Glas istraŽuje Hoće li SPC prihvatiti gregorijansko računanje vremena

U Patrijaršiji SPC ističu da će se naša crkva pridržavati starog julijanskog kalendara jer bi u suprotnom sigurno došlo do raskola, možda većeg nego ijednog do sada

Srpska pravoslavna crkva ima svoj julijanski kalendar i neće prihvatiti gregorijanski. Koji kalendar Crkva koristi isključivo je njeno unutrašnje pitanje i neće dozvoliti ni državi, ali ni Evropskoj uniji mešanje u njene poslove - ovim rečima u SPC objašnjavaju eventualnu mogućnost da Crkva pod pritiskom EU prihvati „grčko rešenje“, odnosno novi kalendar.

U Patrijaršiji SPC kažu da nisu čuli da se EU bavi kalendarom crkava i objašnjavaju da razne zemlje imaju različite verske praznike i da tu nema ujednačavanja.

- U Nemačkoj sve pokrajine nemaju iste praznike, Engleska ima sasvim drugi sistem, a protestantske zemlje svoj. Takođe, sada u Evropskoj uniji ima više pravoslavnih zemalja, sa svojim vaskršnjim ciklusom - Kipar, Grčka, Rumunija, Bugarska... - navode u Patrijaršiji.

U SPC smatraju da bi eventualnom promenom kalendara svakako došlo do velikog raskola u našoj crkvi, možda i većeg nego nekada u Grčkoj i Rumuniji. To bi naročitu zabunu izazvalo među vernicima, koji slave sve velike praznike, ali i krsne slave, glavno srpsko obeležje. Ako bi, na primer, po novom kalendaru slavili Svetog Nikolu, najčešću srpsku slavu, to bi bilo 6. a ne 19. decembra. Takođe, i svi drugi praznici slavili bi se po novom datumu, a oni koji slave morali bi da se preorijentišu, što bi kod nas išlo veoma teško ili čak nemoguće. U Patrijaršiji podsećaju da u Bugarskoj i dalje, iz vekovne navike, u mnogim krajevima slave Svetog Đorđa ili vinogradari Svetog Trifuna po starom i to funkcioniše i dan-danas.

SRBI NE BI PRIHVATILI

Podsećajući da ima 150 miliona pravoslavnih Rusa, profesor Popović pita šta bi se desilo kad bi među njima nastao raskol. „Sličan problem imala bi i SPC sa eparhijama i pravoslavnim vernicima u bivšim republikama koji bi se, vrlo verovatno, opredelili za stari kalendar. Teško da bi Srbi u Hrvatskoj, a posebno u Dalmaciji, prihvatili da, zbog raznih okolnosti, slave Božić zajedno s katolicima“, smatra protojerej Popović.

- Viševekovnu ustaljenu praksu nije lako promeniti zato što su svi praznici i sva
bogosluženja ustanovljeni prema starom kalendaru - kaže profesor Bogoslovskog fakulteta i dekan Akademije za umetnost i konzervaciju SPC protojerej dr Radomir Popović. On smatra da se ovaj ozbiljan posao može obaviti samo na Vaseljenskom nivou jer je rešavanje „na parče“ već stvorilo probleme pravoslavnim crkvama koje su prešle na gregorijanski kalendar.

- Grčka pravoslavna crkva je prihvatila novi kalendar 1924. godine, a posledica je pojava starokalendaraca koji su se iste godine odvojili od zvanične crkve i oni su danas paralelna crkva, koja ima svog arhiepiskopa i oko milion vernika. O tome se malo piše i govori, ali to ne znači da nema problema, da ne postoji mogućnost raskola - ističe profesor Popović.
Julijanskog kalendara pridržavaju se danas, pored Srpske pravoslavne crkve, još patrijaršije Jerusalima, Moskve, Gruzije i manastiri na Svetoj Gori Atoskoj. Ove crkve nepokretne praznike slave trinaest dana kasnije nego što to predviđa gregorijanski kalendar, što znači da, na primer, Božić pada 25. decembra po novom računanju vremena, odnosno 7. januara po starom računanju vremena. Nasuprot tome, sve pravoslavne crkve - izuzev Pravoslavne crkve Finske - pri izračunavanju datuma Vaskrsa, drže se julijanskog kalendara.

Kao zvaničan, svetovni kalendar Srbija (koja je tada bila u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca), prihvatila je gregorijanski kalendar 23. januara 1919. godine.

Zajednički kalendar nije samo pitanje verodostojnosti pravoslavnog, odnosno hrišćanskog identiteta, već je i od pastirskog značaja. Ipak, uprkos ovom imperativu, skora saglasnost u dogledno vreme se ne očekuje. Postavlja se i pitanje da li će i budućem Svetom vaseljenskom saboru Pravoslavne crkve, u čijem katalogu pitanja se nalazi i pitanje kalendara, poći za rukom da donese kalendarsku uredbu za sve pravoslavne.

Autor:Petar Pašić


Izvor: Glas Javnosti

Треба изједначити календаре - и увести Миланковићев као најсавршенији.

Slažem se.

После WW I је сазван Свеправославни конгрес у Цариграду (Константинопољу, Истанбулу) 1923. године на коме је поред многих питања разматрано и питање календара. Српску делегацију су представљали митрополит црногорско приморски Гаврило (Дожић) и професор на Београдском универзитету др. Милутин Миланковић. Учесници конференције су се сложили да би разлику од 13 дана требало уклонити, али је питање начина исправке било спорно. Неки су хтели да исправе разлику, а да задрже јулијански календар, неки су предлагали да се усвоји грегоријански календар, а професор Миланковић је предложио свој начин исправке календара: преступна да буде свака година дељива са 4, са изузетком секуларних година (секуларна година је она која се завршава са 2 нуле, на пример: 1600, 1700, 1800...), које ће бити преступне ако број њихових векова подељен са 9 даје остатак 2 или 6. Овим правилом добија се средња дужина календарске године која је најприближнија тропској години. Јулијански календар касни сваких 128 година за 1 дан, грегоријански календар ће после 3300 година каснити за 1 дан, а Миланковићев ће тек после 43000 година каснити 1 дан.
Требало је ову одлуку представити народу и увести промену календара. Али све помесне цркве су заједно требале то да ураде.  Требало је извршити изједначавање грађанског и црквеног календара и то тако да се 1 октобар 1923. рачуна као 14. октобар 1923. године. Остављено је Цариградској патријаршији да се договори са помесним црквама да на нови календар све пређу истовремено. Ово је важно да би се показала и сачувала јединственост.
Авај, како код нас све траљаво иде, нисмо се усагласили до октобра, па нови календар није ни уведен 1923. године.
Увођење новог календара поцепало је Грчку цркву на старо и ново календарце.  Дошло је и до прогона старокалендараца, јаз је продубљен.

Надам се да ће се наћи разборитости и добре воље да се овај проблем превазиђе и да хришћани почну да славе Божић сви у један дан. Лепо је када се сви радујемо и веселимо, и када нема подела...