Daje mali bakšiš :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

vikipedija

Bakšiš (turski ?), trinkgeld (nemački trink=piće, geld =novac) ili napojnica je mala količina novca koja se daje nekome za kvalitetno obavljenu uslugu.

Bakšiš se daje kelnerima, taksistima, nosačima, personalu po hotelima i sl...

Bakšiš u zavisnosti od računa koji treba da se plati za uslugu, iznosi, najčešće, od 5 do 15 % vrednosti računa.

U pojedinim zemljama je gotovo obavezan, tj. stranka može doživeti neprijatnost u vidu gunđanja ili ružnih reči od strane koja je očekivala bakšiš, ako ne da.

Bakšiš se daje u ruku u vidu novca, sitnijih apoena, ostavlja na stolu u kafani ili kada se čuje vrednost računa, kaže se novi iznos koji je veći od prvobitne vrednosti.

Bakšiš treba razlikovati od mita, koje je po vrednosti daleko veći iznos i gde se očekuje usluga koja je često na granici zakona.

KOME NAŠI GRAĐANI OSTAVLJAJU BAKŠIŠ?

Istraživanje Synovatea pokazuje da davanje napojnice može da dovede potrošače na ivicu nerava

U pokušaju da otkrije globalni aspekt odgovarajuće prakse u ostavljanju napojnice, Synovate je sproveo istraživanje na preko 6.800 ispitanika u 10 zemalja kako bi se ustanovilo kako i kome različite nacije ostavljaju bakšiš i šta je to što prevršuje meru kada treba nagraditi dobro pružene usluge.
U sprovedenom istraživanju o davanju napojnice, jedna od učesnica bila je i Srbija te ćemo u narednim redovima pokušati da saznamo nešto više o ponašanju naših sunarodnika kada je reč o uobičajenom načinu na koji ostavljaju napojnice, kome ih ostavljaju i njihovom stavu prema ovom, već možemo reći, ustaljenom kulturnom standardu.
Rezultati istraživanja otkrivaju različite pojmove vezane za ponašanje u situacijama kada nekoga želimo da nagradimo za dobro obavljene usluge, tako da ćemo detaljnije govoriti o pojedincima kojima Srbi najrađe, odnosno najmrskije, ostavljaju bakšiš, o samoj visini napojnice i načinu na koji se opredeljuju za taj iznos, kao i glavnim razlozima da nekog novčano nagrade.
Kome Srbi vole da daju napojnicu
Prema nalazima istraživanja, stanovnike Srbije možemo okarakterisati kao velikodušne kada je generalno reč o ostavljanju napojnice za obavljene usluge, što potvrđuje podatak da 72,5 odsto ispitanih obično ostavlja napojnicu. Treba svakako pomenuti i 21 odsto onih koji zbog loše finansijske situacije, kao najčešće navedenog razloga (sa čak 64,6 odsto), ne ostavljaju bakšiš pružaocima usluga. Sa mnogo manjim procentima slede ostali razlozi zbog kojih stanovnici Srbije ne ostavljaju bakšiš, počevši od 11,8 odsto onih koji navode da je konobarima, barmenima i ostalim pružaocima usluga dovoljna nagrada sama plata koju imaju, zatim 8,7 odsto ispitanika koji smatraju da je ova vrsta usluga već naplaćena kroz račun, i za samo 6,3 odsto Srba ostavljanje napojnice ne predstavlja kulturni standard/običaj. U pokušaju da otkrije ko u Srbiji najbolje prolazi od strane velikodušnih kupaca i korisnika usluga, Synovate je u Srbiji sproveo istraživanje na nacionalno-reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika u martu 2007. godine CATI metodologijom (Computer Assisted Telephone Interview).
Sa 86,2 odsto konobari u restoranima, predvode listu onih kojima Srbi najrađe ostavljaju bakšiš, a odmah za njima slede frizeri sa 81,4 odsto, majstori svih zanata sa 74,7 odsto, barmeni (66,9 odsto), taksisti (62,8 odsto) i osoblje u kozmetičkim salonima i welness centrima (50,1 odsto). Za razliku od njih, na ovim prostorima mnogo gore prolaze krupijei u kazinima, sa najmanjim pomenutim procentom bakšiša od 9,4 odsto, a za njima slede turistički vodiči (20,7 odsto), i vratari u hotelima (21,6 odsto).
Visina napojnice
Kako odrediti visinu napojnice, dilema je i pitanje koje izaziva različite stavove kod ispitanika u Srbiji. Od ukupnog broja onih koji ostavljaju bakšiš 61,6 odsto Srba, ne određuju visinu ove sume kao određen procenat u odnosu na iznos računa. Od oko trećine ispitanih (36.5 odsto) koji se pak rukovode procentom kao osnovicom za obračun visine napojnice, najveći deo njih (22.9 odsto), daje napojnicu u visini manjoj od 10 odsto ukupne vrednosti računa. Jedanaest odsto ispitanika, ostavlja kao bakšiš između 10-15 odsto vrednosti računa, dok 1.6 odsto, odnosno 0.8 odsto ispitanika ostavlja visoke napojnice, u vrednosti od 15-20 odsto odnosno više od 20 odsto ukupnog iznosa računa. Pitanje visine napojnice koje za gotovo trećinu od ukupnog broja ispitanika globalno (29 odsto) izaziva zbrku, predstavlja problem za manji deo ispitanika u Srbiji (14.5 odsto), dok se značajnih 84.1 odsto Srba dobro snalazi u ovoj situaciji.
U odnosu na 45 odsto ispitanika globalno, za koje iskazivanje novčane zahvalnosti kroz bakšiš predstavlja obavezu, samo 18.9 odsto Srba, slično se oseća u ovoj situaciji. Nasuprot njima, 79.8 odsto naših zemljaka ne oseća obavezu da iskaže novčanu zahvalnost kada ne oseća da tako treba da postupi. Za loše obavljene usluge, Srbi nerado ostavljaju napojnice, što dokazuje 67.6 odsto ispitanika, koji nemaju problem neprijatnosti da ne ostave bakšiš u situacijama kada se to od njih očekuje. Šta više, 67.4 odsto ovakav stav potvrđuje, izjašnjavajući se da neće ostaviti bakšiš u situacijama kada je pružena usluga loša.
S druge strane, naš čovek zadovoljan pruženom uslugom, ne žali kada treba da ostavi napojnicu, sa čak 86.2 odsto onih kojima ostavljanje bakšiša u ovim situacijama predstavlja lično zadovoljstvo. Takođe, Srbi su pokazali i svoju dobru dušu, kroz stav da bi u situaciji da biraju da li da ostave bakšiš ili taj novac daju u dobrotvorne svrhe, čak 65.1 odsto njih, novac rađe dalo nekoj dobrotvornoj ustanovi. U situaciji kada putuju, stav naših ispitanika je prilično ujednačen po pitanju menjanja navika u ostavljanju bakšiša tako da budu u skladu sa lokalnim običajima, pa 49 odsto izražava stav da se prilagođava lokalnim standardima u davanju napojnica dok putuje, a 45.1 odsto ne odstupa od svog uobičajenog stava kada je reč o ostavljanju bakšiša.

PUTOVANJA - BakŠiŠ – kako, kada, gde...

Navikli ste na to da taksisti, recepcioneru, kelneru ili barmenu ostavite bakšiš. To se čak smatra i regularnim bontonom, a svi znamo za, bar iz filmova, diskretno nakašljavanje nosača torbi u hotelima. Svakako da se istim ne traži Septoleta na zajam, a korisno je znati i da se na bakšiš ne gleda svuda isto. Mali globalni vodič bi Vam mogao biti od pomoći u situacijama kada ne znate kako da se postavite.

Recimo, ako ste uzeli taksi negde u Brazilu, zaokruživanje iznosa na sledeći pun dolarski iznos se smatra dovoljnim. Ako, pak, ne želite mrke poglede taksiste u Južnoj Africi, moraćete da zavučete ruku u džep celih 10% od iznosa vožnje. A pazite sad: u Indiji se od vas uopšte ne očekuje bakšiš.

I oni među nama koje možemo zvati najvećim kosmopolitama su se nekad sigurno nasukali na hridima bakšiša, pa nije zgoreg da ovo pročitaju i početnici i prekaljeni svetski putnici.

SEVERNA AMERIKA

U restoranima: 15% do 20%, dok je 20% tek početak u otmenijim restoranima.

Taksi: 15%, ili zaokruženo na sledeći pun dolar.

Nosači prtljaga: 1 dolar po torbi, a u luksuznijim hotelima norma je 2 do 5 dolara po torbi

Recepcioneri: 3 do 5 dolara za jednostavnije usluge, kao što je ugovaranje prevoza. Za komplikovanije zahteve, kao što je recimo rezervacija na nekom mestu u koje se teško ulazi, “tip” je od 20 dolara naviše.

EVROPA

Restorani: Kao što znate, većinom je usluga uračunata u cenu, ali ipak dodajte 5 – 10%. Ovo se odnosi i na naše uslove. Ako je očigledno kako usluga nije uračunata u račun, onda je do 15% računa sasvim OK.

Taksi: 10%.

Nosači prtljaga: 2 dolara po torbi.

Recepcioneri: 2 dolara za jednostavnije, a 30 i više ako se radi o nečem malo ekstravagantnijem. U Parizu se, na primer, zna da recepcioneri u boljim hotelima mogu da vam “srede” čak i obilazak Luvra posle radnog vremena, kako biste mogli nesmetano da uživate. Priznaćete da vredi i više, zar ne?

Azija: Japan, Kina i Hong Kong

Restorani: U Japanu, davanje bakšiša je uvredljivo. Kinezima je 3% minimum, a u Hong Kongu je to 10 – 15%, ali samo ako nije već uključeno u račun.

Taksi: U Kini nije običaj da se taksistima ostavlja bakšiš, a u Hong Kongu zaokružite na sledeći dolar.

Nosači prtljaga: 2- 3 dolara po torbi, ali samo u luksuznim hotelima.

Recepcioneri: 3 – 5 dolara za jednostavnije zahteve, a sa komplikovanijim zahtevima budite oprezni, jer biste i sa 100 dolara mogli da prođete sa mrkim pogledom i sobaricom na vratima u 7 ujutro.

Azija: Indija

Restorani: ako je usluga uračunata, ostavite nekoliko dolara. Ako ne, onda 10%.

Taksi: Nema potrebe za bakšišem.

Nosači prtljaga: dolar po torbi.

Recepcioneri: 2 za lakše i do 20 za one malo komplikovanije zahteve. Ovdašnji recepcionerski specijalitet, u Mumbaiju, recimo, je mogućnost prezentacije najnovije kolekcije Nilam Kotari, ovdašnje draguljarske zvezde samo za vas, u sobi.

AFRIKA (glavni gradovi, Kejptaun i Najrobi, na primer)

Restorani: u većini već uračunato. Ako nije, norma je 10%.

Taksi: 10% u većim gradovima.

Nosači prtljaga: dolar po torbi.

Recepcioneri: 2 do 20 dolara.

AUSTRALIJA I OKEANIJA

Restorani: U prefinjenim restoranima 10 – 15%, a inače je po pravilu uključeno u račun.

Taksi: zaokruživanje na sledeći pun dolar.

Nosači prtljaga: 2 dolara po torbi.

Recepcioneri: 2 dolara za osnovne, odnosno do 50 dolara za njihove skrivene adute. Ako žarko želite da vidite rasprodatu predstavu u Operi, karata nigde ni za lek, a vi okrenite 9 iz sobe i recite koja biste mesta želeli…

JUŽNA AMERIKA

Restorani: u Argentini, recimo, nema bakšiša. Ako baš insistirate, neka to bude 10%.

Taksi: zaokružite na sledeći dolar.

Nosači prtljaga: dolar po torbi.

Recepcioneri: ništa se od vas ne očekuje za rezervaciju mesta u restoranu i slične zahteve. Priznaćete da je jako isplativo platiti recepcioneru, u Čileu, recimo, da vam sredi privatni obilazak nekoliko ekskluzivnih vinarija u okolini Santijaga.

Autor: RADOVAN RADOVIĆ