U celoj Srbiji prodato devet robota :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Naša zemlja na začelju tehnoloških inovacija
U celoj Srbiji prodato devet robota
Autor: Z. Luković - A. Galić | 29.01.2008 - 08:57

U Srbiji postoji i radi samo jedna firma koja sklapa robote za industriju. Valjevski „Robotakt“ prodao je prošle godine domaćim firmama svega devet robota, svaki po ceni od 27.000 evra. Ovi roboti su teški oko 240 kilograma, visina im je oko jednog metra i najčešće „rade“ na poslovima zavarivanja.

U Japanu hiljade robota sklapa automobile „tojota“, pa će zahvaljujući upravo toj automatizaciji i robotizaciji, ova auto-kompanija ove godine postati vodeći svetski proizvodjač po broju četvorotočkaša. Nekadašnja nacionalna uzdanica, automobil „jugo“, toliko je tehnološki bajat, da pre pripada istoriji, nego sadašnjosti, pa je pitanje automatizacije proizvodnje potpuno izlišno. Srbija je danas u tehnološkom smislu na samom evropskom dnu.
Savremena organizacija posla, prisustvo informatike, visokosofisticirane i povezane mašine, kompozitni materijali morali bi biti realnost, a nisu. Radovan Kovačević, sekretar Odbora za tehnološke inovacije Privredne komore Srbije smatra da za svetom, ukupno gledano, zaostajemo nekoliko tehnoloških ciklusa, a jedan ciklus traje oko pet godina. Znači, u zaostatku smo oko 20 godina.
- Mislim da, dok traje proces privatizacije, neće biti nekih ozbiljnijih pomaka jer svi očekuju od privatnika koji otkupi firmu da uvede novu opremu i tehnologiju. Drugi naš veliki problem je i to što još nemamo razvijeno trgovanje patentima - ocenjuje Kovačević.
U nekadašnjim „Jatovim“ radionicama do devedesetih godina su razvijane vrhunske tehnologije opravki. Kasnije je bilo problema da se drži tehnološki korak sa svetom, ali se, uprkos svemu, uspelo. Rezultat je vidljiv i u činjenici da su radionice dobile sve potrebne sertifikate za održavanje aviona za najveće svetske kompanije i proizvođače. Ipak, ljudi iz privrede znaju da opšta slika nije povoljna. Nedvosmisleno to potvrđuje i Ninko Tešić, generalni direktor firme „Impol-Seval“, najveće valjaonice aluminijuma u ovom delu Evrope.
- Sigurno zaostajemo za Evropom, ali i to zavisi od fabrike od fabrike. U Srbiji ima malih i srednjih preduzeća koja imaju najmoderniju opremu, ali i velike državne gigante u koje nije ulagano i čitavu deceniju. Međutim, ako želimo da prodamo robu na evropskom tržištu, neophodna su velika ulaganja u revitalizaciju i modernizaciju opreme. Iz mog iskustva, naši ljudi su veoma spretni, brzo shvataju i još brže se prilagođavaju novim tehnologijama. Obučeni kadrovi nisu problem, problem je novac neophodan za nove investicije i mašine - konstatuje Tešić.
Velike svetske kompanije koje su došle na tržište Srbije zatekle su veoma nizak tehnološki nivo, pa je jasno da su ulaganja bila neminovna, smatra Nemanja Brković direktor u „Ju-Es stilu Srbija“.
- Kad je kupljena, železara u Smederevu je bila na samom dnu, sa lošom opremom, lošim bezbedonosnim uslovima i slabom zaštitom životne okoline. U prethodne četiri godine značajna sredstva smo uložili u modernizaciju i automatizaciju opreme, tako da danas mogu da kažem da spadamo u red srednjerazvijenih evropskih železara - kaže Brković.
Usvojena strategija privrednog razvoja predviđa mnogo toga pozitivnog. Ako bi projekcija postala realnost, ako bi do kraja 2012. bilo investirano 60 milijardi dolara a posao dobilo 750.000 ljudi, te ako bi bruto dohodak dostigao oko 6.500 dolara po stanovniku, onda bi proces tehnološkog stizanja razvijenih bio neminovan. U suprotnom, bićemo zemlja tehnološkog škarta, od načina rada do konačnog proizvoda svake vrste.

Ko je izmislio reč robot
Kad je pisac Karel Čapek 1921. godine, u svom delu „Rosumovi univerzalni roboti“ prvi put upotrebio reč robot, niko nije ni slutio da će ideja o mehaničkim, čovekolikim dvojnicima steći svetsku popularnost. U početku su roboti bili samo mašine koje su pomagale ljudima u industriji, a danas su roboti nezamenljivi u pronalaženju potonulih brodova, uklanjanju radioaktivnog otpada, istraživanju vulkana, kosmosa...

Izvor: Blic