Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 05:49:30
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
1 ... 3 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: 12. godišnjica Dejtonskog sporazuma  (Pročitano 8095 puta)
Jet set burekdzija


Ekstrem

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 6621
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.23
qqqwww, pa ti si biljana bokic?  Smile
IP sačuvana
social share



ma taj eduardo je cigan obicni. bilo bi super da mu je noga ostala u terenu. ili jos bolje, taylor trci, a eduardova noga se zapetljala u pertle u vuce se za njim... ili da je ostala na stadionu, pa da se igra umjesto charity shielda, Kup eduardove noge... da pobjednik u finalu dobija nogu
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Tihi protest!

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 5131
Zastava Majevica
OS
Linux
Browser
Konqueror 3.5
mob
Ericsson T28
od rasssse hoćeš li molim te prestati sa tim komentarima?  Smile
Svaka ti je na mjestu, ali ne mogu da se ne smijem! Pa ako imamo toliko smotane institucije ne moraš još ti to naglašavati i ovako nam je dovoljno teško! A tek tvoji komentari na RTRS i njihovu "sposobnost "
su perfektni!
« Poslednja izmena: 24. Nov 2007, 17:45:16 od igorxxx »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Ekstrem

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 6621
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.23
od rasssse hoćeš li molim te prestati sa tim komentarima?  Smile
Svaka ti je na mjestu, ali ne mogu da se ne smijem! Pa ako imamo toliko smotane institucije ne moraš još ti to naglašavati i ovako nam je dovoljno teško! A tek tvoji komentari na RTRS i njihovu "sposobnost "
su perfektni!

necu.

moram.

znam.

 Smile
IP sačuvana
social share



ma taj eduardo je cigan obicni. bilo bi super da mu je noga ostala u terenu. ili jos bolje, taylor trci, a eduardova noga se zapetljala u pertle u vuce se za njim... ili da je ostala na stadionu, pa da se igra umjesto charity shielda, Kup eduardove noge... da pobjednik u finalu dobija nogu
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Tihi protest!

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 5131
Zastava Majevica
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 7.0
mob
Ericsson T28
ПРИКРИВЕНО СТAЊЕ ОПAСНОСТИ

Мир направљен по америчком рецепту само jе замаскирао дубоке подjеле међу бившим неприjатељима, створивши чудно стање ни рата ни мира, стање латентне опасности коjе надзиру међународни воjници и разни емисари

Миливоj Сребро, професор Универзитета у Бордоу, недавно jе у Паризу обjавио књигу на француском jезику "Записи jедног апатрида", коjа полемички говори о демонизациjи Срба у француским медиjима, о некажњеним злочинима почињеним у хрватскоj "Олуjи", о перверзним ефектима "америчког мира (паџ америцана) на Балкану... Књига овог аутора одскора jе доступна и читаоцу на српском jезику захваљуjући издавачкоj кући Бесjеда Бања Лука, обjављеноj под насловом "Краjина jе пала, маске такође".

Сажето представљање књиге, коjе jе приредио сам аутор, побудиће, вjеруjемо читаочеву пажњу, што jе и смисао фељтонистичког приказивања њеног садржаjа на страницама "Гласа Српске".

Професор Сребро пише:

Навршило се дванаест година од склапања Деjтонског споразума, а дванаест година од завршетка грађанског рата у бившоj Jугославиjи због коjег jе проливено много крви на Балкану и исто толико мастила на Западу!

Дванаест година мира! Мира – да ли се тако може рећи? Jер, током те "декаде мира" сви народи бивше Jугославиjе и нису баш били остављени на миру: на пример, Србиjа jе претрпела jош jедан рат – агресиjу НAТО-а 1999. године – и jош увек вида задобиjене ране, борећи се да сачува Косово и Метохиjу у своjим границама.

Било како било, дванаеста годишњица од склапања Деjтонског споразума jе свакако прилика да се направи, макар и привремени, биланс америчког мира (паџ америцана) на Балкану.

Замаскиране дубоке подjеле

Рецимо одмах - закључци коjи следе биће прилично суморни. Ево зашто. Мир коjи jе био наметнут споља, присилним средствима и арбитрарним одлукама, ниjе разрешио, чини се, ни jедан од проблема коjи су проузроковали jугословенски грађански рат. Напротив, таj мир направљен по америчком рецепту – таj продукт хегемонистичке политике водеће светске суперсиле коjа се ниjе либила да се пристрасно умеша у jедан по себи комплексан међуетнички сукоб – само jе замаскирао дубоке поделе између бивших ратних неприjатеља. Jош горе, њиме jе створено jедно чудно стање коjе би се могло оквалификовати као ни рат ни мир, стање латентне опасности коjе лако може да се претвори у нови етнички конфликт.

Наметнут дакле од других, више привидан него стваран, таj мир – коjи "чуваjу" од 1995. у БиХ и од 1999. године на Косову, "анђели чувари" НAТО-а, уз помоћ разних међународних емисара – ниjе ни могао да допринесе остварењу оног што би требало да буде суштина за посвађану "браћу" - помирење. Помирење са суседима али и са сопственом савешћу, коjе подразумева храброст и снагу да се затражи и понуди опроштаj. Зашто? Коjи су разлози за таj неуспех?

Наjпре, да се стварно тежило истинском миру, требало jе поступити сасвим другачиjе. Требало jе императивно задовољити потребу за правдом и истином коjа, природно, постоjи код свих: казнити кривце коjих jе, дакако, било код свих зараћених страна; рећи све, без шминке и увиjања, о ономе што се стварно десило током рата; одмерити одговорност, "ни по бабу ни по стричевима", и jедних и других и трећих. И, наравно, ствар исто толико важна, требало jе имати храбрости и поштења – али не будимо наивни: о томе не треба ни сањати – да се каже цела истина о неславноj улози онога што се у дипломатском jезику обично назива "спољним фактором". То jе био, и то jе jош увек, jедини начин да се код "зараћене браће" покрене болни унутрашњи процес суочавања са истином, са сопственом савешћу и одговорности - процес очишћења коjи би водио катарзи, ослобађању од често ирационалних осећања: страха од другог и мржње према другом.

Маjка и маћеха

Истина, Aмериканци и њихови савезници су оформили у Хагу Међународни трибунал за бившу Jугославиjу, са циљем да се казне кривци – ратни злочинци и њихови саучесници. Aли, на ту институциjу се гледа са различитим осећањима. Срби су, на пример, нарочито неповерљиви према Трибуналу сматраjући да се он односи према jеднима као "маjка"» а према другима као "маћеха". Уосталом, неке од њихових примедби сасвим су аргументоване. Посебно она коjом се отворено критикуjе примена "двоструких аршина" у просуђивању одговорности двоjице главних "господара рата", Слободана Милошевића и Фрање Туђмана. Док се први нашао у Хагу, Међународни трибунал jе, истичу они, великодушно пустио његовог "верног саучесника", Туђмана, да мирно – без оптужнице и без суђења – оде са овог света.

Кад jе дакле реч о овом конкретном случаjу, Срби су без сумње у праву, тим пре што су се гласно и jасно одредили према своме бившем председнику, Милошевићу, 5. октобра 2000. године када су га силом отерали са власти. Уосталом, околности под коjима се касниjе десила његова смрт у Хагу, и коjе су изазвале подозрење и додатно нарушиле кредибилитет овога суда у очима српског jавног мњења, могле су само да учврсте њихово уверење.

О "селективноj правди" у Хагу и о судиjама могло би се, наравно, надуго распредати. Jедно jе, међутим, сасвим извесно: ни Међународни трибунал ни паџ америцана нису успели да створе услове за истинско измирење народа из бивше Jугославиjе. Jер, ако jе и тачно да географске границе коjе их раздваjаjу не личе више на ровове и непробоjне зидове, унутрашње, невидљиве границе су остале у њиховим главама и срцима. Jош увек заточеници прошлости, jош вирусом национализма, jош увек неповерљиви према "неверноj браћи", сви пишу своjу историjу са намером да наметну своjу визиjу рата, са циљем да оправдаjу сопствене грешке и злочине и пребаце кривицу и одговорност на друге.

"НЕБЕСКИ НАРОД"

Велики губитници у грађанском рату али и наjвеће жртве бескрупулозног медиjског рата коjи jе успео да их сатанизуjе у очима целог света, Срби се, као и њихови суседи, труде да успоставе своjу истину о драматичним догађаjима из деведесетих година као и о онима из времена комунистичке диктатуре. Међутим, у томе трагању за истином, они се заклањаjу иза штита "небеског" и "неправедно оклеветаног" народа, без воље и храбрости да иду до краjа – да се отворено сучеле са сопственом кривицом и одговорности.

Додуше, њихови политичари сарађуjу, више зато што мораjу него зато што то стварно желе, са Трибуналом у Хагу, али већина Срба и даље сматра да су злочини почињени у њихово име пропагандна измишљотина или – ако их jе стварно и било – дело су неодговорног Милошевићевог режима. Наjекстремниjи међу њима иду чак толико далеко да потпуно негираjу и масакр почињен у Сребреници коjи jе, нажалост, постао предмет разних манипулациjа и на простору бивше Jугославиjе и на Западу. Неосетљиви према несрећама других, српски екстремисти су се окомили и на владу Републике Српске коjа jе тешко и под притисцима споља – нашла снаге и куражи да jавно осуди таj гнусни злочин. Злочин коjи се, наравно, не може ничим правдати, па ни осветом за такође гнусне злочине коjе су оружане снаге сребреничких муслимана починиле раниjе над околним српским становништвом.

(Наставиће се)

Миливоj СРЕБРО

Бошњаци и Хрвати упорно примењуjу ноjевску стратегиjу "забиjања главе у песак" и заслепљено настављаjу да шире стереотипе о колективноj кривици Срба. Чак ни jавна осуда злочина у Сребреници од стране владе Републике Српске – као први важан корак на дугом и болном путу измирења – ниjе била довољна да престану са том врло опасном стратегиjом.

Напротив, Бошњаци и Хрвати су искористили ту осуду, то "признање" – сматраjући jе као "слабост", као "стратешку грешку" њиховог противника – да наведу воду на своjу воденицу, да оснаже сопствену тезу по коjоj су они били искључиво жртве а Срби – искључиво агресори. Реч jе, наравно, о пропагандноj тези лансираноj за време грађанског рата, а коjа се упорно брани чак и после недавне пресуде Међународног суда правде у Хагу коjом jе и дефинитивно скинута "кривица" са Србиjе за наводну агресиjу на БиХ.

Дамоклов мач

Та пропагандна теза ниjе само лажна него и ризична jер би лако могла да постане прави Дамоклов мач, нарочито за оне коjи jе заговараjу. Уосталом, већ данас се jасно види: скриваjући се упорно иза маске "невиних жртве српске агресиjе", Бошњаци и Хрвати се лишаваjу, намерно или не, онога што им jе неопходно не само за мирну кохабитациjу са суседима него и за ослобађање од ратних траума.

Конкретно, лишаваjу се могућности да се сучеле са сопственом савешћу и са злочинима коjе су сами починили. С друге стране, то свесно затварање у улогу жртве и та опака ноjевска стратегиjа – коjе, истина, соколе национални понос и потхрањуjу приjатно али опасно осећање самосажаљења – могу да даjу само негативне резултате: искривљену представу о историjскоj реалности и заслепљени негационизам.

Зато, уосталом, Бошњаци и Хрвати и не могу да виде и прихвате реалне чињенице за коjе постоjе броjни докази: да су њихови екстремисти, често потпомогнути страним плаћеницима, нарочито муџахединима, такође извршили масовне злочине над српским становништвом; да су и њихове српске комшиjе делиле трагичну судбину Сараjева, Мостара и других градова мартира; да су њихови противници исто тако били затварани, мучени и убиjани у броjним муслиманским и хрватским логорима; да су и српске жене биле силоване и подвргаване наjбесрамниjоj тортури од стране њихових екстремиста...

То упорно забиjање главе у песак jедних и других, та њихова заслепљеност и свесна амнезиjа доводе понекад до ситуациjа колико опасних толико и апсурдних. Уместо да се признаjу сопствени злочини како би се наjзад створили услови за траjни мир и за истинско помирење, дешава се сасвим супротно. Преправља се и шминка историjа, при чему се злочинци представљаjу као хероjи, а њихови злочиначки "подвизи" као "славне победе" достоjне прослава на националном нивоу! Наjбољи примери за то су две хрватске воjне операциjе изведене 1995. године у Краjини – "Бљесак" и "Олуjа" – коjе се данас прослављаjу уз наjвише државне почасти и уз захвалност поносне нациjе, а коjе су, заправо, проузроковале више од 2.200 српских жртава и извршиле наjвеће етничко чишћење на просторима бивше Jугославиjе тераjући у прогонство наjпре 80.000 а потом и 200.000 краjишких Срба.

Да би се разумео оваj балкански парадокс, ово чудно стање ни рата ни мира, неопходно jе овде, макар и сумарно, изнети специфичности развоjа Србиjе, Хрватске и БиХ у послератном периоду – конкретниjе, специфичности њихове политичке еволуциjе и стања духа њихових грађана.

Jош увек отворених рана изазваних братоубилачким ратом, али jедва свесни непоправљиве штете коjу су нанели jедни другима, главни актери jугословенске драме – наставили су да ратуjу и после закључења мира. Срећом, не више ватреним оружjем него ватреним речима коjе су, додуше, понекад биле отровниjе од боjних отрова. "Победници" су тако настоjали да еуфоричном реториком, омаловажавањем противника и величањем своjих "победа"» и "jунака" подигну морал ратом исцрпљеноj нациjи, док су се поражени трудили – не презаjући такође од запаљиве реторике – да забашуре своjе поразе, пребаце кривицу на друге, и представе се као "победници" у сумњичавим очима свога jавног мњења.

Такво понашање – наставак рата речима – имало jе, међутим, различите последице што jе, уосталом, и био jедан од разлога због коjег се послератни период одвиjао на такође различит начин у свакоj од наведених република. Jедан од разлога, дакле, али не свакако и главни. У ствари, политичку еволуциjу и стање духа у тим републикама одредиле су, пре свега, обjективне околности различите за сваку од њих.

Бацимо поглед наjпре на Србиjу, уз напомену да се она нашла у доиста посебноj ситуациjи у односу на остале федералне jединице бивше Jугославиjе. Зашто? Зато што jе последња децениjа двадесетог века била, за њу, вероватно наjцрњи период у њеноj модерноj историjи, период коjи би се метафорично могао означити као "дуго пропадање у бездан" и коjи ће се завршити тек са падом Милошевића у октобру 2000. године. Наравно, катастрофални резултати политике коjу jе водио бивши председник Србиjе били су видљиви – за све оне коjи су хтели или смели да то виде – и током грађанског рата, али су постали jош очигледниjи по његовом окончању. Као да jе намерно желео да окрене "точак" историjе за цели век уназад, Милошевић jе "успео" да поништи све позитивне резултате коjе jе српски народ, уз велике напоре и жртве, остварио од почетка 20. века!

Побjедници па губитници

Ево доказа: победници, на страни Савезника, у Првом светском рату коjи им jе омогућио да коначно остваре своj легитимни национални проjекат: уjедињење у заjедничку државу свих делова нациjе; победници такође, у оквиру широког антифашистичког блока, у Другом светском рату, Срби су изашли из грађанског рата, 1995. године, као апсолутни губитници. Као поново поцепана нациjа чиjи су делови, против њихове воље и уз кршење њихових легитимних права, били силом отргнути од матице да би потом били "затворени" у границе коjе су им наметнули и трасирали други. Да буде jош горе, због прљавог грађанског рата у коjи су били увучени, Срби су изгубили све традиционалне савезнике, нашавши се одjедном у понижаваjућоj изолациjи, без спољашње подршке и разумевања, без перспектива за будућност...

(Наставиће се)

http://www.glassrpske.com/515/4609.html
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Superstar foruma


Sačuvaj me Bože od onih kojima treba da verujem

Zodijak Virgo
Pol Žena
Poruke 51791
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.4;M
mob
Nokia 
Srpska pravoslavna crkvena opšina Mostar traži 2,5 miliona km odštete

MOSTAR, 29. NOVEMBRA (SRNA) - Srpska pravoslavna crkvena opština Mostar podnijela je Osnovnom sudu u Mostaru tužbu protiv Grada Mostara zbog vjerske diskriminacije i nemogućnosti korištenja svojih objekata i zatražila odštetu od 2,5 miliona KM - rekao je Srni mostarski paroh Strahinja Janjić.

On je istakao da je odlukom gradskih vlasti Katoličkoj crkvi 1999. godine vraćena sva imovina, a Islamskoj zajednici 2000. godine, dok Srpskoj pravoslavnoj crkvi nije vraćeno ništa.

''U tužbi smo naveli samo 12 svojih nekretnina za koje tražimo odštetu. Da smo tražili odštetu za sve, zadužili bismo državu, a ne Grad Mostar'', rekao je Janjić.

On je naveo da samo u užem dijelu grada ima više od 70 objekata SPC koji nisu vraćeni, a čija vrijednost iznosi više miliona.

''Ne tužimo ih za ostale objekte da ih ne bismo zavili u crno, a i da pokažemo dobru volju prema Gradu, jer da smo podnijeli tužbu za sve, Grad Mostar to ne bi finansijski mogao izdržati'', istakao je Janjić.

On je rekao da Grad Mostar ima loš odnos prema SPC, navodeći da je Mostar neposredno poslije rata od Fondacije "Aga Kan" dobio novac da se obnove neki objekti u Starom gradu, nakon čega su gradske vlasti na imovini SPC bespravno napravili objekat od te donacije u kome se sada nalazi restoran "Hindin han".

"Da njihova bruka bude veća, kada su na sudu razmatrali ovaj slučaj naveli su da je adresa vlasnika, odnosno SPC, nepoznata'', dodao je paroh Janjić.

On je naveo da je u Starom gradu jedan objekat vraćen u posjed SPC, ali da ne mogu dobiti ni vodu ni struju.

Janjić je demantovao jučerašnju izjavu savjetnice gradonačelnika Radmile Komadina da sa SPC vode razgovori kako bi im bili vraćeni porušeni objekti.

''Ona je na našu molbu da nam vrate barem porušene objekte, u odgovoru koji smo dobili 8. avgusta, navela da Grad ne može udovoljiti našem zahtjevu, jer se vraćanje nacionalizovane imovine ne može vršiti dok se ne donese zakon o restituciji'', rekao je Janjić.

Zamjenik federalnog ombudsmana Amra Kazić juče je Gradsko vijeće Mostara upozorila na diskriminaciju prema SPC u Mostaru.

RTRS 29.11.2007.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 3 4
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 05:49:30
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.075 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.