za pocetak,
jedan od boljih textova koje sam procitao na ovom polju:

Obnovljivi izvori energije u Srbiji
8. novembar 2007. | 23:56 | Piše: Zorana Z. Mihajlović Milanović
Korišćenje obnovljih izvora energije (OIE) je u današnjem svetu obaveza, a ne samo jedna od mogućnosti, kako je to bilo nekada. Zemlje sveta su, više nego ikada suočene sa problemom obezbđenja sigurnosti energetske ponude.

Zorana Z. Mihajlović Milanović
Zorana Z. Mihajlović Milanović
Da je briga opravdana pokazuju i projekcije budućeg energetskog razvoja, prema kojima će (za period 1995-2020. godine, a pri današnjoj energetskoj politici) svetska energetska tražnja porasti za 65%, a emisija ugljendioksida za 70%.

Preciznije, do 2020. godine, prosečna stopa rasta tražnje za energijom biće 2% godišnje. U isto vreme, a kao potvrda da svet ne sedi „skrštenih ruku“, projekovana prosečna stopa rasta potrošnje energije iz obnovljih izvora energije iznosiće 2,4% godišnje.

Iako ovi izvori ne mogu rešiti pitanje energetske bezbednosti, oni svakako mogu pomoći u povećanju sigurnosti zadovoljenja stalno rastuće tražnje za energijom. Čineći 13% energetske ponude sveta, ovi izvori nisu dovoljan, ali su neophodan uslov održivog energetskog razvoja zemalja.

Bilo pojedinačno, bilo kroz grupacije i organizacije kojima pripadaju, zemlje sveta su proklamovale i kvantitativno i kvalitativno promociju i upotrebu energije iz OIE. Srbija se po tom pitanju ne razlikuje od ostalih zemalja sveta. Ono po čemu se razlikuje jeste nepostojanje kvantitativnih pokazatelja i definisanih nacionalnih ciljeva upotrebe ovih izvora, niti kontinuiranog napora na promociji njihove upotrebe.

Procedure kojima se omogućava njihova primena nisu dopunjene i poboljšane, niti je kvantifikovan procenat udela njihovog udela u budućoj energetskoj ponudi, a o udelu u proizvodnji električne energije, ili načinima privlačenja privatnih investicija da i ne govorimo.

Nasuprot Srbiji, planovi razvoja upotrebe i tehnologija OIE ne samo u zemljama EU, već i kod načih suseda, pokazuju spremnost i opredeljenost tih država da u budućnosti ova vrsta resursa zauzme još veći procenat njihovih energetskih bilansa - ne toliko kvantitativno koliko kvalitativno, odnosno u sferi podizanja sigurnosti i pozdanosti energetskog sistema.

Primer Srbije u toj oblasti nije pozitivan, i pokazuje kako ne treba raditi kada je u pitanju ustanovljenje i podizanje učešća OIE u energetskoj ponudi zemlje.

Da bi neka zemlja uopšte mogla da razmišlja o promociji OIE, potrebno je da raspolaže ovim izvorima. Sa potencijalom OIE od 3.83 mil t oe (tona ekvivalentne nafte), Srbija itekako ispunjava ovaj uslov. Oko 10% ovog potencijala je pogodno za proizvodnju energije iz malih hidroelektrana.

Iako je još 2004. godine usvojen novi zakon o energetici i Strategija razvoja energetike, u kojoj je „korišćenje OIE i novih energetskih tehnologija“ jedan od pet proklamovanih prioriteta budućeg razvoja, danas, četiri godine od tada, još uvek govorimo o potencijalu potencijala, a ne o realno ostvarenoj proizvodnji iz malih HE.

To najbolje znaju oni koji su pokušali svih ovih godina da izgrade ili bar dođu do dozvola za izgradnju malih HE. Privatni investitori su bili ne samo sprečeni, već jasno opstruirani u procesima realizacije svojih zahteva. Razloge ne treba tražiti u nesposobnosti i birokratizaciji aparata, već u nespremnosti onih koji vode, da se u energetski sektor Srbije uvede konkurencija, podigne efikasnost, smanji uvozna zavisnost i negativni uticaji na okolinu, razvije domaća industrija, i podstakne zapošljavanje lokalnog stanovništva.

Tihi bojkot resorno zaduženih, i na taj način onemogućavanje investitorima da učestvuju u upotrebi i proizvodnji energije iz malih HE, direktno dovode do narušavanja sigurnosti klimave energetske ponude zemlje.

To je posebno jasno u pretpostavljenim slučajevima prekida napajanja energijom (npr. elementarne nepogode), tj. situacijama moguće neraspoloživosti prenosne mreže, kada se javlja neophodnost nastupanja lokalne distributivne mreže.

Razlog je monopolski položaj svega što spada u elektroenergetski sektor Srbije - bilo da je pitanju monopol u proizvodnji električne energije, njenom prenosu, distribuciji, bilo monopol političke stranke nad energetskim sektorom. Svaki monopol košta, a cenu ne plaćaju ni političke stranke, niti izmišljene kreditne organizacije, već građani Srbije, kroz račune za utrošenu električnu energiju.

Iako postoje razne studije, najviše se barata sa podacima da u Srbiji postoji približno 860 pogodnih lokacija za izgradnju malih HE (manjih od 10MW), što bi omogućilo instalisani kapacitet snage 455MW, odnosno godišnju proizvodnju 1,6 milijardi kWh električne energije.

Ako se zna da je sa tom snagom moguće zadovoljiti potrebe pola Beograda, a proizvedenom električnom energijom njegove dvomesečne potrebe, onda je zapostavljanje izgradnje ovih objekata u energetskom bilansu i razvoju Srbije ne samo neefikasno, već pre svega nemoralno.

Tome treba dodati i podatak, da je npr. ugovoreni uvoz električne energije EPS-a za 2007. godinu 35% (567 miliona kWh) od moguće proizvodnje električne energije u malim HE. Da li je to neefikasnost, nemoralnost ili možda i zloupotreba položaja?

Jer, ne treba zaboraviti da predstavnici ovog javnog preduzeća, kao i njihovi nadređeni obavljaju delatnosti od javnog, a ne privatnog interesa. Da li imaju pravo da električnu energiju uvoze, a da se pri tome mnogo više od količine ugovorenog uvoza moglo proizvesti u zemlji?

Srbija dnevno baca 4,4 miliona kWh električne energije, koja bi se mogla proizvesti iz malih HE. Izračunato prema ceni kWh od pet evrocenti, Srbija baca 220 hiljada evra dnevno, odnosno 80 miliona evra godišnje!

Za taj iznos je moguće instalisati oko 80MW snage iz malih HE, odnosno sa tim novcem (koji odlazi u nepovrat, jer se ovaj potencijal ne koristi) za 5,7 godina se moglo izgraditi svih 860 lokacija. Da li treba podsetiti da je prošlo sedam, odnosno četiri godine od usvajanja zakona o energetici, kojim je upravo proklamovana upotreba OIE, posebno energije iz malih HE?

To nije sve. Pored evidentne pogodnosti koju „neko“ ostvaruje stalnim uvozom električne energije, dozvoljava se još jedan „nonsens“ – zaustavljeno je investiranje u proizvodnju energije iz malih HE, tačnije onemogućen je „investicioni bum“ koji u srpskim uslovima nije više pitanje izbora, već razvoja.

Nemoguće je da prođe nezapaženo da je npr. prethodni ministar energetike svojim nečinjenjem otvorio prostor za ovakvo delovanje. Dozvoljeno je da jedan monopol bez sumnje nisko transparentan probere lokacije, i na taj način stavi „šapu“ na određene vodotokove. Kada se tome dodaju nerealne „naduvane“ investicione vrednosti, jasno je da nije u pitanju delatnost od opšteg interesa.

Pogubnost monopola EPS-a odavno je jasna. Ali dodatni problem jeste što takav status, iz kojeg proizlazi njegova nekonkurentnost, neefikasnost i neprofitabilnost rušilački deluje na ostale delove energetskog sektora, što je upravo vidljivo i na primeru OIE.

Potreba, ali i stvorena obaveza Srbije da pripremi Plan primene evropske direktive kojom se promoviše upotreba OIE (potpisivanjem Ug.o zajednici za energiju JIE 2006), će ostati samo „mrtvo slovo na papiru“ (kao već toliki broj dokumenata) ukoliko se propisima ne obezbedi mogućnost izgradnje i proizvodnje električne energije van EPS-a.

Po jasno donetim i kompletnim propisima, neophodno je obaviti licitaciju za dodelu koncesija za izgradnju malih HE, uz obaveznost (a ne preporuku) da uslovi budu podsticajni za buduće investitore, bilo kroz razne subvencije i olakšice, bilo kroz mehanizam „povlašćenih cena električne energije iz OIE“ (feed-in-tariff).

Ovaj mehanizam je u upotrebi u gotovo svim zemljama koje promovišu upotrebu OIE. Koliko je to značajno za zemlje pokazuje, recimo, primer Estonije u kojoj je hidroenergija bila zapostavljena do kraja 90-tih godina, da bi već 1999. godine, OIE u energetskoj ponudi učestvovali sa preko 10%.

Novim energetskim zakonom (iz 1996. godine) definisana je obaveza energetskog monopola (Eesti Energia, koji pokriva celu proizvodnju i distribuciju električne energije (kao Elektroprivreda Srbije) da kupi električnu energiju od malih proizvođača koji koriste OIE i to po ceni koja je 90% cene električne energije za domaćinstva.

Ovakva mera je rezultirala porastom instalisanih kapaciteta u OIE za blizu 80% (2005/2004), a proizvodene električne energije za 11,6%, u istom periodu. Novim zakon o tržištu električne energije (koji Srbija nema, niti se može naslutiti da će ga imati) je uvedena i obaveza državnih distributivnih kompanija da kupuju električnu energiju iz OIE po ceni od 5,1 evrocenta/kWhi (1,8 puta od trenutne cene). Tome svemu treba dodati oslobađanje od poreza i druge olakšice.

Naravno primer Estonije, Slovenije, Češke Republike je praksa gotovo svih zemalja koje su u bilo kom svom dokumentu o razvoju energetike proklamovale održivi razvoj, sigurnost energetske ponude, i konkurentan sektor.

Srbija je takođe opredeljana svim ovim ciljevima, proklamovanim kao nacionalnim, i zbog toga mora otkloniti prepreke za investiranje. Potpuna regulativa mora postojati ne radi drugih, već radi nas samih. Određena prema svakoj vrsti obnovljivog izvora, treba da je podsticajna za investitore, jer oni moraju imati poverenje u budući zakonodavni okvir.

Nedopustivo je da se bez ikakvih pravila, državnom preduzeću dopušta izbor lokacija, a da se to brani svim ostalim investitorima u praksi. Još je nedopustivije da se do 2012. godine planira instalisanje kapaciteta malih HE od 61MW, a poznato je da postoji mogućnost instalisane snage od najmanje 455MW (da ne pominjeno studiju Instituta Nikola Tesla po kojem je ta instalisana snaga mnogo veća)! Nedopustivo je da nema spremnosti u realnom životu srpski energetski sektor postane investiciona Meka.

Nema razloga da se ne dozvole privatne investicije u izgradnji i iskorišćenju potencijala malih HE. Investitor neće odneti potok, elektranu ili prodati energiju nekom mimo lokane distribucije.

Ovo nije priča o tome da li EPS treba privatizovati ili ne. Ovo je priča o potrebi ulaska nezavisnih proizvođača energije, jer je to način da Srbija postane konkurentnija i efikasnija, a naš energetski sektor kvalitetniji i jeftiniji. Na kraju ako država toliko govori o liderskoj poziciji EPS-a i njegovoj uspešnosti, onda nema razloga da se ne dozvoli konkurencija, zar ne?

www.b92.net

Додај ту енергију ветра и сунца и можеш фин проценат енергије да направиш...

Да не причамо о потенцијалу Војводине са биогоривом...

Kako nam ministarstvo pazi seljake, bojim se da će svi gajiti repicu, umesto pšenice.

Buka kao izvor obnovljive energije

Izvor: hxxp:|| www. alterenergija. com/?p=382

Novi izvor obnovljive energije mogao bi da bude običan razgovor, tvrde južnokorejski naučnici koji su uspeli da zvučne talase pretvore u električnu energiju.   

Otkriće, zasnovano na nanotehnologiji, moglo bi da se primenjuje u slučaju mobilnih telefona koji bi se punili u toku razgovora ili zidova za zvučnu izolaciju duž autoputeva koji bi proizvodili dopunsku elekričnu energiju iz buke tokom saobraćajnih špiceva.   

Da ne otvaram novu temu, da nastavimo o energetici u Srbiji:

   

Investicije u obnovljive izvore energije su izuzetno značajne za stvaranje uslova za obezbeđivanje energetske nezavisnosti i stabilno snabdevanje potrošača u Srbiji energentima, jednodušni je zaključak učesnika konferencije „Obnovljivi izvori energije i energetska nezavisnost Srbije“ u organizaciji Danas konferens centra.

Da li Srbija treba da razvija domaće energetske izvore obnovljive energije i koja je uloga države u tom procesu? Koji udeo obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji Srbija mora da dostigne kako bi ispunila svoje obaveze u procesu pridruživanja Evropskoj uniji? Zašto je Srbija jedna od retkih država na svetu koja uopšte ne projektuje energetsku nezavisnost kao cilj i koja je uloga politike u tom procesu? Koje investicije u obnovljive izvore energije su ekonomski najisplativije u Srbiji i treba li država da podrži takve investicije? Koje mere poreske i fiskalne stimulacije primenjuju razvijene države kada je reč o investicijama u obnovljive izvore energije? Da li su obnovljivi izvori energije ekološki ili ekonomski potencijal i koja je uloga globalnih investicionih fondova u razvoju tržišta obnovljive energije? Kako politika fid in tarifa utiče na razvoj sektora obnovljive energije i koje promene na globalnom planu postoje u ovoj oblasti? To su samo neka od pitanja na koja su protekle nedelje pokušali da odgovore učesnici konferencije „Obnovljivi izvori energije i energetska nezavisnost Srbije“ u organizaciji Danas konferens centra.

- Očekujemo da u Srbiji do 2020. godine bude uloženo dve milijarde evra u korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020. godine. Srbiji je potrebno da izgradi 1.092 megavata kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije da bi u narednih sedam godina ispunila cilj da 27 odsto ukupne potrošnje energije bude proizvedeno iz OIE. Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da se taj cilj ispuni izgradnjom vetroelekrana snage 500 megavata, velikih i mini hidroelektrana snage po 200 megavata, 100 megavata postrojenja koje koriste biomasu i 92 megavata iz ostalih izvor - izjavio je Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike Srbije.

Prema njegovim rečima Nacionalni akcioni plan koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji u narednih mesec dana, predstavlja signal investitorima da postoji dobra volja da se za sedam godina izgrade novi proizvodni kapaciteti. Trifunović je naglasio da će novi kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora stabilizovati energetski sistem, angažovati domaću industriju i omogućiti sprečavanje ekoloških problema. On je dodao da je plan Ministarstva energetike da se po nemačkom modelu, stimulišu lokalne zajednice da postanu vlasnici vetroparkova za proizvodnju struje. Model ugovora o otkupu struje iz obnovljivih izvora energije za povlašćene proizvođače trebalo bi da bude donet do kraja meseca čime se kompletira okvir za otkup struje iz obnovljivih izvora. Trifunović naglašava da je napravljen važan iskorak ka investitorima i prvi rezultati se očekuju u toku ove godine.

Predstavljajući strukturu proizvodnih kapaciteta i proizvodnje Elektroprivrede Srbije Milutin Prodanović, koordinator za investicije i eksploataciju u preduzeću EPS- obnovljivi izvori energije, naglasio je da se 55 odsto struje proizvodi u termoektranama, 40 u hidroelektranama a pet odsto termoelektranama-toplanama. On je istakao je da obaveze Elektroprivrede Srbije proističu iz ciljeva Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine a to su povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i čuvanje strateškog resursa uglja. Kako bi se pospešilo korišćenje OIE 2011. godine je formirano Privredno društvo EPS obnovljivi izvori energije d.o.o. Užice. Govoreći o ciljevima energetske politike EU do 2020. godine Prodanović je naglasio da za po 20 odsto treba da bude povećano učešće obnovljivih izvora energije u potrošnji, povećana energetska efikasnost i smanjena emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

- Elektroprivreda Srbije planira obnovu 15 mini hidroelektrana i izgradnju osam novih, koje se finansiraju iz kredita Evorpske banke za obnovu i razvoj. Radi se i na izgradnji vetroparka snage 30 megavata kod Kostolca i solarnoj elektrani snage pet megavata u Čajetini. Potpisan je i protokol o saradnji sa španskom kompanijom za proizvodnju solarnih panela Wattpic - izjavio je Prodanović.

Bredli Harker, šef trgovinskog odeljenja ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu istakao je da je dobro što je Srbija napredovala u donošenju propisa za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije. On je dodao da nizak limit od 500 megavata za subvencionisanje otkupa struje iz energije vetra predstavlja ograničenje. Harker je naglasio da u slučaju da se ne poveća taj limit za vetroelektrane za čiju gradnju su zainteresovane američke kompanije, Srbija neće moći da ispuni cilj da do 2020. godini proizvodi 27 odsto energije iz obnovljivih izvora energije.

- Američke kompanije su prepoznale energiju vetra kao polje za svoja ulaganja. Ostvarenje tih investicija bi bilo veoma značajno za Srbiju shodno njenim energetskim planovima u toj oblasti do 2015. godine a omogućilo bi i otvaranje novih radnih mesta. Reč je o investicijama koje se mere u milijardama evra i u tom smislu potrebno je učiniti dodatne napore kada je reč o regulativi, čime bi se obezbedila realizacija tih investicija - naglasio je Bredli.

Gaetano Masara, generalni direktor Dženeral elektrik za Jugoistočnu Evropu ukazao je da smo danas svedoci pojave nove dinamike koja menja svetsku energetsku platformu. Ta dinamika je pokretač za smanjenje emisije ugljendioksida, promenljivost cene goriva i oskudnosti resursa. Ti pokretači pomeraju investicije ka novim sferama, energetskoj efikasnosti i unapređenju tehnologije, eksploataciji udaljenih izvora ugljovodonika, gasu iz škriljaca i obnovljivoj energiji.

- Staza koja vodi ka napred je nešto što mi zovemo „fast blue“, kao na primer, smanjenje korišćenja uglja, ekspanzija obnovljivih izvora energije, fleksibilna energija gasa integrisana u obnovljivu energiju, pospešen transport i skladištenje gasa, energetska politika vezana za alternativna transportna sredstva. To se posebno odnosi na velika otkrića gasa iz škriljaca u Americi i nove rezerve gasa širom sveta. To vodi ka novim investicijama u infrastrukturu za transport i skladištenje gasa. Energija iz gasa emituje manje ugljenika od uglja, a pored toga je i predvidiva. Sa druge strane, gas nije ugljenik-neutralan i sam ne može da zadovolji rastuće energetske potrebe - objasnio je Masara.

On je dodao da u skladu sa tim scenarijom, gas nije više „most“ resurs da obezbedi kretanje ka ekonomiji sa niskim vrednostima ugljenika, već je ključno dugoročno rešenje ka dostizanju cilja, odnosno ekonomije sa malo ugljenika. Energija iz obnovljivih izvora, sa druge strane, je ugljenik-neutralna, ali je promenljiva i nepredvidiva. Stoga, ni sami obnovljivi izvori energije ne mogu da zadovoje svetske energetske potrebe. U tom pogledu, dodao je Masara, najbolja energetska strategija jeste diverzifikacija izvora energije kroz integraciju gasa i obnovljivih izvora.

- Iz potrebe da ostvarimo integracionu strategiju za električnu i IT infrastrukturu, tokom godina razvijali smo i pospešivali naše turbine za vetar. U ranim dvehiljaditim razvili smo turbine za vetar za najblje uslove. Tokom godina, usled ograničenja vezanih za zemljište i rastućim izazovima, razvili smo nove turbine. Danas, naše turbine su u stanju da generišu energiju pod najturbulentnijim uslovima, brzinama vetra, visini i temperaturama - rekao je Masara.

On je istakao da Dobrogea vetropark u Rumuniji predstavlja veliki uspeh Dženeral elektrika.

- Sa tehnološke tačke gledišta to je značajno zbog toga što je to najveći evropski vetropark. Sa stanovišta energetske nezavisnosti, omogućava Rumuniji da razbije energetsku zavisnost od eksternih dobavljača. Sa stanovišta javnih finansija je omogućio vladi Rumunije, kao i regionu Dobrogea, da povećaju prihod od oporezivanja i reinvestiraju ta sredstva u unapređenje lokalne infrastrukture. Investicije o kojima govorimo imaju veliki ekonomski značaj i zbog toga što su kreirale nova radna mesta - naglasio je Masara.

Zamenik ambasadora Izraela u Srbiji Ejal Naor rekao je da svetske zalihe nafte neće postojati večno. On je dodao da neke prognoze pokazuju da će do 2040. godine kapaciteti biti smanjeni za oko 20 odsto.

- Glavni izvori iz kojih Izrael dobija energiju su ugalj 53 odsto i gas 37 odsto. Koristi se svega 0,1 odsto resursa iz OIE, iz kojih se dobija svega između pet do 20 odsto energije. S obzirom na to, mi želimo da povećamo proizvodnju iz alterativnih resursa. Vladina rezolucija iz 2009. godine predviđa da do 2014. godine u ukupnoj proizvodnju električne energije udeo obnovljivih izvora treba da dostigne pet odsto a do 2020. deset odsto. Snaga instalisanih kapaciteta treba da dostigne 2,76 GW do te godine - istakao je Naor.

On je dodao da se, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, u Izraelu razvija i solarna tehnologija, vetroelektrane, biogoriva a radi zaštite životne sredine električni automobili. Naor je istakao da je Izrael lider u čistim tehnologijama i da isto tako želi da postane lider i u korišćenju obnovljivih izvora energije.

Zamenik ambasadora Belgije u Srbiji Stiven De Vilde je rekao da ta zemlja posvećuje veliku pažnju razvoju obnovljivih izvora energije kao i na informisanju građana o njihovom značaju. Za proizvođače energije iz obnovljivih izvora se obezbeđuje adekvatan pristup distribucionoj mreži i niz administrativnih olakšica koje pospešuju ulaganja.

- Belgijske kompanije vide svoj interes u ulaganju u obnovljive izvore energije u Srbiji. Država je sa svoje strane učinila dosta donoseći odgovarajuću regulativu da bi se investicije ostvarile a povoljna je i politička klima u zemlji što je takođe izuzetno bitno za opredeljenje ulagača kapitala iz inostranstva. Kada je reč o energiji vetra u Srbiji postoje povoljni uslovi za njeno korišćenje pa se mogu ostvariti investicije u tu proizvodnju što bi bilo izuzetno dobro za Srbiju, pre svega zbog otvaranja novih radnih mesta - naglasio je De Vilde.

Milan Vukasović, izvršni direktor Verano motorsa izjavio je da u želji da očuva životnu sredinu Pežo se ponaša kao ekološki osvešćena auto kompanija.

- Smanjenje CO2 i štetnih uticaja pri vožnji automobila za francuskog proizvođača su već godinama jedan od bitnih strateških ciljeva. Da bi usavršio efikasnost svojih motora i pri tome očuvao i zaštitio životnu sredinu Pežo je u poslednjih nekoliko godina investirao u različite tehnologije kako bi pronašao nova tehnička rešenja, bez uskraćivanja uživanja u vožnji. Između ostalog, u poslednjih 10 godina, Pežo je investirao 2,5 milijardi evra u kompletnu obnovu svojih dizel i benzin motora, a 2012. godine francuski proizvođač je prodao nekoliko stotina hiljada vozila sa „stop and start“ sistemom koji smanjuju potrošnju goriva i emisiju CO2 do 15 odsto. Pežo je realizovao plan komercijalizacije i prvog hibridnog vozila sa 35 odsto manjom potrošnjom goriva i pogonom na sva četiri točka - istakao je Vukasović.

On je dodao da u svom asortimanu Pežo nudi potpuno novu ekološku tehnologiju, električne automobile i skutere.

- Pežo ion „gradski ekolog“ je potpuno električno vozilo sa nultom emisijom CO2. Prelazi 150 kilometara sa jednim punjenjem litijum jonske baterije a prosečna potrošnja električne energije na 100 kilometara je između 1,5 i dva evra - istakao je Vukasović i naglasio da su električni automobili u Srbiji još uvek retkost zbog visoke cene, pa je apelovao je na državu da sa svoje strane koliko je god moguće pomogne proizvođačime kako bi takva vozila postala dostupnija.

Prva kontrolna tačka - 2015. godine

- Postavljen je zakonski i regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije i stvoreni su preduslovi za investiranje. Do kraja 2015. godine očekuje se sigurnih 500 megavata iz obnovljivih izvora energije. Ta godina će biti prva kontrolna tačka za uspešnost i efekte regulatornih mera za veće korišćenje obnovljivih izvora energije. U saradnji sa 17 opština iz Srbije Ministarstvo energetike pripremilo je javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju mini hidroelektrana koji će uskoro biti objavljen. Investitori će imati rok od šest meseci da se izjasne za ulaganja. Vlada Srbije donela uredbu o podsticajnim cenama za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije, koja je stupila na snagu 4. februara. Prema toj uredbi, iz koje će se nove cene primenjivati od 1. januara sledeće godine, stimulisaće se i domaćinstva da postavljaju solarne panele na krovovima zgrada. Period trajanja podsticaja je 12 godina nakon čega će javni snabdevač biti obavezan da otkupljuje struju od proizvođača po tržišnim cenama - istakao je Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike Srbije.

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike Srbije

Novi kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora će stabilizovati energetski sistem, angažovati domaću industriju i omogućiti sprečavanje ekoloških problema. Plan Ministarstva energetike je da se po nemačkom modelu, stimulišu lokalne zajednice da postanu vlasnici vetroparkova za proizvodnju struje.

Bredli Harker, šef trgovinskog odeljenja ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji

Američke kompanije su prepoznale energiju vetra kao polje za svoja ulaganja. Ostvarenje tih investicija bi bilo veoma značajno za Srbiju shodno njenim energetskim planovima u toj oblasti do 2015. godine a omogućilo bi i otvaranje novih radnih mesta.

Gaetano Masara, generalni direktor Dženeral elektrik za Jugoistočnu Evropu

Danas smo svedoci pojave nove dinamike koja menja svetsku energetsku platformu. Ta dinamika je pokretač za smanjenje emisije ugljendioksida, promenljivost cene goriva i oskudnosti resursa. Ti pokretači pomeraju investicije ka novim sferama, energetskoj efikasnosti i unapređenju tehnologije, eksploataciji udaljenih izvora ugljovodonika, gasu iz škriljaca i obnovljivoj energiji.

Ejal Naor, zamenik ambasadora Izraela u Srbiji

Glavni izvori iz kojih Izrael dobija energiju su ugalj 53 odsto i gas 37 odsto. Koristi se svega 0,1 odsto resursa iz OIE, iz kojih se dobija svega između pet do 20 odsto energije. S obzirom na to, mi želimo da povećamo proizvodnju iz alterativnih resursa.

Stiven De Vilde, zamenik ambasadora Belgije u Srbiji

Belgijske kompanije vide svoj interes u ulaganju u obnovljive izvore energije u Srbiji. Država je sa svoje strane učinila dosta donoseći odgovarajuću regulativu da bi se investicije ostvarile a povoljna je i politička klima u zemlji što je takođe izuzetno bitno za opredeljenje ulagača kapitala iz inostranstva.

Milan Vukasović, izvršni direktor Verano motorsa

Pežo se ponaša kao ekološki osvešćena auto kompanija, jer su smanjenje CO2 i štetnih uticaja pri vožnji automobila, za francuskog proizvođača već godinama jedan od bitnih strateških ciljeva. Da bi usavršio efikasnost svojih motora i pri tome očuvao i zaštitio životnu sredinu Pežo je u poslednjih nekoliko godina investirao u različite tehnologije kako bi pronašao nova tehnička rešenja, bez uskraćivanja uživanja u vožnji.

Milutin Prodanović, koordinator za investicije i eksploataciju u preduzeću EPS- obnovljivi izvori energije

U termoelektranama se proizvodi 55 odsto struje, 40 odsto nastaje u hidroelektranama a pet odsto termoelektranama-toplanama. Obaveza EPS-a koja proističe iz ciljeva Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine, je povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i čuvanje strateškog resursa uglja. Planirano je da se do 2020. godine za po 20 odsto treba da bude povećano učešće obnovljivih izvora energije u potrošnji, povećana energetska efikasnost i smanjena emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Izvor-GreenEnergyGroup Novi Sad

PEĆINCI, Opština Pećinci i rusko-španski konzorcijum potpisali su Memorandum, kojim se bliže definišu uslovi za izgradnju solarne elektrane u toj opštini.



Dokument su potpisali predsjednik opštine Pećinci Sava Čojčić, zamjenik direktora Asocijacije ruske fotonaponske industrije (RPIA) Jevgenij Zagorodni, predstavnik RPIA u Srbiji Andrej Dimitrijević, generalni direktor kompanije Exiton LLC Aleksandr Karaulov i zamjenik regionalnog direktora za Istočnu Evropu kompanije Elecnor S.A. Loreto Tehuka.

Kako je saopštila Opština Pećinci, konzorcijum kompanija na čijem čelu je Asocijacija ruske fotonaponske industrije, bavi se finansiranjem, dizajnom, izgradnjom, upravljanjem i održavanjem fotonaponskih sistema (solara).

RPIA planira da investira 75-90 miliona evra u razvoj projekta izgradnje solarne elektrane snage od 30 megavata na površini oko 240 ha koja se nalazi u Radnoj zoni Karlovčić i neposredno se naslanja na radnu zonu Ašanja, čime se i jug opštine otvara prema novim investicijama.

U toku ove investicije direktno će biti angažovano 150 radnika, a indirektno oko 180 osoba.

Rusko-španska delegacija će se u narednih par dana sastati sa predstavnicima resornih ministarstava gdje će precizirati uslove realizacije investitcije u opštini Pećinci, a sastanku u Ministarstvu finansija i privrede će prisustvovati i rukovodstvo opštine Pećinci.

Tanjug - Energija.rs

Pozdrav svima .  Nedavno sam odlucio da udjem u projekat izgradnje mini hidroelektrane , lokaciju jos trazim , otac radi projekat posto se on razume u tu oblas ja cu samo finansirati projekat. . .  Nedavno sam se obratio ministarstvu energetike i poslali su mi neki zakonski materijal sta mi je sve potrebno od papirologije i dozvola da bih se upustio u taj projekat.  Onos sto jos ne znam je cena koja bi kostala da se taj projekat realizuju , planiram MHE od 50 kwa snage,pa ako se neko razume moze okvirno da mi napise koliko bi ta investicija iznela ? hvala

"Odlucio" da udjes u izgradnju a "nisi izracunao" vrednost investicije i krajnju korist i dobit? I savet trazis na ovom forumu? Malo se sprdas, priznaj 

Koliko dozvola ti trazi ministarstvo i ko bi ti gradio objekat? Koliko si novca spreman da ulozis? Aj sad malo ja da pitam