300 najmoćnijih u Srbiji
Autor: E.B. | 17.01.2008 - 06:00



Lista 300 najmoćnijih pokazuje da u Srbiji moć i uticaj u najvećoj meri zavise od objedinjenosti finansijske i političke snage pojedinaca i grupa. Samim tim, društveni ugled sve više se stiče na osnovu ekonomske moći, a „krajnji proizvod“ je činjenica da u našoj zemlji poodavno nije više sramota biti bogat. Istovremeno, lista 300 najmoćnijih potvrđuje i da je sve više ljudi koji svoj ugled stiču isključivo na osnovu znanja, umeća, talenta i kreativnosti.

Kako na „Blicovoj“ listi najmoćnijih ima predstavnika iz svih sfera života, moglo bi se s pravom zaključiti da je ovo realna slika zemlje u kojoj živimo, a u kojoj se još mora povesti računa o političkim i ekonomskim okolnostima koje diktira tranzicija i koje ograničavaju mogućnosti i dometi pojedinaca. Na listi su ljudi koji poseduju različite oblike moći koja dolazi iz različitih izvora. Na „Blicovoj“ listi najmoćnijih najmanje je onih koji svoju snagu crpe iz privremene pozicije na koju su postavljeni, mada su u mogućnosti da je pretvore u dugoročniju moć. Nažalost, većina takvih je svesna „igre trenutka“ u kojoj se nalazi i voljna je da, u mnogim slučajevima, iskoristi „svojih pet minuta“ i profitira na bilo koji način. Uostalom, mnogo je onih koji su se nalazili na prethodnim listama, ali ih više nema. Prednjače privrednici i „biznismeni“ koji su karijeru završili ili u „izbeglištvu“ pred domaćim pravosuđem ili su u međuvremenu uhapšeni zbog dokazanih mahinacija.
Naš izbor predstavlja realno stanje zemlje i vremena u kojem se nalazi. Nekima se to možda neće dopasti, mnogima će povrediti sujetu, ali nije mali broj onih koji su na listi, a koji bi najviše voleli da ne znamo i ne objavimo kakvu su moć stekli i šta sve poseduju.
Među najmoćnijim ljudima u Srbiji je zavidan broj stranaca. Razlog je logičan i jednostavan - predstavnici velikih svetskih korporacija, uz diplomate koje ovde zastupaju interese svetskih velesila ili međunarodnih organizacija, postali su svakodnevica i činjenica u Srbiji. Prvi predstavljaju snažnu privrednu osnovu i izvoznu snagu, drugi poseduju moć od koje zavisi slika Srbije u svetu, kao i mogućnost njenog približavanja toliko željnim evropskim standardima.

Kriterijumi kojima smo se rukovodili praveći liste moćnih:
- lakoća ostvarivanja ciljeva
- prepoznatljivost u javnosti
- lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju
- finansijski i politički uticaj
- lična harizma
Od novembra 2007. „Blic“ je objavio sedam lista najmoćnijih u različitim oblastima. Posle prve liste najmoćnijih žena, usledile su liste najmoćnijih na estradi, u sportu, u medijima, najmoćnijih stranaca koji žive i rade u Srbiji, najmoćnijih Srba u svetu, te lista 20 veličanstvenih. Danas objavljujemo listu 300 najmoćnijih ljudi u Srbiji.



1. Miroslav Mišković 
Vlasnik „Delta holdinga“, najveće kompanije u Srbiji i regionu, 2007. godine je bez poteškoća izdržao neprijatan napad na svoje preduzeće. Komisija za zaštitu konkurencije i Savet za borbu protiv korupcije zaključili su da „Delta“ ima monopolski položaj na tržištu, zbog čega je predsednik LDP-a Čedomir Jovanović zahtevao da Skupština Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao poslovanje „Delte“. Rezultat je bilo glatko odbijanje predloga jer je u Skupštini, na razne načine, čak 188 poslanika od prisutnih 212 glasalo protiv predloga. Mimo običaja Mišković se oglasio i pismom u kojem je Jovanovića direktno povezao sa zemunskim klanom i svojom otmicom 2002. godine. U međuvremenu je zaključak Komisije za zaštitu konkurencije ocenjen kao proizvoljan, dok je „Delta“ protiv Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, podnela krivičnu prijavu, koju je tužilaštvo odbacilo. Nakon toga se buka o ovom slučaju u javnosti potpuno slegla. „Delta“ je protekle godine, između ostalog, u Beogradu otvorila velelepan tržni centar „Delta siti“, a u Sofiji „Pikadili“, čime je praktično izašla na tržište EU. Prema podacima za 2006, samo trgovinski lanac „Delte“, kojem pripadaju „Maksi“, „Pekabeta“ i „C market“, ostvarili su ukupan poslovni prihod od 53,3 milijarde dinara.

2. Vojislav Koštunica 
Predsednik Vlade Srbije je tokom 2007. u više navrata praktično pokazao da snaga političke opcije koju sprovodi u ime građana nipošto ne mora da zavisi od realne podrške koju među građanima uživa. Mada mu političku tvrdokornost pripisuju kao najveću manu, to bi pre moglo da govori o slabosti njegovih protivnika. U godini za nama Koštunica je nastavio da balansira među naizgled nezamislivim političkim opcijama, u Vladi Srbije je održao funkcionalnost između ministara sa ekstremno suprotnim stavovima, pregovore s političkim neistomišljenicima završavao je maksimalnim učinkom po svoju DSS, a kompromise je sklapao isključivo sa „stranim faktorom“. Iako je predsednik druge po jačini stranke u demokratskom bloku, mnogi veruju da bi u slučaju nužde prihvatio pakt s radikalima, što neprekidno visi kao mač nad vratom demokratskog biračkog tela. Predsednik DSS-a sa pozicije predsednika vlade od 3. marta 2004. i dalje retko odgovara na pitanja. Svoje stavove saopštava, ne diskutujući previše o njima, mada su mnoga od ključnog značaja za sadašnjost i budućnost Srbije. Čak i odluke iz oblasti privrede u pozadini imaju Koštuničin „pečat“. Okružen je malim krugom saradnika s kojima se pojavljuje na državnim i narodnim proslavama.

3. Boris Tadić
Aktuelni predsednik Srbije započeo je novu predsedničku kampanju upozorenjem da će građani na izborima odlučiti da li žele u EU ili u novu izolaciju. Tadić je svestan činjenice da izbori neće biti okončani 20. januara za kada su zakazani, već dve nedelje kasnije, kada će se održati drugi krug. Iako je izjavio da je siguran u svoju pobedu, da bi savladao radikala Tomislava Nikolića, najjačeg protivkandidata, u drugom krugu mu je neophodna podrška i glasača DSS, G17, LDP i NS. Agencije za istraživanje javnog mnjenja tvrde da bi u takvoj situaciju Tadić izvukao pobedu, kao i da bi mu dodatnu podršku predstavljalo eventualno potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU najavljeno za 28. januar. „Srbija odmah, čim joj bude ponuđeno, mora da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da ubrzanim ritmom dosegnemo status zvaničnog kandidata za ulazak u EU krajem ove ili eventualno januara 2009, a da sa istekom 2012. i 2013. imamo realne šanse da uđemo u članstvo EU“, veruje Tadić. U protekloj godini je, više po moranju nego po bliskosti
stavova, često sarađivao s Koštunicom. Nekoliko puta je „gasio“ verbalne požare koje je Koštunica potpaljivao prema EU i SAD. Za predsednika Srbije Tadić je izabran u junu 2004, kada je u drugom krugu pobedio Tomislava Nikolića.

4. Mlađan Dinkić 
Iako je njegova stranka G17 plus osvojila oko sedam odsto glasova na parlamentarnim izborima, Dinkić se pokazao kao izuzetno važan i dobar pregovarač. Svojoj stranci je uspeo da obezbedi četiri ministarstva plus „super ministarstvo“ ekonomije i regionalnog razvoja, u koje spadaju ekonomija, ekonomski odnosi sa inostranstvom, regionalni razvoj, turizam i privatizacija. Dinkić je pred sebe postavio veoma ambiciozne ciljeve. Prvi je smanjenje nezaposlenosti u Srbiji za pola miliona ljudi, a drugi je besplatna podela akcija prema kojoj je prvobitno planirano da svaki punoletni građanin naše zemlje dobije akcije u vrednosti od oko 1.000 evra. Iako mu prigovaraju da ga prodaja NIS boli jer umanjuje vrednost besplatnih akcija, jedini je koji se javno usprotivio prodaji NIS za mnogo manje novca od prave vrednosti preduzeća. Za slogan svoje stranke da je stručnost važnija od politike tvrdi da se dokazao u praksi: „Pokazalo se da smo mnogo bolji stručnjaci nego klasični srpski političari koji lepo pričaju, a malo rade“. Od novembra 2000. do jula 2003. bio guverner NBJ, odnosno NBS. Uprkos oštrih verbalnih duela s članovima vladajuće koalicije, sa većinom odlično sarađuje.

5. Zoran Drakulić 
Predsednik kompanije „Ist point“ odustao je od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ jer je procenio da bi kupovina, uz investicije i ulaganje u ekologiju, dostigla iznos od skoro milijardu dolara. S druge strane, Drakulić se u regionu učvrstio kao lider u rečnom brodarstvu. „Naš najveći posao 2007. je svakako bila kupovina 247 barži u Austriji. Tražimo da kupimo do proleća još 120 barži u Evropi“, kaže Drakulić, najavljujući planove da lidersku poziciju zauzme i u srpskoj pekarskoj industriji, za šta će investirati preko 20 miliona evra u novu fabriku u Beogradu, a širiće i maloprodajnu mrežu. „Ist point“ je vlasnik više mlinova u Srbiji, silosa u rumunskoj Konstanci, a u planu im je kupovina drugih silosa u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. Protekle godine Drakulić je prodao Zaječarsku fabriku kablova kako bi kupio četiri puta veći „Novkabel“. Istovremeno je i vlasnik Valjaonice „Sevojno“. „Ist point“ zapošljava 3.600 radnika u osam zemalja i ima godišnji promet od 550 miliona dolara. „Bogat sam onoliko koliko mi treba. Nemam problem da zadovoljim neke svoje potrebe, ali i nemam potrebe da imam svoj avion ili jahtu. Utoliko pre što nemam vremena koje bih provodio na jahti. A za ono što mene interesuje imam dovoljno para“, izjavio je u Drakulić.

6. Filip Cepter 
Najbogatiji Srbin je više prisutan u inostranstvu nego u zemlji. Prema poslednjoj listi najbogatijih ljudi u jugoistočnoj Evropi koju objavljuje poljski „Vprost“, Cepter se nalazi na 23. mestu s bogatstvom koje se procenjuje na 4,4 milijarde dolara. U 2007. kupio je „Centrotekstil“ za 18,9 miliona evra, a za kupovinu 94,5 odsto beogradskog IMT konzorcijum HAŠ-SIP, u kojem udeo ima i Cepter, ponudio je 121,1 milon evra za kapital preduzeća i 10,2 miliona evra za investicije. Cepterova ponuda u nadmetanju za kupovinu Robnih kuća „Beograd“ nije bila dovoljna da bi pobedio, a za još nerealizovanu kupovinu 60,54 odsto vlasništva Fabrike šećera „Zrenjanin“ ponudio je jedan evro. Cepter je ponudu dao preko švajcarske firme „UBA holding“ i spreman je da investira u fabriku 5,7 miliona evra, uz prihvatanje obaveze da ne otpusti nijednog od 230 radnika po osnovu tehnološkog viška. Rođen je u Bosanskoj Dubici kao Milan Janković, u Beogradu je završio Ekonomski fakultet, a kada je započeo poslove u zapadnoj Evropi promenio je ime. Njegova poslovna imperija obuhvata više desetina zemalja širom sveta i upošljava 100.000 radnika, uz godišnji obrt od preko milijardu dolara. Živi u Monte Karlu. Nosilac je priznanja „Vitez rada“ za doprinos industriji Italije.

7. Milan Beko 
Često se pominje u javnosti, ali se retko pojavljuje, osim na koktelima na kojima se okupljaju najvažniji ljudi iz političkog i privrednog života. Nazivaju ga čovekom iz senke i smatraju ličnošću kojoj su sva vrata otvorena. Bio je u vladi Slobodana Miloševića, na izbornoj listi JUL-a, ali je radio i kampanju DS za izbore 1993. godine. Za Beka se godinama tvrdi da se kao vlasnik krije iza nekoliko kompanija, ali zvanično nije vlasnik nijedne. Na pitanje da li je tačno da se njegova uloga stručnog konsultanta svodi na to da kupuje i preprodaje firme u Srbiji, odgovorio je da „nema vremena da se obračunava sa novinarima, medijima i javnošću“.
Karijeru je počeo u marketinškoj agenciji „Spektra“, zatim je osnovao firmu
„Dibek“ koja je prodavala drvo i farmaceutske proizvode, a najviše uvozila žvake. Rukovodio je prodajom 49 odsto „Telekoma“, pojavio se kao izvršni direktor Investicionog fonda „Salford“ u privatizaciji srpskih mlekara, zatim prilikom
preuzimanja aranđelovačkog „Knjaza Miloša“ 2005. godine od strane FPP „Balkan limitida“, u privatizaciji Luke Beograd, potom privatizaciji Robnih kuća „Beograd“, kupovini „Večernjih novosti“ i „C marketa“...

8. Kameron Manter 
Uloga SAD u rešenju statusa Kosova biće presudna, a ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter, koji je doputovao u Beograd i preuzeo dužnost 15. avgusta 2007. godine, sasvim je precizan: „Stanovište Amerike jeste da bi najbolje rešenje koje bi sprečilo nestabilnost regiona i pomoglo mirnom rešavanju statusa Kosova bilo nadgledana nezavisnost južne pokrajine...“. Svestan činjenice da se sa takvim stavom većina ovdašnjih političara i veći deo javnosti ne slažu, ambasador SAD dodaje: „Sadašnja faza otvorila je mnoga pitanja zbog kojih su odnosi naših zemalja malo zategnutiji, ali ćemo i ovaj period prevazići, kao što smo prevazišli i ranije periode. Siguran sam da ćemo i dalje sarađivati“. Kao viši diplomata u Službi spoljnih poslova SAD bio je zamenik šefa misije u ambasadama SAD u Pragu i Varšavi, a dobrovoljno je radio kao prvi vođa Tima za rekonstrukciju u Mosulu u Iraku 2006. Pre toga 10 godina radio je u Vašingtonu kao direktor za centralnu i istočnu Evropu, kao direktor Severnoevropske inicijative i kao šef kabineta u NATO Kancelariji za ratifikaciju proširenja. Ambasador Manter je doktorirao modernu evropsku istoriju na Univerzitetu „Džons Hopkins“, studirao je i na univerzitetima u Frajburgu i Marburgu u Nemačkoj, kao i Univerzitetu „Kornel“ u SAD.

9. Božidar Đelić 
Postao je potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije. Mnogi su skloni da tvrde kako Koštuničina vlada zapravo ima dvojicu kormilara - za predsednika vlade Koštunicu kažu da kormilari problematikom Kosova i Metohije, dok je, s druge strane, Božidaru Đeliću pripalo zaduženje da vodi poslove koji se odnose na evropske integracije. I dalje pun samopouzdanja i energije, Đelić je parafirao sporazum sa EU i veruje da će ga uskoro i potpisati. Za to je spremio svoje srećno penkalo. Mada je ekonomski ekspert kojem niko ne osporava vrhunsku stručnost, njegovi ekstremni politički protivnici povremeno bezuspešno pokušavaju da dovedu u pitanje Đelićev lični imetak. Bio je direktor najveće evropske banke „Kredi agrikol“ za jugoistočnu Evropu, ministar finansija u vladi Zorana Đinđića i bavio se nezahvalnim poslom sređivanja stanja u finansijama. Stekao je nadimak Boža Derikoža, a prestižni „Forbs“ ga je svrstao među 100 mladih svetskih lidera. Usavršavao se na najboljim svetskim univerzitetima i specijalizovao kao savetnik za oblasti finansijskih institucija i medija. Sa saradnicima je osnovao „Altis grupu“ koja je savetovala najveće firme u Srbiji.

10. Patrijarh Pavle 
Neprikosnoveni autoritet u Srbiji. Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle najcenjeniji je poglavar u celom pravoslavlju, a uživa i ogromno poštovanje Katoličke crkve. Šta o njemu misle drugi poglavari, najbolje je opisao ruski patrijarh Aleksije: „Srbi imaju sveca za patrijarha“. Iako kao dečak slabašnog zdravlja, toliko da su mu jednom čak upalili i sveću, danas je najstariji patrijarh u pravoslavlju. Rođen je 11. septembra 1914. u slavonskom selu Kučanci kao Gojko Stojčević. Patrijarh Pavle našao je svoju meru u postu, molitvi, podvigu, spavanju i u radu. Jedni kažu da se travama sam izlečio od tuberkuloze koju je dobio kada je skočio u nabujalu Drinu da spase svog đaka, a drugi da se molio pred moštima svetitelja. U ranom detinjstvu ostao je bez roditelja i sa bratom rastao uz tetku i babu. U školi je imao dvojku iz veronauke, a danas ga u pravoslavlju smatraju za jednog od najboljih poznavaoca tipika. „Kada bih bio i poslednji Srbin, pristao bih da nestanem a da ne bude zločina“, „Budimo ljudi“, „Da Bog pomogne i nama i neprijateljima našim“, misli su koje patrijarh najčešće izgovara. Od 13. novembra je na lečenju u VMA i redovno se pričešćuje.

11. Vojin Lazarević
Posle iskustva sa trgovinom strujom, koje je stekao kao suvlasnik firme EFT, Lazarević se, preko svoje trgovinske kuće „Rudnap“ opet vratio u ovaj posao. Najznačajnije aranžmane iz ove oblasti ima u zemljama u okruženju, dok u Srbiji razvija poslove koje pokrivaju firma „Minel kotlogradnja“ i pet brodogradilišta, čiji je vlasnik ili zakupac. Prošle godine je s „Rudnapom“ postao strateški partner grčkoj kompaniji „Lamda“ koja je kupila „Beko“ a koja planira da investira 150 miliona evra u izgradnju velikog stambenog i rezidencijalnog kompleksa. Često su ga prozivali da je jedan od ključnih ljudi u energetskom lobiju u Srbiji i zbog veza sa pojedinim političarima. Ne odgovara na optužbe i retko se pojavljuje u javnosti.

12. Miodrag Kostić
Kralj šećera u Srbiji u okviru svoje kompanije „MK grupa“ drži najveće šećerane, u kojima je manjinski vlasnik od kako se udružio s nemačkim gigantom „Nordcukerom“. Kostić kaže da je „MK grupa“ postala i ozbiljan strani investitor jer je krenula sa veoma uspešnim razvojem agrobiznisa u Ukrajini. Njegova kompanija planira da u narednom periodu u agrobiznis u Srbiji uvede najnovije sisteme razvoja, kao i da će u fokusu njenog rada biti trgovina i poljoprivreda. Kostić poseduje još nekoliko preduzeća i vlasnik je hiljada hektara oranica u Vojvodini. Nedavno je postao i jedan od tri vlasnika preduzeća „Beogradelektro“ koje poseduje tri veoma vredna poslovna objekta, a promet firme je oko 20 miliona evra.

13. Predrag Ranković Peconi
Vlasnik preduzeća „Invej“, čovek koji pažljivo izbegava pojavljivanje u javnosti, po istom principu se ponaša i u biznisu. Njegovog imena, zvanično, nema ni iza jedne privatizacije preduzeća u Srbiji, mada se zna da je u tom poslu koliko aktivan, toliko i uspešan. U poslednjih nekoliko godina kupio je brojna preduzeća i uspeo da ih podigne na noge, pa sva posluju sa velikim uspehom. Vrednost njegovih kupovina tokom prošle godine - „Medela“, „Srbolek“, hoteli „Kasina“ i „Park“, restorani „London“, „Zlatni bokal“ i „Kafe teatar“, procenjuje se na 75 miliona evra. Počeo je sa proizvodnjom cigareta, ali se ubrzo proširio na agrarni sektor. Kupio je „Rubin“, „Vital“, „Ratar“, „Sunce“, zatim „Albus“, fabriku šporeta „Milan Blagojević“...

14. Vuk Hamović
Kao i većina velikih privrednika i biznismena, ni vlasnik kompanije EFT („Enerdži fajnansing tim“) iz Londona ne pojavljuje se često u javnosti. Kako sam kaže, njegova kompanija danas raspolaže sa više energije od mnogih elektroprivreda u regionu, a pokriva značajan deo uvoza električne energije u Grčku, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Sloveniju. U Hrvatskoj i Mađarskoj se takođe smatra vodećim trgovcem, a na austrijskoj berzi energije po obimu transakcija je među tri vodeće firme. Privatnim biznisom počeo je da se bavi 1989, pre toga je bio direktor „Energoprojekta“, a od 1992. živi i radi u Londonu.

15. Nenad Popović
Zamenik predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije i predsednik međunarodne grupacije ABS holding, koja u svojim fabrikama u Rusiji i Srbiji zapošljava oko 5.000 radnika i posluje na tri najveća svetska tržišta - u Rusiji, SAD i Kini. Godišnji promet ABS holdinga iznosi preko 450 miliona dolara. Tokom privatizacije u Srbiji je kupio pet preduzeća iz sastava „Minel holding“. Popović se zalaže za prodaju NIS-a ruskom „Gaspromu“, obrazlažući da je to neuporedivo bolje rešenje od prodaje „nekom trgovcu nafte“, navodeći da bi izgradnja gasovoda „Južni potok“ Srbiji godišnje donosila oko 200 miliona dolara.

16. Stajn Erik Velan
Generalni direktor „Telenora“ u Beogradu nedavno je izabran za novog predsednika Saveta stranih investitora u Srbiji. Norveška telekomunikaciona kompanija je za „Mobi 63“ pobedila na tenderu sa cenom od 1,513 milijardi evra. „Telenor“ je jedan od vodećih svetskih mobilnih operatera, sa više od 133 miliona pretplatnika širom sveta, uključujući i više od 2,8 miliona korisnika u Srbiji. Velan je nedavno saopštio da su ukupna ulaganja te kompanije u Srbiji 2007. dostigla skoro šest milijardi dinara. Navedene brojke, prema njegovim rečima, potvrđuju rast srpske privrede u poslovnom okruženju i pokazuju da je Srbija sve bliža standardima EU.

17. Toplica Spasojević
Predsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda i predsednik ITM grupe čija se poslovna imperija proteže na relaciji London-Beč-Moskva. U Srbiju je prošle godine investirao oko 15 miliona evra i osnovao dva fonda. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bio proglašen za poslovnog čoveka 2006. Još davne 1989. bio je proglašen menadžerom godine u korporaciji „Soni“, a osam godina kasnije ITM je postao najbolji distributer kompanije „Najki“.

18. Miodrag Babić
Predsednik koncerna „Hemofarma“ iz Vršca, za koji je nemačka kompanija „Štada“ u avgustu 2006. godine isplatila 480,4 miliona evra, što je najvrednija kupovina u istoriji nemačke kompanije stare 111 godina. Babić kaže da je „Hemofarm“ u protekloj godini ispunio sve ciljeve i ambiciozne planove, te da je vršačko preduzeće preuzelo vodeću stratešku odgovornost za nabavku i proizvodnju za celu grupu „Štada“. Za narednu godinu „Hemofarm“ planira preuzimanje proizvodnje 20 proizvoda „Štade“ koji se plasiraju u zapadnu Evropu.

19. Slobodan Vučićević
Predsednik kompanije „Droga Kolinska“, nastale spajanjem „Droge“ i „Kolinske“, dve najveće prehrambene industrije u Sloveniji, u kojoj se nalaze se i dve velike srpske firme „Grand kafa“ i „Soko Štark“. Ujedno je i predsednik Srpske asocijacije menadžera, a na Srebrnom jezeru je, u saradnji sa lokalnom opštinom, kupio 350 hektara zemljišta. „Želim tamo da napravim srpski turistički brend, da izgradim hotele, golf i teniske terene“, kaže Vučićević.

20. Željko Mitrović
Vlasnik najveće medijske korporacije u regionu koja obuhvata Televiziju „Pink“, „Pink Montenegro“ i „Pink BiH“. Prošle godine Mitrović je lansirao paket koji sadrži 11 satelitskih kanala čiji su programi veoma gledani u Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, u našoj dijaspori u Evropi, u SAD, Australiji i Kanadi. Mitrović je pokrenuo i sopstvenu produkciju, vlasnik je izdavačke kuće „Siti rekords“, fabrike za štampanje CD i DVD izdanja, avio-kompanije „Er Pink“, velikog filmskog studija PFI u Šimanovcima i fabrike žvaka „Strong“.

21. Volfgang Išinger
Predstavnik EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe koja je sačinila izveštaj o pregovorima o Kosovu i dostavila ga generalnom sekretaru UN. Išinger, koji je trenutno ambasador Nemačke u Londonu, 1995. godine je učestvovao u pregovorima u Dejtonu kojima je okončan rat u Bosni. Od 2001. do 2006. bio je nemački ambasador u Vašingtonu. U vreme sukoba na Kosovu 1999. godine Išinger je bio državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Krajem 2000. je izjavio da je „za sada status Kosova dovoljno regulisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da nema povoda da se tu nešto menja“.

22. Rade Bulatović
Direktor Bezbednosno-informativne agencije koji je prošle godine na pitanje kolika je njegova plata odgovorio - to je državna tajna. Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost Vojislava Koštunice, a na položaju direktora BIA ostao je i nakon parlamentarnih izbora, mada su analitičari tvrdili da to neće biti moguće. Često se pominje po aferama u kojima uloga BIA i njenih čelnika nije do kraja objašnjena, a optužuju ga da je 2005. godine naredio da BIA prisluškuje poslanike Skupštine Srbije.

23. Ričard Vič
Od 6. novembra 2007. godine generalni direktor „Ju-Es stila Srbija“ iz Smedereva, najvećeg izvoznika srpske privrede koji je prošle godine u 80 zemalja sveta izvezao čelik u vrednosti od 664,6 miliona evra. Vič ističe da je namera ovog giganta, koji poseduje i pogone u Šapcu i Kučevu, da stvori uslove kako bi tokom 2008. godine proizveo dva miliona tona čelika. Od 2003. do 2007. godine „Ju-Es stil Srbija“ je investirala preko 200 miliona dolara u svoje pogone u Smederevu, Šapcu i Kučevu.

24. Danko Đunić
Na godišnjoj skupštini srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, čije je sedište u po tajnovitosti već čuvenoj vili u Šekspirovoj ulici na Dedinju, Danko Đunić je ponovo izabran za predsednika kluba privredne elite ove zemlje. Đunić je nekadašnji potpredsednik Savezne vlade, prvi čovek „Dilojta“ za Srbiju i region, suvlasnik TV „Avala“ i „Eki investmentsa“. „Privreda ništa ne traži od Vlade, sem poštovanja zakona, propisa, stabilnosti i sigurnosti. Želimo samo zaštitu od nekritičkog napada posredstvom medija“, izjavio je nedavno Đunić.

25. Tomislav Nikolić
Kandidat SRS na predstojećim izborima za predsednika Srbije i najozbiljniji protivkandidat Borisu Tadiću. Mada je već jednom poražen u drugom krugu izbora od predsednika DS-a, Nikolić veruje da će ovaj put pobediti. Njegovu kampanju radi američka firma „Kvin Gilespi end asosijejts“, koja u Vašingtonu važi za jednu od najmoćnijih. Oni su, između ostalog, savetovali Nikoliću da u kampanji pod neformalnim nazivom „novi radikal“ bude mekši povodom brojnih pitanja i da ne zateže oko pitanja Kosova i EU. Nikolić je oko SRS uspeo da okupi više simpatizera nego njegov šef Vojislav Šešelj.

26. Radovan Jelašić
Stabilan dinar, konstantan rast deviznih rezervi i prevremena otplata duga Međunarodnom monetarnom fondu u martu 2007. godine, najznačajniji su rezultati koje je Narodna banka Srbije, kojom rukovodi guverner Radovan Jelašić, zabeležila prethodne godine. „NBS će biti spremna da prema potrebi dodatno pooštri mere koje bi bile u funkcije sprečavanja rasta inflacije izvan planiranog okvira“, kaže Jelašić. Rođen je u selu Baja u Mađarskoj, Ekonomski fakultet završio je u Beogradu i bio najmlađi viceguverner Narodne banke Jugoslavije.

27. Petar Matić
Vlasnik kompanije MPC koja zapošljava oko 1.200 ljudi, bogataš kojem ni u jednom mediju nije objavljena fotografija. Procene upućenih kažu da svakako spada među pet najbogatijih ljudi u našoj zemlji. Vlasnik nekadašnje zgrade CK na Ušću u Beogradu trenutno zida šoping mol od 131.000 kvadrata. U njegovom posedu su „Imo centri“, zgrada BIGZ-a, robne kuće „Planet“ u Beogradu i „Niš“, poslovna zgrada u Novom Beogradu...

28. Aleksandar Vlahović
Poslanik Demokratske stranke, suvlasnik „Eki investmentsa“, stručnjak za ekonomiju, konsalting i investicije. Bio je ministar za privredu i privatizaciju u vladi premijera Zorana Đinđića, a pre toga međunarodni ekspert za ekonomska pitanja, obavljao je značajne funkcije, među kojima i partner i direktor firme „Dilojt i Tuš“. Član je Udruženja američkih procenitelja, Međunarodnog udruženja računovođa, a osnivač je i preduzeća koje daje strateške savete kompanijama koje učestvuju u akvizicijama. Član je UO „Erste banke“, Saveza ekonomista Srbije, Beogradske privredne komore i predsednik SD „Crvena zvezda“.

29. Radomir Živanić
Vlasnik „Verano motorsa“, kupac Robnih kuća „Beograd“, koji je za ovu trgovinsku kuću platio 360 miliona evra. Ovaj beogradski biznismen, poznat pod nadimkom Baja Plavi, pobedio je u nadmetanju Miroslava Miškovića, Filipa Ceptera, Petra Matića, Miodraga Kostića... Iza njegove kupovine stoji grčki investicioni fond „Marfin“.

30. Stanko Subotić Cane
Mada na poternici Interpola, Stanko Subotić Cane nalazi se na 96. mestu najbogatijih ljudi jugoistočne Evrope, s kapitalom od 600 miliona dolara. Od kada je za njim 15. juna raspisana međunarodna poternica, nalazi se van Srbije. Njegov advokat ne želi da saopšti gde se krije, navodeći da ipak ima država koje ne izručuju okrivljene za određena krivična dela i kao primer naveo Švajcarsku, koja ne izručuje za mnoga dela iz oblasti finansijskog kriminala. Subotić je osumnjičen kao vođa jedne od organizovanih grupa duvanske mafije koje su se tokom devedesetih bavile međunarodnim švercom cigareta.

31. Dragan Jočić
Ministar unutrašnjih poslova Srbije u kabinetu Vojislava Koštunice. I dalje ne želi da kaže o čemu je razgovarao s Miloradom Lukovićem Legijom u noći njegove predaje, niti zašto nije poštovana obavezna procedura u takvim situacijama. S druge strane, nedavno je naveo da bi najbolje bilo kada bi EU odustala od slanja misije na Kosovo, što bi omogućilo „normalno potpisivanje i sprovođenje“ sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. „EU mora da poštuje suverenitet i teritorijalnu celovitost naše zemlje“, izričit je Jočić.

32. Velimir Ilić
Ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije, takođe i jedan od kandidata na predsedničkim izborima. Ne odustaje od svoje karakteristične teške retorike, pa je tako na predizbornom skupu rekao „da je dobro što se predsednik LDP Čedomir Jovanović kandidovao za predsednika, jer će se na taj način posle 20. januara tačno znati koliko u Srbiji ima narkomana“. Bio je gradonačelnik Čačka, prvi opozicioni gradonačelnik u unutrašnjosti Srbije u vreme režima Slobodana Miloševića, a imao je velike operativne zasluge za petooktobarske promene 2000.

33. Dejan Cvetković
Generalni direktor „Mikrosoft softvera“ u Srbiji, ujedno i predsednik Američke privredne komore u Beogradu koja okuplja predstavnike najvećih stranih kompanija u našoj zemlji. Na tom položaju je zamenio bivšeg direktora „Ju-Es stila Srbija“ Daglasa Metjuza.

34. Đorđe Nicović
Vlasnik preduzeća „Irva“ u protekloj godini je kupio poljoprivredni kombinat „Bečej“, drugi po veličini u Srbiji, odnosno prvi posle državnog PKB, po ceni od 30,1 milion evra. Druga velika Nicovićeva kupovina u 2007. bila je konfekcija „Prvi maj“ iz Pirota sa cenom od 1,7 miliona evra. Bio je nameran da kupi od „Simpa“ i njihove „Si markete“, ali posao nije realizovan.

35. Draško Petrović
Generalni direktor „Telekoma Srbija“ od 2000. godine. Uprkos spekulacijama o njegovoj smeni, i dalje je na ovoj poziciji. „Telekom“ je sponzor Fudbalskog, Odbojkaškog i Teniskog saveza Srbije, te fudbalskih klubova Partizan i Crvena zvezda, Olimpijskog komiteta, tenisera Novaka Đokovića i Jelene Janković...

36. Oliver Regl
Predsednik izvršnog odbora „Rajfajzen banke“ dobio je priznanje „Naj bankar“ koje je časopis „Ekonomist“ ustanovio za ukupne poslovne rezultate, etičko poslovanje i odnos prema konkurenciji i klijentima. „Rajfajzen banka“ je do sada u Srbiji plasirala više od milijardu evra. Proglašen je za bankara 2006. i bio je član menadžerskog tima ove banke u Srbiji od samog početka, zaposlio je prve ljude, našao lokaciju za prvu poslovnicu, zbog čega je veoma vezan za „Rajfajzen banku“ u Beogradu. Danas ova banka u Srbiji zapošljava 1.700 ljudi.

37. Žarko Zečević
Bivši generalni sekretar FK Partizan, koji je iz kluba otišao u septembru posle 22 godine rada, i dalje slovi za jednog od najmoćnijih ljudi srpskog sporta. Spekuliše se da bi mogao da postane zastupnik „Gasproma“ za Srbiju i da tu firmu namerava da promoviše u glavnog sponzora kluba iz Humske. Za sada, Zečević nije predstavnik „Gasproma“ u Srbiji, ali je zaposlen u jednoj od sestrinskih firmi ove kompanije. Ni priča o planiranoj izgradnji stadiona nije završena, tako da postoji velika verovatnoća da bi Zečević kroz sportsko društvo mogao da bude uključen u jedan od najvećih projekata Partizana.

38. Milka Forcan
Potpredsednica „Delte“, najveće kompanije u regionu, istovremeno i najvećeg centra moći u Srbiji. U „Delti“ je punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije prošao zbog odbijanja pojedinih članova Saveta da se nađu pod njenim vođstvom. Završila je Ekonomski fakultet.

39. Skip Bornhiter
Generalni direktor Duvanske industrije Niš, čiji proizvodi čine više od polovine srpskog tržišta cigaretama. „Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma, DIN, koja posluje u okviru kompanije ‘Filip Moris’ moći će da osvoji nova tržišta na Balkanu i proširi izvoz“, rekao je Bornhiter prilikom postavljanja na funkciju. U poslednje četiri godine u DIN je investirano 600 miliona evra.

40. Ivica Todorić
Predsednik koncerna „Agrokora“, najveće hrvatske privatne kompanije, koja je vlasnik najvećeg trgovačkog lanca „Konzum“ u Hrvatskoj, kao i supermarketa „Idea“ u Beogradu. U Srbiji sarađuje s mnogim privrednicima, a u našoj zemlji je i vlasnik poslovnog prostora u Luci Beograd i u Novom Beogradu, zrenjaninskog „Dijamanta“...

41. Predrag Bubalo
Ministar trgovine i usluga, jedini član Koštuničine vlade sa dugogodišnjim privredničkim iskustvom. Kaže da je sada pravi trenutak za ulazak ruskog kapitala na srpsko tržište jer su na redu investicije u energetski sektor, ali i da privatizacije javnih preduzeća Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije ne moraju da budu obavljene u 2008. godini, kako to mnogi navode.

42. Dragan Đilas
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za nacionalni investicioni plan. Budžet NIP-a za 2008. iznosi 47 milijardi dinara, a biće finansiran 971 projekat. Đilas je najavio da će ove godine novčana sredstva biti direktno raspoređena i lokalnim samoupravama, a da je 40 miliona dinara minimum koji će opštine dobiti. Đilas je bio direktor Narodne kancelarije predsednika republike i osnivač „Dajrekt medije“, vlasnika televizijskih prava na prenose sportskih događaja i jednog od najvećih oglašivača u pisanim medijima.

43. Ružica Đinđić
Samo povremeno se uključuje u aktivni politički život Srbije, pre svega kroz podršku koju pruža političkoj opciji za koju veruje da je najbliža politici koju je vodio Zoran Đinđić. Prva je žena koja je dobila mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i član je Predsedništva DS. Osnivač je i predsednica Udruženja „Prvo deca“, a aktivna je i u organizacijama koje se bave problemima autistične dece.

44. Aleksandar Tijanić
Direktor Javnog servisa RTS-a, jedan od najpoznatijih novinara. Uspeo je da se izbori protiv „obavezujućeg uputstva“ RRA o prenosu skupštinskih zasedanja i preinači ga u „preporuku“. Uspeo je i da izdrži žestoke napade zbog obavezujuće TV pretplate, ali i da značajno podigne nivo gledanosti. Međutim, kuća na čijem je čelu „uporno“ proizvodi gubitke.

45. Veselin Jevrosimović
Vlasnik kompanije „Komtrejd“ smatra da će najveći poslovni uspeh njegove firme biti realizacija plana o izlasku na Londonsku berzu. „Komtrejd“ je pokrenuo automatizovanu liniju za proizvodnju računara, prve u našoj zemlji i jedinstvene u jugoistočnoj Evropi. Jevrosimović je odnedavno i novi sponzor zagrebačke Cibone, pošto u hrvatskoj njegova firma „Kripton“ sklapa LCD televizore, MP3 plejere i navigacione uređaje. Firme je otvorio i u Bostonu u SAD i Rijadu u Saudijskoj Arabiji.

46. Bojan Pajtić
Potpredsednik DS i aktuelni predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Jedan od najoštrijih kritičara SRS i, kako kaže, „pogubne politike koju je ova stranka vodila“. Takođe je insistirao da se obelodani ugovor o gradnji autoputa Požega-Horgoš. Zbog toga je Vojvodina na ime koncesija tražila 220 miliona evra.

47. Čedomir Jovanović
Lider Liberalno-demokratske partije, kandidat na predstojećim predsedničkim izborima, bivši potpredsednik Vlade Srbije u vreme Zorana Đinđića. Uspeo je da grupaciju oko svog LDP-a uvede u Skupštinu Srbije.

48. Volfram Mas
Ambasador Nemačke u Srbiji. Ambasador Nemačke decidan je u oceni da su rešavanje kosovskog problema i evropske integracije Srbije dva potpuno odvojena procesa. „Tempo pridruživanja EU diktiraće Srbija. Ono što je sigurno, podrška na tom putu neće izostati. Možda sam i zbog toga mnogo veći optimista kada je u pitanju budućnost Srbije nego mnogi Srbi“, izjavio je ambasador Mas.

49. Branislav Grujić
Predsednik Upravnog odbora kompanije „PSP Farman holding“ iz Moskve, koja na tržištu Rusije, zapadne Evrope i Srbije pravi obrt od oko 350 miliona dolara godišnje. Klub privrednih novinara jednoglasno ga je proglasio za poslovnog čoveka 2007. godine.

50. Rasim Ljajić
Ministar za rad i socijalnu politiku najavio je da će penzije u Srbiji uskoro biti povećane, kao i da bi trebalo da bude promenjen način na koji će se utvrđivati visina penzija. Ljajić je ujedno i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i predsednik Sandžačke demokratske partije.

51. Stefanos Vafidis
Prvi čovek srpskog ogranka svetskog giganta među proizvođačima i trgovcima. Kompanija „Koka-Kola“ u Srbiji posluje od 1997. a trenutno ima više od 1.500 zaposlenih i 5.000 poslovnih partnera. Vafidis je i predsednik Helenskog poslovnog udruženja u Srbiji.

52. Ivana Veselinović
Generalna direktorka „Delta M grupe“ i pomoćnica Miroslava Miškovića, neformalno treći čovek naše najveće kompanije. Donedavno je bila jedina žena član Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, koji predstavlja najjaču grupaciju privrednika u Srbiji.

53. Milan Rodić
Vlasnik kompanije MB koja je prodala svoju Pivaru MB iz Novog Sada multinacionalnoj kompaniji „Hajneken“. Kapital novosadske pivare, prema podacima Agencije za privredne registre, procenjen je na oko 145 miliona evra. Kompanija MB poseduje i ugostiteljske objekte i robne kuće.

54. Madlen Cepter
Moćna mecena umetnika, najviše angažovana u Francuskoj. Od 2003. dodeljuje evropsku književnu nagradu „Madlen Cepter“ za roman pisca iz EU preveden i objavljen na francuskom. Vlasnica je prvog privatnog srpskog pozorišta i opere „Madlenijanum“ u Zemunu.

55. Slobodan Petrović
Generalni direktor „Salforda“, vlasnika najvećih mlekara u Srbiji koji je kupio „Bambi“ i fabriku čokolade „Banat“. Petrović je izjavio da se nada kako će izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije, koji ispituje zastupljenost „Salforda“ na trzištu mleka, pokazati da nisu monopolisti.

56. Bojan Radun
Izvršni direktor kompanije „Nektar“ iz Bačke Palanke, lidera u proizvodnji voćnih sokova i nektara u regionu. Radun je jedan od najmlađih izvršnih direktora u zemlji. Od prošle godine je član Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Radun ističe da je „Nektarov“ slogan „nije svejedno“ s godinama postao i njegov recept za uspeh.

57. Sulejman Ugljanin
Predsednik opštine Novi Pazar i lider Liste za Sandžak, čije je predsedništvo najavilo je da će zajedno sa DSS i NS na predstojećim predsedničkim izborima podržati kandidata Velimira Ilića. Poznat je po zalaganju da Sandžak dobije status republike, a za podele unutar islamske zajednice u Srbiji tvrdi da ih podstiče ili prećutno odobrava „svetska antimuslimanska alijansa“, koja ima svoje predstavnike i u Srbiji.

58. Svetlana Vukajlović
Prva žena na čelu RZZO u dugoj istoriji te institucije. Za vreme svog mandata proširila je listu medikamenata koje finansira Zavod na 3.000 i omogućila svim osiguranicima u Srbiji da se leče i na VMA.

59. Sajmon Grej
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Strategiju partnerstva za Srbiju za period 2008-2011. godina, prema kojoj će Svetska banka u naredne četiri godine u Srbiju usmeriti 600 miliona dolara.

60. Vlade Divac
Proslavljeni košarkaš, skaut LA Lejkersa i funkcioner KK Real iz Madrida, osim uspešnih humanitarnih akcija konačno se dokazao i u biznisu, postavši vlasnik „Voda vode“.

61. Dušan Petrović
Ministar pravde, potpredsednik DS i predsednik poslaničke grupe te stranke u Skupštini Srbije.


62. Rodoljub Drašković
Većinski vlasnik koncerna „Svislajon-Takovo“, jedne od vodećih firmi srpske konditorske industrije. Rođeni brat Vuka Draškovića koji se ne meša u politiku.

63. Srđan Šaper
Direktor predstavništva agencije „Meken Erikson“ za jugoistočnu Evropu i član Glavnog odbora DS, bliski saradnik predsednika Borisa Tadića.

64. Novak Đoković
Trenutno treći teniser sveta. Mladić koji uspešno predstavlja svoju zemlju u svetu i zbog koga je tenis postao jedan od najprivlačnijih sportova za mlade u Srbiji.

65. Emir Kusturica
Proslavljeni režiser koji je sa svojim poslednjim filmom doživeo ovacije u Parizu i širom Evrope, ali nije dozvolio da se prikaže i u Beogradu. U Mokroj Gori u svom Drvengradu je pokrenuo i filmski festival „Kustendorf“, na čije otvaranje je uz kolegu Nikitu Mihalkova došao i predsednik Vlade Vojislav Koštunica.

66. Fahreta Živojinović
Najpopularnija pevačica svih vremena u bivšoj Jugoslaviji i poslovna žena. Sa suprugom Slobodanom Živojinovićem vlasnik je više firmi i stranih predstavništva, a sa Sašom Popovićem osnovala je „Grand“, danas najveću produkcijsku kuću u regionu.

67. Dragoljub Vukadinović
Predsednik Uprave kompanije „Metalac group“ i predsednik „Akcionarskog društva Metalac“, pune tri decenije je u ovom preduzeću. „Metalac“ je 2007. ostvario 17 miliona evra od prodaje na inostranom tržištu, što je za 18 odsto više u odnosu na godinu ranije.

68. Vida Petrović-Škero
Predsednica Vrhovnog suda Srbije, gde je došla s reputacijom izuzetno stručnog i profesionalnog delioca pravde. Jedna je od osnivača Društva sudija Srbije.

69. Tomica Milosavljević
Ministar zdravlja koji je pokrenuo i realizovao nekoliko veoma važnih reformi u zdravstvu.


70. Srđan Bošnjaković
Generalni direktor Naftne industrije Srbije koja je u 2007. godini ostvarila rekordne dobiti od oko 150 miliona dolara. NIS je proglašen za najuspešniju kompaniju u Srbiji i nalazi se na 22. mestu među 500 najuspešnijih kompanija iz 19 država jugoistočne Evrope prema listi koju je sačinila revizorsko-konsultantska kuća „Dilojt“. NIS je dobitnik priznanja za najbolji korporativni brend u Srbiji.

71. Nata Mesarović
Predsednica sudskog veća koja je vodila proces veka i osudila ubice premijera Srbije dr Zorana Đinđića. Nije se obazirala na pretnje koje su joj upućivane.

72. Boris Nemšić
Čovek koji je potpisao ček na 320 miliona evra za trećeg operatera mobilne telefonije u Srbiji. Nemšić je prvi čovek „Mobilkom grupe“ koja je u vlasništvu „Telekoma Austrija“, a posluje u Austriji, Lihteštajnu, Sloveniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i u Srbiji kao „Vip mobajl“.

73. Dragan Nikolić
Predsednik korporacije „Tigar“ iz Pirota, jednog od najvećih izvoznika u Srbiji. Kompanija već godinama povećava proizvodnju i proširuje delatnost, a od marta ove godine planira i izgradnju pogona za reciklažu starih guma i proizvodnju robe od gumenih granulata.

74. Aleksandar Karađorđević
Prestolonaslednik, sin kralja Petra II. Školovao se u inostranstvu, a u Srbiju se trajno vratio pre sedam godina i uselio se u Kraljevski dvor na Dedinju.
75. Vuk Jeremić
Ministar inostranih poslova Srbije.    


76. Milija Babović
Vlasnik, između ostalog, „Fešn kompani“ u čijem su sastavu poslovno-prodajni objekti odeće i obuće najpoznatijih svetskih proizvođača: „Riplej“, „Levis“, „Džeger“,“Bata“ i „Čezare Paćoti“. Zatražio je da mu članovi zemunskog klana, za koje Specijalni sud utvrdi da su odgovorni za njegovu otmicu, isplate 10,5 miliona evra koliko je platio za oslobađanje nakon otmice 2002.

77. Nenad Vučinić
Predsednik uprave „Henkela“ za Adriatik regiju i Srbiju. U prošloj godini preduzeće je 27 odsto ukupnog prihoda realizovalo na stranom tržištu.

78. Stiven Džon Vordsvort
Britanski ambasador u Srbiji od 2006. Pre dolaska u Beograd službovao je u Moskvi. Prethodno je dugo bio angažovan u Forin ofisu, bio je savetnik pri NATO, a Veliku Britaniju predstavljao je u još nekoliko zemalja.
79. Miljko Radisavljević
Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala.    
80. Aleksandar Vučić
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke.    
81. Dragan Šutanovac
Ministar odbrane.    
82. Maja Gojković
Gradonačelnica Novog Sada.    


83. Bojan Krišto
Generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“. Krišto je na novu funkciju došao sa mesta direktora Državne lutrije Srbije.

84. Goran Ješić
Prvi čovek opštine Inđija koji je uspeo da u svom gradu organizuje koncert „Pepersa“, a grad je postao poznat i po velikim investicijama.

85. Bojan Stanojević
Gradski menadžer, drugi čovek Vlade Beograda.   
86. Živorad Anđelković
Direktor JKP „Parking servis“.    


 87. Željko Knežević
Vlasnik „Vinarije Čoka“. Privredna komora Srbije uvrstila ga je među 20 najuspešnijih privrednika u Srbiji. Vlasnik subotičke „Super TV“.

88. Vladimir Đorđević
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije.    


89. Milan Petrović
Direktor „Donkafea“, koji posluje kao deo izraelske „Štraus elit“ grupe, a koja kafom pokriva preko 30 odsto tržišta kafe u Srbiji.
90. Dragijana Radonjić-Petrović
Direktorka brokerske kuće „M&V investments“, čije učešće u prometu na Beogradskoj berzi konstantno raste.    


91. Dragan Tomić
Predsednik „Simpa“ iz Vranja, preduzeća koje je protekle godine imalo rast izvoza od 50 odsto i to na područja koja su najjača u proizvodnji nameštaja - Italiju, Nemačku, Francusku i u skandinavske zemlje.
92. Ana Ivanović
Teniserka koja je 6. novembra napunila tek 20 godina i trenutno je treća teniserka na svetu.    
93. Jelena Janković
Četvrta teniserka na svetu i zaštitno lice „Hjundaija“, „Telekoma“, „Riboka“, „Prinsa“, „Mone“...    


94. Dragica Pilipović Čefi
Šef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji.    
95. Nataša Kandić
Direktorka Fonda za humanitarno pravo.    


96. Dušan Stupar
Vlasnik kompanije „Univerzal holding“, bivši načelnik DB Beograda. Kupio je mašinsku industriju „Panonija“ iz Inđije, trgovinsku firmu „Tamiš“ iz Sečnja, tekstilno preduzeće „Žako“ iz Žagubice i „Tehnopromet“.

97. Darko Babić
Direktor DHL-a u Beogradu, preduzeća koje beleži dvocifreni rast.

98. Jovica Stefanović Nini
Zvanično vlasnik pet privatizovanih firmi. Za firme kupljene u Agenciji za privatizaciju potrošio je oko tri miliona evra.

99. Miodrag Stojković
Genetičar koji je prvi u Evropi uspeo da klonira ljudske matične ćelije.

100. Vojin Đorđević
Vlasnik Kompanije „Si&Si“ koji je u poslovnim nevoljama, a ostao je i bez „Voda vode“.
101. Zdravko Čolić
Najpopularniji domaći pevač svih vremena   
102. Veselin Simonović
Glavni i odgovorni urednik „Blica“   
103. Nenad Cekić
Predsednik Republičke radiodifuzne agencije    
104. Radoslav Veselinović
Predsednik „Galeb grupe“    
105. Petar Petrov
Generalni direktor „Trajala“ iz Kruševca   


 106. Draginja Đurić
Direktorka „Banke Inteze“

107. Sanja Bokan
Vlasnica „Štampe“

108. Mile Jerković
„Kralj drumova i oranica“ - kupio deset firmi

109. Ištvan Pastor
Predsednik SVM

110. Dragan Marković Palma
Predsednik opštine Jagodina

111. Mirko Cvetković
Ministar finansija

112. Nikola Hajdin
Predsednik Srpske akademije nauka

113. Aleksandar Pravdić
Direktor „Galenike“ iz Beograda

114. Slobodan Petrović
Generalni direktor „Knjaza Miloša“

115. Nebojša Čović
Direktor FMP i vlasnik košarkaškog kluba

116. Saša Vlaisavljević
Direktor „Jat ervejza“

117. Išak Šeps
Regionalni direktor „Karlzberga“

118. Vladika Amfilohije
Mitropolit crnogorsko-primorski

119. Rase Starčanin
„Kralj teksasa“ iz Novog Pazara

120. Kamil Befa
Generalni direktor cementare „Lafarž BFC“

121. Tanja Miščević
Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU

122. Stanislav Hočevar
Beogradski nadbiskup

123. Hamdija Jusufspahić
Beogradski muftija

124. Berner Kisler
Predsednik Upravnog odbora „Sunoko“

125. Miroslav Bogićević
Predsednik koncerna „Farmakom MB“

126. Mirko Petrović
Direktor „Dunav osiguranja“

127. Miroljub Jeftić
Načelnik VMA

128. Petar Matijević
Vlasnik mesare „Matijević“ i veliki zemljoposednik

129. Milica Delević
Ekspert za EU

130. Veran Matić
Prvi čovek Radio i TV B92

131. Maja Kovačević-Tomić
Portparol Specijalnog suda

132. Božina Radević
Stručnjak za transplantaciju jetre

133. Aleksandar Aleksejev
Ambasador Rusije u Srbiji

134. Gustavo Navaro
Direktor „Holcima“ u Srbiji

135. Vojko Đukić
Direktor Kliničkog centra Srbije

136. Milanko Šarančić
Direktor „Železnica Srbije“

137. Kori Udovički
Direktorka UNDP za Evropu

138. Atila Mihok
Direktor „Blic Pressa“

139. Jano Kuraji
Direktor „Petrohemije Pančevo“

140. Verica Barać
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

141. Obrad Sikimić
Predsednik „Dajners kluba“ u Srbiji

142. Aleksandar Popović
Ministar energetike

143. Slobodan Milosavljević
Ministar poljoprivrede

144. Slobodan Vučetić
Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije

145. Srđan Janjićijević
Direktor „Politika - novine i magazini“

146. Goran Pitić
Predsednik UO „Sosijete ženeral banke“

147. Vladimir Veličković
Slikar, član Francuske akademije nauka

148. Harald Hiršhofer
Šef misije MMF u Srbiji

149. Tomislav Karadžić
Predsednik FK Partizan

150. Gordana Dostanić
Direktorka Beogradske berze

151. Manojlo Vukotić
Direktor i urednik „Večernjih novosti“

152. Milutin Mrkonjić
Predsednički kandidat SPS

153. Tijana Anđelić
Direktorka Državne lutrije Srbije

154. Svetko Kovač
Načelnik VBA

155. Smiljko Kostić
Gradonačelnik Niša

156. Sonja Liht
Predsednica Fonda za političku izuzetnost

157. Ivan Stanković
Direktor agencije „Komjunis“

158. Nebojša Šaponjić
Vlasnik firme „Nelt“, jednog od najvećih uvoznika

159. Žan-Fransoa Teral
Ambasador Francuske u Srbiji

160. Nikola Marjanović
Direktor JP „Srbijavode“

161. Saša Popović
Suvlasnik „Grand produkcije“

162. Biljana Srbljanović
Najigranija srpska dramska spisateljica

163. Goran Stamenković
Čelni čovek producentske kuće „Emoušn“

164. Ljuba Popović
Svetski priznati slikar

165. Vasilije Mićić
Vlasnik Kompanije „Putevi“ i hotela „Palisad“

166. Nebojša Nedeljković
Direktor JP „Skijališta Srbije“

167. Nebojša Šaranović
Direktor „Kapa Star Limited“

168. Zoran Obradović
Predsednik „Petrobart-Avia“

169. Nenad Čanak
Predsednik LSV

170. Dragan Đurić
Vlasnik „Zekstre“ i Veterinarskog zavoda

171. Đura Obradović
Veliki tranzicioni gazda

172. Aleksandar Nikitović
Šef kabineta premijera Koštunice

173. Stavros Joanu
Predsednik Izvršnog odbora „Eurobank EFG štedionice“

174. Miroslav Živanov
Najveći akcionar „Agroživa“ iz Pančeva

175. Goran Vuković
Direktor „Nisala“ iz Niša

176. Mile Dragić
Proizvođač i trgovac vojnom opremom

177. Ernst Bode
Direktor „Meser tehnogas“ Beograd

178. Jirgen Bakeberg
Direktor Fabrike cigareta BAT-DIV

179. Boško Đukanović
Direktor KBC „Dedinje“

180. Srđan Đurić
Savetnik premijera Srbije za odnose sa javnošću

181. Goran Bregović
Naš najpoznatiji muzičar u svetu

182. Đorđo Antelj
Vlasnik građevinske firme i Teniskog kluba „Gemaks“

183. Dušan Dunjić
Kupac nekoliko preduzeća

184. Aleksandar Andrejević
Generalni direktor Novosadskog sajma

185. Dejan Ilić
Direktor ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i TV opreme

186. Goran Paskaljević
Posle Kusturice, najuspešniji srpski reditelj

187. Vidoje Vujić
Vlasnik fabrike „Vujić“ Valjevo

188. Muamer Zukorlić
Sandžački muftija i rektor Novopazarskog univerziteta

189. Andrej Jovanović
Vlasnik Kompanije „Marbo“

190. Vladan Živadinović
Direktor JP „Srbijašume“

191. Bora Stanković
Počasni predsednik FIBA

192. Srđan Bogosavljević
Direktor „Stratedžik marketinga“

193. Srbobran Branković
Direktor „Medijum Galupa“

194. Ljubomir Tadić
Pravnik i filozof

195. Rade ŠerbedŽija
Naš najpoznatiji glumac u Holivudu

196. Rene Milošević
Direktor „Intermosta“

197. Raka Marić
Najuticajniji domaći estradni menadžer

198. Den Bejts
Direktor TV „Foksa“ u Srbiji

199. Goran Ćirić
Direktor JP PTT Srbije

200. Dragana Solomon
Direktorka Odeljenja za medije misije OEBS u Srbiji

201. Stevan Nikčević
Direktor „Jugoimport SDPR“

202. Ivica Dačić
Predsednik SPS

203. Vukoje Muhadinović
Direktor „Topole“ iz Bačke Topole

204. Vladimir Lučić
Direktor MTS

205. Gorica Mojović
Član gradske vlade Beograda

206. Vlada Mikić
Uvoznik cigareta

207. DŽemail Šahović
Vlasnik fabrike „Dalas“

208. Rodoljub Šabić
Poverenik za informacije od javnog značaja

209. Srećko Nijemčević
Generalni direktor „Ikarbusa“

210. Vladika Artemije
Episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski

211. Robert Čoban
Predsednik „Kolor pres grupe“

212. Ivan Ćurković
Predsednik OKS

213. Slobodan Ivanović
Vlasnik klinike „Anlave“

214. Nemanja Vidić
Najbolje kotirani srpski fudbaler u svetu

215. Zvezdan Terzić
Predsednik FSS

216. Miša Lukić
Direktor agencije „Leo Barnet“

217. Matija Bećković
Pisac i akademik

218. Olivera Jevtić
Najbolja atletičarka Srbije

219. Goran Stojiljković
Direktor „Zdravlja aktivis“

220. Vojin Starčević
Vlasnik „Polimarka“

221. ljiljana Smajlović
Glavna urednica „Politike“

222. Aleksandar Boričić
Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije

223. Borislav Radosavljević
Direktor OMV u Srbiji

224. Ljuboja Stefanović
Vlasnik preduzeća „Steko“

225. Zvonimir Nikezić
Direktor „Ces Mekona“

226. Branka Vidić
Direktorka Instituta za veterinu Novi Sad

227. Milenko Kostić
Vlasnik „Auto Čačka“

228. Vasiljka Radulović
Generalna direktorka „Fidelinke“ iz Subotice

229. Bosa Nenadić
Predsednica Ustavnog suda Srbije

230. Vladimir Čupić
Predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“

231. Milorad Pavić
Najprevođeniji srpski pisac

232. Radislav Rodić
Vlasnik „Glasa javnosti“ i „Kurira“

233. Predrag Ejdus
Upravnik Narodnog pozorišta

234. Ljubica Marković
Direktor agencije Beta

235. Dragan Džajić
Fudbalska legenda

236. Zoran Višnjić
Generalni direktor „Unika osiguranja Srbije“

237. Dušan Kovačević
Najpoznatiji dramski pisac

238. Jovan Ćirilov
Dramaturg

239. Isidora Žebeljan
Kompozitorka i najmlađi akademik

240. Aca Bulić
Predsednik Zajednice prvoligaša

241. Slobodan Mićić
Vlasnik agencije „Kontiki“

242. Dušan Ivković
Selektor košarkaške reprezentacije

243. Žaklina Nikolić-Kušić
Vlasnica agencije „Publicis“

244. Željko Obradović
Trener Panatinaikosa, prvaka Evrope u košarci

245. Ratko Butorović
Biznismen iz Novog Sada

246. Bojan Bošković
Generalni menadžer „Egzita“

247. Aleksandar Stojanović
Vlasnik firme „Zlatiborac“

248. Aleksandar Milićević
Predsednik UP „Elektromreža Srbije“

249. Miroslav Đukić
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije

250. Aleksandar Šoštar
Pomoćnik ministra za omladinu i sport

251. Milorad Čavić
Najbolji srpski plivač i evropski rekorder

252. Marija Šerifović
Pobednica „Evrosonga“ 2007. godine i omogućila da Beograd bude domaćin ovog evropskog festivala

253. Aleksandar Šapić
Najplaćeniji vaterpolista na svetu

254. Mirko Todorović
Vlasnik modne konfekcije „Todor“

255. Milorad Majkić
Vlasnik lanca kockarnica „Aleksandar“

256. Slobodan Živojinović
Predsednik Teniskog saveza Srbije

257. Branislav Stojaković
Direktor „Eurosalona“

258. Živorad Mihajlović
Vlasnik Korporacije „Stankom“

259. Srdan Golubović
Reditelj „Klopke“ čiji su scenario otkupili Amerikanci

260. Veselin Vesković
Direktor „Tarketa“ iz Bačke Palanke

261. Slobodan Jolović
Predsednik opštine Lučani i organizator Sabora u Guči

262. Branko Kovačević
Rektor BU

263. Dejan Stojanović
Direktor Poreske uprave

264. Jelena Drakulić
Direktorka dnevnih izdanja „Blic Pressa“

265. Aneta Ivanović
Direktorka kuće „Adrenalin“

266. Ljubiša Vuletić
Direktor Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca

267. Predrag Petronijević
Direktor Uprave carine

268. Džon Dejvis
Potpredsednik „Intela“

269. Dragan Šolak
Direktor SBB, najvećeg kablovskog operatera

270. Vladika Grigorije
Episkop zahumskohercegovački i primorski

271. Jelica Minić
Ekspert za pitanja EU

272. Sreten Mitrović
Direktor očne klinike ABM

273. Gili Deker
Direktor „Erport siti Beograd“

274. Marina Abramović
Svetski priznati multimedijalni umetnik

275. Zvonimir Đukić Đule
Lider benda „Van Gog“, dobitnik MTV nagrade

276. Entoni Barnet
Direktor „Bol pekidžing jurop“

277. Tadaši Nagai
Ambasador Japana, jedan og najvećih donatora u Srbiji

278. Roksanda Ninčić
Ambasadorka Srbije u EU

279. Vesna Džinić
Direktorka Agencije za privatizaciju

280. Radmila Marinković-Nedučin
Rektorka Univerziteta u Novom Sadu

281. Hans Ole Urstad
Šef OEBS-a u Beogradu

282. Vuk Drašković
Lider SPO, bivši šef diplomatije

283. Joakim Riker
Šef Unmika na Kosovu

284. Nada Kolundžija
Šef poslaničke grupe DS

285. Mladen Radojević
Olimpijski prvaku matematici

286. Đorđe Balašević
Najpoznatiji domaći kantautor

287. Srđan Dragojević
Uspešni režiser

288. Marijana Pajvančić
Pravni ekspert

289. Hristos Panagopulos
Ambasador Grčke

290. Damir Firšt
Predsednik UO „Metro keš end keri“

291. Mirjana Savić-Udovičić
Zastupnik „Elita“ u Srbiji

292. Zlata Stepanov
Vlasnica „M plasta“

293. Svetlana Velmar-Janković
Naša najuglednija književnica

294. Milan Ćalasan
Srpski fudbalski menadžer

295. Bane Stojanović
Direktor „Siti rekordsa“

296. Nikola Pilić
Savetnik teniske reprezentacije

297. Ana Pešikan
Ministarka nauke

298. Dragoljub Žarković
Urednik nedeljnika „Vreme“

299. Milorad Vučelić
Funkcioner SPS

300. Dragoljub Marković
Najveći proizvođač jaja u Srbiji

Izvor: Blic