Serbian Scars :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

SRPSKI OŽILJCI – Brent Huff
Gidra, vrati se

Braća Rajčić (Vladimir – scenarista i glavni glumac, Predrag – producent) najavljivali su svoj film kao akcioni spektakl koji će srpske teme i lokacije kombinovati sa holivudskom režijom i svetski poznatim akcionim zvezdama. U stvarnosti, Srpski ožiljci imaju veze sa Holivudom koliko i Drug Crni sa najnovijim Zvezdanim stazama

Đorđe Bajić

Naslov originala: Serbian Scars
Scenario: Gary M. Lumpp, Vladimir Rajčić
Uloge: Michael Madsen, Vladimir Rajčić, Mark Dacascos
Žanr: akcija
Trajanje: 90 minuta
Produkcija: SAD/Srbija, 2008.

Srpski ožiljci nemaju šta da traže u bioskopu, već među DVD filmovima na rasprodaji po kioscima. Povoda za oštru kritiku ima pun naramak, ali prvo što upada u oči je nesuvisla, otrcana priča istovremeno sastavljena od opštih mesta i naporna za razumevanje.

Potraga za smrtonosnom formulom, koju je za potrebe srpske vojske osmislio Goran Obilić (Steve Agnew), te udruživanje njegovih sinova Alexa (V. Rajčić) i Petra (Mark Dacascos, koga su ovdašnji mediji prekrstili u „Da Cascos“) u borbi protiv albanskog kriminalca Dreqa (Madsen) neuverljiva je i puna scenarističkih rupa.

Ako se na stranu stave loš engleski srpskog dela glumačke ekipe i problematične produkcione vrednosti, Srpski ožiljci predstavljaju skup bizarnosti koje morate videti da biste u njih poverovali. Posle špice tokom koje su prikazane znamenitosti Beograda sledi scena u kojoj se Alexova devojka Suzana (Jana Milić sa stalnim izrazom konstipacije na licu) sakriva od srpskih pajkana.

Zašto? Zato što je muslimanka koja voli pravoslavca. Naime, u Beogradu su, ako niste znali, veze između pripadnika različitih vera tabu i opreza nikad dosta.

Posle ovog nebuloznog početka, stvari kreću od lošeg ka gorem... Beograd-Čikago-Kosovo, mesta se smenjuju iz scene u scenu, ali nema osećaja putovanja možda i zato što beogradska Botanička bašta glumi Ameriku, a Šećerana Kosovo. Sergej Trifunović ponovo glumi Albanca - ovoga puta da nevešto zalepljenim „ožiljkom“ na licu, a tu su i urnebesno smešna fotografija Kineskinje Roxanne i Peđa D’Boy kao pometeni biolog i otac S&M nastrojene plavuše od dva metra...

Bez kvalitetnog scenarija i pravog usmerenja, američke B legende Madsen i Dacascos su protraćeni. Madsen deluje pripito i odsutno, dok Dacascos, ako ništa drugo, bar pokazuje da je još uvek u sjanoj formi. Scena u kojoj se za novac bori na ulici kao da je preuzeta iz nekog drugog, srećnijeg filma. Šteta što akcenat nije stavljen na Dacascosov lik jer njegov filmski brat, Vladimir Rajčič, nema predospozicije (ni fizikus niti magnetizam) potrebne za uverljivu akcionu zvezdu. Potencijalno zanimljive epizode Claudije Christian i Joea Esteveza ostale su na nivou tezgaroških vinjeta.

Brent Huff, lepotan iz 80-ih (možda najpoznatiji po ulozi u Avanturama Gvendoline), ovoga puta je i ispred i iza kamere. Režija je rutinska u najgorem smislu reči, sa svega nekoliko zanimljivih rešenja (montažna sekvenca sa Madsenovim sviranjem na klaviru, na primer) koja nagoveštavaju da je moglo biti bolje.

Da sve ne bude tako crno, posebna pohvala ide na račun „cica sa oružjem“, Tijane Plemić i, posebno, Biljane Mišić, koje su bile dva jedina prijatna iznenađenja u čitavom filmu.

U godini kada smo dobili dva sjajna filma, Porno bandu i Beogradskog fantoma, Srpski ožiljci mogu biti samo beslovesna, ali zabavna, na trenutke nenamerno urnebesna bizarnost i „grešno zadovoljstvo“ za one koji su odrasli na sirotinjskim američkim akcijašima.

Izvor: Popboks