Miloje Pavlović

Miloje Pavlović (1887-1941), direktor Ženske učiteljske škole u Kragujevcu i narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 28. novembra 1887. godine u selu Jarušicama, kod Rače Kragujevačke. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, gimnaziju u Kragujevcu, a Filozofski (1912) i Pravni fakultet (1925) u Beogradu.

Učesnik je balkanskih ratova, kao podoficir, i Prvog svetskog rata, kao oficir. Za pokazanu hrabrost, odlikovan je Ordenom belog orla s mačevima i Zlatnom medaljom za hrabrost. U Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci imao je čin rezervnog konjičkog pukovnika.

Od 1913. do 1929. godine službovao je u Kragujevcu, kao suplent, profesor i direktor Prve muške gimnazije. Zatim je bio direktor gimnazije u Valjevu, a od 1932. direktor Ženske učiteljske škole u Kragujevcu.

Miloje Pavlović je bio istaknuti i ugledni društveni radnik, bio je dugogodišnji predsednik Narodnog univerziteta u Kragujevcu. U vreme šestojanuarske diktature generala Petra Živkovića, 1929. godine, Narodni univerzitet je morao da obustavi rad, a Pavlović je premešten u Valjevo. Bio je predsednik Odbora za podizanje spomenika palim Šumadincima, član Uprave rezervnih oficira i drugih društvenih organizacija. Vrlo aktivno je sarađivao u časopisima: "Misao", "Venac", "Glasnik profesorskog društva", "Vojni vesnik", "Učiteljska iskra", "Književni sever", a uređivao je i list "Polet". Povremeno je sarađivao i u drugim časopisima.

Bio je istaknuti intelektualac velikog obrazovanja i bogate kulture, poznavalac četiri strana jezika. Na svojim profesionalnim dužnostima, u društvenom radu i u svojoj sredini bio je poznat kao dosledan demokrat i veliki rodoljub, dostojanstven, ponosan, hrabar i skroman čovek. Svojom ličnošćeu, stavovima i delima vršio je snažan uticaj na generacije svojih učenika. Njegova demokratska shvatanja su doprinela da za svo vreme, a naročito od 1930. do 1941. godine, u Učiteljskoj školi u kojoj je bio direktor, preovladaju demokratska shvatanja, čime je omogućen uticaj KPJ na omladinu.

Pavlović se eksponirao kao rodoljub i antifašist. Govorio je na protestnim zborovima, 25 i 27. marta 1941. godine, protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Od početka okupacije, Nemci i ljotićevci su ga optuživali da je "vaspitač i odgajivač generacija komunista". Napade na njega su ponavljali povodom svake akcije u kojoj bi đaci njegove škole učestvovali.

Uhapšen je s više od 7.000 građana i školske omladine Kragujevca, 20. oktobra 1941. godine. Njega su priključili ostalim uhapšenim građanima, koji su bili smešteni u topovske šupe. Tu je, sa ostalim građanima, među kojima je bilo profesora i đaka njegove i drugih škola, proveo dan i noć.

Okupator je nastojao da Miloja, kao uglednu ličnost, pridobije za saradnju. Na strelištu su mu ponudili da se izdvoji iz stroja đaka i građana osuđenih za streljane. Ponudu je odbio, rekavši im da je njegovo mesto u stroju, i da želi do kraja da deli sudbinu svojih đaka. Sa svojim đacima, profesorima i ostalim građanima Kragujevca, streljan je, 21. oktobra 1941. godine.

Za narodnog heroja proglašen je 27. novembra 1953. godine.

Literatura

Narodni heroji Jugoslavije, "Mladost" Beograd, 1975. godina

Izvor: Wikipedia