EKSKLUZIVNO: Stravično postupanje prema životinjama u prihvatilištu u Ovči


Eutanazija se bez ikakvog kriterijuma obavlja na betonu u hodniku između punih kaveza. U prihvatilištu nema karantina, pa se i zdrave životinje lako zaraze, a onda ih ubijaju umesto da ih leče, tvrdi doktor veterine Tamara Popić

U prihvatilištu Veterinarske stanice Beograd u Ovči u poslednje dve godine bez ikakvog kriterijuma ubijeno je skoro 10.000 pasa. Eutanazija se radi na podu, između kaveza, dok ostale životinje nemo gledaju i slušaju. Iako je protokolom o radu propisano da se eutanaziraju isključivo teško bolesne, osakaćene ili izuzetno agresivne životinje, to se ne poštuje, već se ubijaju i mladi, zdravi i mirni psi.

Prema izveštaju doktora veterine Tamare Popić, posmatrača Beogradskog saveza društava za zaštitu životinja, zaposleni u ovom objektu prema životinjama postupaju krajnje nehumano i nedopustivo. Izostaju pružanje prve pomoći i klinički pregled pre sterilizacije, a kako nikakva evidencija ne postoji, često se dešava da se otvaraju već sterilisani i čipovani psi sa jasno tetoviranim uvom. Posle operacija životinje se polažu na vlažan i hladan beton, a ne poštuje se ni propisani period postoperativnog ostanka u prihvatilištu. Tek operisani psi, umesto da odleže tri do pet dana, odmah se vraćaju na stanište i često umiru u najvećim mukama.

- Program CNR, odnosno masovna sterilizacija, mikročipovanje i vakcinacija protiv besnila, jedina je prihvatljiva i humana varijanta rešavanja problema pasa i mačaka lutalica. Iako je Grad usvojio ovaj program još pre više od godinu dana, on se ne realizuje kako treba. Samo za godinu i po Ovča je dobila više od 60 miliona dinara, ali umesto da rade kako treba, zloupotrebili su iskrenu nameru Grada i enormna sredstva. Ne poštuju protokol o radu, postupanje prema životinjama je nedopustivo, a počinili su i brojna prekršajna i krivična dela. Tek sterilisani psi ne vraćaju se na staništa sa kojih su hvatani, već se puštaju na nova, njima nepoznata. Slabi od operacije i bez izvora hrane tumaraju dok imaju snage. Program Grada se pretvorio u najnehumanije stradanje pasa i beskrupulozno zgrtanje para. Oni kojima je Grad poverio realizaciju programa uzeli su ogromne pare, a žrtvovali pse. Beogradska koalicija za zaštitu životinja, u kojoj su „Orka“, „SOS enimal“ i „Help enimal“, više od godinu dana su u Ovči imala svog posmatrača Tamaru Popić, ali njene izveštaje ni do danas nisu objavili i ćute o ovom zločinu - izjavila je Danica Drobac, predsednica „Evropske inicijative 17“.

Veterinarka Tamara Popić potvrdila je za Glas javnosti da se u prihvatilištu veterinarske stanice Beograd u Ovči usvojeni protokol ne sprovodi i da tamo nema uslova za bilo kakav rad. Prema njenim rečima, ne postoji nijedan sto na kome veterinar može da radi.

- Zamislite prostor s toliko pasa u kome za vreme eutanazije vlada potpuni muk. Osećaj je jeziv. U prihvatilištu nema karantina. I zdrave životinje se tamo zaraze, a onda ih ubijaju umesto da ih leče. Jedan od najvećih izvora štenećaka u gradu je upravo prihvatilište u Ovči. Tamo nema veterinara koji dnevno obilazi objekat ili pre operacije pregleda životinje. Ne postoji nikakav kriterijum ni za eutanaziju ni za sterilizaciju. U toku sterilizacije psi istovremeno dobijaju antibiotik i vakcinu protiv besnila, pa posle operacije često dolazi do zagađenja postoperativne rane, ali nema veterinara koji bi obilazio ove pacijente - kaže dr Popić.
Ona je naglasila da je odradila svoj deo posla i da je posle obavljenog posmatranja predala izveštaj Elmiru Burazeroviću, predsedniku „Orke“ i Saveza društava za zaštitu životinja Srbije, ali ne zna zašto ti izveštaji ni posle više od godinu dana nisu objavljeni.

Đorđe Đokić, direktor Veterinarske stanice Beograd, nije želeo da razgovara sa novinarima Glasa. Rekao je da on nije zadužen za davanje bilo kakvih izjava i uputio nas na Vladimira Markovića, člana Gradskog veća i predsednika Komisije za rešavanje pitanja napuštenih životinja. On je objasnio da je Grad usvojio protokol o rešavanju problema pasa lutalica i da se u Ovči radi po tom protokolu. Marković je naglasio da on nije veterinar i uputio nas nazad na Đokića.



„FOTOGRAFIJE NISU DOVOLJNE“

- U Ovči se nije dešavalo ništa eksplicitno. Ne možete na osnovu nekoliko fotografija dobiti pravi utisak - kaže Elvir Burazerović, predsednik „Orke“. Na pitanje zašto izveštaj doktorke Tamare Popić nije ranije objavljen, Burazerović kaže da saradnja sa medijima nije prioritet „Orke“.
- Taj izveštaj nije bio namenjen javnosti, već ljudima koji su odgovorni za rad te ustanove. Mi smo ga predali gradskoj komisiji. Mediji su poslednje sredstvo kojim se borimo za prava životinja, ali tek pošto ljudi u vlasti pokažu da nemaju sluha za prava životinja, što ovde nije slučaj. Od podnošenja izveštaja preuređen je prijemni deo za životinje i nadamo se da će time moći da se produži njihov boravak i spreči širenje zaraznih bolesti. Osim toga, problem je i nedostatak vozila, jer postoje samo tri vozila, a i ona se često kvare. Predali smo Gradu junski i novembarski izveštaj, uz predlog da se zaposli više ljudi koji će biti obučeni i opremljeni za taj posao - kaže Burazerović.

KRIO SE IZA STRANKE

Đorđe Đokić, direktor Veterinarske stanice Beograd, isključen je pre nedelju dana iz stranke G 17 plus zbog nepoštovanja programa ove političke partije o zaštiti životne sredine i humanom odnosu prema životinjama. Budući da su Veterinarskoj stanici „Beograd“ povereni poslovi masovne sterilizacije i mikročipovanja pasa lutalica u prestonici, inicijatori smene prvog čoveka ove ustanove smatraju da se poslednjih meseci događaju mnogobrojni propusti u sprovođenju sterilizacije zbog kojih, kako se navodi u saopštenju stranke, životinje na ulicama umiru u mukama. O svemu postoje dokazi, a Goran Paskaljević, reditelj i prijatelj G 17 plus, kaže da je potpisao zahtev za smenu Đokića, jer smatra da on ne može da se krije iza imena stranke, a da istovremeno radi u suprotnosti sa njenim interesima.


Izvor: Glas Javnosti

Ne mogu da vjerujem da BG nema azil za pse , a mnogo manja mjesta ga imaju!

Recimo u Brčkom imamo situaciju da je visoki predstavnik naredio da niko ne smije dirati pse na ulici i toliko ih se namnožilo da sad napadaju ljude u čoporima, stvarno nema neke mjere! 

EKSKLUZIVNO: Stravično postupanje prema lutalicama i napuštenim životinjama u Srbiji (2)

Milioni su utucani,a psi pobijeni


Samo u prihvatilištu u Ovči do sada likvidirano milion i po pasa. Za vakcinaciju i sterilizaciju u protekle dve godine Beograd uložio 1,155 miliona evra, ali je samo 131.000 evra otišla za pomoć životinjama

Više od milion i 500.000 životinja ubijeno je u poslednjih nekoliko decenija u prihvatilištu za pse i mačke Veterinarske stanice „Beograd“ u Ovči, tvrdi Zlata Korjenić, predsednik Društva za zaštitu životinja „Help enimal“. Ona kaže da na prostoru bivše Jugoslavije ne postoji ozloglašenije mesto od ovog objekta i da je 90 odsto pasa koji uđu u ovo životinjsko stratište osuđeno na smrt. Prema rečima Korjenićeve, Grad Beograd daje ogromna sredstva za rešavanje problema pasa i mačaka lutalica, ali se taj novac troši na sve drugo sem za dobrobit životinja.

- Od 1. januara 20006. do 1. oktobra ove godine Grad je utrošio milion i 155.970 evra za potrebe komunalne zoohigijene i rad Info-centra za zaštitu životinja, ali je od tog iznosa za stvarnu pomoć životinjama obezbeđeno svega 131.735 evra. Ostatak su izvršioci Strategije rešavanja problema pasa lutalica potrošili na sopstvenu udobnost, kako bi što lagodnije ubijali životinje - ogorčena je predsednica „Help enimalsa“.

Ona za Glas kaže da je dr veterine Tamara Popić, inače član „Help enimalsa“, još u januaru 2007. godine završila izveštaje o radu prihvatilišta u Ovči i podnela ih Elviru Burazeroviću, direktoru Info-centra i predsedniku „Orke“, i takozvanog Beogradskog saveza. On je, prema Korjenićevim rečima, te izveštaje korigovao, a zatim svojeručno napisao drugi izveštaj i bez fotografija ga predao Vladimiru Markoviću, članu Gradske skupštine i predsedniku Komisije za rešavanje problema pasa lutalica.

- Bila sam protiv toga, ali su me ostali članovi Beogradskog saveza ubedili da će se situacija popraviti posle parlamentarnih izbora. Pošto se ubijanje pasa nastavilo i posle izbora, iskoristila sam sastanak u Upravi za veterinu da direktoru Miroslavu Marinkoviću predam originalne zapisnike i fotografije dr Tamare Popić. Molila sam ga da sve to dobro prouči i preduzme nešto, ali ni od toga nije bilo vajde. U septembru u Ambasadi Kanade, na prijemu povodom zaštite životinja, predala sam kompletne izveštaje i fotografije iz Ovče stranim diplomatama, članu gradske vlade Dušanu Bajecu i Vesni Josić, zameniku sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine Skupštine grada. Pošto se opet niko nije oglasio, rešila sam da sav materijal dostavim medijima kako bi javnost videla šta se i kako radi u prihvatilištu Veterinarske stanice Beograd u Ovči - ispričala je za naš list Zlata Korjenić.

Ona je dodala da se posle masovnog trovanja pasa po Beogradu u 2005. godini, u januaru naredne godine sastalo nekoliko nevladinih organizacija za zaštitu životinja i formiralo takozvanu Beogradsku koaliciju. NJu su činili „Orka“, „Help enimals“, „SOS enimals“, „Oaza“, „Noa“ i „Opstanak“. Ta koalicija je, kako kaže Korjenićeva, funkcionisala do početka 2007. godine, kada je Grad naložio da se formira Beogradski savez kako bi na osnovu njega mogao da se registruje Info-centar za zaštitu životinja. Koalicije se raspala, a savez su napravili „Orka“, SOS enimals“ i „Help enimals“. Iako je savez formiran, on nije imao status pravnog lica, pa samim tim ni žiro račun. Novac za rad Info-centra već dve godine se uplaćuje na račun „Orke“, ali članice saveza nemaju uvid kako se i na šta taj novac troši.



RAZBACUJU SE

U okviru „Strategije rešavanja problema pasa lutalica na teritoriji Beograda“, pokojni gradonačelnik Nenad Bogdanović 22. decembra 2006. godine zaključio je ugovor sa „Orkom“ o donaciji od 7. 105.529, 84 dinara, na ime finansiranja osnivanja i opremanja Info - centra za zaštitu životinja. Ugovorne strane su bile Grad Beograd - gradska uprava i Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama „Orka“ iz Beograda.
Prema dokumentaciji dostupnoj Glasu javnosti, plata direktora Info-centra, odnosno Elvira Burazerovića u 2006. godini bila 72.000 dinara, njegovog zamenika 65.000 dinara, a honorar za veb dizajnera 88.000 dinara (nezvanično, to je radio Elvir Burazerović).

Na troškove opremanja poslovnog prostora Info-centra utrošeno je tri miliona dinara, a za medijsku kampanju milion i 499.866 dinara. Računari, kamere, telefoni, UPS, štampači... i ostala oprema koštala je još oko milion i 100.000 dinara.
- Samo u poslednje dve godine Grad je za rad Info - centra na račun „Orke“ uplatio skoro 18 miliona dinara, ali se od pozitivnih efekata tog rada jedino vide tela pobijenih pasa - kaže Zlata Korjenić.

TROVALI PSE KREOZANOM

U 2005. godini u Beogradu je bilo oko 800 registrovanih trovanja pasa. Među više od 100.000 vlasnika pasa pronosile su se neproverene informacije o fantomskim belim kombijima i sistematskim trovanjem životinja kreozanom, otrovom davno povučenim iz javne prodaje.
- Radili smo istraživanja o kreozanu i na sajtu Grada Beograda naišli smo na informaciju da je Snežana Voštinarov, direktor Beokom servisa grada Beograda, koautor naučne studije „Trovanje kreozanom“. Piše i da je stekla diplome na kursevima „Zaštita životne sredine - psi lutalice“ i „Dijagnostika kardiopatije pasa“ - kaže Milan Đurić, predsednik Centra za razvoj ekološke svesti „Izvor“.


Izvor: Glas Javnosti

O Bože da ti se digne kosa na glavi, pa pravi koncentracioni logori za pse! Joj da hoće u Srbiji da se napravi neki ogranak Grin pisa ili slično pa da im pokažemo šta mislimo o njihovom iživljavanju na životinjama! Danas sutra ako bi počeo neki novi rat ovi bi bili mas koljači! Bez svake sumnje!

Гласам за то.

Чекајући азил

Београд је један од ретких великих градова који нема прихватилиште за псе. – Горан Паскаљевић: Оно што постоји у Овчи не рачуна се, то је губилиште


Ови пси су после стерилизације враћени на улице (Фото Танјуг)

То што београдским улицама лута пет-шест хиљада напуштених паса јесте доказ да није баш много учињено да се број луталица смањи. Зато радује изјава Бранислава Божовића, секретара Секретаријата за заштиту животне средине Београда, да ће главни град ове године са десет милиона динара настојати да припреми пројекат и терен за градњу једног или два азила за напуштене животиње. Председници општина Палилула, Раковица, Младеновац, Обреновац и Лазаревац понудили су сарадњу у тражењу локације, јер хуманост већине престаје у тренутку кад се помене место за прихватилиште. Нико неће лавеж и буку у свом комшилуку.

По речима секретара Божовића, Београд се интензивно бави проблемом паса луталица, пре свега по основу Закона о ветеринарству, а потом и усвајањем Стратегије о решавању проблема паса луталица у 2006. и 2007. години.

– Највећи део посла обавља Ветеринарска станица Београд са којом имамо уговор, али помажу нам и три невладине организације. Лане смо конкретно за зоо-хигијену, за све што је предузето да Београд на најбољи начин реши проблем напуштених животиња, издвојили 61 милион динара. Ове године та сума ће износити 55 милиона динара, јер је сада са дневног реда скинут поприличан трошак за чиповање седам хиљада животиња – објашњава Бранислав Божовић.

Када се крочи на улицу, када се виде слике оних који имају ожиљке од псећих зуба и поразговара са онима који псе и мачке воле, а спремни су да им помогну – вест о азилу или азилима могла би се допунити речју „коначно”.

– Ово је, нажалост, један од ретких великих градова који нема прихватилиште за псе, али су тај посао на себе преузели неки ентузијасти спремни да уложе новац. Оно што постоји у Овчи не рачуна се, то није прихватилиште, то је губилиште за псе. Слике оданде су грозне. Предложили смо да тај простор буде искоришћен за масовну стерилизацију, јер то је најбоља мера за смањење броја напуштених животиња – говори Горан Паскаљевић, наш познати филмски режисер, председник Удружења „СОС енималс”, дугогодишњи доказани пријатељ животиња, човек који брине о азилу „Код Каће” у коме има 300 паса.

– Моја супруга Кристина и ја уложили смо више од 30.000 евра да се тај простор прошири и оспособи за нормалну употребу. А онда се нађе неко, као што је Елвир Буразеровић из „Орке”, да прети како ће затворити азил, јер није саграђен по светским мерилима. Ја сам тог момка некада подржавао, инсистирао сам да буде председавајући Савеза за заштиту животиња, јернеко мора да се бави и тим мастиљарским послом, али не може он који зарађује паре бавећи се теоретски заштитом животиња да каже да се ја тиме бавим из политичких побуда. Ујутру кад устанем ја прво помислим да ли ти пси имају шта да једу, да ли некоме од њих потребан ветеринар. И, наравно, када су до мене почеле да стижу слике о катастрофалној ситуацији у Овчи, о страдању стотина паса, бурно сам реаговао, за разлику од Буразеровића, који их брани, јер не жели да „таласа” како би сачувао своју плату и оно „поред плате” – објашњава Горан Паскаљевић.


Горан Паскаљевић

– Узалудни су стерилизација и обележавање ако се то не уради добро, па пас умре у мукама после седам дана или, још горе, ако се врати на улицу и после седам дана покупе га шинтери и убију – упозорава режисер. – Само тешко болесни и агресивни пси би требало да буду подвргнути еутаназији, а остали морају да буду враћениу станишта. Сада у Овчи убијају неколико стотина животиња месечно. Зато ћемо ми доставити Скупштини града свој предлог за решење тог проблема који захтева храбрије резове у тој области.

Неслагање челних људи два удружења, „СОС енималса” и „Хелп енималса” са „Орком”, који су пре нешто више од годину дана формирали Савез за заштиту животиња, кумовало је враћању на почетне позиције. Свако за себе. С тим што је прошле године од Инфо-центар добио од Скупштине Београда 10 милиона динара, „Хелп енималс” – шест, а „СОС енималс” – два милиона динара.

– Савез је основан по налогу челника града, јер нису желели да иза Инфо-центра стоји само „Орка” – истиче Злата Корјенић из Удружења „Хелп енималс”. – Стање у прихватилишту у Овчи је непромењено, а према извештају ветеринара Тамаре Попић, која је била независни посматрач Савеза, тамо су изведене многе нестручне стерилизације, масовна убијања и мучења паса. Због могућих неспоразума разјаснићу и поменуту једнократну помоћ града која је само на један дан прошла преко рачуна „Хелп енималса”. Тих шест милиона намењено је искључиво за храну за 1.489 животиња смештених у азилима удружења „Респекта”, „СОС енималас”, „Хелп енималс”, „Зоовита”, „Удружења мачака” и хране ће бити само до јуна.

– Ми у „СОС енимал” бавили смо се стерилизацијом уличних мачака. Са два милиона динара, колико смо лане добили од града, стерилисали смо осамсто мачака, тетовирали их и вакцинисали да, ако буду поново ухваћене, ветеринари не морају опет њима да се баве – додаје Паскаљевић. – За разлику од нас, који уз много мање добијеног новца дајемо и своје паре за добро животиња, половина суме намењена Инфо-центру при „Орки” отишла је за плате запослених и „продавање магле”. Сада су поднели захтев да им се одобри 15 милиона динара и добили обећање да ће им то град авансно уплатити. По Буразеровићевим речима, то је тек трећина средстава која им пристижу на рачун, уз разне друге донације. Где троше пола милиона евра годишње?Хајде да на крају будемо позитивни – смешка се Паскаљевић. – Београд мора да издвоји средства за праву заштиту животиња која ће бити барем три путавећа од оних коју даје „Орки” или оних које троши за ликвидацију животиња у кафилерији у Овчи. Или, градска скупштина мора да преструктурише финансирање ове области, за добробит животиња, али и људи, хајде да и ја кажем, пореских обвезника Београда.

--------------------------------------------------------------------------

Французи би помогли

Већи део године Горан Паскаљевић живи у Паризу због професионалних обавеза, па га питамо како је тамо организован систем чувања напуштених животиња. Каже, „пса луталицу тешко ћете видети на улици”, а и ако га нађете можете га одмах предати на пункту СПА, једне од највећих европских асоцијација која се бави заштитом животиња, а има педесет азила. „На челу те организације, која је спремна на партнерство са Београдом и Србијом, налази се млада дама која би донела први чек на 30.000 евра као подршку и помогла да се пројектују азили, јер они имају велико искуство у томе. Предузећу нешто тек када будем сигуран да то није узалудан посао”, каже Паскаљевић, подсећајући да су његови пријатељи у Француској, Америци, Холандији, Немачкој и Енглеској „усвојили” педесетак наших куца.

Рајна Поповић
[објављено: 06/02/2008.]


Izvor: Politika

...stoka... pas te nikada nece izneveriti...kao ljudi...ja bih te koji ih bzduzsno ubijaju ...mucio mesec dana..rez po rez

kada setate  obratite malo paznju na dvorista skola i obdanista, posebno na periferijama. nisu svi kucici umiljati.
mene je licno napao copor od desetak kerova, mlad sam, jak sam i brz sam. sta bi bilo da je umesto mene bilo neko dete ili penzioner/ka ili trudnica???  verovatno bi ste procitali u novinama.

                   NE podrzavam OVU akciju!

Jebote najezio sam se.ceo zivot,koliko znam za sebe imam psa.Ta ljubav je presla i na moju decu.Stvarno ne mogu da zamislim da tako mogu da postupaju sa psima.Nisam za idiotizam,al bi te manijake licno besio o muda.(izvinite na izrazu ,stvarno sam se iznervirao).

Па шта!!! Неки људи у Србији умиру од глади, иду боси..... А ми треба паре да бацамо на псе. Моја мама на улицу не сме сама да изађе од страха јер су је већ пар пута нападали! Постоји ли неко друштво за заштиту човека од паса луталица, и ко је одговоран кад пас нападне неку особу?