Osnovno pravilo savremenog grada: "Grad sa milion stanovnika ne moze normalno da funkcionise bez metroa".

-Sredinom XIX veka Beograd je imao 25000 stanovnika.
-1892.g. prvi tramvaj sa konjskom vucom.
-1894.g. prvi elektricni tramvaj, medju prvima u Evropi.
-Pred II Svetrski rat Beograd ima 320000 stanovnika, osnovu putnickog prevoza su cinili tramvaji, ukupna duzina tramvajskog sistema je iznosila 45km. Danas je samo malo veca.
-1950.g. na celo grada dolaze vizionari koji predvidjaju da ce za 20 god. Bgd. imati preko milion stanovnika. Zapocinju projekar Novog Beograda, autoputa i kao prevoz buducnosti predvidjaju metro, a tramvajski sistem ce se koristiti bez ulaganja dokle bude trajao zbog neprilagodljivosti novim uslovima zivota u gradu.
-1964.g. uradjena prva studija metroa.
-1972.g. usvojen GUP po kome metro je prioritet u razvoju grada.
-1977.g. uradjen projekat metroa, ali pocetak radova stopiran zbog nedostatka stredstava, ostale republike SFRJ sprecile finansiranje tog projekta.
-Skupljeno preko 200 miliona dolara preko samodoprinosa gradjana za izgradnju metroa.
-1982.g. dolaze na celo grada ljudi koji zaustavljaju razvoj metroa, zapocinju projekat tramvajem u 21. vek, a novac od samodoprinosa dele izmedju sebe. Na celu tih mocnika je bio Djordje Bobic danasnji glavni arhitekta grada.
-Tokom devedesetih se ponovo vraca ideja metroa, formira se Direkcija za metro, koja u toku 10 godina postojanja je napravila kompletni projekat za 4 linije metroa.
-1997.g. Zoran Djindjic kao gradonacelnik intenzivira radove na projektu metro i u to vreme je uradjen kompletan projekat mosta od Nemanjine do Hajata, ali danas je to zaboravljeno. Za most kod Ade je uradjeno samo idejno resenje.
-2000.g. se vraca na celo grada ekipa sa Djordjem Bobicem na celu i projekat metro bacaju u djubre.
-Danas nam serviraju pricu o nekom lakom metrou. Laki metro u strucnoj terminologiji ne postoji. To sto oni zovu "laki metro" je moderan tramvaj sa sirinom koloseka 1,4m, a ne kao sadasnji iz XIX veka sirine 1m.

Cena prve dve linije metroa, oko 30km, bila bi jednaka ceni unutrasnjeg poluprstena sa mostom kod Ade.

Da li ljudima treba vazduh da bi ziveli? 

O daaa! Treba nam itekako!

Samo nijedna vlast nije dovoljno smela da pokrene takve velike projekte ciji se rezultati vide tek za nekoliko godina. Ali saobracaj je postao uzasan ove godine!

Slazem se da treba graditi metro ali neka ga plate Beogradjani ako misle njime da se vozaju, ja mislim da je to posteno!

Metro,dva mosta...

sto se mene tice, to nije samo pitanje grada BG-a vec drzavno pitanje.

jebes drzavu u kojoj u jedinom milionskom, a pri tom i glavnom gradu nemas metro.
mislim, pazi, ni melburn nema metro, ali je taj grad gradjen na povrsini vojvodine...
srbiji je neophodan metro jer je stanje u nasem glavnom gradu sramota za celu drzavu.

ja licno necu imati koristi, nisam u BG-u.
nikada necu ni biti.
ruzan mi je.
ali je sramota ovo...

samo me plasi i pomisao da sri uzmu stvai u svoje ruke.
garant ce da ispadne neka polovicna varijanta uzas boziji.
da se steka svuda, da se vacari kako ko stigne i sl.

da li je moguce da ne moze da se organizuje koncesija za tako nesto?

   1982.године–идејно решењење прве линије класичног метроа,  самодоприносом грађана прикупљено 200 милиона долара

   1985.године–изменама плана наметнут аутомобилско-трамвајски модел саобраћаја.

   2003.године–генералним планом Београда предвиђена изградња лаког метроа, који ће коштати око пола милијарде евра

   2007.година–најављени радови

   Сачињен је пројекат за првих четрнаест километара, односно трасу Стари Mеркатор–Терзије, Теразије–Вуков споменик, Скупштина–Прокоп–Аутокоманда, Скупштина–Калемегдан. Возови би полазили на свака три минута и превозили 25.600 путника. Првом фазом метроа обухваћени су најважнији коридори, тако да би практично по њеном окончању Теразије биле претворене у пешачку зону. И оно што је најважније путници би из најудаљенијих насеља стизали на посао за највише пола сата. Стотине стручњака окупљених око Сектора за метро, међу којима су архитекта Бранислав Јовин, руководилац пројекта, Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета, Јован Катанић, који се у то време бавио саобраћајним решењима у Урбанистичком заводу, предложили су два шинска система: градски (да повезује стамбена насеља са центром града) и регионални (који би повезао Београд са Батајницом, Винчом и Железником).

   Овај пројекат, у време када је настао, оцењен је као најбољи у Европи, мада је и сада у потпуности применљив, уверени су његови творци.
   Са комплетном опремом коштао би око милијарду евра. Километар изградње кошта око 65 милиона евра, а за сваку наредну фазу годишње би требало издвојити 80 милиона евра. Иако заговорници класичног метроа већ годинама скрећу пажњу да је то једино дугорочно решење за јавни превоз, садашњи градски челници су одлучили да га замене лаким метроом, који ће се делимично кретати испод земље, а делом по тлу. Оцењено је да је изградња класичног метроа нерентабилна, јер је раст броја становника, па самим тим и број путника у односу на осамдесете године прилично умањен. Други аргумент је цена. Прва линија лаког метроа, дужине од 14,5 километара коштала би нешто мање од пола милијарде евра. Први радови на деоници од Устаничке, преко Булевара краља Александра, Трга Републике до Творничке улице у Земуну, одложени су за наредну годину, а први путници се очекују 2012.године.

Izvor: Politika

Naravno!
Ali onda oni sto se dosele u Beograd nece smeti da se voze metroom i nece smeti vise da budu privilegovani kod zaposljavanja preko svojih zemljackih i ostalih lokalnih veza u odnosu na rodjene beogradjane. Treba doneti zakon po kome ce u Beogradu na konkursu za posao imati prednost oni iz Beograda a tek onda ostali.
Zato Beograd i ima problem sa saobracajem!

Cekaj bre malo zemljace, tramvaje ste izvadili iz Nisa i odneli ih u Beograd, bez da ikog pitate, davali smo pare za izgradnju Hrama Svetog Save, davasmo za Avalski toranj, dajemo za obilaznicu, za Aerodrom, za rekonstrukciju gazele.... pa sad jos i metro koji ce da resi vitalno pitanje opstanka zemlje. Kao sto sam rekao ja jesam za izgradnju ali ako je vi sami platite. Kroz Nis prolaze 7 pruga kroz gradsko jezgro, kad se spomene izdvajanje van grada kazu moze ali ako platite iz svog budzeta(dzepa) povelo se pitanje instalacije tramvaja opet ista prica....
Kakve veze ima zaposljavanje sa ovom temom, ali kad si me vec potegao kad ja trazim posao mene pitaju sta sam zavrsio ja kazem gradjevinski fakultet sledece pitanje u Nisu ili u Beogradu ja kazem u Nisu kao da sam rekao da sam zavrsio u tunguziji pa sta je taj beogradski fakultet NASA-in institut il sta?!
A sto se tice zakona treba doneti zakon da vam taj vas Beograd ograde sa bodljikavom zicom da niko nikad ne udje u njega i ne opogani ga!

Ovo je klasican prdizborni pamflet.
Ako pogledamo primer Atine koja je pocela sa izgradnjom metro 1990. dolazimo do drugih cifara. Da prva trasa od 16,5km bi kostala milijardu evra,ali da bi deo bio dobijen kao nepovratna sredstva,zatim svaka stanica bi imala poslovni prostor koji bi se prodao,a doslo bi do oslobadjanja dela gradjevinskog zemljista. Iz toga se dolazi do cifre oko pola milijardi evra za klasicni metro a ne tramvaj  koji bi delimicno isao ispod zemlje.
Metro po projektu koji je uradjen bi imao kapacitet od 45000 ljudi i jednom smeru na sat,sto je daleko vise od 25600 za slicne pare.

U beogradu te prvo pitaju odakle si,ako jos imas rodovnik i ako se nadjete na nekom drvetu,eeeeeeeeeee,onda sigurno imas posao.