Reporteri „Blica“ obišli ustanove za osobe sa posebnim potrebama
Ljudi bez nade, zaboravljeni i sakriveni od svih
Autor: B. J., R. M., L. J. | 16.11.2007 - 08:00


U paviljonu „Pink“ u Domu u Kulini dečak L.F. sa teškom mentalnom retardacijom počinje da udara glavom o šipku kreveca. Na licu su vidljive rane od udaraca i ogrebotine. Lekari kažu da su povremeno prinuđeni da mu vežu ruke na 15 minuta kako bi ga sprečili da sebi nanese ozbiljnije povrede dok lekovi za smirenje ne počnu da deluju.

Potresna fotografija L.F., koga su juče posetili reporteri „Blica“, objavljena je u izveštaju Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju o stanju u ustanovama socijalne zaštite, koji je izazvao buru u Srbiji. Dok gotovo svi svetski mediji prenose navode i jezive fotografije dece vezane za krevete, nadležni mahom tvrde da je reč o neistini. Tako je premijer Vojislav Koštunica sve to ocenio kao propagandu protiv Srbije. Koštunica je najavio i da će Vlada formirati komisiju koja će napraviti izveštaj o stvarnom stanju u ustanovama. On je rekao da su ga resorni ministri obavestili da su mnoge ocene u izveštaju lažne.
- Posebno su zlonamerne optužbe da se mučenje koristi pod vidom lečenja dece i da je reč o logorima za decu - izjavio je premijer.
Direktor Doma u Kulini Dragoljub Marković rekao je juče da je od svih šokantnih fotografija objavljenih u izveštaju samo jedna načinjena u ovoj ustanovi, i to baš dečaka L.F. koja je osvanula na naslovnoj strani „Blica“.
- Ne radi o detetu koje je neprekidno vezano, već samo dok prima terapiju - kaže Marković.
Ipak, rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike, koji je na dan objavljivanja izveštaja u Dom lično doneo ministar Rasim Ljajić, zabranjen je prijem nove dece i upotreba prostorije u muškom paviljonu namenjene izolaciji bolesnika u bilo kakvu svrhu.
Ministar Rasim Ljajić kaže za „Blic“ da ne može da pređe preko termina „logori“ zbog osoblja koje radi sa tom decom.
- Tamo ima dece koju ni roditelji ne posećuju, a žene koje ih paze u tim domovima rade za malu platu. Stanje u ustanovama je teško, ali se tamo deca ne muče - kaže Ljajić.
Mirjana Čubrić, direktorka subotičkog Doma za decu i omladinu „Kolevka“, najavila je će tužiti američku organizaciju zbog izveštaja. Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, izveštaj ocenjuje kao političku zloupotrebu i tvrdi da ta organizacija nije imala kontakt sa zvaničnim institucijama.
Međutim, Erik Rozental, direktor MDRI-a, kaže za „Blic“ da su istragu započeli 2003. i da su razgovarali sa vladinim zvaničnicima.
- Oni su bili veoma predusretljivi. Dodatne posete imali smo u decembru 2006, u julu 2007. i avgustu 2007. Prošli smo kroz sve ustanove koje smo posetili. Napravili smo video-snimke da bismo dokumentovali svoje zaključke - rekao je Rozental.
Na tvrdnje direktora Doma u Kulini da fotografije nisu autentične, Rozental kaže da su sve napravljene u poslednjih godinu dana. On ističe da stoji iza izveštaja i tvrdi da je mučenje prisutno.
Međutim, ministar Ljajić kaže da pacijenti nisu vezani nikakvim konopcima, već medicinskim kaiševima koji se proizvode za takvu svrhu.
- Znam da to zvuči grozno, ali reč je o teškim bolestima i oni sve vezuju dok im ne deluje lek, jer nema drugog načina da im se pomogne - kaže Ljajić.
Prema njegovoj oceni tri najveća problema su nasleđeno stanje, teška ekonomska situacija i sama priroda bolesti osoba smeštenih u njima. I upravo je suština problema u malim platama, nedostatku osoblja i lošim objektima.
Gordana Matković, bivši ministar za socijalna pitanja, kaže za „Blic“ da bi Vlada morala da preispita listu svojih prioriteta i više uloži u razvoj ovih ustanova.
Bivši ministar Slobodan Lalović kaže da je za vreme njegovog mandata dosta urađeno na popravljanju stanja.
- Moja namera je bila da se poveća broj zaposlenih, kao i njihove plate, ali nisam naišao na razumevanje drugih kolega u vladi za ta rešenja. Država ne bi propala zbog povećanja plata, ali se na žalost o ovoj problematici razmišlja kad nam se dogodi nešto kao što je ovaj izveštaj - obrazlaže Lalović.

Kulina: Pomažemo kako znamo i umemo
- U Kulini nema pacijenata koji su neprekidno vezani za krevete. Po preporuci neuropsihijatara, fiksacija radi jedino na period od 15 do 30 minuta kod pacijenata koji postanu nasilni prema sebi i drugima, dok ne počnu da deluju lekovi ili dok se ne primi infuzija. Grebu se i udaraju po licu pa postoji opasnost da sebi nanesu teške povrede. Koriste se kaiševi sa mekim oblogom koje je napravio „Rudo“, zavoji baš ako su svi fiksatori zauzeti - kaže direktor Doma Dragoljub Marković.
„Kulina nije logor za decu“, ogorčeno govore zaposlen. Posebno su ljuti na naslov američke studije „Mučenje umesto lečenja“ ističući da uprkos malim platama i nedovoljnom broju zaposlenih, čine sve što mogu da pomognu štićenicima. A da je broj zaposlenih nedaekvatan jasno je i lošim matematičarima: na 70 štićenika koji ne mogu da se sami brinu o sebi dolazi jedna negovateljica, osoba od koje im sve zavisi.
- O oko 550 štićenika u šest paviljona trenutno brinu 82 negovateljice i 17 spremačica. Nedostaje nam barem još 50 odsto osoblja da bismo bili na minimumu - napominje Marković.
U Dom u Kulini najmlađi štićenik ima svega tri godine, a najstariji 71. Onaj ko ga je gradio, kao da je želeo da bude dobro sakriven od očiju javnosti. Nalazi se na početku severne šume Malog Jastrepca, pa je većina novinarskih ekipa iz Beograda juče s mukom našla ovo tužno mesto. Novinari su juče mogli da se uvere da najveći deo prostorija Doma u Kulini izgleda vrlo pristojno: u svakom paviljonu i u nekim sobama ima TV-a, kreveti su novi, u potkrovlju ima čak i klima-uređaja, dečje sobe su prepune igračaka, ima čiste posteljine, toaleti su skoro svuda renovirani i lepši nego u većini bolnica. Goli zidovi i pločice, te kreveti samo sa dušecima jedino se mogu videti u odeljenju za odrasle muškarce, jer ima agresivnih štićenika koji lome sve na šta naiđu. Neki od njih čupaju radijatore, a trećina njih ne sme da napušta paviljon jer su nasilni. Direktor Marković kaže da nema rešenje jer, kako tvrdi, ne smeju da im daju jaču terapiju od propisane „jer bi onda prekršili njihova prava“. B.J.

Kovin: Nedostaju sestre i doktori
Milan Milić, direktor Psihijatrijske bolnice u Kovinu, kaže da je vezivanje „nešto što spada u psihijatrijske metode“.
- To se ne radi samo kod nas, već se radi po celom svetu, pa i u SAD, kada su pacijenti opasni, suicidalni i kada nema drugog načina da im se pomogne. To su posebni kaiševi, tapacirani, koji se ne urezuju u telo. Znam da njihova upotreba nije baš popularna, ali ponekad se drugačije ne može - kaže Milić.
Najteži duševni bolesnici s psihozama, različitim oblicima demencije, shizofrenije i paranoidnim ponašanjem smešteni su u sobama sa po 25 kreveta, sa zakivenim prozorima i dotrajalim instalacijama u oronuloj zgradi koja tone. Nekima od pacijenata se ne zna ni ime, ni poreklo, ni godina rođenja. Reporteri „Blica“ zatekli su neke od njih kako sklupčani uz radijator, sami za sebe, uporno ponavljaju poneku nerazgovetnu reč. Zgrada je bila kasarna u vreme Austrougarske i u nju godinama nije ulagano. U bolnici, gde je trenutno smešteno 600 pacijenata, radi samo 20 lekara. Kako navodi Milić, bolnica ne može da zaposli novo osoblje jer za to nema dozvolu Ministarstva zdravlja.

Čurug: Česma u dvorištu, miševi i poljski WC
U Domu za duševno obolele u Čurugu, koji je juče obišla ekipa „Blica“, nalazi se 206 pacijenata koji leže u tri paviljona, u sobama koje imaju od četiri do 11 kreveta. O njima brine 12 medicinskih tehničara, osam negovateljica i samo jedan lekar, koji je tu osam sati, te jedan psihijatar koji nije ni zaposlen za stalno. Ustanova nema ni sanitetska kola, pa se nedavno dogodilo da pacijent sa moždanim udarom sedam sati čeka kola iz Doma zdravlja. Preminuo je dva dana nakon prijema u bolnicu. Dok je ekipa novinara sedela u upravnoj zgradi, stigla je vest da je Ministarstvo odobrilo nabavku vozila. Direktor Miodrag Mijatović kaže da vezivanja pacijenata u ovoj ustanovi nema. Međutim, obnova cele ustanove je neophodna. U Trećem paviljonu se već sa vrata oseća neprijatan miris. U susednom, drugom, paviljonu sa zidova otpada malter, prozore je nemoguće otvoriti, a nema ni tople vode. Pacijenti iz Trećeg paviljona, sa najtežim dijagnozama, kako tvrdi socijalna radnica Radmila Vranješ, noću koriste česmu u dvorištu i poljski WC. U trpezariji se meso služi tri puta nedeljno, u šta su se uverili novinari koji su videli jelovnik. Ali su videli i miševe. Bolesnici su uglavnom obučeni u staru odeću, nasleđenu od prethodnih pacijenata. Posteljina je promenjena na dan posete novinara, ali ne zbog toga, tvrdi rukovodilac Aleksandar Delić, već zato što je to običaj četvrtkom. Vranješ i terapeutkinja Ranka Jovandin tvrde da je stanje teže od onoga što su videli novinari. H. D.

Stamnica: „Hotelski smeštaj“
U Specijalnom zavodu za decu i omladinu ‘’Dr Nikola Šumenković’’ u Stamnici kod Petrovca na Mlavi kao grom iz vedra neba odjeknuo je izveštaj Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju da korisnici ove ustanove žive u nehumanim uslovima i da su isključeni iz društvenog života. Direktor Zavoda Ivica Stević kaže da su predstavnici te organizacije obišli Specijalni zavod u avgustu ove godine, i to u vreme kada je bio roditeljski sastanak.
- Da ima prljavštine, da decu vezujemo za krevete, zar bismo sastanak sa roditeljima dočekali u takvom stanju. To su sve izmišljotine - kaže Stević.
U Stamnici je smešteno 460 korisnika. U domu radi jedan lekar i 23 medicinske sestre. Savić tvrdi da štićenici imaju hotelski smeštaj i prvorazrednu hranu. S. Mirković


Izvor: Blic

Mora se poboljšati standard lečenja ljudi sa posebnim potrebama
Umesto smeštaja u domu, stanovi za lečenje ugroženih
Autor: Radenka Marković | 17.11.2007 - 08:37

Nacrt zakona o zaštiti prava mentalno obolelih osoba, koji će se uskoro naći u proceduri, predviđa da se ovi bolesnici tretiraju u sredini gde žive, kao i ostali pacijenti, a ne u izdvojenim, sakrivenim ustanovama kao što se sada radi. Biće to korak ka standardu razvijenog sveta gde se psihijatrijski bolesnici hospitalizuju samo u slučajevima kad je to neophodno, obično na kraće vreme, i to na psihijatrijska odeljenja bolnica.

Orijentaciju na kućno lečenje i lečenje u manjim objektima prihvatilo je i Ministarstvo rada i socijalne politike i kada je reč o osobama ometenim u razvoju koje se sada smeštaju u ustanove socijalne zaštite.
Ministar Ljajić najavljuje da će sledeće godine biti kupljeno 20 stanova za boravak dece sa posebnim potrebama kako bi se afirmisao takav način hospitalizacije umesto sadašnjeg domskog smeštaja. Deca iz ustanova za socijalnu zaštitu, kaže za „Blic“ Rasim Ljajić, biće iz ovih ustanova izmeštana koliko god bude bilo moguće. Decu ćemo, kaže on, smeštati u hraniteljske porodice koje budu spremne da ih prihvate, i to uz znatno veću nadoknadu u odnosu na porodice koje na hraniteljstvo prihvataju zdravu decu. Drugi način rešavanja problema biće otvaranje dnevnih boravaka kako bi roditelji imali gde da ostave svoju decu dok su na poslu. Ukratko, objašnjava Ljajić, radiće se na otvaranju manjih ustanova gde su po pravilu uslovi za život pacijenata humaniji.
Ipak, ništa neće ići brzo. Do dostizanja tog standarda dug je put, saglasni su svi naši sagovornici, i oni koji misle da je izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju napravljen surovo i tendenciozno i oni koji priznaju da je situacija u ovim ustanovama teška. Jer, po pravilniku Ministarstva zdravlja, bolnice u kojima se leče osobe sa mentalnim poremećajima trebalo bi da imaju minimum pet doktora i 20 medicinskih sestara na 100 pacijenata. Nažalost, mnoge od ovih ustanova ne zadovoljavaju ni taj minimum.
Tako, kako za „Blic“ navodi Milan Milić, direktor Psihijatrijske bolnice u Kovinu, ova bolnica, koja je registrovana na 1.000 kreveta, trebalo bi da ima 50 lekara i 200 sestara, a ima ih 35 odnosno 187.
- Novo osoblje ne možemo zaposliti jer nemamo dozvolu Ministarstva zdravlja. Dovijamo se tako što zapošljavamo ljude na određeno vreme i plaćamo ih iz prihoda koje bolnica ostvaruje - kaže Milić navodeći da i još neke ustanove ovog tipa nedostatak stručnog osoblja rešavaju na sličan način.
U Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša navode da kadrovskih problema nemaju. Zamoljen da uporedi naše normative i stanje u ovdašnjim bolnicama sa onima u razvijenom svetu, direktor i član Nacionalne komisije za zaštitu mentalnog zdravlja Milan Stanojković za „Blic“ kaže da se to ne može porediti jer se u bogatim zemljama ovi bolesnici tretiraju znatno drugačije nego kod nas.
- Tamo nema glomaznih bolnica u kojima je na stotine pacijenata kao što je slučaj kod nas. Kada nisu hospitalizovani, tamošnji pacijenti su, zavisno od težine bolesti, ili u svojoj porodici, gde po potrebi mogu računati na pomoć medicinskog osoblja, ili u zaštićenom stanu zajedno sa manjom grupom pacijenata uz stalni medicinski nadzor - kaže Stanojković.
Na drugačiji tretman ovih bolesnika, pojašnjava Stanojković, ići će se i kod nas. Za sada je u niškoj opštini Medijana kao pilot-projekat otvoren jedan centar za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, koji radi kao dnevni centar i gde timovi lekara rade individualne planove lečenja pacijenata iz ove opštine, koji stručnu medicinsku pomoć dobijaju ili u kući ili u centru, zavisno od njihovog stanja. Plan je, kaže Stanojković, da sve sredine u Srbiji dobiju takve centre koji će se brinuti o ljudima sa svog područja i gde će pacijenti biti pod nadzorom i kada nisu hospitalizovani.
Srđan Milovanović, asistent na Katedri sa psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu, za „Blic“ kaže da autorima izveštaja američke Organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju zamera što su naveli samo loše stvari iz tih ustanova.
- Istina je da ima mesta gde uslovi nisu najbolji. Ja sam obišao većinu tih ustanova i uverio se da ima i onih koje dobro funkcionišu. Međutim, takve se u izveštaju ne pominju - primećuje Milovanović.
U celoj priči, smatra Milovanović, dobro je samo to što će pažnja javnosti biti više usmerena na ovaj problem i što će podstaći državu da i ona učini više da se pomogne štićenicima, pacijentima i osoblju koje radi s njima.

Vezivanje pacijenata dok lekovi ne počnu da deluju
Komentarišući vezivanje pacijenata, dr Stanojković za „Blic“ pojašnjava da je međunarodnim medicinskim standardima dozvoljeno da se bolesnici vežu kada su opasni po sebe ili druge, kako bi se dalo vremena leku da deluje. Pri tom je, pojašnjava Stanojković, obaveza psihijatra da u dokumentaciju upiše zašto nalaže vezivanje i koliko ono treba da traje. To trajanje, prema njegovim rečima, nikako se ne meri danima, već satima: pola sata, sat ili nekoliko sati, dok ne prestane opasnost da pacijent ugrozi samog sebe ili nekog drugog. Na kraju se upisuje po čijem nalogu je pacijent fiksiran i koliko je takvo stanje trajalo.

Ljajić: Ništa nećemo prećutati
Nakon izveštaja Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoja o katastrofalnim uslovima u kojima žive deca ometena u razvoju u Srbiji, Vlada Srbije je odlučila da napravi svoj paralelan izveštaj s ciljem da se uveri u stvarno stanje na terenu.
- Već sam počeo da obilazim takve ustanove u Srbiji. U prethodna dva dana obišao sam dve ustanove, danas ću obići još dve i u nedelju jednu. U vrlo kratkom roku napravićemo objektivan izveštaj - kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike. Ljajić tvrdi da će njegov izveštaj zabeležiti stvarno stanje u tim ustanovama, broj dece, broj osoblja, metode lečenja i uslove života.
- Gde ima mesta kritici, biće izrečena, pa i najoštrija, i nijedna činjenica neće biti prećutana ili sakrivena. Zašto? Zato što hoćemo da iz ovoga izvučemo neku korist i da država počne da izdvaja više sredstava za socijalnu zaštitu, kao i da naša javnost bude više senzibilirana za ove probleme - kaže on, napominjući da će kompletan izveštaj biti predstavljen javnosti, a da će nakon toga biti preduzete konkretne mere. K. Preradović

Izvor: Blic

Ljajić: Neko ne govori istinu
Stamnica -- Rasim Ljajić posetio specijalni zavod za decu i omladinu "Doktor Nikola Šumenković" u Stamnici kod Petrovca na Mlavi.

Ministar za rad i socijalnu politiku je ponovio stav Vlade da izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu osoba ometenih u razvoju ima političku pozadinu i predstavlja zloupotrebu teške situacije u kojoj se nalaze ometeni u razvoju u Srbiji. On je najavio i mere za poboljšanje sutuacije u ovoj oblasti.

U zavodu u Stamnici smešteno je 457 teško i teže mentalno retardiranih osoba uzrasta od šest do 80 godina. Renoviran je i izgleda čisto.

Zavod u Stamnici pominje se u izveštaju Međunarodne organizacije za zaštitu osoba ometenih u rezvoju u kome se navodi da su deca u specijalnim ustanovama u Srbiji zlostavljana da se vezuju za krevete, nemaju adekvatnu medicinsku negu, vrše nuždu u krevetima, te da u ustanovama zimi nema grejanja.

Ministar Ljajić tvrdi da neko ne govori istinu. "Ili svi mi zajedno ili gospodin Rozental. Ja hoću da postignem dve stvari iz svega ovoga. Prva stvar, da utvrdimo ko nije govorio istinu. I to je manje važno. Druga stvar, hoću da ovo deluje kao motivirajući faktor za sve nas. I za mene lično ovo predstavlja najveću motivaciju da u ovoj oblasti napravimo velike rezultate. I ja vam obećavam, videćete šta ćemo napraviti za narednih šest meseci, za narednih godinu dana", kazao je on.

Predstavnici međunarodne organizacije za zaštitu osoba ometenih u razvoju bili su u domu u Stamnici 31. avgusta i zaposleni tvrde da je njihov utisak tada bio bitno drugačiji od onoga koji je objavljen u izveštaju.

Podsetimo, televiziji B92 javila se majka deteta koje je smešteno u toj ustanovi i koja tvrdi da je sve što se navodi u izveštaju američke organizacije tačno i da je njeno dete u toj ustanovi dobilo šugu, polnu bolest i da se plaši povratka tamo.



Rasim Ljajić smatra da je reč o pojedinačnim slučajevima. "Ne isključujem, kao što niko ne može isključiti, da nema pojedinačnih incidenata ili propusta u tretmanu u pojedinim ustanovama i institucijama, ali ne možete iz toga izvlačiti generalni zaključak da je stanje tako prema svim štićenicima i da je stanje takvo u svim institucijama", naveo je on.

S druge strane, roditelji daju podršku zaposlenima koji brinu o njhovoj deci. "Nema te cene za koju bi bilo koji roditelj pravio neki kompromis na štetu svog deteta. Da sakrije istinu", rekao je jedan od roditelja za B92.

Ministar Lajić najavio je posete svim specijalizovanim ustanovama za smeštaj mentalno obolelih.

Početkom nedelje bi trebalo da se sastane i sa kolegom iz vlade ministrom zadravlja Tomicom Milosavljevićem, a do četvrtka će biti napravljen sveobuhvatan izveštaj sa predlogom mera za Vladu Srbije.

"Sejv d čildren" pozdravlja istragu

Međunarodna nevladina organizacija "Sejv d čildren" pozdravila je odluku Vlade Srbije da sprovede istragu o stanju u institucijama za osobe s posebnim potrebama.

Ta organizacija je pozvala da se razviju alternativni oblici nege dece s posebnim potrebama u okviru porodice i lokalne zajednice. "U najboljem interesu dece, nadamo se da će istraga biti transparentna i očekujemo izveštaj koji je najavljen za četvrtak", izjavio je regionalni direktor "Sejv d čildren" za jugoistočnu Evropu Tim Bejnbridž.

Izvor: B92

Lj. Lučić: Netačni delovi izveštaja MDRI

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja Ljiljana Lučić izjavila je danas da su delovi izveštaja međunarodne organizacije MDRI o uslovima u ustanovama za osobe sa posebnim potrebama "netačni" i da "ne odgovaraju pravom stanju stvari u Srbiji"

Ona je agenciji Beta rekla da je na jučerašnjem sastanku sa direktorima socijalnih ustanova za decu i odrasle ometene u razvoju konstatovano da je "duplo manje osoba sa smetnjama u razvoju u ustanovama, i da izveštaj MDRI-ja netačno informiše o toj činjenici".

"U Srbiji ima oko 5.600 dece i odraslih u domovima za ometene u razvoju, od kojih je 860 dece do 18 godina. To je važno, jer to znači da institucionalni način zbrinjavanja nije tog obima kao što je navedeno u izveštaju, niti je to dominantan oblik brige o mladima i odraslima sa mentalnim problemima", rekla je Ljiljana Lučić.

U izveštaju organizacije Mental disabiliti rajts internešenel (Mental Disability Rights International) navodi se da u Srbiji ima 78 ustanova socijalne zaštite za osobe sa posebnim potrebama gde je, u uslovima opasnim po život, smešteno oko 11.350 osoba, među kojima je 2.300 dece.

Ljiljana Lučić je rekla da je na sastanku komentarisan i deo izveštaja koji govori o otvorenim oblicima zaštite i da taj deo izveštaja ne odgovara pravom stanju stvari u Srbiji, jer je 2001. godine bilo osam dnevnih boravaka, a danas ih je više od 50. "Mi smo svesni da kada imamo institucionalnu zaštitu, onda postoje rizici kršenja prava i mi ćemo raditi na propisivanju jasnih procedura kako se ti rizici, kada se radi o domskom smeštaju, mogu potpuno smanjiti ili sprečiti", rekla je Ljiljana Lučić.

Državna sekretarka je istakla da je, kada je reč o ljudskim pravima osoba sa posebnim potrebama, čitav koncept zasnovan na tome da je reforma smanjenje domskog smeštaja, jer se on procenjuje sa stanovišta njihovih prava kao najmanje podoban oblik zaštite.

"Naša strategija se zasniva, što se tiče osoba sa invaliditetom, na smanjenju institucionalnih kapaciteta, a sa druge strane, radu i uslugama podrške tim osobama i njihovim porodicama u lokalnoj zajednici", rekla je Ljiljana Lučić.

Dodala je i da su se posle objavljivanja izveštaja za pomoć javili predstavnici italijanske vlade i međunarodnih organizacija

Izvor: Press

Ljajić: Stanje u Čurugu loše, ali nema zlostavljanja

Ministar za rad i socijalnu politiku srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da je stanje u Domu za duševno obolela lica u Čurugu kod Novog Sada "jako loše", ali je istakao da nije bilo mučenja i zlostavljanja pacijenata

Ta ustanova, kao i Dom za decu i omladinu u Veterniku, koji je Lajić danas takođe posetio, navode se, pored ostalih u izveštaju međunarodne nevladine organizacije MDRI u kojem se govori o navodnom zlostavljanju dece u specijalnim ustanovama socijalne zaštite u Srbiji.

Ljajić je potvrdio da je stanje u domu u Čurugu "jako loše" i rekao da je zapanjen činjenicom da niko od predstavnika vlasti nikada nije posetio tu ustanovu.

On je kazao da je "mali broj pacijenata izolovan zbog teške prirode oboljenja, ali da nema vezivanja i zlostavljanja".

Ljajić je direktorima domova u Čurugu i Veterniku uručio nova ambulantna kola, dodajući da će čuruškoj ustanovi sledeće nedelje biti dostavljena odeća, obuća i posteljina, a da će na proleće taj dom biti renoviran.

Naveo je i da će iz republičkog budžeta deo sredstava biti usmeren ka saniranju stanja u specijalnim ustanovama, ali da je dugoročni cilj smanjenje broja štićenika u ustanovama i insititucijama i povećanje alternativnih usluga socijalne zaštite.

"Cilj naših poseta je da se sazna puna istina o stanju u tim institucijama i nastavićemo ih, kako bismo napravili izveštaj koji će nam koristiti kao osnov za reforme u sistemu socijalne zaštite", kazao je Lajić.

On je izrazio zadovoljstvo što je stanje u Domu za decu i omladinu u Veterniku daleko bolje u odnosu na većinu takvih ustanova u Srbiji, dodajući da to treba da bude podstrek za sve ostale, kao i za ministarstvo u nastavku reformi.

Ministar za rad i socijalnu politiku upozorio je medije da se po međunarodnoj Konvenciji o pravima deteta fotografije dece ne smeju objavljivati bez saglasnosti roditelja i staratelja.

"To što se događa poslednjih dana, brutalna je zloupotreba. Sada smo u situaciji da se na neki način branimo i dozvoljeno vam je da snimate i fotografišete, ali vas molim da makar tu decu zaštitimo", kazao je Lajić.

U poseti ustanovama u Čurugu i Veterniku, osim brojnih novinara, bili su i predstavnici Svetske banke, Japanske ambasade i Agencije Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Izvor: Press

Хелсиншки одбор помагао МДРИ
Ова организација писала је извештаје о људским правима особа са менталним поремећајем у у Јерменији, Азербејџану, Естонији, Косову, Литванији, Пољској, Румунији, Русији, Србији, Украјини...


Међународна организација за заштиту права ментално оболелих особа, која је у свет послала стравичне фотографије деце везане за кревете у установама социјалне заштите широм Србије и низ тешких оптужби на рачун наше земље о лечењу у специјализованим установама, основана је 1993. године и посвећена је, како се наводи у њеној интернет презентацији, заштити људских права и унапређењу системске и законске заштите особа са менталним поремећајима. У истраживачком тиму који је прикупљао податке о стању у специјализованим установама у нашој земљи користили су услуге и чланова Хелсиншког одбора за људска права у Србији.

Седиште ове организације налази се у Вашингтону, а има канцеларије на Косову и у Ирској. Прикупљала је доказе о кршењу људских права особа са менталним потешкоћама у Аргентини, Јерменији, Азербејџану, Бугарској, Републици Чешкој, Естонији, Мађарској, Косову, Литванији, Македонији, Мексику, Парагвају, Пољској, Перуу, Румунији, Русији, Србији, Словачкој, Украјини и Уругвају.

Објавила је извештаје о психијатријским азилима у Аргентини, сегрегацији и злоупотреби беба и деце са посебним потребама у Румунији, кршењу људских права у психијатријским установама, сиротиштима и рехабилитационим центрима у Турској, као и у Перуу и Мексику, Уругвају и Мађарској.

У извештају о стању људских права особа са менталним проблемима на Косову у коме се наводи да више од 40.000 особа са психичким поремећајима нема приступ установама здравствене и социјалне заштите и да живе на маргинама социјалног интересовања. Навели су да су у њима забележени напади, силовања и занемаривање пацијената. Тај извештај је био плод двогодишњег истраживања, које је финансирао Сорошев Институт за отворено друштво. Сорос је финансијер МДРИ од оснивања, а дао је средства и за извештај о положају деце и одраслих с посебним потребама.

Оснивач и извршни директор ове организације Ерик Розентал је гостујући професор на Универзитету Џорџтаун, а био је и консултант Светске здравствене организације и Уницефа.

У извештају ове међународне организације се наводи да су сва запажања о стању деце у установама социјалне заштите у Србији забележена од децембра 2006. до августа 2007. године. Помагало им је и особље хуманитарних организација „People in need” и „Велики Мали”, које им је пружило „опсежан” увид у ситуацију о питању људских права особа са посебним потребама у Србији, као и услуге превођења, превоза и логистике. Рад Међународне организације за заштиту права ментално оболелих особа финансирају Институт за отворено друштво, Фондација „Morton and Jane Blaustein”, „Форд” фондација и бројни индивидуални донатори.

--------------------------------------------------------------------------

Уницеф: Реформисати систем заштите деце

Београдска канцеларија Уницефа јуче је саопштила да су они упознати са извештајем Међународне организације за заштиту права особа ометених у развоју и да су многе чињенице које се спомињу у овом извештају – главни разлог за реформу система заштите деце, на којој већ неколико година ради Министарство рада и социјалне политике, у сарадњи са Уницефом и многим међународним организацијама.

У Уницефовом саопштењу се истиче да реформа система социјалне заштите укључује деинституционализацију деце, у духу Конвенције о правима детета, на коју је Србија ставила државни печат и која почива на принципима недискриминације и подсећа да свако дете има право на бригу и негу својих родитеља, да има право на приступ установама социјалне и здравствене заштите и да има право да буде третирано са поштовањем.

Уницеф истиче да је извештај Међународне организације за заштиту права особа ометених у развоју још једном скренуо пажњу на проблеме са којима се суочавају деца у установама социјалне заштите. Уницеф ће наставити да пружа подршку напорима Владе Србије у реформи система бриге о деци и водиће рачуна да установе у којима су смештена деца са поремећајима у развоју буду приоритет те реформе.
К. Ђорђевић

--------------------------------------------------------------------------

НВО траже хитну реакцију владе

Више од 60 невладиних организација затражило је јуче од Владе Србије хитну реакцију због „алармантног стања” у установама социјалне заштите у којима су смештене особе са сметњама у развоју.

Поводом извештаја међународне организације МДРИ о стању у установама социјалне заштите у Србији, 61 невладина организација из Србије затражила је хитно доношење закона о заштитнику права детета, о забрани дискриминације, и о заштити права ментално оболелих особа у психијатријским установама. „Захтевамо да Влада Србије не негира кршење људских права, већ да покаже јасно опредељење да ради на трансформацији психијатријских и установа социјалне заштите”, наводи се у писму упућеном председнику Владе Србије Војиславу Коштуници, потпредседнику Божидару Ђелићу и ресорним министрима.

Те организације траже хитно издвајање средстава за формирање служби подршке у заједници, израду акционог плана за затварање установа и развој социјалног хранитељства, као и издвајање средстава за подршку родитељима деце ометене у развоју.

Међу захтевима организација цивилног друштва су и развој алтернативних облика социјалне заштите деце и особа са сметњама у развоју и обавезна едукација лекара и медицинског особља.
Бета

Izvor: Politika

Хуманисти, а не мучитељи
Министар Расим Љајић боравио јуче у домовима за ометене у развоју у Чуругу и Ветернику

Нови Сад – Републички министар за рад и социјалну политику Расим Љајић посетио је јуче Дом за душевно оболела лица у Чуругу и Дом за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, при чему се у разговору са особљем и штићеницима тих установа упознао са условима живота и боравка у њима.

Приликом боравка у Чуругу, директор тамошње установе Миодраг Мијатовић је упознао министра Љајића с тешким условима у којима бораве штићеници, њих више од 200, старости између 23 и 70 година. Али, указао је, упркос тако тешким условима за живот штићеника и рад особља, сви запослени се труде да им посвете максималну пажњу и помоћ. Отуда је нетачна оцена представника Међународне организације за заштиту права особа ометених у развоју (МДРИ) у најмању руку тешко повредила запослене и унела непотребну узнемиреност међу родбину тих штићеника.

– Услови боравка у овом дому нису ружичасти, не теку мед и млеко. Али, тешко смо погођени што у том извештају није наглашено такво стање, већ наводно малтретирање па и мучење штићеника, што је збиља шокантно јер су људи који овде раде и више деценија хуманисти, а не мучитељи. То нас је све дубоко погодило јер смо се ми при свакодневној и даноноћној бризи о штићеницима с њима толико зближили да их доживљавамо као своје најближе – рекао је Мијатовић. Он је напоменуо да је за протеклих годину дана преминуло 13 њихових штићеника, али услед тешких обољења која нису ни у каквој вези с боравком у дому.

Министру Љајићу је предочено да се управо због тешких услова припрема реконструкција сва три павиљона, кухиње и трпезарије, али да је то одлучено знатно раније пре него што се појавио извештај МДРИ.

У Дому за за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, у коме борави чак око 600 штићеника већ од треће године старости, министру Љајићу је речено да су услови живота далеко од идеалних, али свакако на подношљивом нивоу. О штићеницима, нарочито најмлађима, запослени брину с максималном пажњом, па се не памти да је забележен било какав вид њиховог злостављања. Највећа пажња се посвећује непокретним лицима, а посебно одржавању њихове личне хигијене. Овде су истакли да су до сада имали и охрабрујућу пажњу друштвене средине у обављању такве хуманитарне мисије.

Министар Љајић је јуче најавио скори почетак реформе целокупног система социјалне заштите, при чему ће посебна пажња бити посвећена установама оваквог типа. У међувремену, како је наговестио, биће обављена и прерасподела буџетских средстава ресорног министарства која ће бити искоришћена за хитну интервентну помоћ.

Он је рекао да Министарство на чијем је челу жели да дође до потпуне истине о стању у овим установама, не због полемике с представницима МДРИ, већ да би се утврдило где и шта се мора учинити за побољшање услова живота ове категорије становништва и то већ у наредних шест месеци. При томе ће се имати у виду и превазилажење садашњих разлика у условима за боравак штићеника у установама оваквог типа и најпре ће се интервенисати где је најнеопходније.

Izvor: Politika

Unicef: Reformisati ustanove za decu sa specijalnim potrebama
Autor: N.E., I.B. | 19.11.2007 - 08:53

Srbija radi na reformi sistema ustanova za decu sa posebnim potrebama, a izveštaj američke organizacije koji govori o uslovima u kojima borave mentalno oboleli naglašava hitnost sprovođenja tih reformi, ocenjeno je u izveštaju Unicefa.

U Unicefu su saopštili da su u proteklih nekoliko godina sarađivali sa Vladom Srbije u reformi zastarelog sistema dečije nege, a cilj je da se briga o deci sa mreže institucija prebaci na lokalni nivo.
„Transformacija napreduje, ali sporo. Prvi rezultati ukazuju na povećanje broja dnevnih centara za negu dece osnovanih na lokalnom nivou širom zemlje“, navodi se u Unicefu, a prenosi američki list „Herald tribjun“.
Jedan od prvih uspešnih projekata bolje socijalizacije ometenih u razvoju realizovala je nevladina organizacija „Na pola puta“, uz finansijsku pomoć opštine Pančevo, Narodne kancelarije predsednika Srbije, „Panonske banke“ i roditelja dece.
Mala kućna zajednica, četvoro nasmejanih mladih ljudi, koji su zbog Daunovog sindroma pohađali specijalnu školu, od februara žive skoro samostalno u iznajmljenom stanu na obodu Pančeva.
- Svetlana, Jelena, Miodrag i Pol omiljeni su u Pančevu. Ljudi iz zgrade ih pozdravljaju i zovu na kolače. Kada idemo u nabavku u obližnji diskont, uvek nas propuste preko reda. Mi se trudimo da uzvratimo ljubaznost, pa jednom nedeljno pokupimo smeće oko zgrade. Mislim da je ovakav način života ometenih u razvoju, koji je već prihvaćen u svetu, ujedno i pravi model bolje socijalizacije - kaže Eržebet Bujišić, autor i koordinator projekta.
Stan u kojem je smešteno četvoro mladih ljudi deca sa sličnim problemima često koriste kao dnevni boravak. U svakodnevnom radu defektolozima i psiholozima pomažu volonteri, studenti i saradnice - domaćice.
- Dopada nam se što funkcionišemo kao da smo u „Velikom bratu“ i mi smo složna grupa - kažu četvoro mladih stanara.
Devojke pričaju da najviše vole da pomažu domaćici u kuvanju.
- Kada kuvamo ručak, najlepše je to što svi učestvujemo. Zabavljamo se i lepo nam je, a sada, kada imamo goste, osećam se kao medijska zvezda - kaže Svetlana, koja je odnedavno dobila i šestosatni posao na garderobi.
Eržebet Bujišić navodi da je priprema trajala godinu i po dana, a devetomesečno dobro iskustvo je povod da ova organizacija podnese zahtev Ministarstvu za socijalni rad i politiku za proširenje projekta na ostale delove Srbije.
Ovu malu porodicu juče su posetili ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas, ministar Rasim Ljajić i predsednik Skupštine opštine Pančevo Srđan Miković.
Đilas je juče najavio da će naredne godine sredstvima iz NIP-a biti obezbeđeno pedesetak stanova širom republike za osobe sa smetnjama u razvoju koje mogu da započnu samostalan život.
- Cilj ministarstva je da imamo što manje korisnika u domovima i institucijama, a da se što više njih vrati svojim porodicama ili osposobi za samostalan život - rekao je Ljajić.

Ljajić: Napravićemo velike rezultate
Ministar Rasim Ljajić posetio je u subotu Dom za duševno obolela lica u Čurugu i Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, kao i Zavod za decu i omladinu „Nikola Šumenković“ u Stamnici.
- Hoću da postignem dve stvari iz svega ovoga. Prva je da utvrdimo ko nije govorio istinu, što je manje važno. Drugo, hoću da ovo deluje kao motivišući faktor za sve nas i da u ovoj oblasti napravimo velike rezultate. Videćete šta ćemo napraviti za šest meseci - kazao je Ljajić.
Inače, Ljajić je, kažu zaposleni, prvi ministar koji je ikada posetio Dom u Čurugu.

Izvor: Blic

NVO: Ministri neadekvatno reagovali
Beograd -- Reakcija ministara na izveštaj "Mučenje kao lečenje" jeste reagovanje politički neodgovorne i nezrele vlasti, ocenjuje NVO.

Predstavnici Koalicije protiv diskriminacije tako su ocenili reakcije vlasti na izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju MDRI. Koordinator Koalicije Saša Gajin, na konferenciji za novinare, rekao je da ne postoji mogućnost da je izveštaj te organizacije o stanju u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji netačan.

"Dva su elementa koja posebno zabrinjavaju u njihovom reagovanju. Na jedan smo navikli, a već je viđen, i reč je o pokušaju negiranja kršenja ljudskih prava. Taj pokušaj i sam predstavlja kršenje ljudskih prava. S druge strane, to je stvaranje neprijatelja od nevladinog sektora," kazao je on.

Gajin je napomenuo da su nevladine organizacije tu da pomognu u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava ili da upute nadležne da postoje slučajevi kršenja ljudskih prava.

On je naveo da se u izveštaju pominje položaj dece sa invalidetom čija se ljudska prava krše i dodao da je reč o "jednom od retkih novovekovnih slučajeva masovnih kršenja ljudskih prava u Srbiji."

Nevena Vučković-Šahović, iz Centra za prava deteta, navela je da je potrebno izraditi akcione planove za zatvaranje ustanova socijalne zaštite i za razvoj specijalnog hraniteljstva.

"Neke će ustanove morati da postoje za najteže slučajeve, čak neće moći da budu dnevne ustanove. Međutim, i te ustanove za najteže slučajeve ne treba da budu van pogleda građana, izvan gradova u šumama, bez vode i određene higijene i mogućnosti da zaposle osoblje", kazala je ona.

Prema njenim rečima, "mnogo je jeftinije pomoći porodici da zadrži dete sa invalidetom u kući, nego obezbediti sredstva da se dete smesti u neku instituciju koja nije idealna sredina".

Šahovićeva, koja i član republičkog Saveta za prava deteta, ukazala je da je potrebno da Srbija usvoji zakone o zabrani diskriminacije, deci i o zaštiti prava obolelih u psihijatrijskim ustanovama.

Predsednica Inicijative za inkluziju Veliki-mali Valentina Zavišić navela je da su predstavnici te nevladine organizacije obišli Dom za ometene u razvoju u Kulinama tri ili četiri puta, bez predstavnka organizacije MDRI, a sa njima u avgustu ove godine.

Zavišićeva je navela da je to institucija u kojoj se nalazi 500 dece i odraslih i da mali broj zaposlenih ne može da odgovori na njihove potrebe.

"Vlada treba da okupi eksperte i napravi plan kako će se deca i odrasli osloboditi ovih institucija", rekla je ona i dodala da lečenje u takvim institucijama predstavlja mučenje.

Zavišićeva je istakla da izveštaj MDRI nije imao za cilj da okrivi i napadne zaposlene u socijalnim ustanovama.

Koalicija protiv diskriminacije je ad hok koalicija koju čini 61 organizacija.

Direktor međunarodne organizacije MDRI Erik Rozental kazao je prošle sedmice u Beogradu da su istraživači te organizacije u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji pronašli decu i ljude fiksirane za krevete i onemogućene da ikada napuste postelju.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić je, reagujući na izveštaj MDRI, prošle sedmice ocenio da su neke ocene u izveštaju tačne, ali da naslov izveštaja (Mučenje kao lečenje) nije adekvatan stvarnom stanju.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević i ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Ljajić obišli su prethodne sedmice skoro sve ustanove socijalne zaštite u Srbiji i najavili da će izveštaj o stanju u njima predstaviti na prvoj sednici Vlade Srbije.

Izvor: B92

Vlada o specijalnim ustanovama
Beograd -- Vlada Srbije usvojila izveštaj o stanju u ustanovama za smeštaj dece i odraslih s posebnim potrebama.

U izveštaju se konstatuje da je neistinit izveštaj "Mučenje kao lečenje" organizacije MDRI. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je u Poligrafu B92 da u tom izveštaju MDRI ima tačnih ocena, ali da neke formulacije, čak i kada govore o preciznim podacima, taj izveštaj dovode u sumnju.

"Izveštaj govori o 11.350 korisnika u tim ustanovama. Na dan 20. novembra ove godine u 20 ustanova koje su u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike ima 5.927 mesta, a 5.702 korisnika. U Izveštaju se kaže ima 2.300 dece, a na dan 20. novembra 1.143 dece. Prema tome, sve je duplirano, s tim što se u izveštaju naglašava da ni to nisu stvarne brojke jer je realan broj veći nego što su zvaničnici ministarstava saopštili", kaže Ljajić.

Ljajić je rekao da su u izveštaju MDRI-a tačni navodi da su ustanove socijalne zaštite u Srbiji "prebukirane". "Naš je izveštaj da imamo problem prebukiranosti, da pet, šest, sedam, 10 ljudi spava u jednoj sobi. Imamo problem nehigijenskih uslova u nekim ustanovama. Ali ne možete sada da kažete 50 odsto ljudi u domu u Kulinama boluje od hepatitisa. Izveštaj lekara govori da je u ovoj godini bio jedan slučaj oboljenja od hepatitisa", kaže on.

"Ne možete da kažete da je generalno stanje u svim ustanovama loše. Mi smo ove nedelje zatvorili dve sobe za koje smo ustanovili da se koriste za izolaciju. Ali zna se tačno koji dom, koja ustanova i ko je to uradio", kaže Ljajić

Kao konkretne mere koje će država preduzeti na poboljšanju stanja Ljajić je naveo brzu transformaciju ustanova socijalne zaštite i zatvaranje jednog broja tih institucija, reviziju Strategije reforme socijalnog sistema i razvoj altrenativnih vidova smeštaja.
Rasim Ljajić je najavio i skoro donošenje Zakona protiv diskriminacije.

Izvor: B92