Portalisto upad u selo u kome žive Srbi i ubijanje svih redom u selu je genocid isto kao i streljanje zarobljenika. Ako nas interesuje šta je istina moramo da vidimo oba. Ako nas interesuje da sprečimo ponavljanje istog moramo i da raščivijamo ko je sve šta kome uradio i da ne štedimo nikoga. Pri tome moramo da pozovemo na odgovornost političare za razjarivanje rata ali i narod koji je svesno zaokruživao poznate zagovornike nasilja sa svake strane.

Portalisto upad u selo u kome žive Srbi i ubijanje svih redom u selu je genocid isto kao i streljanje zarobljenika. Ako nas interesuje šta je istina moramo da vidimo oba. Ako nas interesuje da sprečimo ponavljanje istog moramo i da raščivijamo ko je sve šta kome uradio i da ne štedimo nikoga. Pri tome moramo da pozovemo na odgovornost političare za razjarivanje rata ali i narod koji je svesno zaokruživao poznate zagovornike nasilja sa svake strane.

Evo da pogledamo omjer zrtava kod svih u proteklom ratu,mozda ce cifre nesto same po sebi reci ,sigurno su po meni jako blizu istine jer su zasnovane na cinjenicama i na dugom istrazivackom radu.Naravno postojat ce oni kojima se nece svidjeti brojke i probat ce ih osporit bez prethodne analize.Proanalizirajte ovaj sledeci sajt pa onda pricajte o zlocinima o svemu sto se zbivalo u proteklom ratu u BiH.Okanite se propagande,price rekla kazala,zablude iz svojih glava izbijte!

http://www.idc.org.ba/

Nije isto jer genocid mora neko i da utvrdi i to pitanje nije tako jednostavno kao sto se na prvi pogled cini. nazalost ili na srecu, u toj situaciji gde se spominje naser oric nije izvrsen genocid. ali je dovoljno strasno i to da je osudjen za ratni zlocin.

drugo, ovde je meni sporno pitanje kazne. naser oric je osudjen za ono sto je dokazano samo na dve godine, ali to nije problem samo u njegovom slucaju, vec u kaznenoj politici suda (koja u nekim slucajevima ima svojih opravdanja, ali ne bas ubedljivih)

ali veliki deo odgovornosti nose i nasi sudovi u regionu. ali tesko da bi oni mogli da bolje funkcionisu, ako ti imas politicare koje to ne zanima i koji spominju zrtve samo kada im to odgovara. meni smeta sto se na primer neki nasi politicari sprdaju sa zrtvama iz bratunca pa ih spominju samo onda kada treba dati odgovor na srebrenicu i nikada vise.

Не причам ја напамет, него ти причаш овде неке бајке. Кадија те тужи кадија ти суди. О каквом угледу причамо? Па две године ћеш добити ако те ухвате у криволову да си убио срндаћа, а они су њега осудили на две године а побио је на стотине Срба? Јеси ти при чистој свести и здравој памети? Какав углед, каква објективност?

Нисам ја ни рекао да је само стрељање геноцид тако да ми уопште ниси јасан шта си тиме хтео да кажеш?  А жене, деца и старци су превежени на муслиманску територију тако да...

Па ко је онда одговоран за Сребреницу? Ко је муслиманима држао страну и омогућио им да из заштићене зоне убијају и пале све што је српско? Исти онај ко нам данас суди. И где је ту објективност???

odgovorni su: vojska republike srpske, bivsa JNA, deo politickog rukovodstva, medjunarodna zajednica i dobar deo gradjana, a na kraju smo odgovorni i svi mi, ti i ja.

Nije isto jer genocid mora neko i da utvrdi i to pitanje nije tako jednostavno kao sto se na prvi pogled cini. nazalost ili na srecu, u toj situaciji gde se spominje naser oric nije izvrsen genocid. ali je dovoljno strasno i to da je osudjen za ratni zlocin.

drugo, ovde je meni sporno pitanje kazne. naser oric je osudjen za ono sto je dokazano samo na dve godine, ali to nije problem samo u njegovom slucaju, vec u kaznenoj politici suda (koja u nekim slucajevima ima svojih opravdanja, ali ne bas ubedljivih)

ali veliki deo odgovornosti nose i nasi sudovi u regionu. ali tesko da bi oni mogli da bolje funkcionisu, ako ti imas politicare koje to ne zanima i koji spominju zrtve samo kada im to odgovara. meni smeta sto se na primer neki nasi politicari sprdaju sa zrtvama iz bratunca pa ih spominju samo onda kada treba dati odgovor na srebrenicu i nikada vise.

kakav kadija, radi se o medjunarodnom sudu pravde! dakle nije rec o mksj. to su dva razlicita suda, ali nemam ja nista protiv i mnogih presuda mksj-a. i koje stotine srba, ne preteruj. takvim tvrdnjama samo podstices one koji tvrde da zlocina nad srbima nije bilo jer ce ti lako pokazati da nije naser oric pobio nikakve stotine. sto se tice kazne tu se slazem sa tobom.

e ovde vec ima jedan drugi problem. nisu oni prevezeni ni na kakvu muslimansku teritoriju, vec su mnogi od njih ziveli na svojoj teritoriji - srebrenici, tako da su prevezeni sa svoje teritorije.

za ovo streljanje samo kazem da nije jedini nacin na koji se moze izvrsiti genocid. pise u definiciji na prethodnim stranicama.

odgovorni su: vojska republike srpske, bivsa JNA, deo politickog rukovodstva, medjunarodna zajednica i dobar deo gradjana, a na kraju smo odgovorni i svi mi, ti i ja.

Evo da pogledamo omjer zrtava kod svih u proteklom ratu,mozda ce cifre nesto same po sebi reci ,sigurno su po meni jako blizu istine jer su zasnovane na cinjenicama i na dugom istrazivackom radu.Naravno postojat ce oni kojima se nece svidjeti brojke i probat ce ih osporit bez prethodne analize.Proanalizirajte ovaj sledeci sajt pa onda pricajte o zlocinima o svemu sto se zbivalo u proteklom ratu u BiH.Okanite se propagande,price rekla kazala,zablude iz svojih glava izbijte!

http://www.idc.org.ba/

Naravno upecala sam se i sama u zamku Srebrenice. Evo pređimo na Mostar. Svi su tukli, svi su ginuli. Srbi su otišli i ne vraćaju se. Njihov udeo u istoriji i duhu Mostara se briše. Hrvati grade svoj grad, Bošnjaci svoj. Ko može da stavi spomenik svima zajedno?

Ovde si u krivu. Svaki zakon, uključujući i međunarodni izričito zahteva ličnu odgovornost. U suprotnom ti si odgovoran za rat u Iraku, za atentet na Benazir Buto, za ptičiji grip u Nemačkoj,...  Nije ti jasno kako? Kako kaže statistika između bilo koja dva čoveka na svetu može se uspostaviti veza preko sedam posrednika.

Како човече није геноцид кад уђеш у једно село у коме живи једна етничка група и све их побијеш а село спалиш а све то из разлога зато што су припадници одређене етничке групе? Па онда то исто поновиш у још ко зна колико села. И то није геноцид?

portalist постоје документи а постоје и гробови свих тих жртава побијених од стране орићевих хорди према томе...

Јел можеш да нам напишеш резултате овде укратко, о броју жртава и расељених лица по националној припадности по њиховим истраживањима јер колико тамо видим документи су у секцији за download.

Već dvanaest godina se svetski mediji utrkuju u prikazivanju masakra koji su u
jula 1995. navodno počinili Srbi nad muslimanima u Srebrenici, a potpuno se
prećutkuje pogibija Srba u oblasti Srebrenice od muslimanskih jedinica pod
komandom Nasera Orića. Konačni spisak srpskih žrtava sadrži 3.262 imena, od
kojih je 880 stradalih bilo iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve
bili civili.

POVEĆAVANJE BROJA ŽRTAVA

Konačno, do povećanja broja poginulih došlo je i prilikom sahrane posmrtnih
ostataka na spomen-groblju u Potočarima. Do sada je sahranjeno 2.442 lica, što
je 559 više od broja ekshumiranih iz masovnih grobnica. Od ukupnog broja, njih
914 nalazilo se na biračkom spisku za 1996. godinu. I što je još gore, broj
žrtava povećan je tako što su na spomen-groblju sahranjivana i lica koja su
umrla pre ili posle jula 1995. godine.

Na tome se, međutim, nije završila pristrasnost Sekretarijata OUN. U njemu je
postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova i Metohije dopisivao
srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je načinila druga
strana. Tako su izveštaji o stradanjima Srba i srpskim žrtvama završila u
arhivi, dok su izveštaji o stradanjima muslimana, obično s povećanim brojem
žrtava, stizali na sednice Saveta bezbednosti.

Najveće i najdalekosežnije prepravljanje, pa i krivotvorenje činjeničke istine
izvedeno je povodom operacije srpske vojske „Krivaja-95“ jula 1995. godine,
koja je dovela do oslobođenja Srebrenice. Danas je potpuno zaboravljena izjava
koju je 27. jula 1995. godine dao Visoki komesar UN za ljudska prava, Henri
Viland, koji je sa još pet pomoćnika intervjuisao veliki broj muslimanskih
izbeglica iz Srebrenice. On je tom prilikom za Dejli telegraf izjavio da nisu
pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine. Kasnije je, naravno, utvrđeno
da je veliki broj muslimana vojnika stradao kada je pod oružjem pokušao da se
probije od Srebrenice prema Tuzli, dok je znatan broj zarobljenih muslimana
masakriran, što predstavlja težak ratni zločin. Ostalo je, međutim, sporno
koliko ih je stradalo prilikom proboja kroz nekoliko linija srpske odbrane i u
međusobnim sukobima, a koliko je streljano posle zarobljavanja. Sporno je i
koliko ih je stradalo jula 1995. godine, a koliko u prethodnim godinama. Ali je
najveća nedoumica u tome što protiv lica koja su izvršila ovaj masakr Haški
tribunal nikada nije pokrenuo istragu, tako da se i dan-danas ne zna ko se
krije iza inicijatora i naručioca izvršenih streljanja.

Šta je sporno

Nije, dakle, sporno da je bilo streljanja zarobljenih muslimana i da su
streljani samo vojnici, a ne i civili. Sporan je, međutim, ukupan broj
streljanih, to jest razmere zločina koji se danas kvalifikuje kao genocid. Prve
brojke mogućih žrtava nalazile su se u spiskovima nestalih lica Međunarodnog
komiteta Crvenog krsta, čiji se broj ustalio na cifri od sedam do osam hiljada
lica, od kojih je samo 36 bilo ženskog pola. Od tog broja 3.016 se 1996. godine
našlo u biračkom spisku za Srebrenicu, što navodi na zaključak da su mnogi, ako
ne svi, sa tog spiska birača 1996. godine bili među živima. Broj ubijenih se,
inače, najtačnije može utvrditi na osnovu podataka o ekshumiranim telima iz
više masovnih grobnica. Do sada su ekshumirane 1.883 osobe, od koje su 1.656
bile muškog pola, a samo jedno ženskog, dok se za preostale nije moglo utvrditi
pol. Tužilaštvo je ove brojke bez valjanih činjeničkih dokaza pomnožilo sa 2,6
odnosno 3,56 tako da je po njemu na tim istim lokacijama ubijeno između 4.900 i
6.700 muslimana, dok navodni svedoci iz redova muslimana tvrde da je ubijeno
čak 9.200 lica. Na sličan način je uvećan i broj streljanih zarobljenih
muslimana.

Ovu svoju vrednu studiju Milivoje Ivanišević završava prikazom načina na koji
je Haški tribunal utvrđivao odgovornost za zločine u oblasti Srebrenice. Za
zločine koje su Srbi izvršili nad muslimanima haški tužilac je optužio dvadeset
i dva lica, a Haški tribunal je do sada izrekao 120 godina zatvora sa
mogućnošću da ukupan zbir kazne ne bude manji od 700 godina zatvora. Za zločine
i ubistvo 3.262 lica srpske nacionalnosti osuđen je samo jedan musliman Naser
Orić, i to na dve godine zatvora koje je odležao još tokom suđenja. Eto, takva
je haška pravda, ako je uopšte pravda.

Nama jedino preostaje da iznova upozorimo da je činjenička istina krhka i
ranjiva kada dođe u sukob s moćnim političkim interesima i predrasudama koje se
sistematski stvaraju u široj javnosti. Slučaj Srebrenice jula 1995. godine to
nedvosmisleno potvrđuje.