Мој одговор је био реплика на Теодорин...

Независно једно од другог: љубав према себи као предуслов љубави према другим бићима, и егоцентричност у смислу да је човек себи најпречи и најважнији. Тек кад се ове две категорије преклопе, интезивирају и умешају једна у другу, реч је о нарцизму...

Nezadovoljstvo je ono shto gura choveka napred, i shto ga tera da se usavrshava.

 
eto egocentricne izjave...
malo bih da obrnem ugao posmatranja: ako ne volis sebe, tesko da ces voleti druge!
sto je takodje egocentricno, jer podrazumeva rad na vlastitoj osobi...
a kako drugacije? od sebe pobeci ne mozemo 


svakako... ali moramo znati sta nas to cini nezadovoljnim, i raditi na tome.
a ne kukati mene niko ne voli, pa ni ja sam sebe ne volim... da sam neko drugi, ni ja sebe ovakvog ne bih voleo itd. 

Egoizam i ljubav su dve razlicite stvari kao i zaljubljenost i ljubav.Egoizam je imaginarna i ne stvarna slika o sebi ka i zaljubljenost samo sto je ovde ta slika o nekome drugom.  A ljubav je kada nekoga upoznas shvatis da ima odredjene mane ali ne prestajes da ga volis.U prvom slucaju kada smo mi u pitanju umislimo da smo neko ko nismo i kada shvatimo da nismo to sto smo misli onda dolazi do razocarenja u sebe i pocinjemo da mrzimo sebe e tako je i kod zaljubljenosti samo sto tada pocinjemo da mrzimo drugoga jer nije onakav kavog smo zamisljali.

Da raditi na tome eli ne biti ne zadovaljan dok to nesto ne dobijes.Na primer volecu sebe i postovacu,a i drugi ce me postovati kada uradim to i to ili kada postignem to i to. I onda sve dok ne postignemo to i to mi smo ne zadovoljni.Ne ja sam voljena i cenjena ospoba mene (Bog)ljudi vole  i moje je da ja volim njih....Tek sa takvim stavom i sa takvim razmisljanjem moze se nekako nesto i postici ali sa kukanjem i trazenjem da nas drugi vole nikako.Ako mi istinski nekoga volimo ne postoji mogucnost da i nas taj neko ne zavoli.LJubav nije jednostrana ona je povratna.Ako nas neko ne voli treba se zapitati da li i mi njega volimo

Ох, постоји, и те како...

Ево, бићу искрена, па ме слободно искритикујте и жигошите... Ја јесам егоцентрична особа, на граници са себичношћу... И чим сам са тим начисто, имам могућност да радим на себи и то поправим...

Vecina ljudi po meni je ne zadovoljana sobom ili ti ne voli sebe.


Pazi, u jednu ruku si u pravu, jer smo stalno bombardovani slikama savrsenstva, pocev od reklame za supu, gde cela porodica sa kecevima u ustima sedi za stolom, MTV spotova gde su tela devojaka oblikovana do savrsenstva, i muskaraca sa nabubrelim plocicama na stomacima, biznismena sa basnoslovnim bankovnim racunima, i onda, ako sebe vidis kao prosecnu jedinku, shvatis da nisi savrsen ( naspram "savrsenstva" koje ti se servira), i pocnes da osecas neki vid nezadovoljstva sobom, ili dosad ucinjenim. To je potpuno normalno, javlja se povremeno u fazama zivota ( ljudi vole cesto da se porede sa drugima, i obicno kazu "e taj ima to i to, a ja nemam", sto je potpuno pogresno), ne ukljucuje permanentno nezadovoljstvo, covek shvati da nije savrsen ( zar nije lepota upravo u  nesavrsenosti?) i nauci da zivi sa tim.
E sad, ne voleti sebe bez nekog posebnog razloga, biti podlozan kritici, pa nakon svakog negativnog komentara na racun duzine nosa padati u depresiju, preispitivati se je svakako poremecaj. Odredjenu kolicinu samoljublja moras da posedujes, i ona je obicno proporcionalna kvalitetu tvog zivota, tipa ; smuvao si najlepsu devojku u kraju - utice na samopouzdanje, i osecas jednu vrstu psiho-emotivnog zadovoljenja  sobom jer si to uspeo. U kontra situaciji, ne mozes da probas da smuvas devojku jer nemas sta da potenciras kao svoje dobre osobine i kvalitete ako ne volis sebe, a ako ne probas, savladace te osecaj krivice, tako da gubis x2.

U svakom slucaju, prihvatanje svojih postupaka, reci, vrlina, mana, kvaliteta, dela je neki put pronalazenja samog sebe...I onda kad uspes objektivno da obradis sebe kao licnost, i prihvatis sve pozitivno i negativno, nasao si mir, i tek onda mozes ocekivati da te neko prihvati, bas takvog.

Problem je sto glupi (odvratno glupi i narcisoidni) vole sebe, a pametni (dobri jel?) se boje da ne ispadnu narcisoidni. Generalizacija naravno ne.

Ma ne nevole oni sebe vec sliku koju imaju o sebi a ta slika je da su bolji nego sto jesu

To da...

Mislim da je sve stvar ubedjenja.Ako si imao tesko detinjstvo u kojem su ti roditelji stalno govorili - ubedjivali te da si glup, los, i sve najgore, male su sanse da ces kroz zivot biti bez kompleksa i da ces "voleti sebe".Mislim da te takvo iskustvo makar i podsvesno prati kroz zivot.Medjutim, postoje ljudi koje su roditelji beskrajno obasipali paznjom u detinjstvu i uzdizali ih do besvesti, takvi ljudi su kasnije se odrazili kao sebicnjaci, narcisi...Ne znam sta je gore.Mada sve to ne mora da znaci!Ponekad je sve to samo posledica depresije koja je moguce da se genski nasledjuje.Sve u svemu sve to nije zdravo ni normalno.I "najgora osoba" na svetu u sebi nosi bezbroj pozitivnih osobina i razlog da bude vredna i voljena i od same sebe i od drugih ljudi.

Nisu tu samo roitelji tu je i drustvo koje se na isti nacin ophodi prema toj osobi.

U svakome od nas lezi seme velicine.Ako mi cerujemo u tu osobu mi to seme zalivamo i dosvoljaamo mu da rate.Zato je najvaznije da mi ukazemo drugim ljudima da su vredni ne bi li oni isto tako mislili o sebi...