Kako stres utiče na naše telo
Autor: E.B. | 04.12.2007 - 06:15

Praznični dani i preterivanje u jelu i piću, u kombinaciji s promenljivim vremenom, mogu veoma negativno da se odraze na ljudski organizam.

MOZAK
Hronični stres utiče na pamćenje. U periodima krize, nadbubrežne žlezde luče adrenalin i kortizol. Hormon stresa preusmerava šećer u krvi ka mišićima, pa se tako smanjuje količina glukoze koja dospeva u hipokampus - deo mozga zadužen za memoriju. Vremenom stres smanjuje hipokampus, što je simptom koji se dovodi u vezu s Alchajmerovom bolešću.

GOJAZNOST
Stres utiče na nagomilavanje masnog tkiva oko struka. Naše telo reaguje na stres tako što nas priprema za akciju. Adrenalin podstiče masti da uđu u krvotok i tako se proizvodi energija koja omogućava da se suočimo s problemom ili ga izbegnemo. Ali ako niste aktivni, energija ostaje neiskorišćena pa je telo skladišti oko struka.

KOŽA
Naučne studije pokazuju da nadbubrežne žlezde osobe pod velikim stresom proizvode velike količine hormona norepinefrina i epinefrina. Time se povećava lučenje sebuma (loja) koji zapušava pore i doprinosi nastanku bubuljica. Pored toga, stres izaziva pojačanu osetljivost kože, što dovodi do stvaranja bubuljica i akni. Zato se ljudima koji pate od ekcema pogoršava stanje bolesti ukoliko su pod stresom.

KOSA
Kosa raste u dva ciklusa - faza rasta koja traje oko tri godine, posle koje sledi faza odmora od tri meseca. Ali stres može da dovede do toga da veliki broj vlasi pre vremena uđe u fazu odmora. Posle tri meseca, te vlasi ispadaju kad ponovo nastupi faza rasta.

SRCE I KRVNI PRITISAK
Pod stresom, pritisak raste, a krv brzo dospeva u mozak i ekstremitete. Ali ako ste izloženi dugotrajnom stresu, ubrzan puls i visok pritisak izazivaju kontinuirane poremećaje u krvotoku. Zato su zidovi arterija izloženi povećanoj tenziji, što izaziva njihovo zadebljavanje, pa preti povećana opasnost od infarkta.

IMUNITET
Povećan nivo toksičnih hormona stresa uništava bela krvna zrnca ili izaziva pojačan odgovor imuniteta, koji pokušava da se odupre pretnji. Na kraju se iscrpljuje i može da se okrene protiv sebe jer ne može da napravi razliku između štetnih bakterija i vlastitih zdravnih ćelija.

Šta je stres?
Psiholog Ričard Lazarus stres definiše kao „stanje u kom pojedinac ne može da ispuni prekomerne zahteve okoline.“ Stres je, sve što od nas zahteva prilagođavanje, svaka promena u životima, povoljna ili nepovoljna, fizički napor kao dugo hodanje, nošenje teških predmeta ili nagle promene temperature.


Izvor: Blic

nejverovatnije samo spijuni uzivaju u stresu, i kazu to je potrebno zbog svakidanasnji aktivno imuniziranju

Život je stres
 

Moderno doba nosi i stanja koja, zapravo, obeležavaju stanje našeg organizma izmenjeno pod uticajem spoljašnjih faktora. Takva stanja bolesti i simptoma nazivamo somatska oboljenja. Tako izmenjeno stanje organizma prelazi u bolesti koje su karakteristika modernog vremena. Jasno je, znači, da je svaka psihosomatska bolest izazvana psihičkim uzrocima, pa je takođe veoma važno znati da je treba prevladati što pre i bezbolnije, kako ne bismo došli u situaciju da iscrpimo odbrambene mehanizme i tako se razbolimo.

Ako je stres naša biloška sudbina, logično je da, uprkos tome, naučimo da živimo dobro, što je naročito važno za one osobe koji izbegavaju stres, posebno onaj koji proizlazi iz interpersonalnih odnosa i sukoba, često i kao dela našeg političkog miljea. Elem, nije zdravo kada neko svesno pravovremeno izbegne probleme ili pritiske, jer to više nije on, pošto nezadovoljstvo ostaje i s vremenom se gomila. Ostaje nezadovoljan svojim prvobitnim moralnim bićem, građenim i usvojenim tokom života.

Iz toga proističe da čovek bira manje zlo od većeg kada je reč o aktuelnom stresu. To je situacija koja neminovno uzrokuje trajnu razgradnju ličnosti. Konformist je uvek rascepljena ili podvojena ličnost, što znači da u njemu permanentno tinja hroničan stres, koji polako, sigurno i neprimetno trajno oštećuje neke njegove funkcije. Osim toga, takvo stanje stvara dobro tlo za razvoj mnogih bolesti, kao i trajna psihička oštećenja, koja zahtevaju intenzivnu pomoć stručnjaka. Možda nećemo odmah dobiti odgovor na iscrpljenost, bolest somatske prirode, ali će s vremenom rasti potištenost, osećanje beskorisnosti, bezvrednosti i bespomoćnost. Prateća stanja najčešće su napetost, nemotivisan strah, neretko praćen hipohondrijom, nesanica i česti konflikti u neposrednoj okolini

Možemo zaključiti da osobe koje su, po svom psihičkom statusu, bliže animalnom načinu postojanja - imaju manje ovakvih problema. S obzirom na to da živimo u veku kada mnogi principi i nisu principi kojima tokom svog razvoja možemo biti vođeni, najvažniji momenat je upravo onaj kojim treba prvo da ovladamo, a to je samoupoznavanje. Treba, dakle, što bolje da upoznamo sebe, kako ne bismo doživeli krah pre nego što ga i sami markiramo, ili pak predupredimo.

Neophodnost spoznaje svojih sposoblnosti jeste neminovnost stvaranja novih vrednosti. To se, pre svega, odnosi na spoznaju sopstvenih potencijala i, shodno tome, odabir posla. Najpre se to odnosi na ljude koji su na rukovodećim položajima, na mlade i neiskusne vlasnike preduzeća, buduće partnere i bračne drugove. Nedovoljno izbalansirana ličnost dovodi ne samo do ranijeg razbolevanja već i do lošeg položaja u društvu i poslu za koji smatra da joj je potreban.

Pravilno ovladavanje sobom i stresnim situacijama, blagovremeno markiranje i rešavanje problema - sve to omogućava očuvanje prirodnih odbrambenih potencijala, ne samo fizičkih nego i psihičkih. Naravno, na takav način obezbeđujete i uspešniju karijeru.

Zato razmislite o tome je li posao koji radite vaše opredeljenje, je li ono što volite i želite, ili je u pitanju vaša prevelika želja za statusnom pozicijom. Neretko osobe veoma malih potencijala i nedovoljno obrazovane prate svoje želje i dolaze do visoke pozicije u društvu, ali se takođe, nakon suočavanja sa svojim "kapacitetom" vraćaju na početnu poziciju i otpočinju rad na sebi.

Zbog toga, pre nego što odaberete bilo koji put koji bi vas usrećio, pogledajte sebe u ogledalu i učinite prvi korak...

Mr sc. med. dr Dragana Daruši

Sami biramo hoćemo li podleći stresu

Autor Alen Marot, Optimum   
      
Vjerojatno vam se razina stresa povećava kao se povećava period od posljednjeg dužeg odmora. Tolerancija se smanjuje, a pritisci su veći. Mi vrijedno radimo na tome da pomognemo managementu oblikovati radnu okolinu koja će producirati primjerene razine stresa za zaposlenike, ali radi se o procesu koji traje, i u učenju i u implementaciji.

Dok se to ne ostvari, u velikoj si mjeri možemo pomoći i sami. Naime, većinu stresa sami izazivamo načinom kako interpretiramo ono što se događa i kako na to odlučimo reagirati. Iako postoje situacije u kojima će praktički svatko osjetiti visoku razinu uznemirenosti, svi smo svjedoci kako u nekim okolnostima netko ostane mrtav-hladan dok se netko drugi potpuno izbezumi. Razlog je u tome što situacije ne izaziva stres, izaziva ga naša percepcija i interpretacija, a u tome smo bitno različiti.

Dok smo toga djelomično i svjesni, ono čega nismo svjesni je da svoju interpretaciju, a naročito reakciju u velikoj mjeri biramo sami. Zbog toga vam donosimo još jednu listu drukčijih reakcija na potencijalno stresne situacije koja vam može pomoći uvidjeti da (gotovo) uvijek postoji izbor.

- Shvatite i prihvatite osnovnu istinu da svatko od nas ima slobodu da odabere kako će reagirati na stresne događaje. Uvježbajte se da postanete svjesniji i da se osjećate odgovorni za te odluke.
- Doručkujte svaki dan, pijte manje kave i kofeina, počnite jesti zdravu hranu i manje porcije ako imate višak kilograma.
- Organizirajte posao da bude gotov prije krajnjeg roka. Posložite obaveze tako da se prvo pozabavite prioritetnim zadacima i onima koji će dovesti do toga da se problem drugi put uopće ne pojavi.

- Provjeravajte pozive i e-mailove u određena vremena tijekom dana
- Popustite s perfekcionizmom. Vrlo je malo stvari koje zaista moraju biti učinjene savršeno.
- Iskoristite sav odmor koji imate na raspolaganju. Te dane rezervirajte u kalendaru što dalje je moguće.
- Nemojte pokušavati raditi dvije ili tri stvari istovremeno. Kronični multitasking iscrpljuje i uzrokuje pogreške.
- Neka se tajnica javi kada ste jako zaposleni i smetaju vam obaveze. Kao što je netko rekao: „Samo zato što vam je netko dobacio lopticu ne znači da je trebate uhvatiti.

- Ako ste uznemireni ili ljuti, progovorite na diplomatski način čim prije. Ako budete stalno gutali, frustracije će se pojačati i povećavati vašu razinu stresa do trenutka kad ćete neprimjereno reagirati.
- Ne oklijevajte pitate kolege da vam pomognu kad grcate od posla. Ljudi u pravilu vole pomoći, čak više nego da se njima pomaže.
- Napravite pauze s vremena na vrijeme da biste si razbistrili misli i opustite se par minuta s vremena na vrijeme. Izađite na svjež zrak ako možete.

- Ručajte van ureda kad god možete ili samo izađite na šetnju u vrijeme pauze za ručak.
- Više posla prepuštajte drugima.
- Uspostavite neki jutarnji ritual – meditaciju ili čitanje – to može odrediti ton čitavom danu.
- Zaustavite popunjavanje kalendara prije nego se potpuno popuni kako bi bili sigurni da ćete imati dovoljno vremena između sastanaka ili za rad na bitno dugoročnom projektu.
- Ubacite u raspored dvodnevni brejk od onoga što morate kako biste radili nešto što vas oporavlja i ispunjava, i to ne samo vikendom.

- Vježbajte svaki dan, barem u određenoj mjeri.
- Ne bojte se upitati za fleksibilno radno vrijeme, skraćeno radno vrijeme, rad od kuće ili bilo što što vam može pomoći da vam život bude jednostavniji.
- Tražite izvore zadovoljstva i izvan svog posla – potražite hobi, provedite više vremena s obitelji ili prijateljima, putujte češće, počastite se masažom, odite na besciljnu vožnju
- Ako ste na pogrešnom poslu i radite za šefa koji vam podiže razinu stresa, počnite već danas oblikovati plan da promijenite svoju situaciju.
- Naspavajte se.

Ne morate sve ovo primijeniti od jednom. Neke stvari vam se mogu činiti nerealne, neke zaista i jesu, ali svi znate ljude koji čine mnogo toga od navedenog. Iako nam se čini da to mogu zbog okolnosti u kojima rade ili zbog toga što su takve osobe, vrlo često je stvar u tome da oni čine drukčije izbore, a sve ostalo je posljedica toga. Odgovornost za vaše izbore je samo vaša!

Izvor: vecernji.hr

Trinaest saveta protiv stresa
Objavljeno: 28.05.2008

    * Volite ono što radite. Radićete bolje. Zamislite cilj i pokušajte da ga dostignete sa obzirom na vaše sposobnosti adaptacije.
    * Sastavite inventar vaših faktora stresa i pokušajte da eliminišete one koji su odgovorni za nepotrebne tekobe i frustracije.
    * Ne tražite da se svima dopadnete, jer nećete to postići.
    * Budite onakvi kakvi ste. Ne naprežite se da živite u svetu koji nije vaš. Nepotrebno ćete potrošiti svoju energiju adaptacije.
    * Mislite na sebe.
    * Ako treba, spasite se od okoline, prekinite sastanak, telefonski razgovor. Bolji je beg od nepotrebne bitke.
    * Kažite šta mislite, osećate, ne čuvajte to za sebe.
    * Rešite svoje probleme, ne bežite od njih i ne ostavljajte ih za sutra.
    * Pripremite se za svoje profesionalne porodične osečajne promene. Suviše istovremenih promena dovodi do stresa.
    * Uvedite “praznine” u vaš radni dan svakodnevnu aktivnost, i “zone stabilnosti” koje ne zahtevaju nikakav napor adaptacije.
    * Izolujte se i napravite svakodnevno dve pauze od 15 minuta za odmor.
    * Bavite se sportom sat i po nedeljno, ali ne bilo kojim.
    * Ostavite auto i naučite da hodate. Smanjite teret posla i ne žrtvujte vreme za razonodu.

Izvor: Stetoskop

stres je okidac za sve.....

Osećaj stida dovodi do stresa

Lidija Novaković 17.06.2008.

Da li se preterano bojite toga šta drugi ljudi misle o vama? Stid ponekada može ugroziti vaše zdravlje.

Jedna devojčica rano je obolela od reumatoidnog artritisa. Zato je morala da hoda pomažući se štakama i tako je provela veći deo osnovne škole. Vrlo često se budila depresivna, moleći majku da ne ide u školu. Njen glavni problem bio je - stid. Na početku srednje škole išla je na grupnu psihoterapiju sa mnogo dece koja dele njen problem. Ona se izlečila, ali mnogi nisu bili te sreće.

Stid oseća svako ko se oseća neprijatno pred očima posmatrača (bili oni stvarni ili izmišljeni). Osećaj stida može ugroziti čak i vaše zdravlje. To je vrsta stresa koja ugrožava imunosistem, sugerišući da treba da posmatramo svoje lične nesigurnosti kao lošu naviku. Da bismo izbegli nepotreban stres, treba ipak da budemo blagi prema sebi.

Bilo koja vrsta stresa može voditi ka depresiji, pojavi kardiovaskularnih bolesti, a može i da ubrza razvoj već prisutne bolesti. Štetni efekti su dvojaki. Ljudi pod stresom često razvijaju loše navike - nedovoljno spavaju, preskaču fizičke aktivnosti, jedu brzu hranu, dosta puše i piju. Telo na negativan način reaguje na pretrpljeni stres.

U životu se zaista može desiti ono što nekada gledamo u filmovima - čovek doživi srčani udar, jer radi previše naporno, ženu uhvati u preljubi, deca su neposlušna itd. Kada se strah i bes nagomilaju, organizam je neprestano na oprezu i spreman da se bori, raste krvni pritisak i povećava se nivo hormona stresa - kortizola.

Iako osećaj stida i loša slika koju osoba ima o sebi ne zvuče kao problemi koji mogu značajno povećati nivo stresa, oni to ipak čine. Ne potrese se svako zbog suvišnih kilograma ili problema na poslu, ali kod osetljivijih ljudi koji nisu socijalno vešti, i sitniji problemi mogu dovesti do stresa.

Stid može biti jedna od dominantnih emocija, a strah od toga kako nas drugi vide može biti ozbiljan strah. Kako rešiti problem?

U trenutku stida, idite u šetnju. Stručnjaci kažu da je bolje da svoj loš osećaj povedete u šetnju i pustite ga da sam izbledi nego da ga potiskujete.

Potražite pomoć: za prirode ove vrste relaksacioni treninzi ili grupne terapije pokazali su se kao uspešni načini.

Razvedrite se! Sreća i zadovoljstvo smanjuju štetu od hormona stresa - kortizola.

Izvor: Krstarica