Пројекат Менхетн (енг. The Manhattan Project) је развијан током Другог светског рата. Циљ пројекта је био прављење и развијање нуклеарног оружја. Пројекат су финансирале и надгледале владе САД, Канаде и Уједињеног краљевства, а на њему су учествовали сви велики физичари али и млади научници.Вође пројекта су били генерал Лесли Гроувс (Leslie R. Groves) и амерички физичар Роберт Опенхајмер.Од 1942. до 1946. године пројекат је био под надзором Удружења инжињера америчке војске (U.S. Army Corps of Engineers)Пројекат се показао успешним на чувеном Тринити тесту, 16. јула 1945. године, тј. детонацијом у Aламогорду, Нови Мексико.Пројекат Менхетн је ангажовао око 130.000 људи и коштао је укупно 2 милијарде америчких долара. Започет је још 1939. године на иницијатива оновремених водећих научника који су сумњали да нацисти већ развијају нуклеарно оружје.
 
Откриће фисије

  Многе научнике је заокупила идеја o прављењу нуклеарног оружја, исто тако многи су били забринути. Нилс Бор и Џон Вилер ускоро откривају изотоп уранијум-235.За то време у САД тројица мађарских физичара јеврејског порекла: Лео Силард, Едвард Телер и Јуџин Вигнер верују да нацистичка Немачка може енергију нуклеарне фисије искористити за прављење нуклеарне бомбе. Адолф Хитлер у Немачкој образује тим задужен за израду нуклеарног оружја. На чело тима постављен је Вернер Хајзенберг и његова улога је доста контроверзна, пошто је он касније упорно тврдио да је, у ствари, саботирао истраживања и прављење нуклеарног оружја.Политички маргинализован, физичар Алберт Ајнштајн се одлучује да напише писмо америчком председнику Френклину Рузвелту. У то време, Ајнштајн је био најпознатији физичар и његово писмо је имало велики утицај на Рузвелта. Заправо, писмо су заједно написали Ајнштајн и Силард и послали га 2. августа 1939. године, и у њему су изнелистраховања да Немци развијају нуклеарно оружје које би могли искористити против савезничких снага.Месец дана касније Рузвелт оснива Уранијум комитет. Енрико Ферми на Колумбија универзитету прави први реактор у децембру 1942. године. У марту 1940. године у Бирмингему (УК) Ото Фриши Рудолф Пајерлс израчунавају да за прављење атомске бомбе треба неколико килограма уранијум-235.
 
Рана истраживања САД-а и Уједињеног краљевства

  Многе научнике је заокупила идеја o прављењу нуклеарног оружја, исто тако многи су били забринути. Нилс Бор и Џон Вилер ускоро откривају изотоп уранијум-235.За то време у САД тројица мађарских физичара јеврејског порекла: Лео Силард, Едвард Телер и Јуџин Вигнер верују да нацистичка Немачка може енергију нуклеарне фисије искористити за прављење нуклеарне бомбе. Адолф Хитлер у Немачкој образује тим задужен за израду нуклеарног оружја. На чело тима постављен је Вернер Хајзенберг и његова улога је доста контроверзна, пошто је он касније упорно тврдио да је, у ствари, саботирао истраживања и прављење нуклеарног оружја.
Политички маргинализован, физичар Алберт Ајнштајн се одлучује да напише писмо америчком председнику Френклину Рузвелту. У то време, Ајнштајн је био најпознатији физичар и његово писмо је имало велики утицај на Рузвелта. Заправо, писмо су заједно написали Ајнштајн и Силард и послали га 2. августа 1939. године, и у њему су изнелистраховања да Немци развијају нуклеарно оружје које би могли искористити против савезничких снага.
Mесец дана касније Рузвелт оснива Уранијум комитет. Енрико Ферми на Колумбија универзитету прави први реактор у децембру 1942. године. У марту 1940. године у Бирмингему (УК) Ото Фриши Рудолф Пајерлс израчунавају да за прављење атомске бомбе треба неколико килограма уранијум-235.

Развој програма

  Током пролећа Роберт Опенхајмер и Роберт Сербер са Универзитета Илионис радили су на проблему дифузије неутрона (како се неутрони крећу у ланчаној реакцији) и хидродинамици (описивање експлозије настале ланчаном рекацијом).Ханс Бете, Џон Ван Влек, Едвард Телер, Феликс Блох, Емил Конопински, Роберт Сербер, Стенли Френкел, Елдред Нелсон потврдили су да је остварљиво направити фисиону бомбу.Међутим, они нису познавали све особине чистог уранијум-235 као што су знали особине плутонијума. Плутонијум је тада новооткривен елеменат (откривен је у фебруару 1941. године).

Делови пројекта

  Тако велики пројекат био је подељен на три тајна научна града: Лос Аламос у Новом Мексику, Оук Риџ (Oak Ridge) и Хенфорд.Национална лабараторија у Лос Аламосу изграђена је на месту где је раније била Лос Аламос ранч школа. Лос Аламос је био у плану за завршетак пројекта.Оук Риџ постројење је заузимало више од 243 km2 и простирало се на неколико фарми у Тенесију. Коликим велом тајне је све то било покривено, говори чињеница да ни сам гувернер није знао за постројење. Постројење је трошило 1/7 укупне производње електричне енергије САД-а у то време, много више него ли сам Њуjорк. У Оuк Риџу се производио уранијум-235.
Хенфорд је заузимао површину од скоро 2,600 km² и у њему се производио плутонијум.Сви делови пројекта су били под велом тајне до завршетка Другог светског рата.Пројекат је обухватао следеће делове и подделове:
Део В (Site W) Хенфорд: производња плутонијума.
Део Икс (Site X) Оuк Риџ: производња уранијума и истраживања производње плутонијума Део Икс је такође укључивао:
Икс-10 Графитни реактор
Ипсилон-12: електромагнетно расејање уранијума
K-25: гасна дифузија
С-50: топлотна дифузија
Део Ипсилон (Site Y) Лос Аламос: лабараторија за истраживање бомбе
Металургијска лабараторија (Чикаго): развој реактора
Пројекат Алберта
Пројекат Ејмс
Пројекат Камел
Пројекат Тринити
Радијациона лабараторија (Беркли)

Уранијумска бомба

  Бомба која је бачена на Хирошиму добила је назив Мали дечко (Little Boy) и направљена је од уранијумовог изотопа уранијум-235.Tоком пројекта развијена су два начина издвајања уранијум-235 из чистог уранијума. Иначе, овај изотоп чини само 0,7% уранијума, док осталих 99,3% чини изотоп уранијум-238.Прва метода је била гасна дифузија а друга електромагнетно издвајање изотопа.Уранијумска бомба тада направљена спада у "пиштољ" тип фисионе бомбе. Прва маса уранијум-235 је представљала метак и била испаљивана кроз цев ка другој маси истог изотопа брзо правећи критичну масу што је доводило до велике експлозије.

Плутонијумска бомба

  Плутонијумска бомба је коришћена за први тест (Тринити тест). Исти тип бомбе је бачен на Нагасаки, за разлику од уранијумске бомбе, њен назив је био Дебели човек (Fat Man) и направљена је од плутонијумовог изотопа плутонијум-239.Први тестови са плутонијумом су вршени у циклотрону који је чист у само малим количинама.

  Слични покушаји

  Сличних покушаја за израду нуклеарног оружја било је у СССР-у а пројекат је предводио Игор Курчатов.
Покушаји су вршени и у Великој Британији и Канади, али су се касније Квебешким уговором научници са тих пројеката прикључили пројекту Менхетн.На супротној страни Вернер Хајзенберг је предводио немачки тим, али је пред крај рата Хитлер изгубио интересовање за ово оружје и пројекат је угашен. Покушаја је било и у Јапану али са малим успехом.

  После Менхетна

  Завршетком пројекта Менхетн, започиње атомско доба које и данас траје. Пројекат Менхетн је био први највећи и строго тајан. На њему су тада радиле водећи научници са почетка 20. века али ту се појављује и "млада крв" тј. студенти и млади истраживачи (нпр. Ричард Фајнман) који ће наследити старије научнике и заменити их.
Доказ о поседовању нуклеарног наоружања, Америку сврстава у водећу силу све док СССР не тестира прву фисиону бомбу. Трка настала око нуклеарног наоружања биће један од разлога "хладног рата" између СССР-а и САД-а.
Једна од водећих фигура, Роберт Опенхајмер, касније ће бити оптужен за сарадњу са комунистима због својих филозофских погледа. Педесетих година у Женеви ће бити одржана једна од првих научних конференција за коришћење нуклеарних истраживања у мирнодопске сврхе са слоганом:

"Атоми за мир, енергија за све!"

Конференцију ће предводити неке од главних у пројекту Менхетн (Нилс Бор, Алберт Ајнштајн и други).

Тринити тест

  Тринити тест је прва проба нуклеарног оружја изведена у САД 16. јула 1945. године.То је била проба прве плутонијумске бомбе, истиог типа као оне бачене на Нагасаки у Јапану. Експлозија прве атомске бомбе била је еквивалентна експлозији 20 килотона ТНТ-а.Овај тест се сматра почетком атомског доба.
 
  Предвиђања исхода пробе

  Међу посматрачима пала је опкланда о резултату пробе. Предвиђања су се кретала од нуле (потпуни промашај) преко 18 килотона ТНТ-ја колико је прогнозирао Исидор Раби, преко уништења државе Нови Мексико до паљења атмосфере и спаљивања целе планете. (Срећом, за ово последње се већ знало да је скоро немогуће, мада су неко време научници били забринути и због те могућности.) На крају је Раби добио опкладу

  Припрема пробе

  За калибрацију инструмената извршена је предпроба, експлозија 108 тона тринитротолуена (ТНТ), 7. маја. (Од тада се снага нуклеарне експлозије изражава у тонама ТНТ-а.) За стварну пробу нуклеарна бомба са плутонијумским језгром, којој је дат надимак "справица" (енгл. "the gadget") је подигнута на врх 20 метара високог челичног торња; тиме је симулиран и ефекат експлозије бомбе бачене из авиона.

  Експлозија

  У 4:45 ујутру стигао је повољан метеоролошки извештај, и у 5:10 ујутру почело је двадесетминутно одбројавање. Већина најважнијих научника и официра посматрали су пробу из базе, 16 км југозападно од пробног торња. Бројни други посматрачи били су удаљени 32 и више километара од центра експлозије.

  Резултати пробе

  Резултати пробе пренети су председнику Труману што му је добродошло у преговорима са Совјетским савезом на Потсдамској конференцији. Труман је био помало изненађен хладном Стањиновом реакцијом када му је насамо пренео вест о извршеној проби - преко обавештајне мреже Стаљин је већ био упознат са америчким подухватом.

  Место данас

  Године 1952. место експлозије је булдожерима сравњено са земљом а 21. децембра 1965. године проглашено националним историјским спомеником.

Japanci su pravili balone od rizinog papira, kacili na njih eksplozivne naprave i slali ih za Ameriku. Vecina tih sprava, ako je uopce stigla do kopna, palo je na nenastanjene predjele i nisu cak ni izazvale sumske pozare kako su Japanci predvidjali. Medjutim, jedna od tih sprava je pala na jedan dalekovod koji je snabdjevao reaktor sa elektricnom energijom i da nije bilo pomocnih agregata, sve bi se otelo kontroli i Ameri bi imali prvi Chernobil. Sve u svemu, da su Japanci imali jos malko srece, nesvjesno bi sprijecili Hiroshimu i Nagasaki

WOW, pa to je neverovatno, znaci malo je falilo pa da pocnu da svetle u mraku