Slusaj , sve sto si rekao si u pravu , sve to stoji . Stoji da svaki razvoj zahteva ogromna ulaganja , stoji da ste svi vi isli u fabrike i institute napolju i na licu mesta u praksi ispekli zanat , stoji da je potrebno da uz sebe imas iskusne ljude i dovoljno vremena da ti znanje prenesu . Znam i da mnogo ljudi otislo napolje . Ali isto tako znam da je mnogo ljudi ostalo i ovde . Jedan od njih je i moj stric , on doduse nije masinac , elektronac je ( kao i ja ) , ali je ucestvovao skoro u svim vecim projektima iz tog vremena , i jos uvek je tu . Trenutno radi na zeleznici , ali ja mislim da bi kada bi mu neko ponudio posao u namenskoj i dobru platu , ne bi mnogo razmisljao . A ja od njega naucim nesto svaki put kada se vidimo .

Uz to , sam si rekao , mnogo je ljudi otislo u penziju , ali daj im zanimljiv projekat , i mislim da bi se rado vratili da pomognu da se to i ostvari . Na to sam mislio . A ovim klincima , veruj mi , ne bi mnogo trebalo da ispeku zanat . Kada bi upoznao ovog vunderkinda koga ja znam , krstio bi se sa obe ruke . A isto mislim da , posto nijedna zemlja u regionu nema para da sada razvija ceo sistem fabrika kao u Jugoslaviji , da se kroz osavremenjavanje postojecih tenkova moze mnogo toga nauciti , ukrasti , podici tehnoloski nivo i krenuti dalje u nesto novo .

Izvini , mozda sam preterani optimista , ali ne mogu da gubim nadu , jos uvek sam previse mlad za to . Mislim i da je to najgora osobina ljudi kod nas , taj pesimizam i odustajanje unapred , a da se nije ni pokusalo . Stalno slusam ljude iz caletove , a i iz tvoje generacije kako se nikad nista nece promeniti . A ako samo tako budemo pricali i ne budemo pokusali da nesto promenimo , stvarno se nikad nista nece promeniti i zivecemo uvek kao da ne kazem sta .

miodrage u pravu si...zato ajde da se bacimo da budzimo nase lepe tenkice...da se neprijatelju smrzne govno od straha kad ih vidi...

Ajde na

http://www.pbase.com/dicus63/image/89662638


pronađi kvar na tenku. Vidljiv golim okom.


slike su sa http://www.pbase.com/dicus63/4th_brigade&page=all


Ljepo izgleda izdaleka.

Možeš pogledati i http://www.pbase.com/dicus63/image/89662634    ima kvar na tenku.

Kutija levo od ruke komandira tenka , ispred poklopca nisandzije tenka . Konkretno ne znam za sta sluzi , nisam toliko pratio tenkove niti gledao nacrte , ali otvorena je i kao da je nesto iz nje curelo , cak je i boja ostecena od curenja .

Nasao sam drugu sliku na mrezi , pa sam video da je ono sto sam mislio : optoelektronska sprava nisandzije tenka .

Samo pratim.

Nastavi.

Ta kutija levo od ruke komandira tenka košta 98 000 dolara. Daj malo detalja.

Vidiš da neko prati ovo.

Dnevno-nocna nisanska sprava nisanidzije tenka . Ne znam sta bih ti trenutno vise rekao . Niti sam hteo da se pravim da o tenku znam vise od tebe , niti sam rekao bilo sta slicno . Rekao sam da mogu da naucim sta treba ako ima literature i ako ima od koga , oko toga nemas sta da se ljutis . Verovatno da imam vise vremena i da mogu da trazim nesto duze po mrezi , nasao bih vise podataka , ovako trenutno ne mogu da ti kazem vise . Pogotovu sto sam sa smera telekomunikacije , a ne sa klasicne elektronike .

Ono sto sam za kratko vreme uspeo da nadjem su tvoji postovi , ili slicni tudji sa istim podacima . Ali , ti podaci ne govore nista detaljnije osim osobina samog uredjaja , nista ne govore o konstrukciji uredjaja . A bez toga ja ne mogu da kazem vise nista .

Владимире!

Ајмо да се правимо да живимо у неком другом свету где би Србија одлучила да обнови наменску индустрију и где би улагала огромне количине новца у истраживања и пројектовање...

Да ли би тада, да те позову (као и бивше колеге) прихватио да се вратиш том послу?

To i mene zanima . Da ti se ponude dobri uslovi , dobre laboratorije , pristojna plata , i tim mladih strucnjaka da sa njima saradjujes , da li bi pristao i vratio se da zajedno sa njima napravis nesto novo , i ujedno pomognes da se ti klinci uvedu u posao ?

Feanor , nije vise situacija ista , sada su mnoge stvari lakse zbog ekspanzije racunarske tehnike , to je pojeftinilo razvoj . Stoji da i dalje mnogo toga mora da se ispita u realnim uslovima , da mnogi postupci mogu da se usvoje samo nakon neposrednih ispitivanja i sa slicnim brojem gresaka , sigurno se i dalje cesto ode u pogresni smer i trose sredstva u prazno ,  ali razvoj nije vise u toj meri skup , bar sto se elektronike i optoelektronike tice .

I , zanima me jos jedna stvar . Koliko sam ja shvatio , kada kupujes licencu za tenk , to ne podrazumeva samo obicni prenos tehnicke dokumentacije i tacka . To podrazumeva da zemlja koja prodaje proizvede odredjeni broj tenkova i izveze u zemlju kupca , da tokom te proizvodnje odlaze strucnjaci iz zemlje kupca u fabrike zemlje koja prodaje i tu se na licu mesta obucavaju i ovladavaju tehnickim postupcima za proizvodnju . Po povratku u zemlju oni nastavljaju licencnu proizvodnju tenka . Da li sam u pravu ?

M-84
OSNOVNI BORBENI TENK
  Tenk M84 razvijen je u bivšoj SFRJ na osnovu licencne dokumentacije za ruski tenk T-72M. Proizvodnja je otpočela 1983. godine, prva vozila su uvedena u naoružanje JNA godinu dana kasnije, a tenk je prvi put javno prikazan na vojnoj paradi 9. maja 1985. godine.

Koncepcija tenka je standardna, sa upravnim odeljenjem smeštenim u prednji deo vozila, borbenim odeljenjem u sredini i motorno-transmisionim odeljenjem u zadnjem delu oklopnog tela. Tenk ima tri člana posade - vozača, komandira i nišandžiju.

Mesto vozača (upravno odeljenje) nalazi se u prednjem centralnom delu oklopnog tela. Opremljeno je uređajima za upravljanje tenkom, pločom vozača sa neophodnim instrumentima i prekidačima, uređajima sistema za protivpožarnu zaštitu i sistema za NHB zaštitu. Vozač za osmatranje koristi tri periskopa - glavni TNPO-168V i dva pomoćna TNPA-65. Noću se umesto periskopa TNPO-168V može postaviti pasivni periskop PPV-2. Iznad sedišta vozača nalazi se poklopac kroz koji on ulazi i izlazi iz vozila. U prednjem delu tenka smešteni su još i akumulatori i rezervoari za gorivo.

Borbeno odeljenje - kupola nalazi se u srednjem delu vozila. Nišandžija je smešten u levom delu kupole, a desno od topa nalazi se mesto komandira. Osnovno naoružanje predstavlja top 2A46 sa glatkom cevi kalibra 125 mm. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -6°13' do +13°47'. Top se puni automatski iz obrtnog transportera kapaciteta 22 dvodelna metka, koji je smešten na podu borbenog odeljenja. U slučaju potrebe moguće je i ručno punjenje topa. Brzina gađanja je 8 metaka u minuti sa automatskim punjenjem, odnosno 2 metka u minuti sa ručnim punjenjem. Ukupno se u borbenom kompletu nalaze 42 metka i to tri vrste - kumulativno-obeležavajući, potkalibarno-obeležavajući i trenutno-fugasni.

Osnovni tip municije za borbu protiv tenkova je metak sa potkalibarno-obeležavajućim projektilom BM-9, odnsno BM-12. Projektil ima izuzetno veliku početnu brzinu - 1800 m/s, pa zahvaljujući svojoj velikoj kinetičkoj energiji probija oko 350 mm homogenog čeličnog oklopa na daljini od 2000 m. Masa metka je 19,5 kg, a masa projektila 5,67 kg. Prečnik penetratora je 44 mm, dužina 519 mm (545 mm kod BM-12), a masa 3,61 kg.

Metak sa kumulativno-obeležavajućim projektilom koristi se za borbu protiv tenkova i drugih oklopnih vozila na daljinama do 4000 m. Projektil mase 19 kg probija 500 do 550 mm homogenog čeličnog oklopa, a ispaljuje se početnom brzinom od 905 m/s.

Metak sa trenutno-fugasnim projektilom OF-19 efikasan je u borbi protiv utvrđenih objekta, zaklona, žive sile i neoklopljenih vozila. Masa metka je 32 kg, a masa projektila 19 kg, od čega 3,418 kg otpada na eksplozivno punjenje.

Na posebnom nosaču sa desna strane topa smešten je spregnuti mitraljez M86 PKT kalibra 7,62 mm. Efikasan domet protiv pojedinačnih ciljeva je 600 m, dok se grupni ciljevi efikasno uništavaju na daljinama do 800 m. Teoretska brzina gađanja mitraljeza je 650-750 metaka u minuti, a praktična 250 met/min. U borbenom kompletu se nalazi 2000 metaka (4 redenika sa po 250 metaka).

Na turelu komandira tenka postavljen je protivavionski mitraljez M87 NSVT kalibra 12,7 mm. Namenjen je za dejstvo protiv ciljeva u vazduhu na daljinama do 1500 m i ciljeva na zemlji udaljenih do 2000 m. Polje dejstva mitraljeza po pravcu je 360°, a po elevaciji od -5° do +75°. Praktična brzina gađanja je 150 metaka u minuti, teoretska 800 met/min, u borbenom kompletu se nalazi 360 metaka (6 redenika po 60 metaka). Za nišanjenje se koristi kolimatorska nišanska sprava K10-T.

Na tenku M-84 primenjen je sistem za upravljanje vatrom SUV-M84, koji je znatno povećao vatrenu moć u odnosu na tenk T-72. Sistem se sastoji od: dnevno-noćne nišanske sprave DNNS-2, komandnog bloka nišandžije (KBN), balističkog računara sa komandnom tablom računara, pojačivačke kutije sa podsistemima za upravljanje, razvodne kutije K-1, žiro bloka, meteorološkog senzora, davača brzine po pravcu, izvršnih delova za vertikalno i horizontalno navođenje, dnevno-noćne sprave komandira DNKS-2 i komandnog bloka komandira.

Glavni deo sistema za upravljanje vatrom je dnevno-noćna nišanska sprava DNNS-2 sa nezavisnom nišanskom linijom i stabilizacijom vidnog polja u obe ravni. Sprava ima tri kanala - dnevni, noćni i laserski. Dnevni kanal uveličava 3x i 7x i ima vidno polje od 20° (pri uvečanju 3x), odnosno 9° (pri uvećanju 7x). Noćni kanal sa pasivnim pojačivačem slike II generacije ima uvećanje 8,5x i vidno polje 5,4°. Laserski daljinomer omogućava merenje daljine u opsegu od 200 do 9995 m.

Računar SUV-a izračunava elemente za gađanje potkalibarnim i kumulativnim projektilima na daljinama od 200 do 4000 m, trenutno-fugasnim projektilima od 200 do 6000 m, spregnutim mitraljezom od 200 do 1500 m.

Sistem za upravljanje vatrom obezbeđuje stabilizaciju topa u obe ravni, sa tačnošću od 0,2 hiljadita po visini, odnosno 0,25 hiljaditih po pravcu. Brzina navođenja topa po pravcu je od 0,07 °/s do 18 °/s, a po elevaciji od 0,05 °/s do 3,6 °/s. Vozaču je omogućeno prinudno okretanje kupole, u slučaju da cev topa blokira njegov otvor za napuštanje vozila.

Komandir za osmatranje koristi dnevno-noćnu komandirsku spravu DNKS-2. Dnevni kanal uvećava 4,9x i ima vidno polje 10°, a noćni kanal sa pojačivačem slike uveličava 4,3x i ima vidno polje 10,9°. Sprava obezbeđuje osmatranje u sektoru 360° po pravcu, -8° do +12° po elevaciji.

Tenk je opremljen i nišanskim spravama za posredno gađanje.

Pored nišanskih sprava, za osmatranje se koriste i periskopi - nišandžija ima periskop TNP-165A, a komandir dva periskopa TNP-160 i dva TNPA-65.

U zadnjem delu oklopnog tela tenka M-84 nalazi se motor V46-6 snage 573,7 kW. Kod modela M-84A ugrađen je snažniji motor V46-TK snage 735 kW (1000 ks), čime je pokretljivost znatno poboljšana. Motor je četvorotaktni, 12-cilindrični, turboprehranjivani, višegorivi, a hladi se tečnošću. Mase je 1080 kg i zajedno sa pratećim uređajima zauzima 2,84 m3. Na pređenih 100 km troši 260 do 450 litara goriva, što znači da tenk sa jednim punjenjem goriva može da pređe 460 do 700 km. Za lako startovanje u zimskim uslovima motor je opremljen grejačem koji se uključuje pri spoljnim temperaturama nižim od +5 °C.

Transmisija je mehanička, sa planetarnim menjačima koji imaju hidraulično upravljanje. Menjači imaju 7 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad.

Gusenice su metalne, široke su 580 mm, imaju 96 članaka spojenih gumeno-metalnim šarnirima. Sa svake strane nalazi se po šest potpornih točkova i po tri točka nosača gusenica. Pogonski točak je pozadi, a lenjivac napred. Oslanjanje je pomoću torzionih vratila, sa hidrauličnim amortizerima na prvom, drugom i šestom oslonom točku.

Stepen oklopne zaštite tenka M-84 je isti kod ruskog tenka T-72M, dok varijanta M-84A ima stepen zaštite sličan tenku T-72M1. Kupola je izrađena od livenog čelika maksimalne debljine 410 mm, a kod verzije M84A u prednju polusferu uliven je segment od nemetala debljine 130 mm. Telo je sastavljeno varenjem ploča pancirnog čelika, dok je na prednjoj gornjoj kosoj ploči primenjen višeslojni oklop debljine 231 mm. Debljina bočnog oklopa je 80 mm u prednjem delu tenka, odnosno 70 mm u zadnjem delu. Na bokove vozila su postavljeni protivkumulativni gumeni štitnici ("suknje").

U tenk M-84 ugrađen je veliki broj pomoćnih i specijalnih uređaja: uređaj za stvaranje dimne zavese ubrizgavanjem dizel goriva u izduvnu cev motora, dvanaest bacača dimnih kutija, sistem za kolektivnu NHB zaštitu, radiološko-hemijski detektor DRHT, komplet za dekontaminaciju, protivpožarni uređaj sa 14 senzora, komplet za podvodnu vožnju (omogućava savlađivanje vodenih prepreka dubine 5 m, širine 1000 m, brzine toka 1,5 m/s), VHF radio uređaj dometa 20 km (15 km kada je tenk u pokretu), interfon, uređaj za samoukopavanje, uređaj za komprinovani vazduh.

Pored osnovnih varijanti M-84 i M-84A, razvijeno je i više posebnih verzija - M-84K (komandni tenk), M-84AB (izvozna varijanta prilagođena pustinjskim uslovima), M-84ABK (izvozni komandni tenk), M-84ABN (izvozni tenk sa navigacionim sistemom Teldix), M-84AI i M-84ABI (tenkovi za izvlačenje). U bivšoj SFRJ pokrenut je razvoj novog tenka Vihor na bazi vozila M84, a u Hrvatskoj je daljim radom na tom projektu nastao tenk Degman. U Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori je urađen projekat modernizacije tenka M84 koji između ostalog podrazumeva ugradnju reaktivnog oklopa. Slovenačka firma Fotona ponudila je komplet za modernizaciju sistema za upravljanje vatrom i osmatračkih uređaja "osamdesetčetvorke", a sličnu modernizaciju nudi i Hrvatska pod oznakom M-84A4 Snajper. Hrvatska firma "Đuro Đaković" je na šasiji "osamdesetčetvorke" razvila i lovac tenkova M95 Cobra.

Tokom ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ pokazalo se da je velika mana tenka M84 smeštaj municije u automatskom punjaču ispod kupole. Dešavalo se da projektil ispaljen iz ručnog bacača Zolja ili sličnog protivoklopnog sredstva probije relativno tanak bočni oklop "osamdesetčetvorke" i aktivira municiju smeštenu u automatskom punjaču. Tada dolazi do snažne eksplozije koja kompletnu kupolu diže u vazduh i odbacuje nekoliko metara od tela tenka. Isti problem karakterističan je za sve tenkove serije T-72 i došao je do izražaja tokom sukoba u Čečiniji i u Zalivu. Ova mana bi se eventualno mogla ublažiti poboljšanjem oklopne zaštite na bokovima ili "mokrim" smeštajem municije.

U vreme kada se pojavio, tenk M84A je bio sposoban da se ravnopravno nosi sa bilo kojim tenkom iz tog perioda. Međutim u proteklih 15 godina u svetu se pojavila nova generacija tenkova, tako da danas više ne spada u savremene tenkove. Oklopna zaštita nije dovoljna da zaštiti od današnjih protivoklopnih sredstava, a vatrena moć, odnosno probojnost projektila koji se nalaze u borbenom kompletu "osamdesetčetvorke" je premala da ozbiljnije ugrozi moderne zapadne ili ruske tenkove. Ovi nedostaci bi se mogli otkloniti modernizacijama - ugradnjom dodatnih ploča modularnog oklopa i kaseta reaktivnog oklopa, zatim razvojem novih tipova municije (pre svega potkalibarnih projektila sa penetratorom od teškog metala), modernizacijom sistema za upravljanje vatrom sa obaveznom ugradnjom termovizijskih kamera za nišandžiju i komandira, ugradnjom signalizatora laserskog ozračenja, savremene transmisije, novih sredstava veze, sistema za automatski prenos i prikazivanje podataka, novog protivpožarnog sistema...