U Hrvatskoj se osniva Srpska banka
31. januar 2008. | 12:18 | Izvor: Beta
Zagreb -- Institucije Srba u Hrvatskoj krenule u osnivanje banke koja bi privredno oživela povratničke sredine, piše "Jutarnji list".

Srpsko narodno veće, Štedno-kreditna zadruga "Privrednik" i Srpsko privredno društvo "Privrednik" pokrenuli su inicijativu da se sadašnja štedno-kreditna zadruga (ŠKZ) transformiše u banku srpske zajednice. List tvrdi da je u toku postupak dokapitalizacije ŠKZ-a i animiranje budućih akcionara u Hrvatskoj, ali i u Srbiji i da bi banka trebalo da nastavi tradiciju Srpske banke.

Srpska banka nastala je krajem 19. veka u Zagrebu.

"Zakon nas obavezuje da do 1. marta transformišemo ŠKZ 'Privrednik' u štednu banku ili kreditnu uniju. Upravo je u toku prikupljanje sredstava za dokapitalizaciju. Nadam se da ćemo uspeti" izjavila je "Jutarnjem listu" šefica ŠKZ-a Branka Žarković.

Ona nije htela da precizira koliki je sada kapital ŠKZ-a, rekavši samo da je zakonski minimum za buduću štednu banku osam miliona kuna, odnosno oko 1,1 milion evra.

Pripreme za postupak osnivanja srpske banke su već započele, tvrdi list, dodajući kako se predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac početkom ove sedmice sastao sa predsednikom vlade Vojvodine Bojanom Pajtićem.

Pajtić je, prema navodima "Jutarnjeg lista", Pupovcu obećao da će Izvršno veće Vojvodine pomoći u osnivanju banke sa 45.000 evra za nabavku softvera.

"U toku su razgovori s preduzećima u Hrvatskoj i Srbiji koja bi sudelovala u dokapitalizaciji. Tražimo buduće akcionare, ali je još rano s njihovim imenima izlaziti u javnost. Radi se o ozbiljnom poslu, treba ispuniti uslove koje propisuje Hrvatska narodna banka" rekao je Pupovac.

Prema njegovim rečima, preko buduće banke isplaćivala bi se sredstva hrvatske vlade namenjena za povratak Srba, obnovu i privredni
razvoj povratničkih sredina u skladu sa sporazumom Vlade i SDS-a, a banka bi davala i garancije za pokretanje preduzetničkih projekata i osiguravala stipendije za školovanje.

Pupovac je izjavio kako to ipak neće biti isključivo banka srpske zajednice, već da će to biti "banka kao i svaka druga u Hrvatskoj, koja će se boriti za svoj deo kolača".

List podseća kako je do Drugog svetskog rata u Zagrebu delovala vrlo moćna Srpska banka, osnovana 1895. godine, koja je vrlo brzo postala druga najveća banka u Hrvatskoj, a podružnice je imala i u Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Novom Sadu, Somboru i Subotici.

Među gotovo 7.000 akcionara bilo je ne samo bogatih i uglednih Srba nego i Hrvata, Slovenaca, Nemaca, Mađara, Italijana, Amerikanaca, a među poznatijim akcionarima, kako tvrdi "Jutarnji list", bili su i vajar Ivan Meštrović i srpski naučnik Mihailo Pupin.

Da li ćemo mi potomci nekadašnjih akcionara dobiti nazad svoju imovinu ili je ovo još jedna lepa postkomunistička storija?

ti u svemu samo povrat vidiš

šta se vraćaš, gledaj malo naprijed, uloži lovu potpomogni novu banku

И како човек да му се не смеје. 

Čitao sam nešto o tome, zanimljiva je priča, kad pronadjem stavim link.

Baš ti hvala. Znam da je u centru Zagreba nekoliko zgrada, da ima bar jedna i u centru Beograda.

Povraćaj može da traži samo onaj kome su preci bili domaćini. Kome je predak sve propio pa nije imao ni proju nema šta ni da mu se vrati.

@simijon

to je ta priča, koliko je istinita nemam pojma.

Vratite nam sto miliona dolara

Potomci se okupili i pre dve godine ponovo osnovali istu banku sa sedištem u glavnom gradu Hrvatske. Akcionari bili: Pupin, Mika Alas, Dunđerski...

Mihailo Šaškijević iz Čikaga, univerzitetski profesor u penziji, jedan od potomaka deoničara Srpske banke, proveo je godine istraživanja i rada, prikupljajući podatke o opljačkanoj i nasilno oduzetoj imovini ovog finansijskog giganta, čije je sedište, od osnivanja, bilo u Zagrebu.

Preživeli deoničari su se okupili u leto 2000. godine i ponovo registrovali Srpsku banku. Održali su vanrednu skupštinu deoničara u Zagrebu.
- Na toj vanrednoj skupštini deoničara izabran sam za predsednika Upravnog odbora Srpske banke. Taj položaj pre mene je imao dr Svetislav Šumanović, podban banovine Savske, a kasnije Hrvatske u Kraljevini Jugoslaviji. Svakako da ima mnogo pozvanijih i spremnijih osoba da vrše ovu dužnost, ali meni je povereno i ja sam dužan da obnovim rad Srpske banke - rekao je profesor Šaškijević u telefonskom razgovoru sa novinarom „Glasa".

Kako dalje navodi Mihailo Šaškijević, potomak Stevana Karamate, direktora ekspoziture nekadašnje Srpske banke u Beogradu i ugledne i bogate porodice Šaškijević, deoničara čija je imovina nasilno oduzeta, odluku o takvoj otimačini, posle Drugog svetskog rata, doneo je neki Žarko Vimpulšek, u ime Josipa Broza, kada je deoničare Srpske banke proglasio saradnicima neprijatelja. Prema toj presudi, ti saradnici su bili i Miloš Teslić, koga su ustaše zaklale, te Mihailo Pupin, Mihailo Alas, kao i mnogi drugi ugledni i bogati ljudi, koji su završili u Jasenovcu, Jadovnom i drugim logorima. Jedina greška bila je samo to što su bili bogati.
Srpska banka, veliki ekonomski gigant, nastala je u vreme Austrougarske monarhije. NJen istorijat traje duže od jednog veka.
Nekoliko uglednih ljudi, uglavnom članova pravoslavno-crkvenih opština, davne 1895. godine osnovali su Novčani zavod, pod imenom Srpska banka, koja je registrovana kao Deoničarsko društvo u Zagrebu.

Prvi počasni predsednik banke bio je dr Livije Radivojević, pravi tajni savetnik, nosilac velekrsta reda Franje Josipa. Prvi predsednik Upravnog odbora bio je baron Jovan Živković Fruškogorski, vitez Reda železne krune Drugog reda i Malteškog krsta reda „Svetog Stepana". Članovi Upravnog odbora bili su najugledniji Srbi Austrougarske tog vremena sa prostora Hrvatske i Vojvodine. Među njima poznati Lazar Dunđerski, Lazar Lađević, zet Nikole Tesle, dr Svetislav Šumanović, Stevan Kalember. Biti deoničar ove banke bila je patriotska dužnost svakog iole bogatijeg Srbina.

Prilikom osnivanja Srpske banke upisan je deoničarski kapital u iznosu od 1.530.000 forinti, a četiri godine kasnije glavnica je pretvorena u iznos od 3.060.000 kruna. Osnovni deoničarski kapital vremenom je rastao, tako je 1919. godine dostigao iznos od 25.500.000 kruna, a tri godine kasnije 162.000.000 kruna je pretvoreno u 40.500.000 dinara. Sa tim kapitalom Srpska banka je ušla u novoosnovanu državu - Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Kako Šaškijević ističe, jedna deonica ove banke u vreme Kraljevine Jugoslavije vredela je 75 dinara ili 1,5 američkih dolara.

Banka je imala razgranatu mrežu filijala, kako u Austrougarskoj, tako i u Kraljevini Jugoslaviji. Učestvovala je u osnivanju Podunavske banke u Beogradu, gde je imala udeo od 60 odsto deonica. Taj deo vlasništva je zadržan i posle udruživanja Podunavske banke sa Jadranskom. Time je, pored glavnog sedišta u Zagrebu, imala i filijale, 1914. godine osnovane u Novom Sadu i u Senti iste godine. Filijale u Dubrovniku, Splitu, Kninu, Subotici osnovane su 1921, a godinu kasnije u Sremskoj Mitrovici i Somboru, zatim Pančevu, Velikom Bečkereku i Vršcu.

Stvarni osnivač i duhovni otac Srpske banke bio je Vladimir Matijević, koji je osnovao i dobrotvornu ustanovu „Privrednik". Pošto nije imao svoju decu, preko ove organizacije brinuo je o srpskim siročadima kao svojoj deci. Pored toga, ova banka je imala i penzione fondove za činovnike i poslužitelje banke. Početkom Drugog svetskog rata i raspadom Kraljevine Jugoslavije, Pavelić i ustaški režim Nezavisne Države Hrvatske počeli su pljačku ogromne imovine Srpske banke.
Po naređenju Pavelića, svi nazivi koja su u osnovi imala nešto srpsko - promenjeni su. Tako je i ova banka 1941. godine postala Trgovinsko-industrijalna banka d.d. Zagreb. Ta izmena je preneta i na podružnice u Bačkoj i Dalmaciji. Samo u Banatu, koji je bio pod Nemcima, nije dozvoljena promena imena.

Kako navodi Šaškijević, tada su članovi Skupštine deoničara, kao i Upravnog odbora Srpske banke, bili u najvećem broju Pavelićevi ljudi. Iako nisu imali deonice, imali su oružje, kojim su nasilno izvršili sve svoje naume. Da bi nekako zadovoljili rad legalnih tela Srpske banke, naterali su nekoliko Srba deoničara da budu u to uključeni.

Tako se odvijala farsa vladavine „prava", iza koje je stajala gola pljačka imovine deoničara banke.
Dolaskom na vlast oslobodilaca na belim konjima u Zagreb, sve ono što je ostalo posle Ante Pavelića, oteli su komunisti. Malobrojne preživele akcionare proglasili su narodnim neprijateljima i organizovali sudske procese protiv njih. Tada su mnogi osuđeni na smrt ili dugogodišnje tamnovanje, a sve u cilju otimanja njihove imovine. Suđenje „narodnim" neprijateljima odvijalo se u Zagrebu
- Ta presuda nije presuda već obična sudska ujdurma, kojom je prikrivena brutalna otimačina. Upravni odbor Srpske banke neće tražiti da nam se vrati naša imovina na osnovu Zakona o denacionalizaciji ili bilo kog drugog. Jednostavno, ima da nam se vrati ono što nam je oteto. Javno pitam, kako može odluka sudije u Zagrebu da ima bilo kakav pravni značaj u Beogradu i Novom SaduŞ? Da li je to onda Srbija kolonija Hrvatske. Mi nemamo nameru da gubimo vreme sa mangupskim zakonodavstvom Hrvatske, Jugoslavije, pa i Slovenije. Ili nam vratite našu imovinu, ili ćemo mi da preduzmemo sve potrebne korake da se svima vama zatvori put u Evropu - poručuje Šaškijević.

Malobrojni članovi Skupštine ponovo osnovane Srpske banke su u Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu i Čikagu.
Predsednik Šaškijević se obraćao i zvaničnicima Hrvatske tim povodom i bilo je, doduše malo stidljivo, nešto o tome i u medijima tamo. NJegova knjiga „Deoničari Srpske banke, žrtve zločina Pavelića, Broza i Tuđmana" u Zagrebu se prodavala ispod ruke.
Povodom toga obratio se za pomoć i Goranu Svilanoviću, ministru inostranih poslova u Saveznoj vladi.

- Srpska banka, osnovana 1895. godine, bila je izmanipulisana od Pavelića, konfiskovana „radi saradnje sa neprijateljem" od Broza i konačno preprodana od Tuđmana, u ime novostvorene „pravne" Republike Hrvatske. Srpska banka ima na području tri države (Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Jugoslavije) imovinu koja se procenjuje između 50 i 100 miliona američkih dolara - stoji u pismu koje je Šaškijević uputio ministru Svilanoviću, na koje mu do sada nije stigao nikakav odgovor.

U nastavku pisma navode se nekretnine koje su bile u vlasništvu banke, kao i to šta se sada događa sa njima.
To su: palata u Jurišićevoj ulici 7, u strogom centru Zagreba.
Sada je u toj zgradi bespravno smeštena Poštanska banka Hrvatske, koja je poznata po proneverama (LJerka Ercegović i Kutle). Hoteli Imperijal i Lapad u Dubrovniku. Hotel Imperijal je prodat za neku sitninu nekom ministru Jerkoviću, iz Hrvatske, koji sada to želi da proda Amerikancima za 17 miliona dolara. U palati na rivi u Splitu smešten je ured Budišine stranke. Srpska banka je bila i suvlasnik rudnika Trepče (13.500 akcija). Trepču sada želi da zaposedne Soros.

Palatu u Novom Sadu, u Grčkoškolskoj ulici 2, koristila je neka slovenačka banka, za šta nije plaćala stanarinu pravim vlasnicima.
- Palata u Beogradu kod „Londona", gde je sada bespravno smeštena neka „Jugobanka", koja nam ne plaća stanarinu, niti je poznato da li plaća porez beogradskoj opštini, takođe je naša - navodi Šaškijević, obraćajući se ministru Svilanoviću, povodom i imovine u Srbiji. Tu su još i hotel „Plaža" u Ulcinju, kao i učešće u bankama u Sarajevu.

Šaškijević postavlja otvoreno pitanje svima nama koji živimo ovde.
- Otvoreno pitam Srbe, da li oni prihvataju odluku Žarka Vimpulšeka iz Zagreba, kojom se srpski rudnik „Trepča" daje u ruke Hašimu Tačiju. Ko ima kičmu i obraz neka ustane i kaže, jer taj rudnik je delimično i vlasništvo deoničara Srpske banke - poručuje Šaškijević.

Nepokretna imovina

Pored novca i vrednosnih papira, kako u zemlji tako i u inostranstvu, kada je nastala Nezavisna Država Hrvatska, 1941. godine, Srpska banka je posedovala ogroman kapital u nepokretnostima. Prema navodima Mihaila Šaškijevića i drugih potomaka, na prvom mestu je zgrada direkcije u Jurišićevoj ulici u Zagrebu, kao i zgrade ekspozitura u Novom Sadu u Grčkošlojskoj opštini, u Splitu na rivi, kao i u Senti, Subotici, Dubrovniku, Sremskoj Mitrovici, Šidu i Vukovaru.
U vlasništvu SB, bili su i hoteli „Lapad" i „Imperijal" u Dubrovniku, kao i kupališta Lapad i Sumartin. Što se tiče Beograda, njena je zgrada na uglu ulica kneza Miloša i Srpskih vladara, sedište Jadransko-primorske banke, direkcija sadašnje „Jugobanke". Srpska banka je imala deonice u železnicama Austrougarske. Dugačak je spisak preduzeća koja su bila u delimičnom ili viševećinskom vlasništvu ove banke.

Ko su bili deoničari

Deoničari Srpske banke, pored uglednih i bogatih Srba, bili su i Hrvati, Nemci, Mađari, Slovenci, Amerikanci, Italijani i Austrijanci. Poznati vajar Ivan Meštrović takođe je bio akcionar ove banke, kao i članovi porodica Dunđerski, Karamata, Medaković, Dobrović, Lađević, Kalember, Šaškijević i mnogi drugi. Ukupno 6.740 deoničara imalo je ukupan iznos od 570,000 deonica po nominalnoj vrednosti od 75 dinara Kraljevine Jugoslavije. Od svih njih, u životu je 2000. godine bilo samo njih osmoro.
Jedan od tih malobrojnih, još živih, je i Alija Izetbegović. Akcionari su bili i njegovi pokojni deda Alijaga i otac Mustafa Izetbegović iz Bosanskog Šamca.
Akcionari su bili i uspešni Srbi iz sveta, a među njima Mihailo Pupin, Mihailo-Mika Alas, koji su takođe na spisku opljačkanih u ovom slučaju.

Sredstva u stranim bankama

Srpska banka je imala velika sredstva u bankama u inostranstvu. To su potraživanja na računima kod sledećih banaka.
Irving trust Company, The Chase National Bank, The National City Bank - Njujork. The Canadien Bank - Montreal, Deutsche Bank - Berlin i mnoge druge, ukupno 24 banke u svetu. Ova sredstva su zarobljena zato što ne postoji pravno lice koje bi vršilo potraživanja od dužnika kojima ovakvo stanje Srpske banke ide i te kako u prilog.
Prema rečima Mihaila Šaškijevića, u Srpskoj banci se nije kralo i bankrot je bio nezamisliva kategorija. Svako od rukovodilaca i činovnika ove ugledne kuće, pre bi se ubio, nego ukrao ili proneverio zajedničku imovinu. I zato ne žele da otimačina njihovog bogatstva prođe tek tako.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/02/17/srpski/DO02021601.shtml

Nedelja, 17. februar 2002.

Кад би потомцима дунђерског вратили сву његову имовину избио би трећи светски рат.

bio je jedan sličan pokušaj u tzv. rsk a imali su čak i slogan:

Krajiška banka "Moneta Krajina" - krajški dinar u krajiškom džepu, a masakr u medačkom!



Evidentni...za ovakve provokacije se leti sa foruma!

krivo si me skužila uopće mi nije bila namjera provocirati