Sveštenica vestalska iz kraljevske loze
Sa Marsom blizance rodi.
Potom u državi toj preuzme vlast Romul,
Koji na plećima noseći kožu vučice sive, dojilje svoje.
I on će sazidati Marsov grad,
I nazvati podanike po imenu svom Rimljane.
Tom narodu ja nestavljam granice
Ni u prostoru ni u vremenu,
Dao sam mu carstvo bez kraja.
( Verglije, Eneida.  Prvo pevanje)








VIII. veku pre nove ere na obali reke Tibra, u srednjoj Italiji, osnovna je država koja je imala karakteristike robovlasničkog društva.

Stanovništvo srednje Italije:

   na severu Italije Gali-Kelti                    Latini-Lacijum
   na zapadnoj obali-jug-Eturci             
   srednjem i južnom delu-Italci

                                                                         Samnićani

Siciliju su osvojili Grci i držali je kao svoju koloniju na njoj su se nalazili najveći posedi na kome se sejala pšenica.  Time Sicilija bila žitnica Evrope.  Uređenje je bilo slično Grčkom u kome grad-država sa jednom razlikom u Italijanskim gradovima nije bila demokratija već aristokratsko uređenje.  Najpoznatiji grad na Siciliji je bio Sirakruza, u doba Pelponeskog rata u Grčkoj najbogatiji grad antike.  Međutim s ajačanjem Rima i Kartagine u Afrci značaj Sirakuze je opadao, da bi ona potpuno prestala da postoji negde u toku II punskog rata.

OSNIVANJE GRADA RIMA

Prema legendi osnivač Rima je Romul i Rem oni su bili sinovi jednog vladara Italijanskog grada kada njegov stric ubio njihovog oca on je njegove sinove bacio u Tibar reka je bila spora  a decu je izbacila kraj neke šume gde je prema legendi vućica podojila decu(zato je i danas naziv za rim  vučica) kada su dećaci odrasli ubilu su strica i zavladali pošto im je rodni grad bio mrsak odlučili su da osnuju novi grad na recu Tibar, Romul je podelilo grad na dva dela uz zakon da nesme nijedan da pređe granicu, Rem je  tao što je jednog poslepodneva prešao na bratovu stranu i ovaj ga je zbog toga ubio od tad aRomul je dedini gospodar Rima i njegov prvi kralj.
Rim grada na sedam brežuljaka:
Palatin,  Kapitol, Celij, Viminol, Kvirinol, Janikul, Eskvinul.

DOBA KRALJEVSTVA:

SEDAM KRALJEVA RIMA:

1) kralj Romul 753-716 godine pre nove ere
2) kralj Nomu Pompelije 716-674 godine pre nove ere
3) kralj Tulu Hostacije 674-642 godine pre nove ere
4) kralj Anka Marcija   642-618 godine pre nove ere
5) kralj Lucije Tarkvinije 618-581 godine pre nove ere
6) kralj Severije Tulije 581-537 godine pre nove ere
7)Tarkvinije Oholi 537-512 : zbog njegove ohlosti bio je ubijen kraljevstvo je zbačeni a Rim proglašen republikom a tim da će se birati konzuli po dva svake godine.

Kalj vrhovni sveštenik, sudija, vojni zapovednik, njegova vlast bila je ograničena, savetovao se sa Senatom, (najugledniji članovi aristokratije).
Struktura vlasti u doba kraljevstva se delila na:
   kralj rex
   Senat
   kurijska skupština
Titula nije nasledna svakog kralja birali članvi Senata.

DOBA REPUBLIKE:

(od 509 p. n. e. -30 godine pre nove ere)

Državom vladala dva konzula koji su birani svake godine, u miru vodili državne poslove, u ratu vodili vojsku.  Osvanjali se na Senat i Narodnu Skupštinu, koju su sačinjavali svi punoletni građani, donosili zakone, sklapali mir i obljavljivali rat.  Za vreme rata su birani diktatori, koji su uimali neograničenu vlast, ali period dikatatora mogla je najduže trajti 6 meseci ali u slučaju da ratna dejstvovanja traju duže Senat je mogla produžiti mandat na još 6 meseci.  Ako bi rat prestao pre toga, dikator je dužan da sam preda svoju vlast Senatu.

RIMSKI MAGISTRI:

a) DIKTATOR  ( titula koja se koristi od 501 godine pre hrista)
broj:                                        jedan
postavljanje:                          -imenuje ga konzuč po nalogu Senata
trajanje mandata:                 -najviše šest meseci
uslovi:                                -da je konzul pa i bivši  da ima više od 42 godine
nadležnosti:                         -svi domeni pa  ustav
počasti:                                 -24 svežanja pruća,24 liktora


b)KONZUL(509 godine pre nove ere)

broj:                                      dva
postavljanje                         -biraju ih centurijanske skupštine
trajanje mandta:                 -jedna godina
uslovi                                  -starost od najmaje 42 godine, da je bio pretor
nadležnosti:                       -političke i pravsudne,imaju pravo na
                                             upravljanje narodom i obavezu da podnose 
                                            izveštaj Senatu
počasti:                              -12 svežanja pruća,12 liktora

c)CENZORI(od 501 godine pre nove ere )

broj:                                   -dva
postavljanje:                     -biraju ih centrijonske skupštine
trajanje mandata:            -pet godina
uslovi:                      -starst od najmalnje 44 godine,da je bio konzul,
                                          jedan od dvojice konzula morao je da bude     
                                          patricija
nadležnosti:                  -popisuvanje stanovništava,sastavljanja liste
                                         Senatora,upravljanje državnom svojinom,
                                         cenzura običaja(nemaju pravo da upravljaju
                                          da podnose izveštaj Senatu.
počast:                            -nemaju liktore

d)PRETORI(66 godine pre nove ere)broj

  broj:                               -dva,zatim četiri,onda šest pa osam(u 80god p.
                                         nove ere. Jedan u Rimu jedan lutajući,šest i
                                         provincijski,pod Cezarom ih je bilo šesnaest
postavljanje:                  -biraju ih centurijanske skupštine
trajanje mandata:         -jedna godina
uslovi:                            -minimun 39 godina starosti,da je bio kvestor
nadležnosti:                  -građansko i grivično pravo, pravo izdavanja
                                        ukaza,imaju pravo da upravljaju narodm i
                                        i obavezu da podnose izveštaje Senatu
počasti:                          -dva ili šest svežnjava štapova,


e)EDILI(409 godina pre Hrista)

broj:                                  -četiri,dva plebejska,i dva kuralna(366 gp. n. e. )
                                           zatim šest pod Cezarom. još dva večnika za 
                                          podelu žita.
postavljanje:                   -biraju ih tribunske skupštine
trajanje mandata:          -jedna godina
uslovi:                               -minimum 36godina,da je bio kvestor
nadležnosti:                     -gradski poslovi, policija, rganizicija Igara
                                           snabdevanje Rima, pravosudna(trgovina)
                                           pravo izdavanja ukza,izricanje kazna
počasti:                             -stolica za kuralne edile,nemaju liktore


f)KVESTORI( od kada postoje kraljevi)

broj.                                   –dvadeset,od doba Cezara četrdeaste
postavljanje:                    -biraju ih tribunske skupštine
trajanje mandata:            -jedna godina
uslovi:                              -najmanje 30 godina starsosti,jedna ili dve
                                          godine u vojsci,da ispunjava cenzusa za viteza
nadležnosti:                    -u Rimu:upravljanje državnom blagajnom
                                          i arhivom,u Italiji nadležnost za puteve  i stoku
počasti:                            -stolica,ali kuralna,ima pristup Senatu


g)PLEBEJSKI TRIBUN(496 godine pre Hrista)
broj:                                -deset
postavljanje:                 -biraju ih tribunske skupštine
trajanja mandata:         -jedna godina
uslovi:                           -najmanje 27 godina,da su plebejsvi i kvestori
nadležnosti:                 -sve,mogu da se suprostave svim sktivnostima
                                      magistrata,pokreću inicjativu za plebejce,
                                       imaju pravo veta,pravo da prekinu glasanje
                                       u senatu,da podnesu rogatio(predlog zakona,
                                       da optuže,da izreču kaznu,i traže smrtnu kaznu
počasti;                       -nemaju liktore,neprikosnovenost

DOBA CARSTVA:

(30 godine pre nove ere-476godine pre nove ere)
Smatra se da je Julije Cezar  ubio republiku a Oktavijan Avgust je sahranio.                                    




DOBA PRINCIPATA
od doba Oktavijana do III
vladar je najmoćniji čovek
u državi.

Podela castva:                                       



DOBA  DOMINATA:
car je vrhovini gospodar slavi
se kao Bog, od Dioklicijana
pa do kraja Rimskog Carstva.

DRUŠTVO

Rimski građani su imali politička prava
PATRICI-rimska aristokratija
PLEBEJCI-«običan narod»,marod koji je plačao porez,išso u vojku,bez politički prava što je bio razlog česti politički sukoba i ustnaka
494 god p. n. e. -dozvoljeno biranje naodni tribuna koji su štitli interese plebejaca pred Senatom,
450 god p. n. e. -izdati zakoni o priznavanju tribunske skupštine i o nezavisnosti izbora tribuna
366 god pn. e. -izadat ukaz o ograničenju količine koji mogu posedovati patrici
300 god p. n. e. -pravno izjednačeni
ROBOVI-obavljali sve vrate poslova






RIMSKA OSVAJANJA:

Kada su se ujedinili u jedinstven grad krenuli su u osvajanje ostali svoji suseda Eturaca, Veja, kao i protiv Epira i njihovog moćnog kralja Pira koji je došao u pomoć Grcima u Siciliji.  Borbe su trajale sve do III veka pre nove kada su Rimljani postali gospodari cele Italije, a svetska sila postaće posle smrti Aleksandara Velikoga.  Rimljani ne bi mogli kranuti u osvajanja da nisu posedovali jednu od najdisciplinovani vojski u istoriji sveta.  

Rimska vojska:

LEGIJE-jedinice od 6000 ljudi, jedan deo konjica jedan deo pešadija.
oprema vojnika-koplje
                           -kratak mač
                           -oklop,štiti i šlem
Stroga disciplina učinila je Rimsku vojsku najačom silom starog sveta, dobro uvežbani i naoružani, a od on su među prvim uveli stajaću vojsku.

I linija:mladi vojnici, bacaju duga koplja a onada se bore prsa u prsa kratkim mačevima
II linija:stari ratnici
III linija:plaćenici, najiskusniji prekalenji ratnici

Rimska vojska je sačinjana od građana koji su odabrani da služe.  Za njih je čast i  privilegija da se bore za Rim, da brane svoju državu i domove.  Njihova sledeća značajan snaga leži u stubu oslonaca njihove vojske u ljudima koji su plaćeni da služe, cenrturionima sa dugodišnjom službom, po dvojica za svaku manipulu.  Rimska legija se deli na deset kohorti, a svaka kohorta na tri manipule, prvu čine dvadeset hastata, mladi ljudi naoružani dugim kopljima mačem i kratkim kopljem, druga je sačinjena od istog broja ljudi , sa istim oružjem, ali i od principa nešto stariji ljudi dok treća broji šezdese ljudi  i to su veterani naoružani  kopljem i mačem.  Svaka manipula sačinjana od hastata organizovana je u dvanaest fila  od po deset ljudi.  Između njih se nalazi prostor veliki koliko i jedna manipule.  Principi sačinjavaju drugu liniju ali su raspoređeni u prostoru iza hastata.  Trijari se smeštaju između manipula principa .  Tako se stvara efekat šahovske table.  Rimska konjanica sačinjena je od konjanika po tridest u svakojo jedini naoružani kopljemi mačem.

TRIJUMF-svečana povorka, priređivana posle veliki pobeda, Rimljani su bili najbolji u organizovanju proslava i svečanosti.  Posle osvajnja gradova u Italiji Rimljani su krenulu u osvajanje drugih naroda, među prvim su se sukobili da Kartaginom koju je osnovala još u XII veku pre nove ere kraljica Didona, na obali Afrike.  Ti sukobi su nazivani punski ratovi zato što je to bio njihov naziv za Kartaginu.
Punski ratovi

I punski rat-(246-241 god. p. n. e. )
Rimljani su uspeli da osvoje Siciliju, Korziku i Sardiniju ali nisu uspeli da slome sam grad Kartaginu.

      Drugi Punski rat (218-201god. p. n. e. )Kartaginskom vojskom je zapovedao legendarni vojskovađa Hanibal koji je sproveo legendarni pohod prevevši svoju vojsku iz Španije preko Pirineja, Galije i Alpa i spustio se u Italiju opuštivši je.
216 god. pn. e. -u bitci kod Kane(južna Italije)odneo pobedu njegova vojska je 16 godian boravila u Italiji
217 god. p. n. e. -pobedio kod Trazimnog jezere
Rimljani su krenuli u protiv napada zauzevši Španiju, rimski vojskovađa Spicion krenuo za Afriku i odsekao leđa Hanibalu
202. god. pn. e. -Hanibal je bio pred Rimom međutim on je iz nepoznati razloga odustao i kod Zame pretrpeo poraz,b međutim Hanibal će biti velika pretnja Rimu i oni su ga tražili sve dok ga nisu uhvatili u Antiohi a on se sam ubuo.  Pre smrti se sreo sa SpicionomAfrikancem i on ga je pitao koga smatra za najboljeg komadanta i Hanibal je odgovorio
-«Aleksandar Makedonski, Pir i ja»
-«A da te nisam pobedio»
-«onda bi sebe stavio na prvom mestu»
(Treći Punski rat 149-146god. p. n. e)Rimljani su osvojili i srušili Kartaginu.

OSVAJANJE BALKANA:

Njinteresantniji sukobi sa Ilirima odnosno njihovom legendarnom kraljicom Teutom
148. god. p. n. e-zauzeli Makedoniji. (ona je izgubila svoj značaj posle smrti Aleksndra)
146. god. p. n. e-zauzeli Grčke gradove
130 god. p. n. e-zauzeli Malu Aziju
133 god. p. n. e-zauzeli čitavu Malu Aziju.  velika osvajanja Male Azije napravio je Marko Antonije ali je posle njegove smrti je pripala Oktavijanu

OSTALA OSVAJANJA:

56 god. p. n. e. -Cezar zauzeo Galiju
54 god. p. n. e. -zauzeo Britaniju
30. god. p. n. e-Oktavijan Avgsut zauzeo Egipat, što je bilo poslednje veliko osvajanje na čitavoj teritoriji Rim živelo je 80 milona ljudi, veoma razvijeno robstvo, veliki broj selajka koji su bili prinuđeni da zbog boljeg života odlaze u Rim.  Postojala velika razlika između bogati i siromašni.

LATIFUNDIJA-veliki zemljišni posed veliki robovalasnika
KLASNI SUKOBI-borbe između bogati i sirimašni između patricija i plebejaca sa jedne strane i seljaka i robova sa druge srane.
Braća Grah, Tiberije i Gaj,pokušali da sprovede agrarnu reformu ali ona nije uspela zbog velikog protivljanja krupni zemljo posednika

USTANCI ROBOVA:
I ustanak na Siciliji-(138-132 god. pn. e. )kod grada Hena
II ustanak(104-101 god. pn. e. ),kao i ustnak u Malij aziji 132-129 god. pn. e.  pod vođstvom Aristonika

                        -svi ustanci ugušeni su surovo a odnosi prema robovima nije se nikako popravljao sve do velikog ustanka u samoj Italiji

SPARTAK-(ustanka pod vođstvom gladijatora Spartaka 74-71 god pn. e. )

-Spartak je bio gladijatro koji je živeo u Kepi, poreklom i Trakiji nije se slagao sa torturom prema robovima, i savim sličajno je poveo rat, na njegovu stranu je prešlo stotine hiljada roboava koje je on da odvede u rodni kraj.  Da bi ugušili ustanak Rim je posla diktatora vojskovođu Kornelija Sulu, čija je žena bila ljubavnica Spartka.  Velika borba je se odigrala na Siciliji Spartak je bio izdan i ubijen u borbi.

USPOSTAVLJANJE CARSKE VLASTI-

Posle ustanka popravljni su odnosi prema robovima, međutom dovelo je do promena u samom Rimu jer Sula nije odustajo od dikatatorske vlast i i rimu je otpočela boraba između Sule i Marije koje će trajati dugo a kao pobednik će izaći mladi Julije Cazar koji je bio briljantan vojskovađa i time će se istaći i izboriti se za vlast u Rimu(pre toga će 60 god p. n. e-Cezar,Popeja i Kos stvoriti savez),ali će Cezar izaći kao pobednik.  
Kratak osvrt događaja u poslednjem veku pre Hrista.
89-79 god. p. n. e   Građanski rat između Sule i
Marije, kravi dani Rima
74-71 god. p. n. e   Ustanak robova pod vođstvom
Spartaka
60 god. p. n. e   Trijumfat Cezar, Kras, Pompej
49-48  god p. n. e.    Građanski rat Cezara i Pompeja
Pobednik Cezar, proglašen z a doživotnog diktatora 46 god. p. n. e
A samo dve godine kasnije
Ubijen, 44 god. p. n. e
40-30 god.  p. n. e.    Građanski rat između Oktavijana i
Marka Antonije

Posle njega će stvoriti II trojin savez. Marko Antonije,Lepid,Oktavijan.
takva situccaji prouzrokavaće desetogodišnji rat između Marka Antonija i Oktavijana.  Svaki je sa svoje strane imao savezmike i savetnike,glavai saveznik Marka je bila egipatska kraljica Kleopatra i Oktavijanova Livija.  Za razliku od Klopatre koja je bila omržaena u Rimu, rimljani su obožavali lepu, bogatu Liviju- Konačna bitka se odigrala 31 godine pre nove ere kod Akcijuma (pomorska bitka) pobedu će odneti maldi Oktavijan koji će postati prvi valdar Rima koji je poštavan kao božanstvo u Rimu on je valadao-30god. p. n. e-14 godine-njegovo doba je vreme kultirnog i privrednog procvata Rima.  «ZLATNI VEK»

«ZLATNO DOBA RIMA»Vrhunac moći

Drugu značajni vladar ja car Dioklicijan(284 god. pn. e. -305 godp. n. e) koji je ucveo poreksi sistem i vladaivin dominata car jedini veliki gospodar.  Konstantin Veliki(305-337)prizano hrišćanstvo 313 godine kao jedinu veru u Rimu 330 godien osnova Konstantinopolj, car Teodosije(378-395)podelo carstvo na dva dela Istočno i Zapadno da bi se borio protiv neprijatelja,varvara.

« cursus honorum» , «PUT ČASTI», Ako je čovek želo da postane konzul morao je da prođe određeni put najpre je morao da uđe u Senat

CAREVI RIMA:

Avgustova dinastija
car: Oktavijan Avgust(30 god p. n. e-14 godine) carica:-Livija
car Tiberije od 14 –27 godien pre nove ere)
car: Kaligula(37-41 godien pre nove ere)          -/
                                                                        - Livija Orestela
                                                                        - Lolija Paulina
                                                                        - Cezonija

car:Klaudije (40-54god.  pre nove ere )       -  Meselina
                                                                         -  Agripina

car: Neron-(54-68 godine)                                - Oktavija
car: Galba  68-69 god
car: Oto 69 godine
Dinastija Falvaija
car: Vespazijan (68-79 godine)
car Tit  ( 79-81 godine  nove ere)
car: Domicijan 81-96 godine
car Nerva (96-98 nove ere)
car: Trajan(98-117)
car: Hadrijan(117-138)                                  carica> Vibija Sabina
car: Antonon Pije 138-161                             carica: Faustina starija
car: Marko Aurelije(161-180)                         carica Faustina
car: Komod 180-192                                   carica Marcija
car: M. Helvija Pertnax
car: didija Julija

Dinaastija Sirijski careva

car: Septimije Sever 193-211                      žena: Julija Domne
car : Karakala 211-216
car: Gwta 212-
car: Markin 212-218
car: Didumenijan 218
car: Sever Aleksandar 222-235
car Maksim 235-238
car:Gordijan III 238-242 godine
car: Filip 244-249 godine možda prvi hrišćanski car
car: Decije(249-251)
car:  Gal i Volusijan 251-253
car: Valerijan 253-260
car: Galijen 260-268
Car: Markija i Kvijet 260-261
car: Aurelijan 261-275
car:Prob 276-282
car: Kar (282-283
car Numerijan (283-284)
car: Karin (284-285)
nova  etapa u istoriji Rima

car:Dioklicijan(285-305
car: Maksimijan 305-
car: Galerije(305-308)
car: Konstancije 308
car: Konstatnin I3
car: Makscijcije
car: Maksimin Daja
car: Licinije(308-324)
car: Konstantin Veliki(306-337)
car Konstantin II 337-340
car Konstans 337-351
car Konsancije 337-361      carica Evsevije
car: Velerijan I(34
car: Magnecije
car: Julijan Aposta 361-363 poslednji paganski car
car : Jovijan
car: Valentinijan I (363-375)                                carica Severa
                                                                                 carica Justin
carcar: Valnes(375-378)
car: Gracijan
car: Teodosije(378-395 I poslednji car koji je vladao oba dela rimskog carstva)
posle njegove smrt carstvo je podlejno na dva dela
zapad   Istok
Car: Honorije (395-421)   Xar: arkadije 395-407
Car: konstancije   Car: Teodosije II 407-450
Car Valentijan III (421-455)   
Car Petroije Maksim /455   

PAD RIMSKOG CARSTVA

Kriza rimskog carstva je počela najzednom varvara ali bolje možemo dražiti razlog u unutrašnjim problemima razlog pada.  Jedan poznati istoričar Rima reako je»rimska moć će trajati večno ako je neslome umutrašnji nemiri». -A klasni sukoni i nemiri potresali su Rim srtalno sve do njegovog pada.  Da bi olakšao odbranu od varvara veliko i prostramo carstvo car Teodosije I je 395 podelio Rim na dva dela Istok sa centrom u gradu koje je osnovao car Konstantin u Konstantinopolju i Zapad u Rimu.
378- bitka između Huna i Rimljana kod Jedrana pobeda Atile i smrt cara Valnesa I
Goti podvođstvam cara Alirika upali u Grčku u pustošili je sve dok nisu naselili današnji Srbiju.
401 godine Alarak upao u Italiju car pada pod njegovu vlast ali je uspo da kupi svoju glavu.
410 godine pustoši Rim Alarik
Afrkičku provincuju osvojili su Vandali koji će tu ostati  do 534 kada ih je pokorio car Justinijan.
Rim prenosi dvor u Ravenu
«poslednji Rimljani» je naziv za vojskovođe Konstancija i Aetija koji su vodili bitke protiv Alarika
476 godine Germanski valdar Odokar je slomio Rim i to je definitivan kraj moći koja je trajala od 753 godine p. n. e. -476 godine.  Dok je Rim još uvek goreo u plamenu varvara na istoku je svitala nova zora u Carigradu se rađalo novo carstvo koje će nastaviti da postoji da prenosi rimsku kulturu kroz ceo srednji vek sve do 1453 kada će turci uništiti poslednje ostatke Vizantije.  Zato slobodno možemo reći da je Rim tek pao 1453 znači da je carstvo trajalo preko dve hiljade godina.  
Padom Rima uništena je jedina država koja je mogla kontrolist varave međutim njihovim padom nastaće sukobi, neredi prolivanje krvi koja će trajati sve do  X i XI veka kada će se formorati Francuska i Engleska koje će nastavti posao uređivanja Evrope i održavanje mira.  Rim kao imperija nikada neće uspostaviti jedinstvo niti će se vratiti na scenu kao svetska sila.  Ali njeni gradovi će nastaviti da postoje da se razvijaju neki od trgovine a Rim kao centar hriščanske/katoličke religije.
Gradovi koji su postali moćni i centri vlasti su:
Venecija-najmoćnija pomorska sila Evrope od Bergama i sva obala Jadrana.
Milansko vojvodstvo-okolina Milana,jedno od najmoćniji oblasti Italije ali i Evrope. Iz ove oblasi potekala je čuvena francuska kraljica Katarina Mediči.
Savoj i Pjemont-oblasti oko Torina koje će od XIV veka pod vlašću francuske krune.
u zapadnoj Italiji gradovi-države:Monferti,Asti,Saluco
Republika Đenova-obala Lugurskog mora
Ferara-
Montava-
Vojvodstvo Modene-
Rebublike Sijna-
republika Leće
Napuljska kraljevina
Kraljevina Sicilja
Toskana-Firenca država od koje je potekla hunamiza i renesansa kulturni pravac koji će promeniti istotiju srednjeg veka.


RIMSKA KULTURA:

Zvanična jezik je bio latinski(latinica pismo)
književnost:poezija i proza
epski pisci:Vergelije,»Enejida»,Horacije,Ovidije.

Rimljani su veliku važnost pridavali društvenim naukama,pre svega istoriji: njapoznatiji istoričar
Tit Livije-napisao istoriju Rima-od osnivanja Rima  pa do svog doba.  
Tacit(kraj prvog i početak drug veka)nastajo da piše istoriju  bez pristrasnosti,međutim kao i mnogi pre njega to nije uspelo u potpunosti,dela;Anali,Istorija,Germanija .
Amijan Marcelin:istorija Rima od 96 do 378 godine  nove ere.
Gaj Julije Cezar:opisivanje»Osvajanje Galije»
Pored istorije Rimljani su najveći doprinos dali razvoju prava-svi zakoni zapadno evropski zemalja imaju i korene u rimskom pravu.
Razvoj  prava izašao je više iz potrebe da se kontroliše narod koji je žive na tako velikoj zemlji kao što je bio Rim a naručito posle kada je postalo carstvo,
retorika nauka o besedništvu
filozof najpoznatiji Lucije Kar»O prirodi stvari»
Danas se u Italiji nalaze mnogobrojni spomenici Rimskog carstva:forumi,koloseumi,teppe,akvadukte,Avgustov  Pantenon
79 godine pre nove ere zatrpana je vulkanskom erupcijom Vezuva Pomeeja.

RIMSKA BOŽANSTVA

JUPITER,vrhovni bog, bog groma i munje.  JUNONA, boginja braka
MINEVRA-
boginja mudrosti   DIANA-
boginja lova   MARS-
bog rata
BAHA-
Bog zabave i vina   MERKUR-
bog trgovine   VULKAN-
bog vatre
CERARA-
boginja
Žetve i bilnog sveta   AURORA-
b oginja zore   NEPTUN-
bog mora
SATRANA:
boginja
useva   ORKUS
PLUTON-
bog podzemnog
sveta   VENERA-
boginja ljubavi
MITRA-
boginja
svetlosti   NUMA-
bog mira

   Kada je proglašeno
carstvo Rimski
carevi su
proglašavani bogovima.
Prvi je bio Cezara,
Oktavijan i
njegova žena.

VESTA
Boginja vatre      
FAMA   EGERIJA-
bog izvora   FAUN
Bog stočarstva


RIMSKI DANI U NEDELJI

MESEC – PONEDELJAK (LINEDI)
MARS- UTORAK- MARTEDI
MERKUR SREDA- MERCOLEDI
JUPETER- ČETVRTAK- GIOVEDI
VENERA-PETAK- VENERDI
SATURN- SUBOTA- SAMBATA
SUNCE- NEDELJA- DOMENICA

Časovi u noći: pre ponoći: vespra, proma fox, concubio, intempesta.
posle ponoći: inclinatio, galliciviu, conticinium, diliculum.  
„ Sibilske knjige“ – kupi i kralj Tarkvinije oholi one su se smatrale čuvarima Rima.  Izgorelo je u požaru Kapitola 82 godine.

Građevine koje su se nalazile oko Foruma, koji je prestvaljao centar života u rimu.
   Curia( Senat)
   Slavoluk Sepetija Severa
   Bazilika Emilija
   Maksencijeva bazilika
   Hram Antonija i Faustine
   Koloseum
   Via Sacra ( Sveta ulica)
   Hram Venere i Rame
   Hram božanskog Cezara
   Titov Slavoluk
   Kuća Vestvalki
   ST Maria Antiqva
   Platina
   Hram Avgusta
   Hram Veste
   Hram Kastora i Foluksa
   Bazilika Julija
   Fokin Stub
   Rostra, Umbilicus
   Tiberijev slavoluk
   Hram Saturna

Od doba casrtva Rim se znatno proširio pa više nije bio dovoljan jedna forim da zadovlji potrebe sve brojnijeg stanovništva pa su carevi dodavali svoje trgove:
   Cezarev
   Avgustov ( na kome se nalazio čuveni Partenon)
   Trajanov
   Mira ( Vezespijanov trg)

Najveća proširenja i najveće građavinske zahvate u Rimu učinio je Oktavijan Avgust (30 god. p. n. e-14 god. ), obnavljao je porušene hramove i ( pre njegovog dolaska na vlast Rim je pretrio razaranja dva građanska rata), palte, obnavljao je porušene četvrti, jednaom je reako:
„ Zatekao sam grad od cigala, ostavio sam ga u mermeru“.
Upravo zbog građevinski poduhvata Senat mu je dodelio titulu RESTITUOR AEDIUM SACRARUM ET CPERUM PUBLICUM, što znači obnavljač svetovnih i javni zgrada.  


izvor: Opadanje i pad Rimskog carstva-
       pol Vejn: Grcko-rimsko carstvo

svaka cast  bravo,bravo   ziveo Rim i republika