Jedan od nezrelih oblika iskazivanja ljubavi je zaljubljivanje u nedostupnu osobu - političara, glumca, profesora i sl. U osnovi tog fenomena leži potraga za savrešnim ocem ili savršenom majkom. Sve što je voljena osoba nedokučivija i nedosežnija, to je ona, u mašti zaljubljene osobe, zanosnija i privlačnija.

Taj neurotski zanos obično nastaje iz nerazrešenog Edipovog kompleksa u kojem je nedokučiva osoba zamena za željenog oca ili majku iz detinjstva. Psihoterapijska praksa je pokazala da mnogi klijenti u svojoj životnoj istoriji imaju takav oblik iskazane ljubavi, koji je bio aktuelan u jednoj od faza psihoseksualnog razvoja. Dostizanjem zrelosti, to jest uspešnim razrešavanjem Edipovog konflikta, takvi oblici ljubavi zamenjuju se mnogo zrelijim i realnijim.

Međutim, neke osobe nikada ne ostvare uspeh u odrastanju, zadržavajući se na nivoima razvoja na kojima je ljubav i zaljubljenost u nedokučivu osobu češće pravilo nego izuzetak. Tako pojedine osobe iz ovoga kruga često ispolje i veliku ljubav prema terapeutu - oličenju savršenog oca ili savršene majke. Taj i takav erotski transfer, po shvatanju psihoanalize, osim što pokazuje određeni stepen nezrelosti pokazuje i otpor klijenta prema usvajanju zrelih oblika ponašanja i definitivnog odrastanja.