Tvrdoglavost je svima dobro poznata. Mnogo je lakše primećujemo na drugome, nego na sebi. Svoju tvrdoglavost radije zovemo upornošću, dajući joj tako pozitivno obeležje. No, šta Božija Reč govori o tvrdoglavosti? Poriče li je ili osuđuje? U knjizi Salamunovih Mudrih izreka 29:1 (Priče Salamunove) nalazimo ovu: „Čovek koji po opomeni ostaje tvrdoglav, u tren će se slomiti i neće mu biti spasa.“  Tvrdoglavost, dakle, ne treba olako shvatiti i po bilo koju cenu opravdati.

   Naš narod ljudsku tvrdoglavost upoređuje s mazgom ili magarcem. I to samo za sebe govori dovoljno.

   Bog je od početka sveta znao za čovekovu tvrdoglavost. Starozavetni biblijski zapisi nas tako često podsećaju na to. Počelo je to s Adamom i Evom, koji bez obzira na Božija upozorenja, upadaju u zamku greha. Svaljivanje krivice na Sotonu, providan je izgovor, koji ni sam Bog ne prihvata.

   Noa i njegovi, bili su okruženi tvrdoglavim svetom. U svojoj tvrdoglavosti ljudi nisu hteli ozbiljno prihvatiti Božiju opomenu. Gradnja barke bila im je smešna. Tvrdoglavo su mislili da su u pravu i da je Noa lud čovek.

   Gradnja babilonske kule dokaz je tvrdoglave čovekove težnje da dosegne Božije visine pa makar to bilo i uprkos Bogu. Zapis o Sodomi i Gomori nije samo upozorenje da će Bog kazniti greh, nego i upozorenje da tvrdoglavost prerasta u tvrdokornost; stanje u kojemu se gase svi osećaji za čisto pravedno i dobro.

   Faraon, iz vremena izraelskog ropstva u Egiptu, „školski“ je primer tvrdoglave i tvrdokorne osobe. Ispunjen verovanjem o vlastitoj moći i nepogrešivosti, faraon se uporno odbija pokoriti Bogu. Tvrdoglavo ostaje pri svojoj odluci da zadrži Božiji narod u ropstvu. Tek kada biva udaren na najosetljivije mesto i gubi svog prvorođenog sina, nevoljno popušta.

   I Božiji narod Staroga Zaveta ne može se pohvaliti bezprekornom poslušnošću. Tvrdoglavost Izraelaca na putu u obećanu zemlju biblijska je istina. Premda se Bog za njih brine, premda ih je izbavio iz ropstva, dovoljno je da kratko vreme osete oskudicu i već udare u plač i vrate se u svoju tvrdoglavost.

   Starozavetni proroci borili su se protiv tvrdoglavosti. Ozej je ovako video svoj narod: „Jer poput junice tvrdoglave Izrael tvrdoglav postade, pa kako da ga Gospod pase k´o jagnje na prostranoj livadi?“ (Oz.4:16)  Tvrdoglava osoba tako je blokirana svojom tvrdoglavošću da odbija i ono što bi joj moglo biti od koristi.

   Dolaskom Isusa ništa se nije suštinski promenilo. „K svojima dođe, ali ga njegovi ne primiše.“ (Jv.1:11)  Tvrdoglavost verskih vođa Isusovog vremena nije bila ništa manja od one njihovih prethodnika. Slepa tvrdoglavost čovekova dovela je Sina Božijega na krst.

   Kako hrišćani izgledaju u svetlu tvrdoglavosti? Teško bi bilo reći da među hrišćanima nema tvrdoglavosti. Dovoljno je zaviriti u bilo koju crkvu i naći tamo nekoliko onih koji uvek i sve rade po svome, svidelo se to nekome ili ne.

   1998. godine je umro poznati američki pevač Frank Sinatra. Jedna od njegovih popularnijih pesama, kojom se i on sam ponosio, bila je „My Way“ - Moj način. Ta pesma je dobra slika tvrdoglavih osoba. „Bilo kako bilo, ja ću ipak po svome” –otprilike bi glasio njihov moto.

   Tvrde glave udaraju u svaku prepreku u nameri da je slome. No, pre ili kasnije naiđu na prepreku koja je i od njih tvrđa. Kako se boriti protiv tvrdoglavosti? Odgovor je jednostavan: uništiti tvrdoglavost u sebi. Nije moguće ukloniti trn tvrdoglavosti iz oka svoga brata, dok ne vidimo brvno tvrdoglavosti u vlastitom oku.

   Hrišćanima je poveren zadatak izgradnje novog sveta, Božijeg carstva. Okruženi smo tvrdoglavim ljudima. Mnogi naši dobronamerni pokušaji, reći svetu o Bogu, često se razbijaju kao talasi o stene tvrdoglavosti sveta. Naš čovek danas tvrdoglavo odbija otvoriti Bibliju i zaviriti u nju. On ne želi doći u crkvu. Tada i mi, hrišćani odlučujemo biti još uporniji i često ne prepoznajemo u tome vlastitu tvrdoglavost.

   Isus je pozivao i strpljivo čekao. Nije vukao za rukav, podmićivao, dosađivao. Najčešće bi rekao: „Dođite i vidite.“ Apostol Petar je opisao Božiju stalnu ljubav ovako: „Ne odustaje Gospod od izvršenja obećanja, kako to neki misle, nego vas strpljivo podnosi jer neće da se bilo ko izgubi, nego da svi pristupe obraćenju.“ (2.Pet.3:9) Bog pokazuje da tvrdoglavost treba zameniti upornom strpljivošću. To je Božiji način. Strpljivo je čekao otac svoga izgubljenog sina, čitamo u Luka 15:20. I Bog strpljivo čeka pred vratima svakog srca i kuca. U Otk. 3:19-20 čitamo ovako: „Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom.“

   Nadamo se, dragi slušaoci, da ćemo  posle ove radio emisije svi zajedno drugačije razmišljati i odnositi se prema sopstvenoj tvrdoglavosti. Sam Bog neka blagoslovi ovih nekoliko reči. Bog s vama.

Biblijske studije