Leto se kao nijedno drugo godisnje doba poigrava sa nasom kozom. Iako se i zimi izlazemo suncu, leti se, u proseku, izlazemo i vise i duze. Iako smo i u jesen izlozeni vlazi, leti je nase izlaganje vodenim sredinama takvo da su i problemi u tom smislu daleko cesci.

1. Da li je leto najopasnije godisnje doba kada su u pitanju problemi sa kozom?

I pored svega nabrojanog, ipak se to ne moze reci. Svako godisnje doba izaziva, tj. podjednako utice na kozu, mada nam se cesto cini da su letnji problemi sa kozom najveci. Bilo da je rec o problemima vezanim za UV zracenja, bilo da se misli na probleme vezane za pojacano znojenje, odnosno za vlazenje koze.

2. Koji su najcesci letnji problemi sa kozom?

Ima ih poprilicno, ali bi se na prvo mesto svakako mogle staviti FOTODERMATOZE. Ovi kozni problemi nastaju iz vise razloga. Fotodermatoze mogu biti izazvane osetljivoscu koze, kombinacijom UV zracenja i lekova, te kombinacijom dejstva sunca uz dodir koze sa biljkama.

Fotodermatoze se mogu svrstati u nekoliko kategorija.

Polimorfna svetlosna erupcija je fotodermatoza koja se pojavljuje na otkrivenim delovima tela kao sto su usi, celo, obrazi, ruke, sake... a karakteristicna je po izrazitom crvenilu i vodenim plikovima.

Solarna purpura karakteristicna je takodje po crvenilu, ali i po svrabu.

A koprivnjaca, kao najpoznatija fotodermatoza, pak, moze da bude pracena i belicastim koznim manifestacijama, uz izrazen svrab.

Ne sme se zaobici cinjenica da postoji citav niz problema sa kozom koji se leti pogorsavaju. Pre svih, tu su: akne, atopijski dermatitis, sistemski i diskoidni eritemski lupus itd.

Nezaobilazne su i letnje zavrzlame sa koznim infekcijama. Tu se pre svega misli na bakterijske i gljivicne infekcije.

Bakterijske infekcije koze ili piodermije dele se na osnovu vrste uzrocnika ili dubine procesa u odnosu na strukturu koze, pa tako postoje epidermalne, epiermodermalne i dermohipodermalne piodermije. Jedna od najcescih bolesti medju piodermijama svakako je folliculitis, tj. zapaljenje folikule dlake i okolnog tkiva stafilokokom. A uz rame ovom problemu po ucestalosti su i kozni cirevi.

Gljivicne infekcije koze su zarazne i mogu da se sire medju ljudima cak i u vidu manjih epidemija. Kao i sve druge gljivice, i one koje se razvijaju na kozi su sposobne da se brzo mnoze u uslovima povoljne kiselosti i vlage. Zato se za ove infekcije kaze da ih se pre treba cuvati na mestima oko bazena negoli u bazenu. Gljivicna oboljenja tipa saprofitija, koje ako se ne lece traju veoma dugo, cesto se javljaju kod osoba koje se jako znoje, sto ce reci cesce u letnjim mesecima. Medju saprofitijama je i Pityriasis versicolor, najcesce gljivicno oboljenje koze. Oni koji su zarazeni ovom gljivicom obicno se lekaru javljaju u jesen, kada promene na kozi postaju vidljive golim okom, u vidu belicastih pega.

Nista manje problematicni, mada krace traju, jesu i leti veoma izrazeni problemi sa ubodima insekata, pogotovu komaraca. Valjda ne postoji nijedan stanovnik ove zemlje kojem ovaj insekt nije zagorcao letnji odmor. I mada postoje vec dovoljno izreklamirana sredstva zastite protiv uboda komaraca, stvari jos uvek stoje tako da se broj infekcija od njihovih uboda ne smanjuje. Mozda je cak iz godine u godinu sve veci.

3. Prouzrokuju li prljave vode bazena, reka, jezera i mora vise koznih infekcija negoli neki drugi faktori?

Kada je rec o bakterijskim infekcijama koze, one su direktno vezane za (ne)cistocu vode, sto u prevodu znaci da se moze govoriti o velikoj verovatnoci nastanka u pomenutim sredinama. Ali, njihova ucestalost se ne smatra posebno dominantnom u odnosu na druge infekcije. Takodje, ne moze se govoriti o vecem znacaju ove u odnosu na neke druge prljavstine.

4. Kako se lece pomenute bolesti, tj. kako se tretiraju pomenuti problemi?

Fotodermatoze najpre moraju da se precizno dijagnostikuju, sto se radi kroz detaljnu anamnezu, kao i alergo-testove. Tek potom se pristupa definisanju terapije. Lekovi kod ovih oboljenja su iz spektra kortikosteroida, sistemskih ili lokalnih, a kod alergija su to i antihistaminici.

Bakterijska oboljenja koze dijagnostikuju se preko brisa i antibiograma, a lece se antibioticima, u varijanti lokalne primene: ciscenjem, previjanjem, do potpune sanacije.

Gljivicna oboljenja otkrivaju se nativnim pregledom i mikro-kulturom. Terapija zavisi od tezine infekcije - u obzir dolazi lokalno nanosenje ili oralno, da deluje sistemski.

Kod uboda insekata, blaze forme rekacije se tretiraju hladnom oblogom, dok se burne reakcije resavaju primenom kortikosteroidnih masti. Takve alergijske reakcije su izrazito individualne.

5. Da li postoji efikasni, jednostavni nacini sprecavanja njihove pojave?

Kod fotodermatoza stvar je vrlo jasna: potrebno je visestruko se zastititi od sunca, tj. UV zracenja. Pored stare dobre hladovine, preporucuje se, za one koji bez obzira na sve ipak vole suncanje, koriscenje krema sa zastitnim faktorom. S tim sto je faktor u primeni uvek manji negoli sto stoji na kutiji, pa se kod "faktora 6" zapravo radi o "faktoru 4,8". Naravno, bitna je i kolicina nanete kreme.

Kod bakterijskih infekcija mozda je najvaznije tusiranje nakon izlaska iz vode, tj. uklanjanje necistoce.

Kod gljivicnih infekcija jedna od preventiva svakako jeste ne ici bos oko bazena, tj. izbegavanje kontakta sa potencijalno zarazenim mestima. Kao i to da se sto manje znoje prepone, pazusne jame, a posebno stopala, i to specijalno izmedju treceg i cetvrtog, odnosno cetvrtog i petog prsta. Potom, vazno je i to da u odeci i obuci bude sto manje sintetike.

ZABLUDE !

* Kantarion ulje otklanja sve probleme, pa i one kozne.

* Maslinovo ulje je dovoljna zastita od sunca (a zapravo uopste ne stiti od UV zracenja, nego se moze primenjivati posle suncanja za spoljnu ishranu koze).

* Antihistaminici, tj. lokalne masti za alergije pomazu kod infekcija (a u stvari pod dejstvom sunca mogu da izazovu nezeljene promene na kozi).

* Jogurt i kiselo mleko lece alergije na sunce (a u stvari hlade i zamascuju kozu, pa joj zato i prijaju.