Sutra svečanost u Stokholmu i Oslu
Nobel nagradu osnovao iz inata
Autor: R. Radovanović | 09.12.2007 - 06:00


Najcenjenija svetska godišnja nagrada ustanovljena je testamentom Alfreda Nobela (1833-1896), švedskog inženjera, hemičara, pisca i vlasnika fabrike oružja "Bofors", koji je prvi proizveo dinamit. Među dobitnicima bili su i profesor hemije Lavoslav Ružička (1939), rodom iz Vukovara, njegov bosansko-hrvatsko-švajcarski đak Vladimir Prelog (1975) i jugoslovenski pisac Ivo Andrić (1961).

Na osnivanje fondacije za priznanja vrhunskim dostignućima u fizici, hemiji, medicini/psihologiji, književnosti i u mirovnim naporima, Nobela je 1888. godine podstakla netačna vest u francuskim novinama da je umro. Tada je u tekstu "Mrtav je trgovac smrću" javno optužen da se obogatio izumom koji ubija efikasnije od bilo čega.
Uvređeni Nobel je kasnije iz inata baš u Parizu objavio "poslednju volju" da se njegovih 31 milion kruna (oko 104 miliona dolara) investiraju i da se svake godine nagradi pet osoba koje su doprinele dobrobiti čovečanstva.
Uz novac se dodeljuju umetnička plaketa i medalja od 200 grama zlata s njegovim likom. Izbor najboljih u znanju i literaturi, kako je odredio, obavlja Švedska akademija nauka, dok najistaknutije u širenju "bratstva među ljudima" bira poseban tajni komitet imenovan u parlamentu Norveške.
Prvi nobelovac 1901. godine bio je fizičar Vilhelm Rentgen, koji je dobio 150.000 švedskih kruna, odnosno oko 15.500 dolara. Ovogodišnji iznos biće 10 miliona kruna, što je oko milion evra.
Centralna banka Švedske ustanovila je 1968. godine i nagradu za ekonomiju, koja se uobičajeno pribraja Nobelu i uručuje se uz ostale na dan njegove smrti svakog 10. decembra u Stokholmu, izuzev priznanja za mir koje se dodeljuje istog dana u Oslu.
Izbor dobitnika je dug i delikatan. Traže se predlozi od više hiljada stručnjaka, od univerziteta, ranijih laureata, vlada i sudova, a potom se u diskreciji raspravlja o kandidatima i značaju njihovih rezultata. Po završetku nominacije, 31. januara, izborni komitet sastavlja listu od 200 osoba koje dolaze u obzir i traži od eksperata da je svedu na pedesetak imena. Potom, posebne skupštine zadužene za pojedine discipline, u oktobru, glasanjem određuju laureate.
Uprkos časnim namerama, izbor ili odbacivanje nekih kandidata izazivali su kontroverze, a bilo je i nesumnjivih promašaja. Tesla i Edison, na primer, nominovani su 1915, ali zbog njihovih sporova, nagradu nije dobio nijedan.
Nobela je ukupno dobilo 20 organizacija i 777 pojedinaca. Najmlađi (25 godina) bio je Lorens Brag (fizika - 1915), a najstariji (90 godina) Leonid Hurvic (ekonomija - 2007). Među samo 34 nagrađene žene, Marija Sklodovska je nagradu dobila dvaput - za hemiju 1911. i prethodno za fiziku 1903. zajedno s mužem Pjerom Kirijem.

Ovogodišnji laureati
Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade su:
-za hemiju: Nemac Gerhard Ertl
-za fiziku: Francuz Alber Fer i Nemac Peter Grinberg
-za ekonomiju: Amerikanci Leonid Harvic, Erik Maskin i Rodžer Majerson
-za medicinu: Amerikanci Mario Kapeki i Oliver Smajtis i Britanac Martin Evans
-za knjŽevnost: engleska književnica Doris Lesing
-za mir: bivši potpredsednik SAD Al Gor i Agencija UN za klimatske promene

Izvor: Blic