Dobih ovo preko Emaila (Sančeza), pa kako mi deluje veoma indikativno što se tiče verujućih i ne-verujućih ljudi, podeliću sa vama:

U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

super je tema
stvarno da li postoji zivot posle rodjenja, ili smo to kad Bog samo igra sa unutrasnjim organima, a ti si neki spiral sto je upravo sad formirao iz crevu.
Da li imamo odgovornost, i da li zivimo mi sa tom, a to od cega se zavisi?
Odgovor je od kiseonika, svi samo dokle zivimo dok uzmemo ili daju nama da uzmemo vazduh.
a vazduh imamo
onda moguce da od necega moramo ziveti u lazu?
al zbog cega
dosadan je odgovor: nema to lica zbog cega ne stignemo do zivota, to je vladanja
a samo ljubav ima licu, odnosno dve ogledalo sa staklenom stranom kako gledaju jednog drugoga
jos to je dobitak da triptichonski ogledalo pokazuje i za drugima kako izgledaju
ona je savrsena sa njenom borbom
a borba je suprotno sa vladanjom

I zatim gle čuda - verujući mališa je postao ateista a neverujuci vernik.

bilo bi bolje da postane narkoman sa verom paralenom. ipak bolje je da ima covek u sta da se veruje, al najbitnije je akcija i otpor, postoji zbog cega vredi biti LJud.

Осим што је добра фора, ово нам говори о релативности свега. Као она кинеска прича о лептировом сну. Мудрац је сањао лептира и када се пробудио није баш био сигоран да није можда он само лик кога лептир сања


 

pa to je resenje, vec davno sam kazao da ni car ni leptir nije postojao
nego ja ko gleda nju

Nerazumem to pitanje, pa kad se neko rodi, normalno da ima svoj život.
Kakvo je to pitanje, dali ima života posle rođenja????

Možda si mislio dali ima život posle smrti?

da ima zivot posle rodjenja i to je divno(a)

 ima li zivota pre rodjenja ?

ima li zivota uopshte ?   

Ма јок, све је ово продукт наше болесне маште.