Darko, to vec nisam siguran. Niko Srpskoj listi nije davao nikakve sanse posle referenduma, pa su izbili na drugo mesto i postali najjaca opoziciona grupacija. PRema tome, mislim da on ima zaista realne sanse, posebno zbog cinjenice da je Medojevic glasao za diskriminatorski ustav Crne Gore.

Sve ja to znam ali su se strasti smirlile. Mozda i ne bude drugog kruga vec gospodin Filip Vujanovic pobijedi u prvom... To je i najbolja opcija.

Vidi, kako god bilo, vazno je da kandidat Srpske liste bude drugi!!! Bilo bi najbolje da prodje u drugi krug i da drugog kruga bude i zato je veoma vazno da mu se pomogne, ako nista, a ono internet kampanjom.

Највише се смејем када неки дукљански квазиновинар, књижевник или историчар пише овакве памфлете. То говори до које границе лудила је дотични стигао када је могао да се одрекне свега из историје његове фамилије и да проповеда данас ставове како је припадник неке нове нације. А при том пљује без икакве аргументације оне који су остали доследни и своје корене нису издали. Е зато сам присталица да се помогне Андрији Мандићу и Српској листи!

OVO JE UKLONJENO SA SAJTA  SRAMOTA U DEMOKRATSKOM DRUSTVO
------------------------------------------------------------------------------
Kum Andrija i njegovo blago
______________________________ ____________


Predsednik Senata, lažni vojvoda, sumnjivi serdar i bivši kafedžija

Ko je u stvari Andrija Mandić, čovek koji se uporno predstavljao kao „zaštitnik srpskih interesa„ u Crnoj Gori, i kakve su njegove porodične i poslovne veze sa  državnim vrhom? Čime je svoju ugodnu poziciju u vlasti obezbedio i kakva mu je politička biografija? Tabloid objavljuje lični pogled gospodina Radomira Sjekloće o „liku i delu„ gospodina Mandića

Radomir Sjekloća
Kriminal u ovom ili onom obliku postoji u Crnoj Gori, ni više ni manje nego u celom regionu, posebno u politici, partijama i policiji.  Političke obmane i lažni lideri, od Novaka Kilibarde do Andrije Mandića, teško su razočarali one koji su im verovali.  Danas je taj deo biračkog tela nepoverljiv i apatičan, nespreman da učestvuje u bilo čemu drugom osim građanske neposlušnosti.
Pravo lice Novaka Kilibarde je otkriveno prekasno i to tek tokom poslednjih nekoliko godina kada je otvoreno podržavao „mafiokratski i kartelski režim“, kako su ga pojedini Đukanovićevi opozicionari nazvali.  Poznato je da je Kilibarda na mesto nekadašnjeg lidera Srba u Crnoj Gori instaliran od Službe državne bezbednosti, a političku karijeru završio kao predsednik Senata Dukljanske akademije nauka i umetnosti koju je osnovao Jevrem Brković.  Kilibarda je u ono vreme imao zadatak da ekstremizuje Srbe i zavodi ih „za Goleš planinu“.
Na istom zadatku se još od 2003.  godine nalazi Andrija Mandić za koga se ovih dana otkrilo da je u kumovskoj vezi sa Milom Đukanovićem (mada je Tabloid to prvi i jedini objavio pre više meseci).
Porodično kumstvo se dugo prikrivalo.  Njime se sada lakše objašnjavaju brojni postupci Đukanovićevog kuma Andrije Mandića od kako je uz pomoć svoga kuma i njegove tajne policije na silu smenio uglednu političku ličnost prof.  dr Božidara Bojovića, tadašnjeg predsednika Srpske narodne stranke.  Politička i lična biografija Andrije Mandića kao jednog u nizu kumova Mila Đukanovića je prepuna kontradiktornosti i prekrivena je velom tajni.
Andrija Mandić je svoju političku karijeru započeo 1990.  godine kao aktivista Saveza reformskih snaga Ante Markovića.  S obzirom da je projekat veoma brzo propao zbog rata na području bivše Jugoslavije, Mandić je za izvesno vreme prestao da se bavi politikom i okrenuo sitnom biznisu potraživši pomoć od svoga kuma Mila Đukanovića, koji je u to vreme imao značajnu funkciju u Savezu komunista Crne Gore.
U periodu od 1990.  godine bavio se sitnim švercom i raznim preprodajama, da bi, nakon Đukanovićevog izbora za premijera Crne Gore, u Podgorici, sa jednim policajcem, otvorio noćni bar ’’Scena’’.
Komšije i posetioci Mandićevog noćnog bara kažu da je u to vreme stalni gost bio i Milo Đukanović.  Đukanović je imao običaj da nekoliko godina, negde iza ponoći, dolazi kod svoga kuma Andrije Mandića u noćni bar ’’Scena’’, a sa sobom bi vodio gomilu prijatelja, telohranitelja i vozača.  Preko mere se o narodnom trošku pilo najskuplje piće, dok je u to vreme narod gladovao i jedva sastavljao kraj sa krajem.
Đukanovićevi enormi računi u noćnom baru kod njegovog kuma predstavljali su kumovsku pomoć porodici Mandić.  Na taj način je pražnjen budžet Republike Crne Gore, a prekomerno punjen kućni budžet porodice Mandić.  Očevici kažu da je svake noći jedan od posluge iz Đukanovićeve svite ostajao iza premijera i iz kožne narodne torbe plaćao po nekoliko hiljada tadašnjih maraka Đukanovićevih računa u Mandićevom baru.
Nakon višegodišnjeg pražnjenja narodnog budžeta u korist kućnog budžeta porodice Mandić, noćni bar ’’Scena’’ je zatvoren, a uz pomoć kuma je otvorena Mandićeva privatna livnica aluminijuma.  Mandićeva kumovska livnica se nalazila na Bioču, na ulazu u Podgoricu, a najviše je poslovao sa ’’Vektrom’’, tajkunskom kompanijom bliskom crnogorskom režimu, koja se veoma često optužuje za propast Aluminijumskog kombinata u Podgorici kao najveće crnogorske firme.  Samo jedna transakcija koju je kompanija ’’Vektra’’ u to vreme uplatila Mandiću iznosila je oko 30. 000 maraka.  O tome se svojevremeno vodila rasprava i u crnogorskoj skupštini kada je govoreno o netransparentnoj privatizaciji Aluminijskog kombinata i višegodišnjem sistematskom osiromašivanju te ugledne firme od Đukanovićevih vlada.
Današnji aktivisti Srpske narodne stranke iz Mandićevog Mojkovca se, uočavajući političku prevaru Đukanovićevog kuma Andrije Mandića, prisećaju kako ih je devedesetih godina, dok je uživao u biznisu potpomognutom od svoga kuma, ubeđivao da napuste Narodnu stranku i glasaju za Milovu Demokratsku partiju socijalista.
Pošto je nakon nekoliko godina rada privatne livnice stečeno enormno bogatstvo koje je postajalo previše upadljivo za Mandićeve komšije, rođake, prijatelje i bratstvenike, livnica je prodata, a Mandić je svome kumu morao da vrati učinjene usluge.
Mandić se kao politički anonimus u to vreme, a po nalogu svoga kuma, učlanio u Narodnu stranku u kojoj se već uveliko pripremao raskol od istinskih patriota na čijem je čelu bio prof.  dr Božidar Bojović.  Mandić se u vreme raskola u Narodnoj stranci priklonio Bojoviću i godinama bio njegov poslušnik.  Bojović ga je godinama, na pitanje prvoboraca članova Narodne stranke ko je mladi vredni mladić, govorio da je ’’momak koji ga dobro sluša’’.  Ni Bojović tada nije znao da je Mandić ubačeni igrač iz DPS-a koji je u to vreme Milo Đukanović preuzeo od Momira Bulatovića.
S obzirom na to da je u partijskoj hijerarhiji poguran od drugih ubačenih agenata policije u Srpskoj narodnoj stranci, Mandić je bio i zamenik saveznog ministra trgovine Milana Beka u vladi Slobodana Miloševića, Mire Marković i Momira Bulatovića.  U to vreme je veličao Slobodana Miloševića, a o trošku građana Srbije je ubirao neviđene privilegije po beogradskim hotelima, noćnim barovima i splavovima.  Novica Stanić, potpredsednik Srpske narodne stranke, nekolicini članova stranke govorio je da je, kao osvedočeni protivnik Miloševićevog režima, bio zapanjen Mandićevom navijačkom izjavom pred septembarske izbore 2000.  godine da će ’’Milošević Koštunicu pregaziti kao plitak potok’’.  Iznenađenje je bilo još veće kada je saznao da je Mandić odmah nakon 5.  oktobra 2000.  otrčao u Koštuničin štab da mu čestita pobedu nad tiraninom?!
Mandić se, nakon svrgavanja Slobodana Miloševića i pada vlade Mire Marković i Momira Bulatovića, vratio u Crnu Goru i na volšeban način postao predsednik Izvršnog odbora Srpske narodne stranke.  Za nepune tri godine je, prema javnim optužbama predsednika te stranke prof.  dr Božidara Bojovića, proneverio preko 400. 000 evra novca koji je stranka tajno dobijala od brojnih Srba donatora iz zemlje i dijaspore, kao i od savezne administracije.  Mandić nikada nije tužio Bojovića za klevetu i uvredu, što samo po sebi govori da je Bojović kao ozbiljan i nacionalno odgovoran čovek imao dokaze i dokumenta za tvrdnje koje javno više puta izneo na Mandićev račun.
Božidar Bojović je od tajne crnogorske policije, tajkuna i mafijaša smenjen šrafcigerima, a dr Ranko Kadić, potpredsednik stranke, ugledni Srbin i prvi stručnjak iz nuklearne medicine u Crnoj Gori, napadnut je šrafcigerima i motkama.  Protiv Mandićevih batinaša je podneo krivičnu prijavu i priložio lekarsko uverenje o zadobijenim telesnim povredama, ali sudovi, koji su pod kontrolom Mandićevog kuma i neprikosnovenog gazde Crne Gore, od 2003.  do danas nisu okončali postupak niti su naložili privođenje počinilaca što govori da je puč u Srpskoj narodnoj stranci izveden u organizaciji i sa logističkom podrškom kumovsko-mafijaškog režima.
Mandić je, nakon svrgavanja prof.  Bojovića, od 2003.  godine svestrano radio na razbijanju jedinstva crnogorske opozicije na čijem se čelu nalazio Predrag Bulatović.  Njegov zadatak je bio da svojim kontradiktornim i ekstremnim izjavama zbunjuje opoziciono biračko telo i ometa jedinstvenu opoziciju u nastupu prema režimu.  S jedne strane je čvrsto sedeo uz skute Predraga Bulatovića, a sa druge strane protiv njega je vodio kampanju na terenu da je gubitnik, iako je sa tajnom policijom iznutra sve činio da tim u kome je Mandić igrao gubi, a da kumovski tim protiv koga je igrao nameštenu utakmicu redovno dobija.  Dovoljno govori podatak da je Mandić od Bloka za zajedničku državu na ime referendumskih aktivnosti za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore dobio skor 200. 000 evra za stranačke aktivnosti.  Novac je uglavnom potrošen za kupovinu skupocenih automobila za Mandića i njegove poslušnike.
Dok je propadala zajednička država, Mandićevo bogatstvo se uvećavalo.  Pošto bi vođenje privatne firme od Andrije Mandića bilo jako upadljivo, primenjen je stari mafijaško-tajkunski recept.  Na njegovu suprugu Sanju su registrovane firme od kojih je najpoznatija ’’Paneli golda’’.  Interesantno je da je Mandićeva supruga, kako se vidi iz centralnog registra Privrednog suda u Podgorici, prvu firmu registrovala tek 2001.  godine, tj.  posle pada Miloševića i Mandićevog povratka od Mirjane Marković.  Firma Mandićeve supruge se bavi bojama i lakovima, a nepotrebno je navoditi da je od 2000.  godine glavni posao mafijaških kumova i tajkuna građevinarstvo.  Ovih dana se istražuje poslovanje firme Mandićeve supruge sa hotelima koje po Crnogorskom primorju grade crnogorski tajkuni.  Neverovatno je da se supruzi ’’velikosrpskog opozicionara’’ nameštaju basnoslovni poslovi, a njen ’’opozicioni’’ suprug kuka i jadikuje kako su Srbi ugroženi i obespravljeni!
Nakon referenduma, kumovski zadatak Mila Đukanovića Andriji Mandiću je bio da razbije jedinstvo Bloka za očuvanje zajedničke države i 185. 000 birača koji su glasali za očuvanje zajedničke države.  Formiranjem Srpske liste sa komunistima Crnogoraca Momira Bulatovića, Zorana Žižića i crnogorskim radikalima Vojislava Šešelja, Mandić je direktno pomogao svome kumu Milu Đukanoviću da ponovo osvoji apsolutnu vlast, ali i da, razbijanjem tog moćnog opozicionog biračkog tela, po kumovskom nalogu dune u jedra antisrpskom Pokretu za promene Nebojše Medojevića.  Neverovatno je da Medojevićeva stranka, koja nije bila ni formirana u Crnoj Gori, u svim opštinama dobije oko 15 odsto glasova što je Đukanoviću stvorilo veliki manevarski prostor da se sa Medojevićevim glasovima, a Mandićevom razbijačkom zaslugom, stvori dvotrećinska većina koja je u Ustavotvornoj skupštini nezavisne Crne Gore bila dovoljna za donošenje Ustava iz koga je obrisana Srpska pravoslavna crkva i u kome je srpski jezik ponižen i stavljen u isti rang sa albanskim.
Zbunjivanje Srba i opozicionih birača je viđeno i 21.  maja 2007.  godine kada je pre podne u nekom partijskom podrumu otvorio izložbu karikatura Gorana Šćekića protiv nezavisne Crne Gore, a popodne, na američkom razaraču u Boki, pod novom crnogorskom zastavom, stojeći mirno i slušajući himnu Sekule Drljevića, prisustvovao proslavi dana nezavisnosti Crne Gore u organizaciji Amerikanaca!
Milo Đukanović ga koristi i za svađanje srpskih nacionalnih stranaka u Srbiji.  U koaliciji je sa radikalima Vojislava Šešelja i sa Tomislavom Nikolićem, kome stvari u Crnoj Gori uopšte nisu jasne, potpisuje koalicioni sporazum, a godinu dana kasnije se partijski bratimi sa Velimirom Ilićem.  Istovremeno i od jednog i od drugog traži pomoć u novcu i ostalome da brani ’’kukavno’’ crnogorsko srpstvo ugroženo?!
Mandić je, čak, na volšeban način postao i četnički vojvoda tako što ga je pokojni vojvoda Milo Rakočević mesec dana nakon svoje smrti proglasio za vojvodu! Ubačen je i u grupu ravnogoraca sa ciljem da ih iskompromituje.  Nije položio vojvodsku zakletvu sa ostalim postavljenim vojvodama, ali je krijući od javnosti primio vojvodsku gramatu u kući vojvode Milana Dobrašinovića u Gornjem Zaostru kod Berana.  

 
eee ljudi tako malo znaju
svaka cast na ovim informacijama...
pa vidite sad kome cete da pruzate podrsku bilo putem internet ili bilo kakve druge kampanje.
SHVATITE DA je najveca crnogorska opoziciona grupacija(''srpska lista'') postavljena od strane vlasti i da su razorili jedinstvenu opoziciju koja je mozda i imala neke puke sanse a  ovako dobija kandidat vladajuce stranke vec u prvom krugu...

Ovo je notorna budalastina i podmetacina Milove drzavne bezbednosti kako bi se lider najjace opozicione grupacije diskreditovao. Prosto, dukljanima smeta sto Srbi imaju svoju opciju i onda preko novine kakva je "tabloid" u Srbiji, ciji je glavni i odgovorni urednik dusevni bolesnik Brkic, plasiraju ovakve nebulozne informacije. Bogu hvala srpski narod u Crnoj Gori ume da prepozna podmetacine crnogorske DB. Ocito je da Djukanovic zeli da za takmaca u drugom krugu ima osvedocenog separatistu Nebojsu Medojevica, jer ceni da ce Filip Vujanovic lakse doci do pobede i da nece imati mnogo problema. Nebojsa Medojevic je klasican produkt crnogorskog rezima, ubacen da kroz pricu o kriminalu crnogorskog rezima zapravo cepa srpsko biracko telo. No, posle glasanja za separatisticki i diskriminatorski ustav taj slepac kod Srba nema vise podrsku i realno je ocekivati da ce Andrija Mandic biti u drugom krugu!
SRBI ZA SRPSKU LISTU!!!

Uloge su podeljene davno posetite www. ivonazivkovic. net pa procitajte i o tome kako se namestaju izbori i mnogo toga pa se onda javite. referendum je namešten jer su gotovi zapisnici pripremljeni pa je rezultat trebao biti 60% ali nisu svi članovi Biračkih odbora bili pohlepni a šta mislite o ovome


----------------------------------------------------
"Ako želite da dobijete izbore, treba samo da samo kontrolišete mašine za glasanje" Thom Hartmann (www. CommonDreams. org), 31. Januar 2003.

DA LI SU REZULTATI IZBORA ZA PREDSEDNIKA SRBIJE 2008.  NAMEŠTENI?
Piše: Ivona Živković

Ovo je svakako pitanje koje možda muči neke od birača koji su glasali za Tomislava Nikolića i ne veruju da je demokratija zaista volja naroda.  
Pošto je predsednik Boris Tadić svoju političku argumentaciju o "boljem životu" građana Srbije (ako uđu u u EU) zasnovao isključivo sa rečima: "ubeđen sam u to" i "duboko verujem u to"), i ja ću svoj sud o predsedničkim izborima 2008.  "argumentovati" svojim ubeđenjem i dubokim verovanjem - da su ovi izbori lažirani.  A, poslužiću se malo i čistom logikom.  Vi procenite.
Da se izbori u demokratiji odavno vešto nameštaju i da je demokratija samo jedna šarena predstava sa balonima i zastavama odavno je poznato onima koji misle svojom glavom u takozvanim "razvijenim demokratijama".  Ovde ćete naći spisak nekih linkova koji se bave problemom nameštenog glasanja putem softvera samo u SAD.  

Zna se danas i da aktuelni predsednik SAD, Džordž BUŠ, nije dobio prvi predsednički mandat na fer i poštenim izborima, već kompjuterskim nameštanjem elektronskih glasova elektora.  Ali, Vrhovni sud SAD (pod kontrolom katoličke crkve) presudio je u korist Buša.

  Da li je darivanje pape statuom Device Marije znak večite Bušove zahvalnosti što je postao predsednik SAD?

I Francuzi su prošle godine dobili "reprezentativnog" predsednika koji danas puni naslovne strane žute štampe pokazujući da je Jelisejska palata zapravo samo jedno mondensko mesto za dobar provod i biznis.  A sve to zahvaljujući novuvedenom elektronskom sistemu glasanja.

Moćna Francuska je mogla da bira samo između ova dva kandidata za predsednika države.  Da li to znači da zemlja od preko 50 miliona stanovnika bolje kandidate nije imala ili biračima nisu smeli da budu ponuđeni?

KO ŽELI POLITIČKU FUNKCIJU?
Ali, narod objektivno i ne može da vlada državom.  Clay Barham u svom tekstu "Ko dobija moj glas?" piše da u Americi postoje tri vrste ljudi koji se aktiviraju u političkoj partiji: Prvi tip su oni koji pripadaju eliti (bogatašima) i koji veruju da su u svemu izuzetni i stvorni da vladaju drugima koji su obična raja.  

Drugi tip su ljudi koji vole da budu uz elitu, uvek i svuda ih slede, glasaju za njih u udvaraju im se kako bi na taj način prevazišli svoje istinske plitke vrednosti i izbegli konfrontaciju sa onima koji su u svemu bolji i kvalitetniji od njih.  Bliskost sa elitom je zaštita bez koje ne bi mogli da opstanu.  (Narod ih u Srbiji vulgarno zove "dupeuvlake").

Treći tip su ljudi samodovoljni sebi i spremni na borbu sa prvim i drugim tipom jer veruju da samo svojim aktivnim političkim angažmanom nešto mogu promeniti.  Oni znaju da prosperitet društva zavisi isključivo od pojedinaca spremnih da društvenom razvituku daju pozitivan doprinos.  

Ova podela otprilike važi i za Srbiju (kao i sve ostale zemlje bivše YU), ali treba imati u vidu da ni jedna nema pravu elitu, a to znači autentične bogataše koji su naslednim putem u dužem vremenskom periodu sticali svoje društvana pozicije.  U svim postomunističkim zemljama "elita" je stvorena preko noći uz uticaj strane masonerije i kriminalizacijom društva.  Narod ih zove "skorojevićima".

Koliko znanja i sposobnosti za vođenje države mogu imati "dupeuvlake" i "skorojevići" pitanje je koje treba da muči sve građane ovih zemalja.  

USLOVI ZA "DEMOKRATIJU".

Za nevidljivo vladanje demokratijom u jednoj zemlji globalna oligarhija preko svojih masonskih loža i agenata uticaja treba da obezbedi najmanje tri stvari:

1. Da ima kontrolu nad medijima i telekomunikacijama.  Elektronski mediji su preko Zakona o radiodifiziji u Srbiji potpuno stavljeni pod kontrolu stranog faktora (privatnih transnacionalnih korporacija i njihovih zidara i političkih komesara "međunarodne zajednice").  Telefonijom u Srbiji upravljaju softveri stranih privatnih kompanija.  Tako je i u drugim zemljama.  
2.  Da preko lokalne državne bezbednosti kontroliše sve kandidate i manje ili više diskretno orkestrira njihovim kampanjama.  U DEMOKRATIJI NE MOŽE SVAKO DA SE KANDIDUJE, već samo onaj ko dobije ogroman novac da finansira kampanju.  Ustavno zagarantovano pravo svakog građana "da bude biran" tako postoji samo na papiru.  Čik nađite nekoliko miliona evra.  Do ovog novca mogu doći samo PROVERENI IGRAČI.
3.  Da kontroliše biračke spiskove i sistem obrade podataka preko svojih agencija i prilagođenih softvera.

  Kontrola biračkih spiskova sprovedena je radom nevladine organizacije bez koje su izbori neprihvatljivi za "demokratski svet".  To je u Srbiji CESID (Centar za slobodne izbore i demokratiju).  Naravno sve u ovom nazivu je laž uključujući i matematičku poruku koju šalje logo Centra.

MOŽE LI SE NAMESTITI REZULTAT?

"Ćorave kutije" danas su zamenili kompjuteri, pa tako možemo logično pretpostaviti da je kompjuterska obrada podataka idealno mesto da se rezultat lažira.
Najvažnija stvar je kontrola softvera.  Samo onaj ko ga je napravio ima izvorni kod programa (source code) , a to znači da ima potpunu kontrolu nad njegovim radom i da JEDINI ZNA kako program funkcioniše i šta sve u njemu postoji.  

Šta možete uraditi sa programom?

Uzmimo najprostiju varijantu: možete tako naštimovati procesuiranje određenih podataka koji se tiču izlaznosti na izbore.  Na primer naštimujete da se do procenta izlaznosti dolazi nekim malim "kelnerskim računom" po principu 4. 7 x 32. 6 = 155. 30 (umesto 153. 22).  Sa ovom "malom greškom" koju možete vezati za pojedine cifre ili pojedine kombinacije cifara u određenom procesu, prilikom rada sa velikim brojevima prilično ćete promeniti rezultat, zar ne?

Ko da nađe grešku u obilju unosa cifara kao što su rezultati izlaznosti ili glasanja? Što veči broj glasača izađe, "greška" može biti veća, a i način njenog otklanjanja teži.  Ako je 2+3= 5,2 pa to pomnožite sa 1260 i izvučete 47 % imate sasvim solidno odstupanje koje je teško otkriti.  Tim pre što će teško ko i posumnjati da nešto nije u redu sa kompjuterom, jer ljudi veruju u nepogrešivost mašine.

Koliko je ovakvih matematičkih kombinacija koje bi pravile "grešku" moguće ubaciti u softver za obradu podataka ili još bolje u operativni sistem u kome će se program za obradu podataka odvijati? Kada se ova "greška" aktivira, a kada ne, takođe se može programirati u samom operativnom sistemu.  Vi znate da svaki program ima svoj broj (licencu) što znači da operativni sistem može lako da ih razlikuje.  Takođe znate da ono što se od softvera daje u komercijalnu upotrebu predstavlja samo vrh "ledenog brega" sistema koji je pravljen i razrađivan za potreba vojske i tajnih službi.  Dakle, ono što mi znamo o našem softveru samo je parče velike slagalice koja se tajnim kodovima vezuje za svoju maticu.

Oni koji su vičniji matematici od mene, sigurno su imnogo maštovitiji pa mogu nači i mnogo bolje metode računajnja sa "greškom".  

Jedini problem je ukoliko ste idealista i apsolutno verujete da moćne korporacije koje proizvode ove programe tu ne bi sebi dozvolile takvu grešku.  Ali, čije interse treba da brani kandidat izabran na "demokratskim " izborima do interes upravo te transnacionalne korporacije koja želi aposlutnu kontrolu nad svim državama u kojima ostvaruje svoj biznis? Ko finansira kampanju kandidata, ko je platio "plišanu revoluciju" da bi ON (do juče niko i ništa) došao do pozicije da bude politički faktor? Naravno, ista globalna oligarhija koja ima source code operativnog sistema koji vi svakodnevno koristite i koji je zahvaljujući lakomislenom premijeru Zoranu Đinđiću ušao u sve državne institucije Srbije.

Jedini princip na kome se zasniva vladavina globalne vlastele je PREVARA.  Onaj ko u to uopšte i ne posumnja može veoma dugo biti naivana žrtva ili odani sluga ovim inteligentnim krvopijama i licemerima.

Bombardovati ili ne bombardovati Iran, Irak, Avganistan, uporišta Tamilskih tigrova, Al Kaide . . .  ? Da li samo zahvaljujući "istraživanju" CNN-a američki predsednik zna koliku podršku ima u narodu da bi otvorio još jedan front za američke marince? Ko mu pravi ta "istraživanja" javnog mnjenja? Da nisu ovakve "prognoze" dovele predsednika Buša do "malog" problema sa pićem?

Podsetimo samo da se izbori u Srbiji kao i u mnogim drugim zemljama bivšeg Istočnog bloka u Evropi ne mogu smatrati legitimnim ako u njima ne učestvuje i ne nadgleda biračke spiskove neka nevladina organizacija kao što je u Srbiji CESID.  Vladimir Putin upravo radi na njihovoj potpunoj eliminaciji iz Rusije.  

Pogledajmo šta su u stvari oni radili od 2001.  kada je njihovo prisustvo u Srbiji nametnuto političkim pritiskom takozvane "međunarodne zajednice".  

Prvi zadatak CESIDA je bio da preuzme POTPUNU KONTROLU nad biračkim spiskovima u čitavoj Srbiji i da ih SVE dovede pod JEDAN JEDINSTVEN SISTEM KOMPJUTERSKE OBRADE.  
"U cilju sticanja potpune slike o stanju biračkog spiska u Republici Srbiji, aktivisti Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) su u decembru 2001.  i januaru 2002.  godine preduzeli niz aktivnosti na prikupljanju i analizi zakonskih rešenja i podataka koji se odnose na rad opšinskih uprava zaduženih za birački spisak".

"Nažalost, u nekoliko manjih opština gde lokalnu vlast obavljaju pripadnici bivšeg režima, nije bilo moguće doći do bilo kakvih podataka.  Najčešće obrazloženje je bilo da su ove evidencije službena tajna, te da se podaci o njima mogu davati samo po naredbi nadležnog državnog organa.  Iako su aktivisti CeSID-a predočavali da je reč o podacima koji su na osnovu zakona javni, stav druge strane se nije promenio. "

Dakle, strana nevladina organizacija je preuzela da radi ono što je do tada bilo u nadležnosti isključivo državnih organa.  Ono što im je posebno zasmetalo je sledeće:

"Pored zastarelosti, neredovnog servisa i nedostatka hardvera, najveći problem predstavlja nedostatak i neujednačenost softvera.  ne postoji jedinstven softver za vođenje biračkog spiska, mada se, po rečima službenika u opštinskoj službi za vođenje biračkog spiska, Valjevo testira eksperimentali softver Oracle-Pupin, koji će ukoliko se pokaže uspešnim biti primenjen i u drugim opštinama.  Koordinatori CeSID-a su uspeli da utvrde postojanje bar 90 softverskih paketa, različitih proizvođača.  Nekompatibilnost softverskih paketa otežava komunikaciju između opštinskih službi i drugih organa u situacijama kada postoji mogućnost elektronske razmene podataka. "

Cilj je, očito bio stavljanje svih podataka pod kontrolu istog softvera odnosno operativnog sistema.  I to je učinjeno.  Tako CESID ima rezultate izbora uvek prvi, a nekad i pre izbora.  To se naziva "predikcija" (prognoza) izbornih rezultata.  Ona se , zamislite, dobija veoma komplikovanom matematičkom tehnikom koja predstavlja TAJNU.  Zašto je tajna ako CESID ne radi to u komercijalne svrhe već u cilju širenja demokratije i slobode izbora?

Ove "prognoze" i kontrole izbora od strane "nevladinog sektora" (misli se na nevladin sektor u odnosu na nacionalnu vladu, ali ne i na svetsku vladu koja ih finansira i štiti) praktijuju se u svim zemljama bivšeg SSSR-a i centralne i istočne Evrope.  Zapadna Evropa je već odavno POD TOTALNOM KONTROLOM, kao i SAD.

"Mreža za Kontrolu u bivšim jednopartijskim zemljama je ENEMO ( Evropska mreža organizacija za posmatranje izbora).  "ENEMO je skupina 17 gradjanskih organizacija iz 16 zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i iz Centralne i Istočne Evrope.  Ove nestranačke organizacije su vodeće domaće organizacije za posmatranje izbora u svojim zemljama.  Organizacije članice ENEMO-a ukupno su posmatrale više od 110 nacionalnih izbora i obučile više od sto hiljada posmatrača. Misija ENEMO-a je podržavanje društvenih interesa, podrška demokratiji u post-komunističkim državama OEBS regiona, davanje procene izbornih uslova i političke sredine kao i da ponudi precizne i nepristrasne posmatračke izveštaje".  

Koliko je njihov rad, koji uključuje i lobiranje za što veću izlaznost na izbore, "nepristrasan" jasno je svakom ko ima prosečan IQ.


MOŽE LI SE OVAJ SISTEM POBEDITI?

Jedinstven sofver, "nepristrasno" lobiranje CESID-a, kao i potpuna medijska naklonost odrađuju posao za oligarhiju, posao koji se zove "demokratski izbori" ili šarada za narod.

U predsedničkoj kampanji 2008.  u Srbiji APSOLUTNO SVE je bilo u funkciji izbora Borisa Tadića.  Zar je mogao da izgubi? To bi značilo da su obični i nepismeni građani Srbije matirali mozgove međunarodne oligarhije! Zamislite da kontrolišu veliku Britaniju, Francusku, SAD, Italiju… a da izgube kontrolu nad Srbijicom.  Nije li im se Slobodan Milošević bio malo oteo kad je počeo da kritikuje Novi Svetski Poredak i sam namešta izbore?

Narod se sada ubeđuje da su prevagu odneli glasovi mađarske nacionalne manjine na severu Vojvodine. Verovali ili ne, svi su oni glasali isključivo za Borisa Tadića.


Dok se u Mađarskoj nacionalisti žestoko protive globalističkoj tj.  proevropskoj vladi cioniste Ferenca Gurčanija , koji je ekonomski upropastio zemlju i čak doveo izraelske vojnike da ga čuvaju u Budimpešti, ispada da su u Srbiji svi Mađari listom globalisti i eurofili, te željno čekaju da idu širom sveta u "mirovne misije" odakle će se vraćati u kovčezima ili kao invalidi.  Kao da niko od Mađara u Srbiji ne zna za političke muke sopstvenog naroda u Mađarskoj.  Čemu li im onda služe škole i glasila na maternjem jeziku na čemu stalno insistiraju?


Da bi poražena strana dokazala prevaru (ukoliko to želi) morala bi da preispita svaki glasački listić, svaki zapisnik i sve sabira ručno.  A to ne smo da je ogroma posao, za koji ne bi imali ni medijsku podršku, a ni podršku pravosudnih organa (najkorumpiranijeg sistema u državi) , već to ne bi dozvolila ni svetska oligarhija.  Napadi preko medija i pretnje bili bi neizbežni u slučaju pokretanja takve procedure.  "Ceo svet" je rekao da je Srbija demokratski sazrela i da želi u Evropsku Uniju i da je B.  Tadić pobedio! I ko može protiv "celog sveta".  I da sve dođe do međunarodnog suda , proteći će godine, a globalna vlastela če na kraju reći šta sud treba da presudi.

Dakle, racionalnije je priznati poraz, što je Tomislav Nikolić (koji je u prvom krugu ipak odneo čistu pobedu i sve drugo je bilo samo deo nameštaljke) neočekivano brzo i učinio.  Zanimljivo, da se na sajtu Srpske radikalne stranke ni drugog dana od izbora nisu pojavili njihovi zvanični rezulztati.  Šta više, sajt im je dva dana od završetka glasanja potpuno "mrtav".  Ipak, neki detalji o prevari će svakako diskretno izaći u javnost kad tad.  

Elektronsko glasnje biće verovatno sledeći korak koji će u cilju približavanje EU načiniti Srbija.  


Ako neko misli da sve ovo što sam napisla i za šta nemam dokaze, ali imam duboko UBEĐENJE, nije tačno, može da se zapita ono što sam se i ja zapitala:

1. Ako je glasanje bilo čisto i Boris Tadić nesporno dobio izbore, čemu je onda bila potrebna tolika višegodišnja lobistička aktivnost CESIDA i nevladinog sektora upravo u njegovu korist?

2. Zašto je Međunarodnoj zajednici toliko važno KO zastupa interese građana Srbije, ukoliko Srbija ima pravo na svoju državnu politiku?

3. Ako je narod u Srbiji "demokratski sazreo" i preko 70% njih po "istraživanju" (nikad i nigde sprovedenom) "proevropski orijentisan", čemu tolika medijska nametljivost i agitacija dovođenjem na sve televizije "prodemokratskih" i prozapadnih analitičara? Niti jednog nacionaliste nije bilo, nikoga da u izborne rezultate posumnja, iako demokratija ima bar dve strane?

Dakle, ako je volja naroda ono što je zaista presudilo u izboru Boris Tadića za predsednika nisu morali toliko da se troše i materijalno i energetski, zar ne?

OVO JE SUŠTINA!


Boris Tadić je prihvaćen kao idealan politički partner onog dela sveta koji danas vodi brutalne osvajačke i genocidne ratove, jer je spreman da prihvati tu monstruoznu igru.  Predsednik Srbije je na predizbornom TV duelu čak obelodanio i postojanje sporazuma sa iračkom (marionetskom) vladom o izvozu domaćeg oružija u Irak.  Tako je dokazao da je odan saradnik u stvaranju satanističke tvorevine koja se zove "Novi Svetski Poredak".  Njegova "briga" zbog zločina nad Muslimanima u Srebrenici, samo je bila mala propagandna farsa.

Da li se i 50,7% punoletnih građana Srbije time ponosi?

Akoce se Filip opet kandidovat...ja tipujem na njega...

u crnoj gori ima nesto vise od 30% srba koji su obicna kopija SRS-A.
u crnoj gori nema konstituvnog naroda ali je najvise crnogoraca oko 43
dok ostalo pada u manjine(albance,rome,bosnjake i tako dalje)
sebicno je ocekivati pobjedu ANDRIJE MANDICA(srpskog nacionaliste) u Crnoj Gori.
tacno je da je vlast korumpirana i da su prava srba u republici CRNOj gori ugrozena i
da se na jedan pasivan nacin maltretiraju,ali izborom ANdrije mandica(sto je ruku na srce gotovo nemoguce)
presipali bi iz supljeg u prazno,polozaj srba se uopste ne bi promijenio.