“On lajn” teroristi, džemati, mudžahedini… :: Politicki ~ Geopoliticki forum

“Gotovo svaki vehabijski džemat ili omladinska organizacija sprovode različite vrste aktivnosti tipa ,izleta‘ i ,boravaka u prirodi‘ gde se obavlja obuka iz izviđanja, streljaštva, borilačkih veština i slično. Ti ,boravci u prirodi‘ po pravilu se organizuju na nekim nepristupačnim destinacijama, daleko od očiju javnosti. Sve to navodi na procenu da se ide na formiranje poluvojnih formacija ili u najmanju ruku baza za njihovo organizovanje. Unija džemata je, u stvari, najšira baza za regrutovanje kadra za potrebe Al-Kaide“, uveren je Mitrović

Slobodan Durmanović
Kako u poslednje vreme primećuju stručnjaci za kriminal i bezbednost u Evropi i u SAD, Internet je postao ključno oruđe za edukaciju militanata koji ga koriste za obrazovanje regruta u “sajber kampovima” za obuku. U poslednje vreme na islamističkim i islamskim sajtovima u BiH nije teško pronaći otvorene pozive bosanskim muslimanima za “pomoć braći” u Iraku, Avanistanu, Čečeniji i drugim “svetim ratištima”. S druge strane, verski zvaničnici ne upućuju otvorene pozive za regrutaciju bosanskih muslimana ali često upućuju na “solidarnost sa ugroženim narodima” po čemu je najpoznatiji Nezim Halilović Muderis, direktor Vakufske direkcije Islamske zajednice u BiH i propovednik u džamiji Kralj Fahd u Sarajevu.
Njegove propovedi i dalje su među najpopularnijima na islamističkim i islamskim sajtovima, a sam Muderis ne krije da i dalje zastupa stav da je BiH “najbolje urediti po islamskim zakonima”, mada priznaje da to sada nije realno.

Internet i BiH: Za upoznavanje sa ovom pričom nije na odmet pomenuti i neke manje-više poznate podatke koji su izneseni prošle sedmice na konferenciji za bezbednost na Internetu koja je održana u sedištu nemačke savezne policije u Visbadenu. Na tom skupu, stručnjaci za bezbednost su, primera radi, upozorili na to da militantne islamističke grupe, poput Al-Kaide, danas više ne koriste Internet stranice samo za širenje propagande, već i za edukaciju svojih pristalica i simpatizera.
“Oni podučavaju ljude kako da postanu ‘on lajn’ teroristi. Al-Kaida je pokrenula Internet stranicu gde je pokazano kako da se upotrebi naoružanje, sprovede otmica i da se pomoću đubriva napravi bomba”, istakao je na konferenciji Gabrijel Vajman, stručnjak za bezbednost na Internetu i profesor na univerzitetima u izraelskom gradu Haifi i u nemačkom gradu Majncu.
Uroš Svete sa Katedre za odbrambene studije na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani kaže da zloupotreba Interneta postaje ozbiljna bezbednosna pretnja, posebno u kontekstu onog što se od 11. septembra 2001. naziva ratom protiv terorizma. Svete objašnjava da današnji teroristički pokret ima globalni cilj, a to je pretvaranje sveta u islamski kalifat.
On je tu oblast posebno istraživao u slučaju BiH, navodeći da ni BiH nije izuzetak kada je reč o zloupotrebi Interneta od islamističkih grupa.
“U BiH postoji nekoliko sajtova koji su prilično radikalni i ekstremni i koje podržavaju neki međunarodni pokreti islamista. Postoji prilično mnogo poziva da se muslimani iz Bosne pridruže braći u Čečeniji. Moguće je da je Internet uticao na Bosnu sa ideologijom globalnog džihada. Mislim da je u Bosni moguće pojedine sajtove, pojedine internetske servise, uvrstiti u kategoriju propagande i pokušaja da se islamističke ili religijske teme plasiraju u svakodnevni život. Neki sajtovi nude samo linkove do određenih servera sa ekstremističkim kontekstom u arapskom i ostalom islamskom svetu, a neki su razvijeni toliko da imaju svoju specifičnost. Portal www.islambosna.ba mislim da je odraz događanja u bosanskoj muslimanskoj zajednici, ali ne bih te primere pokušao generalizovati i tvrditi da predstavljaju celu muslimansku zajednicu”, navodi svoja zapažanja dr Svete.
On primećuje da se ne mogu svi sajtovi opisati kao ekstremistički, s obzirom na to da jedan broj njih ima prvenstveno religijske konotacije, ali, uprkos razlikama po formi i sadržaju, većini tih sajtova zajedničko je to
što se nalaze na serverima izvan BiH. ”To ne znači da se te stranice održavaju samo u bosanskoj dijaspori. Vrlo je teško, bez saradnje kompanija koje nude prostor na Internetu, utvrditi ko održava koje servise određenih sadržaja. Internet još uvek nudi određeni stepen tajnosti, tako da ne znamo uvek ko je korisnik, ne znamo neke konkretne stvari da bismo mogli identifikovati odakle dolaze pojedini servisi", objašnjava dr Svete.

”Odmetnuti” džemati i vehabije u BiH: Zahvaljujući činjenici da se na islamističkim sajtovima može često naći svašta što bi na TV stanicama ili u štampanim medijima bilo podložno cenzuri, prostor na Internetu ostao je sigurno pribežište za širenje radikalnih islamističkih ideja. Tu se može naći mnoštvo mišljenja i stavova u kojima se i deo čelnika Islamske zajednice u BiH oštro kritikuju, a reis Mustafa Cerić naziva “zelenim faraonom” koji je “duhovnu obnovu” muslimana pretpostavio “ovozemaljskim blagodetima”.
Ti stavovi karakteristični su za radikalne islamiste koji su, prema tvrdnjama stručnjaka za bezbednost, već sami počeli da se organizuju u svoje džemate. Takav vid organizacije postao je naročito intenzivan nakon smrti neformalnog vođe vehabija u BiH Jusufa Barčića i otelotvoren je u “paralelnoj islamskoj zajednici” koja sebe naziva Unija islamskih džemata, a za svoje sedište ne priznaje Sarajevo, nego Beč, odnosno kontroverznog hafiza Mohameda Porču, od koga se zvanično ogradio čak i reis Cerić.
Bivši vojni kontraobaveštajac Mikajlo Mitrović tvrdi za “NR" da to ne predstavlja nikakvu smetnju organizovanju vehabija i “otpadnika” od Islamske zajednice u BiH. “Džemati koji priznaju navodnu paralelnu Islamsku zajednicu, organizovani su u šezdesetak mesta u oba entiteta, a njihove aktivnosti su raznovrsne. Posebno je interesantno da gotovo svaki vehabijski džemat ili omladinska organizacija sprovode različite vrste aktivnosti tipa 'izleta' i 'boravaka u prirodi' gde se obavlja obuka iz izviđanja, streljaštva, borilačkih veština i slično. Ti 'boravci u prirodi' po pravilu organizuju se na nekim prilično nepristupačnim destinacijama, daleko od očiju javnosti. Sve to navodi na procenu da se ide na formiranje poluvojnih formacija ili u najmanju ruku baza za njihovo organizovanje. Unija džemata najšira je baza za regrutovanje kadra za potrebe Al-Kaide. Odatle se i vrši popuna takozvane bele Al-Kaide“, uveren je Mitrović.
Kao jedan od glavnih ideologa tog procesa u medijima je u poslednje vreme često pominjan Nezim Halilović Muderis, ali on demantuje da ima bilo kakve veze sa «odmetnicima» iz Islamske zajednice. “Nisam vehabija i nisam formirao novi džemat, niti mesheb, niti imam nameru učešća u navodnoj radikalizaciji prilika u BiH. To je, nažalost, jedan u nizu napada na mene kao na hatiba džamije Kralj Fahd, koja se vrlo često u domaćim i internacionalnim medijima prikazuje kao džamija koja je izvan sistema Islamske zajednice u BiH i - kako oni kažu – 'stecište vehabija', što je notorna laž i podvala, jer je džamija Kralj Fahd potpuno u sistemu Islamske zajednice u BiH”, odgovorio je Muderis prošle sedmice u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.
On međutim, ne krije stav da bi za BiH bilo najbolje uspostavljanje islamske države, ali odmah potom primećuje da je realnost u BiH takva da je sada bilo kakvo stvaranje islamske države nemoguće. „Kada je u pitanju primena šerijatskih propisa, odnosno islamska država, odgovorno tvrdim da u ovoj situaciji većina Bošnjaka ne bi bila spremna na to, jer većina Bošnjaka nisu praktični muslimani. Naravno da bih ja kao musliman i hatib džamije Kralj Fahd, odnosno direktor Vakufske direkcije i član Rijaseta Islamske zajednice u BiH, voleo da se primenjuje šerijat, odnosno islamski zakon, i u tome nema ništa sporno“, odgovorio je Muderis.

Teroristički potencijal: S druge strane Mikajlo Mitrović smatra da bi vehabije, uz preostale mudžahedine, mogle uskoro da - aktivnom propagandom, posebno među mladima - mobilišu i militarizuju znatno veći broj sledbenika i izazovu sukobe, pa čak i da postanu ozbiljna međunarodna pretnja.
„Ako se uzme u obzir procena da je 20 odsto vernika u BiH trenutno u vehabijskom pokretu, onda se lako može doći do zabrinjavajuće računice. Pretpostavka je, s obzirom na to da nema popisa stanovništva, da u BiH trenutno živi oko dva miliona ljudi muslimanske veroispovesti, od kojih je 20 odsto, odnosno negde oko 400.000 pripadnika vehabija. Postoje, takođe, podaci da negde oko 10 odsto tih vehabija dobijaju redovnu platu kroz razne donacije iz islamskih zemalja. Na osnovu tih podataka može se doći do računice da je plaćeno negde oko 40.000 ljudi. To je jedna mala vojska, ako se uzme u obzir obuka u kampovima. Pretpostavimo li da je samo jedan odsto njih spremno da se žrtvuje za više ciljeve - da izvrši samoubilački akt ili neki drugi teroristički čin - onda se lako dođe do računice da je to broj od oko 4.000 ljudi. A o tom broju treba razmišljati“, upozorava Mitrović.
Međunarodne strukture u BiH, zasada, ne veruju takvoj računici, već nekim drugim analizama. Primera radi, norveški analitičar i autor više studija o islamu Kristijan Moe - čije analize koriste ključne međunarodne strukture koje deluju u BiH - veruje da je opasnost od militantnog islama i vehabizma u BiH mnogo manja. „U BiH deluje selefijski pokret čije učenje ima znatan uticaj. No, unutar tog pokreta postoje dve grupe. Veća grupa uglavnom živi vrlo pobožno, a njeni članovi zaokupljeni su misionarskim radom i obrazovanjem. Druga i znatno manja grupa selefija je militantna, ali i sve više izolovana od ostatka tog pokreta“, izjavio je Moe nedavno za Radio Slobodna Evropa.
Da, ipak, radikalni islamisti u BiH predstavljaju veću opasnost nego što to smatra norveški stručnjak misli Vjekoslav Vuković, pomoćnik ministra za bezbednost BiH i šef Komisije za reviziju odluka o naturalizaciji stranih državljana. “Pažljivo se prati sudbina stranih mudžahedina, preostalih iz proteklog rata, sa kojima se povezuje dolazak selefizma, odnosno vehabizma u BiH. Većina nekadašnjih mudžahedina još je u zemlji. Po nekim saznanjima koje imamo, njih svega 120 napustilo je BiH posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Većina tih ljudi je u CIPS-ovoj bazi podataka, što znači da su prisutni u BiH. Komisija koju vodim sarađuje sa svim bezbednosnim agencijama u BiH, tako da smo dobili i određene podatke o njihovim profilima i njihovom kretanju. Raspolažemo saznanjima da je jedan deo njih i danas ozbiljna pretnja za bezbednost BiH, da su povezani sa nekim terorističkim organizacijama i da često putuju. Raspolažemo saznanjima o sumnjivim finansijskim transakcijama, sumnjivim humanitarnim organizacijama. Osim toga, tri osobe nalaze se na listi Saveta bezbednosti UN kao pripadnici talibana i Al-Kaide. Neki od njih imali su višestruke identitete, koristili su i do 70 imena, imali više bh. putnih isprava“, objašnjava Vuković za “NR”.
On ukazuje na to da se u međunarodnim krugovima veruje da, sa bezbednosnog stanovišta, određene pojave u BiH predstavljaju potencijalnu pretnju i za nacionalnu i za međunarodnu bezbednost. “Takav potencijal ovde definitivno postoji. Šta, zapravo, utiče na definisanje tog potencijala? Utiču istupi tih ljudi. Mi smo imali situaciju kada se Abu Hamza više puta pojavi u medijima u BiH i javno preti: da će, ukoliko bude proteran, iskoristiti ono - oko za oko, zub za zub - da se neće tako lako dati, da će dovesti 5.000 sirijskih boraca, izazvati eskalaciju sukoba... Kada jedan Abu Hamza istupi na televiziji s nekakvim pretnjama, to stvara toliko loš imidž da su nam potrebni meseci da to ispravimo. Samo zbog jedne njegove lude izjave. A nikada nismo sigurni i da te izjave, u tom kontekstu, nisu i ozbiljne. Ja lično, svaku njegovu izjavu shvatam vrlo ozbiljno; kad god je izbacio pretnju, ja sam je shvatio kao pretnju upućenu i meni. A možete misliti kako to shvataju drugi građani BiH“, zaključuje Vuković.

Novi Reporter