim“, poručio je Ho u prilogu koji je poslao na adresu televizijske mreže NBC, osuđujući oholost bogatih i opisujući dvojicu ubica iz „Kolumbajna“ kao „mučenike“
Oktobar 2006. - Vozač kamiona Čarls Karl Roberts IV (32) upao je naoružan pištoljem u školu verske zajednice Amiša u Pensilvaniji i ubio šest devojčica, da bi se osvetio za neki događaj koji se desio pre više od 20 godina.
Mart 2005. - Džef Vajs (16), ubio je devetoro ljudi u srednjoj školi u rezervatu Crveno jezero , u američkoj državi Minesota, a onda izvršio samoubistvo.
April 2002. - Napadač, bivši učenik, ubio je 17 ljudi u školi u Erfurtu, u istočnoj Nemačkoj. Posle toga se i sam ubio.
Februar 2002. - Bivši učenik ubio je direktora tehničke škole u mestu Frajzing, blizu Minhena, nakon što je izbačen. Takođe je ubio svog poslodavca i nadzornika u firmi u kojoj je radio. U bivšoj školi, ranio je i jednog nastavnika u glavu, ali je ovaj preživeo.
Mart 2000. - Šesnaestogodišnji učenik jedne privatne škole u bavarskom gradu Brandenburgu ubio je 57-godišnjeg nastavnika i izvršio samoubistvo. Ubica je bio pred izbacivanjem iz škole jer je bio pozitivan na doping testu, pošto je koristio kanabis.

Izvor: Blic








Stiven Kazmarček je pucnjima šokirao najširu javnost, naročito ljude koji su ga poznavali, ali ne i hroničare oružanih prepada u SAD


Vašington, 16. februara – Bio je najljubazniji i najmirniji momak na svetu, posvećen pružanju pomoći ljudima. Profesor kriminologije na Univerzitetu severnog Ilinoisa, Džim Tomas tako je video svog studenta Stivena Kazmarčeka, proizveo ga u svog pomoćnika na predavanjima i postao njegov prijatelj.

Tandem je, međutim, razdvojen prošlog četvrtka na način koji je profesora nagnao da promeni svoje procene, a naciju bacio u još jedno duboko preispitivanje. Kazmarček (27) je naoružan s četiri revolvera, upao na čas geologije i hicima usmrtio pet i ranio šest studenata, izvršivši potom samoubistvo.

Javne i druge priče

Šta ga je nagnalo da ustreli kolege, verovatno će ostati među zagonetkama koje neće biti odgonetnute. Za sobom nije ostavio oproštajno pismo, a ostali njegovi tragovi ga predstavljaju kao odličnog studenta, komunikativnom mladića, angažovanog naročito na kursevima za preobražaj kriminalaca, među koje se ipak svrstao pre nego što je sebi oduzeo život.

U javnom opticaju su bile samo njegove vrline. Nagrađivan za uspehe u učenju, cenjen drug, bez policijskog dosijea, regularno registrovani vlasnik oružja, predvodnik kolega u grupama za proučavanje krivičnog sistema, zainteresovan i za usavršavanje u socijalnom radu, naročito na polju mentalnog zdravlja..

Tek pošto je druge zavio u crno, na videlo su izbile i neke njegove druge karakteristike. Bio je, navodi se, psihički nestabilan, iz vojske je otpušten posle nekoliko meseci iz „razloga koji se ne navode”, a ispomoć kao stražar u lokalnom zatvoru napustio je naglo, bez obrazloženja.

Pripucao je ubrzo po prestanku uzimanja lekova u još neobnarodovanoj vrsti terapije za smirivanje. „Počeo je da se čudno ponaša”, registrovala je i policija, ne precizirajući šta je to kod Kazmarčeka počelo da odudara od njegove dotad „podobne” prirode.

Istražitelji slute da bi „okidač” mogao da bude nedavni njegov raskid s devojkom. Najšira javnost i dalje je u šoku.

K sebi ponajviše ne mogu da dođu oni koji su poznavali Kazmarčeka kao finu i perspektivnu osobu. Zbrisana im je, naime, ovde obožavana uprošćena podela na dobre i loše momke, jer je upravo „dobar momak” učinio zlodelo.

Hroničari oružanih prepada u SAD nisu iznenađeni jer im pravo na to ne da statistika. U ovoj zemlji godišnje se, u proseku, izvede oko 300.000 oružanih prepada u kojima život izgubi oko 30.000 ljudi. Stopa takve smrtnosti je veća nego bilo gde u razvijenom svetu. Svaki treći od 300 i nešto miliona Amerikanaca poseduje bar jedno oružje, a ukupno – 230 miliona komada.

Analitičare posebno brinu ubistva u obrazovnim ustanovama, naročito posle maskara na univerzitetu Virdžinija tek, gde je prošlog aprila jedan student ubio više od 30 kolega. Predlažu se raznovrsne mere dodatne zaštite. Jedni su za strožu kontrolu i efikasniji sistem uzbunjivanja, dok drugi insistiraju da se problem reši – naoružavanjem studenata. „Jedini način da se suprotstavite osobi s pištoljem jeste da i vi imate pištolj”, izjavio je „Ju-Es-Ej tudeju” student inženjerstva iz Sinsinatija Majkl Flitkraft. „Odobrenjem da oružje uđe u učionice, stvari bi postale još gore”, tvrdi Garet Evans koji je zadobio rane u obe noge prilikom masakra u Virdžinija teku.

Eksperti procenjuju da ni najnovija tragedija neće ništa bitno promeniti, zbog velikog uticaja koji oružani lobi ima na političare. I dalje će svako, pa i tinejdžeri, lako dolaziti do svakojakih „puca”, koje se tretiraju kao ovaploćenje prava na ličnu samoodbranu.

Izgubljene nade

Ali, mladi su sve napetiji a oružje im je jedna od vrlo dostupnih stvari za iskaljivanje nezadovoljstva – sugeriše Džefri Sprag iz oregonskog Instituta za izučavanje nasilja i destruktivnog ponašanja. Pucnjave po prosvetnim institucijama su učestale pa predavač za suzbijanje takvih drama Bil Bond konstatuje: „Samo se razlikuju imena škola i počinilaca ali je sve to jedna jedinstvena priča o mladima koji su izgubili nadu.”

Beznađe je boljka a Patrik Tolan sa čikaškog Univerziteta Ilinois kaže da tek „svaka treća mlada osoba s mentalnim poremećajem dobija odgovarajući tretman”. Prisetio se, novim povodima, i svoje mladosti kad su nastavnici s đacima izvodili vežbe za slučaj nuklearnog napada i kad su svi zbog takve mogućnosti osećali veliki strah.

Sadašnji đaci su pod sličnim strahom, samo što se ovoga puta ne radi o zebnji od ruskih projektila, nego od upada naoružanog napadača na čas. Sluti da je danas njima teže nego njemu nekada. „Moraju da budu pripravni za nešto što ne mogu da predvide.” Na nešto nepredvidljivo kao što je bio zločin „dobrog momka” Stivena Kazmarčeka. Iako je on, kako se tvrdi, delove oružane opreme nabavio posredstvom Interneta, kod istog prodavca koji je snabdeo i počinioca masakra na Virdžinija teku…


Izvor: Politika

dokoni amerikanci vole da igraju counter strike live

 ko seje vetar, zanje oluju.