U PRILOGU - ŽUTICA
Ekipa "Novosti", 10. novembar 2007

DIREKTOR Infektivne klinike u Nišu prof. dr Žarko Ranković potvrdio je u subotu da su u prethodna 24 sata na toj klinici registrovana 53 nova slučaja oboljevanja od akutnog virusnog hepatitisa A. Na lečenju su zadržane četiri osobe sa težim tegobama, Ranković je istakao da je 47 bolesnika sa kliničkom slikom zarazne žutice tipa A iz Niša, a ostali iz okolnih mesta. Od 26. oktobra, kada je zarazna žutica tipa A dobila na zamahu, ukupno je obolelo gotovo 450 osoba, među kojima dominiraju muškarci od 20 do 40 godina. Kada su se stručnjaci sa Infektivne klinike u Nišu, poslednjih dana avgusta, oglasili sa upozorenjem da će, ako se hitno ne preduzmu odgovarajuće sanitarne i higijenske mere na jugu Srbije, ozbiljno širenje zaraze biti izvesno u kasnu jesen, niko se u gradu ozbiljnije nije pozabavio ovom problematikom, koja je u brojkama, u to vreme, iznosila svega 14 hospitalizovanih pacijenata. Ekspanzija virusnog hepatitisa A na „mala vrata“ zakucala je, najpre, u manjim aleksinačkim selima - Donju Njubeš, Krupac, Suhotno - ali je bolest vrlo brzo bila prijavljena i u Žitkovcu, Jelašnici i Prćilovici, gde se sa manjim razmacima registruje i tokom cele godine. Konačno, zarazna žutica pristigla je, sredinom septembra, u Nišku Banju, a potom je lokalizovana u naselju Nikola Tesla u Nišu. Još 26. septembra, Epidemiološka služba pirotskog Zavoda za javno zdravlje objavila je da je u Pirotu i Beloj Palanci od početka godine registrovano 87 obolelih od zarazne žutice. Broj obolelih u Nišu nije, u međuvremenu, prelazio 20. Da li je aktuelna epidemija mogla da se spreči, znaće se do kraja meseca, kada se „rekonstruiše“ tačan put širenja zaraze. Jer, kako objasniti da je 400 „nepovezanih“ ljudi iz Niša i okoline uspelo da dobije virus, živeći na različitim delovima grada, pohađajući deset različitih osnovnih i srednjih škola, a kako je tek od virusa stradalo 32 studenta sa različitih fakulteta? Odgovor je od početka bio logičan - svi su hranu uzimali na istim mestima. Ali, da li je onda Operativni štab, koji je uspeo rigoroznim merama da skrati period potpunog širenja bolesti, mogao bolest i da preudupredi samo da se sastao koju sedmicu pre zvaničnog prijavljivanja epidemije, 2. novembra? - U praksi su nam poznati izvori zaraze: prodajni objekti brze hrane kod auto-pijace, burekdžijada, više đevabdžinica, odakle su kasnije registrovani oboleli konobari, serviseri, kuvarice, ali bojim se da je to nemoguće da se uradi za celu teritoriju grada i zemlje - navodi prof. dr Branislav Tiodorović, iz Zavoda za javno zdravlje. On kaže da je higijena i opšta kultura čistoće u gradu, posebno među radnicima u restoranima brze hrane, katastrofalna, a da je nehigijena već učinila svoje na levoj obali Nišave, odakle je došlo čak 90 odsto ukupno zaraženih Nišlija.
Alarmantniji broj obolelih od žutice pojavio se već 6. novembra meću Romima u Leskovcu, dok je na infektivnom odeljenju tamošnje bolnice ležalo 25 obolelih, među njima 12 zaraženih dece od pet do 15 godina. Više od 40 obolelih registrovano je na teritoriji leskovačke opštine. U međuvremenu, broj novoprijavljenih slučajeva u Nišu, gde je buktala žutica, rastao je i istog dana iznosio 247, sa prosečnim prijavljivanjem, po danu, oko 55 pacijenata.
Iz Školske uprave, četiri dana po donošenju vanrednih mera, „procurilo“ je da među zaraženima ima i tri profesora. Vedrije je bilo u predškolskim ustanovama i vrtićima, gde je gotovo neznatan broj obolelih zbog mera koje su sprovedene mesec dana ranije. Među 800 zaposlenih nije bilo zaraženih, uveravala Dušica Dikić, direktor predškolske ustanove „Pčelica“.
Devet obolelih javilo se prošle nedelje u Prokuplju, gde je ukupan broj zaraženih već iznosio 71. U više prokupačkih opština zarazna žutica bila je stalno prisutna tokom godine.
Hronično loša higijena zabeležena je u osnovnim školama u bojničkim selima Pridvorica i Lapotince, gde je reagovala Sanitarna inspekcija, zabranivši upotrebu vode za piće u devet škola u leskovačkom i vlasotinačkom kraju. Inspektori su u vodi koju su pili đaci pronašli bakterije fekalnog porekla.     

DISKRIMINACIJA
OSIM što su pogođeni zarazom, porodice nisu bile pošteđene ni diskriminacije u društvu, jer su im se pojedini članovi zarazili. Majka obolelog Stefana M. (, Jelena, iznosi za „Novosti“ da deca u školi njenog starijeg sina Jovana izbegavaju, a „već su se žalili nastavnicima da ga ne žele u učionici“. Prof. dr Branislav Tiodorović podvlači da su ti strahovi neosnovani, kao u slučaju otkazanih gostovanja beogradske opere, vaterpolo utakmice i izviđačke manifestacije. Redovnom ličnom higijenom, pre svega, pranjem ruku zaraza se, sigurno, sprečava.
PORODIČNA ZARAZA

U INSTITUTU „Batut“ naglašavaju da je ukupan broj obolelih oko 350 u Nišu sasvim očekivan, dok je u Leskovcu uglavnom bilo reči o takozvanim „porodičnim epidemijama“. Crevne zaraze predstavljaju do 11 odsto od ukupnog broja zaraznih bolesti. Hepatitis A je, u osnovi, navode epidemiolozi, sporadičan, jer je od januara do oktobra u Srbiji zabeleženo 60 epidemija.
Osam slučajeva zarazne žutice bilo je u Pomoravskom okrugu (Paraćin, Jagodina, Ćuprija), a marginalni slučajevi javili su se na teritoriji zrenjaninske opštine.
Sofija Babović


DR PREDRAG KON, EPIDEMIOLOG BEOGRADSKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE
ALARM BEZ PANIKE

OD početka godine je širom Srbije registrovano čak 60 epidemija žutice, ali je tek masovna pojava virusa u gradu na Nišavi upalila alarme. I dok epidemiolozi tvrde da ih ovaj zalet nije iznenadio, javnost prebrojava obolele i strahuje da će virus zakucati i na njihova vrata. Pojačan oprez, kažu i u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, nije na odmet, ali nikako nema mesta panici.
I dr Predrag Kon, epidemiolog ove ustanove, smatra da iskustvo iz Niša ne sme da se zaboravi kako bi se sprečila repriza u ostalim gradovima Srbije, ali da je sada prioritet - gašenje vatre. Pitanja o uzrocima i njihova objašnjenja, po njegovim rečima, dolaze mesecima kasnije.
* Suočavamo se sa bolešću za koju se smatra da je prvenstveno socijalna i da se radi o „bolesti prljavih ruku“. Nije li u pitanju svojevrstan paradoks, naročito, jer smo postigli veći stepen higijene u odnosu na ranije decenije?
Kada se govori o hepatitisu A moramo imati u vidu da on ima svoje cikličnosti. Oboljevanje i povećanje oboljavanja se javlja na svakih od sedam do devet godina, a ponekada i češće. To se dešava jer virus cirkuliše i napada najosetljivije, dakle decu. U uslovima poboljšanja komunalne higijene, okupljanje tog broja osetljivih je sve veće, a deca ne stiču prirodnu imunizaciju kroz bolest. Tako oni ostanu osetljivi i u starijem dobu, i onda se desi nagli porast oboljenja, kao što je sada situacija u Nišu. I pomeranje starosne strukture je trend svuda, pa tako i u našoj zemlji.
* Da li to znači da još nismo na putu da se sa žuticom obračunamo na duge staze?
- U Beogradu je 1994. godine bilo 800 slučajeva, a u ovoj godini 117. Evidentno imamo trend stalnog pada i nema dileme da je situacija sve bolja. Ipak, raste se broj osetljivih i nikada se ne zna kada će da se desi „Niš„. Zato o tome mora stalno da se misli, da se pojača prevencija i, pre svega, sprovedu ozbiljna istraživanja kako bi znali da pravilno postupamo u ovakvim situacijama, a njih nije bilo još od osamdesetih. Iskustvo iz Niša svakako mora da nam posluži u budućnosti.
* Šta je sa vakcinom kao preventivnom merom i da li ona može da bude rešenje za trajno suzbijanje hepatitisa A?
- U mnogim zemljama je nedavno počela rasprava o njenoj opravdanosti, a nakon ozbiljnih istraživanja u nekima je i uvedena. Stručnjaci su ocenili da vakcina može da bude sasvim efikasno i najjeftinije rešenje, ali da treba precizno odrediti ko će je i na kojim mestima primati. I kod nas se ova tema spominje u stručnim krugovima, ali njeno vreme tek dolazi.
* Da li ima indicija da će se situacija iz Niša preslikati i u Beogradu ili drugim gradovima Srbije?
- U Nišu je situacija drugačija od svih ostalih gradova. Ipak, ako se desilo tamo, može i ovde, mada su šanse veoma male. U glavnom gradu je sada odlično stanje. Registrovali smo 117 obolelih od početka godine i radi se o isključivo pojedinačnim slučajevima. Prošle godine bilo ih je 140. I ove brojke, međutim, treba prihvatiti sa rezervom. Da u Beogradu imamo, na primer 2.000 obolelih, to bi bila situacija ekvivalentna onoj u Nišu. Zato ne treba da dođemo u priliku da nas epidemija iznenadi. Već smo poslali obaveštenja i uputstva svim domovima zdravlja kako bi pojačano radili na prevenciji. Lekari budno prate svaki slučaj i javljaju Zavodu. Ipak, potrebna su veća istraživanja na terenu. Mi imamo samo jednog epidemiologa za crevne infekcije u Gradskom zavodu za javno zdavlje, i to je uobičajeno, ali mu, svakako, treba više saradnika na terenu.
* Koliko su nehigijenska naselja opasna, odnosno kolike su šanse da iz njih počne ozbiljnije širenje virusa?
- U ovakvom naseljima žutica je endemski prisutna, kao i na mnogim drugim mestima. Nemamo nijednu godinu kada nije bilo obolelih, a tamo gde je ovaj virus stalno prisutan, manje je obolevanja jer su stanovnici stekli prirodnu otpornost. Zato će u njima virus najpre „izgoreti“ i ne verujem da bi iz ovakvih naselja hepatitis A mogao da dostigne toliku snagu kao što ima onaj u Nišu.
* Da li vam je poznato na koji se način ova crevna infekcija tolikom brzinom raširila po Nišu i njegovoj okolini?
- Svakako se mora razmišljati o svim mogućim putevima prenosa virusa. Normalno da je najčešći put prenosa kontakt, ali kada imate ovako veliki broj obolelih, onda on najverovatnije nije i jedini. Drugi putevi prenosa su vodom ili hranom. Pravo stanje ćemo znati tek za nekoliko meseci. U međuvremenu možemo samo da sumnjamo na vodu, ali i ovde treba biti oprezan u davanju procena. Da je hidrični put dominantan onda bi bio i veći broj obolelih i iznosio bi od pet do deset odsto ukupnog stanovništva, što u Nišu nije slučaj. Ipak, treba uključiti sve mogućnosti i odlično je što se toliko pojačala kontrola i na mestima gde se prodaje hrana.

STRAH

* KOLIKO su epidemije, poput ove, ozbiljne i ima li razloga za strah?
- Uznemirenost je opravdana jer nas ona tera da se pridržavamo jačih higijenskih mera. Imamo primere da ni danas u školama nema tečnog sapuna i ubrusa, i to je potpuno neprihvatljivo. U tim se kolektivima promoviše zdravstvo i stvaraju navike, tako da ovaj materijal ne sme da se smatara luksuzom već standardom.
Biljana Stjelja


REPORTERI „NOVOSTI“ U PATROLI KROZ NEHIGIJENSKA NASELJA U BEOGRADU
ŠUGA U BLOKU 18 A


DOK se nadležni u Beogradskom vodovodu nisu dosetili da im „sa velike cevi sprovedu malo crevo kroz koje teče čista voda za piće“, Romi iz udžerica nadomak Čukaričke padine ponekad su se umivali tečnošću iz obližnje crkve.
- Nema ovde bolesti, otkud to kod nas? - priča jedan od njih. - Niko nema žuticu. Samo moja žena ima nešto po rukama. Ne znam šta je to. Svrbi je. Izašli neki plikovi, pa puknu...
Dvoje mališana, ne stariji od sedam godina, pretrčali su ulicu van pešačkog prelaza, zavrnuli nogavice i zagazili u blato ispred kartonki. Ulica: Lazarevački drum bb. Jedna devojčica nagla se nad crevo i popila malo vode. Onda je pomazila psa, koji je ležao na pocepanom dušeku, jednim krajem umočenim u blato.
- Sine, ima ručak, malo šaragrepe, luka i kupusa - reče niska Ciganka devojčici koja se zatrčala i umalo saplela o zavesu, postavljenu umesto vrata.
Na krovu jedne od kuća, napravljene od naslaganih drvenih paleta, sanke. Pored ostaci hrane, prazne flaše, gvožđurija veš-mašine. Koza pase pored, čas je na travi, čas u đubrištu.
- Pijemo mi to mleko, dobro je - veli otac one devojčice. - Ne kuvamo ga uvek. Dobro je i tako. Pomuzemo i popijemo. Mleko treba za decu.
A, baš u centru Čukaričke padine, između višespratnica - nova deponija. Tu živi nekoliko romskih porodica. Pacovi pretrčavaju između kuća, na štriku veš, ne mnogo opran. Mačke, kokoške... I, naravno, pocepani dušeci, prazna ambalaža, poljski klozet.
- Ne krademo mi, mi smo pošteni Cigani - veli simpatični devetogodišnjak. - Idem u školu. Nema struje, ali se nekad tata prikači na komšijsku liniju. Onda nas prijave, pa otkače. Devetoro nas živi u toj sobi.
Mlađa žena ima herpes, kaže, ići će kod lekara. Čeka da dođe brat sa hartijom i gvožđem. Od toga žive. Bila je, kaže, „bolesna na pluća, izlečila je jedna žena što porađa Ciganke“. Kad se smeje pokazuje vilicu bez mnogo zuba, dva su zlatna.
- Ti Cigani preko puta „Intera“, naše su komšije - kaže Novobeograđanin koji živi kod Centra „Sava“. - U šali kažemo to je blok 18a. Zbog njih, moraju da se redovno kontrolišu poklopci na šahtovima, nestaju preko noći.
Ima ih, čini se na hiljade. Izviruju iz baraka, smeju se. Na svakoj baraci broj. Pisani su bez ikakvog reda, služe nekoj evidenciji.
- Moja je baraka izgorela, još prošle godine, nikog da mi pomogne - vapi stari Rom, popravljajući komšiji bicikl. - Napravio sam nešto, ali nije dobro. Prokišnjava.
Blato nije smetalo deci da trče kroz kaljugu ispod mosta Gazela. Starica je uzela korpu prljavog veša i uputila se preko puta, na česmu.
Na izlazu iz ovog naselja burad sa vodom. Pored poljski klozet, prekriven nekim čaršavom. Preko polupanog monitora pretrčala je svinja. Zaletela se u baraku sa cvećem, neko ima muškatle.

NE ZNA SE BROJ

U BEOGRADU ima više od stotinu romskih naselja, u kojima prema nekim procenama živi oko 27.000 ljudi. Posle izbijanja rata na Kosovu u glavni grad doseliko se još mnogo Roma. Tačan broj Roma u Beogradu nije poznat, tim pre što mnogi nemaju nikakve legitimacije, ne idu u školu, nisu zaposleni ...
Silvana Stanković

EKIPA „NOVOSTI“ U AKCIJI SA SANITARNOM INSPEKCIJOM
SAPUN GLAVU ČUVA

SANITARNI inspektori danima obilaze sve osnovne i srednje škole, ali i predškolske ustanove i internate u Beogradu. Sve u cilju sprečavanja pojave hepatitisa A, zarazne žutice, koja poslednjih nedelja hara Srbijom.
Osnovna škola „Nadežda Petrović“ u Novom Beogradu. Galama i gužva nije omela republičkog sanitarnog inspektora Svetlanu Vukonju da stručno pregleda, za početak, školske toalete. Ne baš dobra slika.
Sanitarije stare nekoliko decenija spremačice, ipak, održavaju čisto. Kako nam je objasnila Vukonja, to je i najbitnije. Vrata muškog toaleta ne postoje.
- Škole se, uglavnom, kontrolišu dva puta godišnje - kaže Vukonja. - Prevencija je ovde najbitnija. Osnovnih sredstava za higijenu mora da bude svuda. Za toalete je obavezan sapun, dok kuhinja mora da ima „galisept“, sredstvo za dezinfekciju.
Ženski toalet. Inspektor skreće pažnju čistačici da ukloni prljave krpe kojima briše pod, sa vrata toaleta. Neke šolje nemaju daske. U roku od 15 dana to mora da se popravi.
- Za neke stvari postoji realan zakonski rok - objašnjava Vukonja. - Za dve nedelje ću doći da prekontrolišem da li je sve sređeno. To su sve sitne popravke. Međutim, u ovoj školi treba uraditi kompletnu instalaciju i mokre čvorove.

NEMAR

ŠKOLE od Sekretarijata za obrazovanje dobijaju mesečno određenu sumu novca koju koiriste za nabavku sapuna, toalet papira i održavanje sanitarnih čvorova. Grad za te namere izdvaja 50 miliona dinara mesečno.
J. Su. - D. L. K.


Izvor: Novosti

 RANKOVIĆ: JENJAVA EPIDEMIJA ŽUTICE

Direktor Infektivne klinike u Nišu prof. dr Žarko Ranković izjavio je da smanjeni broj novoobolelih od zarazne žutice tipa 'A' juče i danas ukazuje na to da epidemija jenjava.

On je rekao da je u posednja 24 časa u ambulanti te klinike pregledano 30 pacijenata iz Niša i okolnih mesta sa simptomima zarazne žutice tipa A i da je troje zadržano na lečenju, tako da su na klinici 33 obolela.

Od 26. oktobra, od kada raste broj obolelih, registrovano je oko 480 osoba sa kliničkom slikom zarazne žutice tipa 'A'. Najveći broj zaraženih su muškarci stari od 20 do 40 godina.

Ranković je istakao da se u Nišu se preduzimaju opsežne mere na suzbijanju epidemije žutice, koju lekari još nazivaju bolešću prljavih ruku.


Izvor: RTS

Sanitarne inspekcije po pravilu reaguju samo u incidentnim situacijama
Svaki deseti ne pere ruke
Autor: Ž. Antonijević - S. Tuvić | 11.11.2007 - 00:07

U Srbiji ima oko 600 potpuno nehigijenskih naselja u kojima se živi ispod svakog nivoa. Slična je situacija i u prestonici gde postoji 141 nehigijensko naselje. Osim toga, prema podacima koje je prikupila i obradila Narodna kancelarija predsednika Republike, u Srbiji 55 odsto škola nema sanitarni i mokri čvor, što praktično znači da je oko 25.000 dece prinuđeno da koristi poljski klozet.

Kada se ovim podacima pridoda i činjenica da svaki deseti stanovnik Srbije ne pere ruke, a da se 43,3 odsto stanovnika ne kupa redovno, dolazi se do poražavajuće istine da je svest o održavanju lične higijene u Srbiji na veoma niskom nivou, pa nije ni čudo što je od januara do oktobra ove godine zabeleženo čak 60 epidemija zarazne žutice širom zemlje.
Iako je poznato na kojim područjima se svake godine beleže slučajevi zarazne žutice, kao i ostalih „bolesti prljavih ruku“, Ministarstvo zdravlja i Republička sanitarna inspekcija reaguju tek kad epidemija počne da se širi. Krizni štabovi za suzbijanje zaraznih bolesti osnivaju se tek kad bolest uzme maha, a u Ministarstvu zdravlja ne postoji čovek koji bi mogao da odgovori na pitanje zašto se reaguje tek tada i da li je išta preduzeto na polju zdravstvene edukacije stanovništva. Načelnica Republičke sanitarne inspekcije Svetlana Mijatović nije imala ni pet minuta vremena da odgovori na pitanje da li je sanitarna inspekcija ikada samoinicijativno obišla neku školu, obdanište... kao ni na pitanje da li je sanitarna inspekcija ikada zatvorila neko nehigijensko naselje.
Tako se briga o školama, obdaništima, nehigijenskim naseljima i ostalim javnim objektima prebacuje na inspekcijske organe lokalne samouprave, koji takođe reaguju tek u incidentnim situacijama. Umesto iz Ministarstva zdravlja, inicijativa za rešenje problema nehigijenskih naselja i za edukaciju ljudi dolazi iz različitih udruženja i nevladinih organizacija.
Kako saznajemo od doktorke Đurđe Kisin, načelnice Centra za promociju zdravlja Instituta za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“, ovaj institut, preko mreže još 23 okružna instituta, sprovodi nacionalni program promocije zdravlja. Ovaj program obuhvata edukaciju vaspitača, nastavnika u srednjim i osnovnim školama, zatim edukaciju za domove zdravlja i njihove službe, kao i edukaciju polivalentne patronaže.
- Godišnje održimo najmanje po četiri puta edukaciju svih ovih kategorija. Zdravstveni radnici iz domova zdravlja, nastavnici, vaspitači, ukratko svi koji prođu našu edukaciju, dužni su da informacije prenose dalje. Programi se sprovode na nivou cele Srbije i cilj nam je da se stekne znanje, formira stav i osposobe svi, od dece do starijih lica, da razviju veštine, formiraju zdrave navike i primene ih u praksi - kaže doktorka Kisin.
Na sapun, šampon i pastu za zube, jedno domaćinstvo izdvaja u proseku 534 dinara svakog meseca. U 2006. godini najredovnije su ličnu higijenu održavali odrasli stanovnici do 35 godina starosti, žene, stanovnici gradskih naselja, Beograda i stanovnici iz kategorije najbogatijih.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja, najredovnije se kupaju i tuširaju deca i omladina u Vojvodini u uzrastu od 15 do 19 godina i oni koji su pripadali grupi najbogatijih, dok se samo jedna trećina najsiromašnijih kupala ili tuširala više od tri puta nedeljno.

Toaleti za 22 škole
Narodna kancelarija predsednika Srbije, još u martu ove godine pokrenula je inicijativu da se obezbede higijenski uslovi za 25.000 mališana, jer 55 odsto škola u Srbiji nema adekvatne mokre čvorove. Napravili smo 22 toaleta u 15 opština Srbije. Do kraja godine planirano je da se uradi još 16 toaleta iz Nacionalnog investicionog plana, rekla je Tatjana Pašić, direktor Narodne kancelarije. Dragan Đilas naglasio je da će u saradnji sa Narodnom kancelarijom sledeće godine država izdvojiti tri puta više novca, kako bi bar još 100 škola u Srbiji dobilo odgovarajuće sanitarne čvorove. S. T.

Donacija EU
- Do sada nije bilo inicijativa da se reše problemi nehigijenskih naselja ni od Ministarstva zdravlja, a ni od organa lokalne samouprave. Udruženje „Otvoreno srce“ podelilo je veliku količinu higijenskih paketa po romskim naseljima. Stalnim radom volontera na terenu pokušavamo da edukujemo ljude da treba da koriste sapun, a to nije lako.
Za rešavanje pitanja nehigijenskog naselja ispod Gazele, sredstva su stigla iz Evropske unije i ovaj problem će biti rešen - kaže Milan Gavrilović iz Udruženja Roma „Otvoreno srce“, i dodaje da nema informacije da je u nekom nehigijenskom naselju bilo veće epidemije.

Šta se prenosi
U „bolesti prljavih ruku“ spadaju one izazvane virusima (hepatitis A, poliomielitis, virusni prolivi), bakterijama (trbušni tifus, dizenterija) i parazitima (amebna dizenterija, enterobijaza). Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti. Prilikom uriniranja oni koji zaprljaju ruke, a ne operu ih na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu, objašnjava doktorka Đurđa Kisin.

Koliko peremo ruke - u procentima
Srbija 73.8%
Najsiromašniji 55.5%
Siromašniji 69.3%
Srednji sloj 74.8%
Bogatiji 82.1%
Najbogatiji 87.6%

Izvor: Blic

Žutica sve do Božića
S. BABOVIĆ, 11. novembar 2007

PRIJAVLJIVANJE novih slučajeva zarazne žutice na jugu Srbije prestaće tek za jedno mesec dana - predočavaju u izjavi za „Novosti“ niški infektolozi. Još 31 pacijent javio se Infektivnoj klinici u Nišu u poslednja 24 sata iz više mesta sa juga Srbije, koji zajedno predstavljaju epidemiološko žarište virusnog hepatitisa A. U Operativnom štabu, međutim, odbijaju mogućnost da postoje neki drugi podaci osim onih koji se obelodanjuju, kao i da se identični dnevni izveštaji redovno prosleđuju Ministarstvu zdravlja.
- Trenutno lečimo 36 pacijenata, kod kojih je klinički potvrđena zarazna žutica - predočava za „Novosti“ prof. dr Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike, koji vodi Operativni štab za suzbijanje epidemije. - Kako se u poslednja tri dana dva puta dnevno registrovalo tridesetak slučajeva, možemo da kažemo da epidemija jenjava, ali ne i da je završena, jer je realno, daleko od kraja. Tek za mesec dana, objektivno, očekujemo značajno smanjenje broja bolesnika, pre svega zbog dugog perioda inkubacije, koja može da potraje 50 dana.
Naš sagovornik navodi da će predložiti odbornicima hitno uvođenje posebnih izdvajanja iz gradskog budžeta za mere higijene u obrazovnim i vaspitnim ustanovama, na način na koji se to već radi u Beogradu ili Novom Sadu. Prof. dr Ranković napominje da je budžet Niša objektivno ograničen, jer iznosi oko pet milijardi dinara (5,7 po novom predlogu), odnosno da je „čak tri puta manji od novosadskog, iako u Nišu živi više stanovnika“.


POMOĆ POD KONTROLOM
OSIM epidemije, u Operativnom štabu je odlučeno da se i donacija „Delta Maksija“ od 1.500 litara sredstava za ličnu i opštu higijenu stavi pod strogu kontrolu prilikom podele. U ponedeljak će se ta pomoć i proslediti iz magacina u Studentskom centru do svih obrazovnih i vaspitnih ustanova, koje će dokumentacijom potvrditi prijem sredstava.

Izvor: Novosti

Epidemija hepatitisa A jenjava, raste broj obolelih od virusnog konjuktivitisa
Otkazane sve operacije na niškoj očnoj klinici
Autor: B.Janačković - Tanjug | 12.11.2007 - 06:00


Direktor Infektivne klinike u Nišu prof. dr Žarko Ranković izjavio je danas da u poslednja 24 časa u toj klinici nije bilo novih prijema osoba sa zaraznom žuticom tipa A. Nezavisno od epidemije žutice, ali vremenski u istom periodu, gradom na Nišavi se sve više širi infekcija virusnog konjuktivitisa od kojeg je do sada obolelo više od 60 osoba.

"Ambulanti ove klinike javilo se osmoro s kliničkom slikom akutnog virusnog hepatitisa A, koji su upućeni na kućno lečenje. Značajno će biti smanjen broj od 35 pacijenata koji još leže u klinici sa istim oboljenjem" rekao je Ranković.
To su dobre vesti posle "eksplozije" epidemije u kojoj je, počev od 26. oktobra, registrovano oko 480 osoba sa zaraznom žuticom A, napomenuo je Ranković.

Zbog infekcije virusnog konjuktivitisa na period od 14 dana otkazane su sve operacije na Očnoj klinici Kliničkog centra u Nišu, osim najurgentnijih zahvata, ali i merenje očnog pritiska na Očnom odeljenju Doma zdravlja u Nišu. Epidemija keratokonjuktivitisa proglašena je pre nedelju dana, nakon što je na Očnoj klinici Kliničkog centra obolelo 10 pacijenata koji su se zbog raznih razloga lečili u bolnici. Međutim, ispostavilo se pre dva dana da su prvi slučajevi počeli da se javljaju u niškom Domu zdravlja još početkom oktobra i da je do sada u ovoj zdravstvenoj instituciji registrovano 50 obolelih, među kojima i devetoro dece, ali da Institut za zaštitu zdravlja o tome nije bio obavešten!

- Lekari sa Očnog odeljenja Doma zdravlja su dužni da svaki slučaj virusne infekcije prijave epidemiolozima. Ne znam zašto to nije činjeno u slučaju virusnog konjuktivitisa. Prijava za 50 obolelih do danas nije došla, kaže epidemiolog instituta za zaštitu zdravlja prof. dr Bratislav Tiodorović. Novi pacijenti se javljaju Očnom odeljenju gotovo svakoga dana a samo u petak pomoć lekara su na ovom mestu zatražila petorica Nišlija. Oftalmolog dr Milena Đukić, koja je i pomoćnica direktora Doma zdravlja, kaže da se pacijenti nakon pregleda na Očnom odeljenju i određivanju terapije upućuju svojim izabranim lekarima, koji su u obavezi da obolele prijave epidemiolozima Instituta.

- Moguće je da se jedan broj pacijenata nakon pregleda na Očnom odeljenju nije javio svojim izabranim lekarima, već da je kupio lekove i nastavio samostalno sa lečenjem kod kuće. Merenje očnog pritiska tonometrom u Domu zdravlja je otkazano do daljnjeg, kako bi se sprečilo širenje infekcije. Ostali aparati i prostorije se redovno dezinfikuju posle svakog pregleda, kaže dr Đukić. Na Očnoj klinici Kliničkog centra, osim 10 zaraženih pacijenata koji su upućeni na kućno lečenje, nije bilo novih slučajeva. U Institutu za zaštitu zdravlja kažu da će nadležne zdravstvene službe utvrditi o zbog čega nisu na vreme prijavljeni pacijenti oboleli od keratokonjuktivitisa koji su se javljali Domu zdravlja.

Simptomi
Simptomi keratokonjuktivitisa su crvenilo i otok očnih kapaka, grebanje u oku, peckanje, smetnje zbog svetlosti. Može se javiti i nežno zamućenje na rožnjači, koje se povlači i ne ostavlja posledice. Virus se lako prenosi dodirom, korišćenjem istih premeta, posteljine ili medicinskih aparata.

Porast broja obolelih od žutice u Mačvanskom okrugu

Šabački Zavod za zaštitu zdravlja registrovao je tokom vikenda još dva slučaja žutice pa je broj obolelih u tom regionu porastao na 12 osoba.
Prema navodima lekara tog zavoda, novi slučajevi registrovani su u selu Jalovik u opštini Vladimirci, a jedan oboleli učenik je iz Beograda ali pohađa školu u Šapcu.
Prema rečima načelnika epidemiološke službe šabačkog Zavoda Dragutina Markovića, preduzete su sve neophodne mere za zaustavljanje infekcije.
Virus hepatitisa tipa "A" pronađen je kod 12 osoba - devet učenika osnovnih i srednjih škola i tri odrasle osobe.
Među obolelima od žutice su učenici seoskih osnovnih škola u Ribarima, Prnjavoru i Jaloviku, gradske osnovne škole "Laza Lazarević" i srednjih - Škole za umetničke zanate i Tehničke škole.
Na teritoriji Mačvanskog okruga, za koju je nadležan šabački Zavod za zaštitu zdravlja, tokom ove godine registrovane su dve epidemije žutice.

Izvor: Blic

Sami sebe zarazili
S. B. - Z.R.- J.Su., 12. novembar 2007

NIŠ - Broj novoprijavljenih slučajeva sa virusnim hepatitisom A opao je na osam, koliko je zabeleženo u poslednja 24 sata, ali to ne znači da je i značajno poboljšana higijena u Nišu. Operativnom štabu, koji je zasedao juče obratili su se i građani naselja Jagodin Male, na svega 200 metara od centra grada, koji su snimili svoje komšije i prolaznike kako u reku usred bela dana uriniraju, bacaju pune kante sa pomijama i đubretom (na slici)!
- Nema kome se nisam obraćala, a kada su mi inspektori kazali da katastrofalnu situaciju fotografišem i donesem Operativnom štabu na uvid, to sam i uradila - očajna je Nišlijka Jelena Đikanović-Blagojević, pokazujući skandalozne fotografije.
Na neodgovorno ponašanje Nišlija upozorili su i stručnjaci Zavoda za javno zdravlje, koji su se susretali sa odbijanjem građana da dezinfikuju vrata, životni prostor, a neretka je i zloupotreba zdravstvenih knjižica. Epidemiji se, s druge strane, polako “hvata” rep.
- Sigurni smo da je osnovni uzrok zarazne žutice među radnicima u kioscima brze hrane, a voda je definitivno isključena kao uzrok - navodi prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog.


PLJUŠTE KAZNE
SANITARNA inspekcija zabranila je rad u dva kioska brze hrane, izrekla osam mandatnih kazni od 5.000 dinara u okviru 72 pregleda od početka epidemije zarazne žutice u Nišu. Inspektori kažnjavaju nepriključenje na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Dve mandatne kazne dobili su i ”Lekon” d. o. o. i ”Transprodukt” zbog propusta u održavanju higijene autobusa.     

UZBUNA ZBOG RAZGLASA
U Osnovnoj školi "Desanka Maksimović" na Zvezdari roditelji đaka su se u ponedeljak uzbudili, jer su čuli da su dvojica učenika zaraženi žuticom. Kako smo saznali, za ovaj slučaj nisu obavešteni u Gradskom zavodu za javno zdravlje, iako je bolest otkrivena još pre mesec dana, u isto vreme kada su se zarazila i deca u OŠ "Branko Radičević". Osim u ove dve obrazovne ustanove, oboleo je i jedan đak OŠ "Boško Buha".
Učenici OŠ "Desanka Maksimović" još se nisu vratili na nastavu, ali prema rečima Katarine Stjepanović, direktorke škole, roditelji ostalih đaka nemaju razlog za brigu.
- Oni su se uplašili, jer smo preko školskog razglasa objavili šta bi deca trebala da rade da se ne bi zarazila objasnila je Stjepanovićeva. - Želeli smo samo da sprovedemo preventivne mere i da upozorimo đake i roditelje da povedu više računa o ličnoj higijeni zbog slučajeva žutice koji su zabeleženi u Nišu i Beogradu. Posle letnjeg raspusta jedno dete je bilo obolelo, ali su samo njegovi drugari iz razreda nosili urin na analizu i sve je bilo u redu.
U Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije hospitalizovano je 16 bolesnika koji su primljeni zbog sumnje da boluju od hepatitisa tipa A. Prema rečima direktora tog instituta Miomira Pelemiša, to je uobičajen broj obolelih za ovo doba godine.
On je rekao da su među hospitalizovanim osobama i četiri pacijenta kod kojih nije potvrđeno da boluju od hepatitisa tipa A i dodao da su svi bolesnici, i oni kod kojih je potvrđena bolest i oni kod kojih se sumnja da imaju hepatitis A, u odličnom stanju.
Pelemiš je naglasio da u Beogradu ne postoji tendencija naglog povećanja broja obolelih od hepatitisa A, već da je reč o uobičajenom broju bolesnika.
Doktori kažu da je Hepatitis A veoma laka bolest i da na stacionarno lečenje primaju uglavnom samo bolesnike koji nemaju uslova za kućno lečenje.
Od januara do novembra registrovano je 117 slučajeva žutice i od toga je 51 odsto zaraženo u između avgusta i oktobra što je i uobičajeno za ovo doba godine.
Lekari upozoravaju da pojedinačni slučajevi koji se registruju u Gradskom zavodu za javno zdravlje nisu alarmantni i ne bi trebalo da stvaraju paniku.

RUKE

ŽUTICA je bolest prljavih ruku. Hepatitis A spada u zarazne crevne bolesti, koji se najčešće prenosi direktnim kontaktom. Može da se dobije i putem hrane ili vode, ali su to retki slučajevi. Lekari upozoravaju da je najbolja preventiva redovno pranje ruku.


Izvor: Novosti

Još 28 obolelih od žutice u Nišu

U poslednja 24 sata u Nišu je od žutice izazvane virusom hepatitisa A obolelo 28 ljudi pa je ukupan broj obolelih oko 500, rečeno je agenciji Beta na Infektivnoj klinici u Nišu.

Nakon jučerašnjeg broja od samo osam novoobolelih današnje povećanje na 28 očekivano, kažu lekari i dodaju da je ohrabrujuće je što je broj obolelih i dalje u padu.

Protekle sedmice dnevno je bilo i po 50 novoobolelih.

"Polako je krenuo da pada broj novoobolelih ali će to zbog dugog perioda inkubacije trajati dugo", rekao je Beti direktor Infektivne klinike Žarko Ranković.

Na Infektivnoj klinici je u poslednja 24 sata zadržano pet pacijenata i trenutno se na klinici leči 40 obolelih od žutice.

Niški epidemiolozi od pojave epidemije tvrde da se žutica prenosi kontaktom ali da je uzrok epidemije teško utvrditi zbog dugog perioda inkubacije.

Zbog inkubacije koja traje od 15 do 50 dana očekuje se da epidemija sa manjim brojem slučajeva traje sve do Nove godine.

Izvor: Press

 U NIŠU REGISTROVANO JOŠ 29 OBOLELIH OD ŽUTICE

Infektivnoj klinici u Nišu u poslednja 24 časa javilo se još 29 obolelih sa kliničkom slikom akutnog virusnog hepatitisa A, a na lečenju je zadržano osmoro sa težim tegobama, rekao je direktor te klinike prof. dr Žarko Ranković.

Na klinici se trenutno leči 39 obolelih, a od 26. oktobra, od kada broj obolelih raste, ukupno su registrovana 523 lica zaražena žuticom tipa A, naveo je Ranković.

Visok nivo opšte i lične higijene najbolji je način suzbijanja zaraze, a mere koje sada primenjujemo moraju ostati model ponašanja i kada epidemiju odjavimo, napomenuo je Ranković.

Izvor: RTS

 U BORSKOM I ZAJEČARSKOM OKRUGU 49 OBOLELIH OD HEPATITISA A
 
U poslednja 24 sata u Nišu četiri
osobe su obolele od žutice, pa je ukupan broj obolelih od 26. oktobra 606, saopštio je Štab za suzbijanje epidemije žutice u Nišu.

'Epidemija se lagano smiruje ali je nezahvalno prognozirati kada će biti suzbijena, jer se radi o virusu kod kojeg je inkubacija izuzetno duga', rekao je direktor Centra za kontrolu bolesti niškog Instituta za javno zdravlje Zoran Veličković.

Od hepatitisa A na teritoriji osam gradova Borskog i Zaječarskog okruga obolelo je 49 osoba, saopštili su u Boru stručnjaci Zavoda za javno zdravlje 'Timok' iz Zaječara.

Oni su da epidemiološka slika na teritoriji dva okruga nije neuobičajena za ovo doba godine. Radi prevencije u zaštiti zdravlja i sprečavanja pojave i širenja zaraznih bolesti, na zahtev Instituta za javno zdravlje Srbije 'Dr Milan Jovanović - Batut', stručnjaci zavoda održali su sastanak sa direktorima borskih osnovnih i srednjih škola i dečijih vrtića.

Prema podacima zaječarskog zavoda, u Borskom okrugu je obolelo 35, a u Zaječarskom 14 lica, i uglavnom je reč o učenicima i studentima koji su prethodnih meseci tokom školovanja boravili u Nišu.

Izvor: RTS