Nije zabava, no zanimanje.

   Da, u pravu si, ne postoje dva ista coveka na planeti, ali ja smatram da je drustvo takvo da svakom coveku namece neku vrstu iluzije, bila ona fantasticne, religijske, materijalne ili ko zna kakve prirode. Covek, prilikom razvijanja potreba, podsvesno razvija i iluzije. A ni jedan covek nije bez potreba. Nekada su ljudi svesni da su misli koje oni imaju iluzije, ali to ne menja cinjenicu da ih imaju.

U danasnjim novinama sam procitao da ima par firmi u Srbiji u kojima radnici nisu primili platu 7 godina.
Cekanje moze da bude samo sastavni deo zanimanja, ali nikako zanimanje.
Po toj logici bi realnost bila bazirana na iluziji. Kada kazes "drustvo" ti sigurno govoris o maloj grupi individua koje
organizuju drustva. Evo ovder  neke individue uspevaju da obezbede svoj opstanak "organizatora" time sto
im drustvo veruje da je za ovu Republiku prioritet svakog gradjanina nekakva viza za putovanje.
Sposobnost da neko veruje da je iluzija nesto sto bi moglo da postane istina je talenat koji nemaju svi.
Sigurno da svaki covek ima potrebe, ali sigurno svaki covek koji vrlo dobro zna definiciju iluzije, za iluzijama.
Ljudi koji prate iluzije toga nisu svesni, nego veruju da prate istinu koja se jos nije desila.
nema potrebu.

Ne bih da stajem ljudima na muku, ali cekati tako nesto 7 godina, i dolaziti na posao, a ne raditi nista, jer firma ne radi, samo papiroloski jos postoji, nije bas odray ljudske pronicljivosti, snalazljivosti, pa ni inteligencije. Razumem da mnogi ljudi nemaju mnogo izbora, ali to ne znaci da za 7 godina nisu mogli da stvore sebi neki izbor.

U Srbiji itekako može...
Pored cinjenice da 95% ljudi ceka da se nesto desi, pritom ni ne pomislivsi da mrdne prstom po tom pitanju, imamo i masu ljudi kojima je to full time posao...

Kad si rekao "zanimanje" pomislio sam da govoris na ljudsku delatnost koja je organizovana zbog sticanja materijalne dobiti, a ne u smislu ovaj se zanima ovim ili onim...

Nisam dobio aprilsku platu, posao mi se dopada, mogucnost da dobijem drugi (koji ce biti placen) je
"mrsava do nepostojece", sta bi recimo bio tvoj savet za mene ?

Ja nista ne cekam u zivotu, posto znam da je sve sto mi se desilo u zivotu - moralo da mi se desi.

Moralo je da se desi...  rečenica koju često koristimo da pobegnemo od odgovornosti za neke događaje. No da pustimo to šta se desilo, govorimo o nečemu što će se desiti, ne znamo šta, niti kad, ali svoje nade polažemo u to. Nažalost mnogi od nas čekaju nekog Godoa. Ja ga čekam, ali njega nema.

Cekanje Godoa a zatim preduzimanje brzopletih nepromislenih akcija osudjene na neuspeh idu u paketu, kod mene.

Najlakše je sjediti i čekati da se nešto desi, a ne preduzimati ništa. Mnogim ljudima tako prolaze godine i onda je glavni izgovor "nisam rođen po sretnom zvjezdom".
 

Sreća prati uporne. 

Vidi se da nisi u skorije vreme bio da predas za novi pasos ili vozacku, cekanje je unosan biznis

Nekoliko saveta...
1. Da ne poredis miseve i slonove. Jedna je stvar kada plata kasni dva meseca a ti dolayis na posao, radis, i vidis da firma radi samo je u trenutnom problemu, a druga kada godinu dana ili nekoliko godina dolazis na posao u firmu koja uveliko ne postoji, ne radi niko nista, jer nikakvog posla nema.
2. Da, osim ukoliko nisi teski invalid, u oybiljnim godinama, sa nekim tezim oblikom poremecaja paznje, ne govoris o tome kako je sansa da nadjes novi posao "mrsava do nepostojece", jer svako od nas ima mogucnost sa jedne, a obavezu sa druge strane, da svoja znanja i vestine usavrsava i traga za nacinom da sebi i porodici ako je ima, obezbedi sto je bolju mogucu egzistenciju. Vreme kada su ljudi zavrsavali skole, po dobijanju prvog posla bili obezbedjeni za ceo zivot je odavno proslo, i u obom novom svetu, valja se prilagoditi situaciji, a ona zahteva ljude koji su spremni ceo zivot da uce i da se bore. Uostalom placen posao uvek mozes da dobijes... fizikalaca, komunalaca i ostalih nikad dovoljno i uvek se traze... nije bas stavka za CV, ali donosi hranu na sto.

Whatever helps you get trought the day.

Ljudi iscekuju buducnost nadajuci se da ona donosi nesto lepse, neko ostvarenje sna zbog kog ce biti vredno ziveti. I tako cekajuci, propustaju da zive u sadasnjosti, ispustaju lepotu sadasnjeg trenutka opiruci mu se kao prepreci ka lepsoj buducnosti. A sta je buducnost drugo do neki naredni sadasnji trenutak prema kom ce se opet odnositi onako kao prema onim prethodnim koji sada vec pripadaju nekoj 'ruznoj proslosti'. I sve tako u krug....