Zdrava porodična večera


Tinejdžeri koji večeraju sa svojom porodicom redovno i u isto vreme imaju naviku da u svojoj ishrani koriste više voća i povrća i kada postanu stariji.

Ovi tinejdžeri takođe piju manje zaslađenih sokova u zrelom dobu.

Izveštaj je objavljen u časopisu „Journal of American Dietetic Association”, a delo je istraživača sa univerziteta u Minesoti, koji su njime obuhvatili više od 1500 studenata, u vremenskom razmaku. Prvi put u srednjoj školi, a zatim kasnije, u njihovim dvadesetim godinama, a oba puta odgovarali su na pitanja o dijetama, ishrani, učestalosti obroka i njihovoj strukturi.

Istraživanje je obuhvatilo pitanja koliko često zajedno jedu sa svim članovima porodice, da li jedu s nogu, na brzinu, i koliko često, da li redovno doručkuju, ručaju i večeraju.

Tinejdžeri koji su izjavili da imaju navike porodičnog okupljanja u vreme obroka istovremeno su u svojoj ishrani više jeli voće, tamnozeleno i crveno povrće i ključne hranljive materije, i pili su manje zaslađene sokove. Što su redovnije navike porodičnih obroka dok su tinejdžeri, to su i oni sami kao odrasli na dobrom putu jer tu naviku prenose na svoju decu i u svoju porodicu. Više vode računa o sastavu obroka a važan im je i sam čin okupljanja svih članova porodice kao pozitivan društveni događaj.

Istovremeno, ove lepe porodične navike veoma utiču i na zdravlje. Tako žene koje jedu sa porodicom za vreme adolescencije unose više kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, vitamina B6 i vlakana, a muškarci više kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i vlakana. Sve su to materije koje u znatnoj meri opredeljuju kasniji kvalitet našeg života i utiču na zdravlje. Da ne govorimo o psihološkom značaju okupljanja porodice oko stola, bar jednom dnevno.
I. Š.

Izvor: Politika