KNJIGA O FILOSOFU KSANTU I NJEGOVOM ROBU ESOPU

1. Esop, basnopisac, beše snalažljivko, za život veoma sposoban, ali mu je sudbina dodelila da bude rob. Poreklom je bio Frigijac, i to rođen u Frigiji. Bio je sav zapušten, čovek oronuo, za težak rad nesposoban, a uz to pupav, veoma glavat, šopavog nosa i nagluv. Onako crne masti, sakat i bangav, kratkih ruku, brkat i razrok, još izdaleka je izgledao kao greška prirode. A imao je još jednu manu, veću i od tako nakaznog izgleda: bio je nem. Naime, nije imao zuba i nije mogao da govori.

2. Kako je Esop uvek ćutao i bio nesposoban za poslove po gradu, gospodar ga je poslao na svoje seosko imanje. Kad je Esop jednom radio na polju, neki seljak je doneo gospodaru divne, tek ubrane smokve. I reče: »Gospodaru, evo primi prvi urod od svojih plodova.« A gospodar, obradovan, uzvrati: »Tako mi boga, lepe smokve!« - a svome sluzi Agatopodu naredi: »Uzmi i čuvaj ih za mene! Pošto se okupam i doručkujem, poslužićeš me tim voćem.« Uto i Esop prekinu svoj posao i, kao i svaki dan, uđe u kuću da doručkuje. Agatopod, opet, uze one smokve. A bio je baš gladan. Neki njegov sadrug, rob, primeti da je Agatopod neraspoložen i reče mu: »Čini mi se, druže, da si loše volje zato što ti se prijelo smokava.« Ovaj se začudi: »Tako ti Zevsa, kako si pogodio?« Onaj odvrati: »Iz očiju ti čitam šta ti duša želi. Posavetovaću te kako da pojedemo smokve nas dvojica.« A drug primeti: »Predlog ti i nije baš mnogo pametan. Jer šta će biti kad gospodar bude zatražio smokve, a mi ne budemo imali da mu ih damo?« Prvi mu objasni: »Reći ćemo da je Esop naišao upravo kad je ostava bila otvorena, da je upao unutra i pojeo smokve. NJemu će dakle, pošto ne može da govori, odrati kožu, a tebi će dobro poslužiti da zadovoljiš svoju želju.« Dogovore se tako, pa sednu pored gomile smokava i navale da ih jedu. Uz jelo ovako razgovarahu: »Jadni Esop, crno mu se piše; doduše, sav je oronuo i nije ni za šta drugo nego da mu kožu batinom deru. Nego hajde da se mi lepo dogovorimo: odsad kad god jedan od nas dvojice što razbije, upropasti ili prospe, tvrdićemo da je to uradio Esop. Tako nam niko ništa neće moći.« I tako pojedoše smokve.

3. Pošto se okupao i doručkovao, u rečeno vreme, gospodar zažele da se zasladi smokvama, pa naredi robu da mu posluži ovo voće: »Agatopode, dajder smokava.« No kad primeti da ga Agatopod vuče za nos tražeći ih tobože prilježno, on upita u čemu je stvar. Objasne mu da je Esop pojeo smokve, a on naredi da ga neko pozove. Pozovu ga, dakle, i Esop dođe. Gospodar ga upita: »Zar me nimalo ne poštuješ, prokletinjo? Usudio si se čak da uđeš u ostavu i pojedeš smokve koje su za mene bile pripremljene.« Čuvši ovo, Esop zbog zapreke na jeziku nije mogao da se opravda rečima. A shvatio je kako ga optužuju i da će ga išibati. Pade, dakle, na kolena pred gospodarem i znacima ga zamoli da malo pričeka. Gospodar pristade, a Esop uzme neko vedro koje je stajalo u blizini, pa znacima zatraži mlake vode. Stane s vedrom nasred sobe, popije vodu, a zatim gurne prst u usta, napregne se i izbaci samo oiu mlaku vodu koju je popio jer pre toga ne beše ništa okusio. I pošto se tako opravdao, zahvaljujući svom velikom iskustvu, zatraži da i druga dva roba učine isto da bi se saznalo ko je pojeo smokve. Gospodara zadivi to čega se Esop dosetio, pa naredi da i ona dvojica popiju vodu i povrate. A robovi se uplašiše. Pomisliše: »Šta ćemo sad, Hermo bože? Da popijemo, kad nam nema druge, ali da ne gurnemo prste duboko u grlo, nego u uglove kod usana.« Ali čim oni popiše mlaku vodu pozli im od smokava, te one stignu u podgrlac. I pošto izvade prst iz usta, smokve pokuljaju napolje. Gospodar se sad razljuti: »Hteli ste dakle da svalite krivicu na ovog čoveka koji ne može da govori! Esope, skini im odeću.« Išibani, oni dobro shvatiše da onaj ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.

4. Tako su oni bili kažnjeni zato što su hteli da učine nepravdu čoveku koji ne može da govori.

Sutradan gospodar ode u grad. Dok je Esop kopao na njivi, slučajno naiđe neka Isidina sveštenica: beše zalutala i sa glavnog puta zašla tamo gde je Esop kopao. Pa kad primeti Esopa kako s teškom mukom obavlja svoj posao, ne znajući kakve je on sudbine, ovako mu se obrati: »Ti tamo, ako umeš da se sažališ nad smrtnom dušicom, pokaži mi put do grada. Zalutala sam.« Esop se osvrnu, vide u njoj boginju pod ljudskim obličjem, pa kako je bio veoma pobožan pade nmčice pred nju. Zatim znacima i pokretima glave upita sveštenmcu: »Zašto si skrenula sa glavnog puta i ušla na ovo imanje?« A ona, kad shvati da Esop čuje ali da ne može govoriti, ovako mu se poče obraćati, ujedno i pokretima i rečima: »Ja sam tuđinka u ovom kraju. Kao što vidiš, ja sam sveštenica, no kako mi je ovde sve nepoznato zalutala sam. Molim te da mi pokažeš put.« Esop uze motiku odande gde je kopao, uhvati sveštenicu za ruku i povede je u obližnji šumarak. Izvadi iz svoje torbe hleb i maslinke, pa nabra zelja i donese sveštenici. Zatim je natera da se založi. I ona se založi. Posle obeda odvede je do izvora i znacima je upita da li želi da se malo okrepi vodom. Tako se ona nahrani i napoji, pa Esopu poželi svako dobro i ponovo ga znacima zamoli da joj učini još i poslednju uslugu i da joj pokaže put. Esop je odvede do glavne, kolske ceste i pokaza joj kuda da ide, a zatim se vrati svom poslu.

5. Tako se Isidina sveštenica opet uhvati puta pa, opominjući se Esopove ljubaznosti, podiže ruke k nebu i izreče ovu molitvu: »Kruno svekolike vaseljene, Isido, gospo s bezbroj imena, smiluj se onom zlosrećnom a pobožnom zemljodelcu. Jer ukazao je poštovanje ne meni, gospodarice, već tvome obličju u meni. Ako već nećeš da mu život uzvisiš mnogim bogatstvom što su mu ga drugi bogovi uskratili, podari mu bar moć govora. Jer u tvojoj je moći da na svetlost ponovo izvedeš ono što je palo u tamu.« A ovu je molbu svoje sveštenice uslišila gospodarica Isida. Jer glas o pobožnosti dopre brzo do ušiju božanstava.

6. Esop, jer žega je bila golema, pomisli: »Dva sata mi je nadzornik dao za odmor. Odspavaću u vreme ove neizdržljive jare.« Odabra, dakle, jedno mestašce na imanju, mirno i sve u cvatu. Bilo je tu mnogo drveća i hlada, a po zemlji su rasli zelena trava i šareno cveće. U blizini se pružala šuma, a po njenom rubu se prostirala livada. Esop odloži trnokop, prilegne na zemlju obraslu travom , podmetne kožuh i torbu pod glavu, pa zaspi. U blizini je proticala neka rečica. Vetar je blago duvao, a zeleno rastinje se povijalo i odisalo milinom i svežinom obližnje šumice. Zrikavci su zrikali na granama, a unaokolo se razlegala pesma šarenih ptica. Uz svu tu glasnu pesmu, vita omorika što u visinu stremi, svojim šumom je podražavala drozda. I to skladno brujanje, smešano od najrazličitijih zvukova, prijatno je odjekivalo kroz gaj. Omamljen ovim šumorenjem, Esop utonu u sladak san.

7. Na to mesto spusti se gospa Isida, a vodila je sa sobom devet muza. Ona im ovako prozbori: »Pogledajte, kćeri moje, ovog čoveka. Rođen je kao nakaza, pa ipak svojom pobožnošću nadvladava svaku pokudu. Pokazao je put mojoj sveštenici koja je zalutala. Ovde sam sa vama da se odužim tome čoveku. Ja ću mu povratiti glas, a vi taj glas obdarite najboljim govorom.« Tako reče, pa mu otkloni neravnine s jezika što su ga u govoru ometale. Isida sama mu podari glas, a muze nagovori da mu svaka pokloni neki od svojih darova. One ga naučiše da smišlja basne i da ispreda mitove na grčkom jeziku, a obdariše ga i darom pesničkim. Pošto mu požele da stekne ugled i slavu, boginja se vrati u svoje prebivalište. A muze, pošto mu svaka podari nešto od sopstvenog umeća, uspnu se na goru Helikon.

8. Esop je ovo zbivanje pratio u snu, a onda se probudi i reče: »Uh, ala sam se slatko naspavao.« Pa stane da kazuje nazive stvari koje su mu bile pred očima: motika, korpa, kožuh, torba, goveče, magarac, ovce. »Tako mi muza, ja govorim« - iščuđavao se. »Otkud sad to? Otkud? Slutim: govor mi je darovan zato što sam ukazao poštovanje Isidinoj sveštenici. Dobro je, dakle, postupati pobožno. Verujem: bogovi će i dalje ispunjavati moja čestita nadanja.«

9. Obuzme ga tu velika radost, pa se ponovo lati motike i poče da kopa. Ubrzo zatim dođe upravitelj imanja Zena da nadgleda radnike i udari štapom jednog Esopovog druga. A Esop mu, ne mogavši se više savladati, reče: »Čoveče, zašto tako okrutno zlostavljaš i nemilosrdno udaraš ovog jadnika koji ti nije ništa skrivio? Pa ti sam činiš svakodnevno mnoga nedela, a niko te zbog toga ne batina.« - »Šta je sad ovo?«, pomisli Zena. »Esop je progovorio. I, tako mi bogova, sad kada je počeo da govori, ni protiv koga drugog nije se pobunio no protiv mene, i to dok mu se obraćam i izdajem mu naređenja. Ako ne nađem povod da ga ocrnim mogao bi još postići da me smene kao upravitelja. Pa on mi je još dok je bio nem pretio znacima: 'Kada dođe moj gospodar udesiću da te smene s položaja upravitelja. Mogu te optužiti i pokretima glave'. Ako bi, dakle, mogao da me okrivi i tako, znacima glavom, još bolje će uspeti da ubedi gospodara rečima. Dobro bi, dakle, bilo da ga preduhitrim.«

10. Zena uzjaha konja i jurnu u grad. Dođe pred gospodarevu kuću, sjaha s konja, veza ular za alku na ulaznim vratima i uđe u kuću. Kad ugleda gospodara zausti: »Gospodaru ...«, ali ga ovaj preseče: »Šta je, Zeno, zašto si tako uzbuđen?« Zena mu objasni: »Čudesan događaj se zbio na tvome imanju.« Gospodar ga upita: »Da nije koja voćka pre vremena rodila? Ili je kakva životinja okotila čovekoliko biće?« Zena odgovori: »Nije, gospodaru.« - »Pa šta onda smatraš da je čudesno?« - upita gospodar. »Reci mi mstinu.« Upravitelj mu tada objasni: »Esop, onaj nikogović koga si poslao da kopa na njivi, onaj pupast čovek...« Gospodar ga opet prekinu: »Je li on šta rodio?« - »Nije to«, odgovori Zena, »nego je, dosad nem, progovorio.« - »Pa zar to nazivaš čudesnim?«, iznenadi se gospodar. »Da, veoma«, odgovori Zena. »A zbog čega?«, upita gospodar. »Ako su bogovi u gnevu oduzeli tom čoveku moć govora za neko vreme, a sada su mu je, umilostivljeni, vratili, kako se i zbilo, zar ti to nazivaš čudnovatim?« - »Svakako, gospodaru. Jer je počeo da govori stvari koje uopšte nisu u ljudskoj prirodi. Naime, gadno grdi ne samo mene nego i tebe, što mi uši ne mogu podneti.«

11. Razdražen, gospodar reče Zeni: »Pođi i prodaj ga!« - »Ma šališ li se ti, gospodaru«, uzvrati upravitelj. »Zar ne znaš da je prava nakaza? Ta ko će hteti da ga kupi i da umesto roba drži kod sebe psoglavca?« Gospodar mu predloži: »Ti ga onda povedi i pokloni ga nekome. Ako pak niko ne bude hteo da ga uzme, dobro ga išibaj, a potom ubij.« I tako Zena dobi pravo da raspolaže Esopom kako mu drago, pa ponovo uzjaha konja i vrati se na imanje. Uz put ovako razmišljaše: »Gospodar mi je dozvolio da uradim sa Esopom što god hoću: da ga prodam, da ga poklonim, ili da ga ubijem. Zašto da učinim zlodelo i da ga ubijem? Prodaću ga.« I tako je Esopu izišlo na dobro ono što su mu bogovi podarili.

12. Dogodi se da je neki trgovac robovima koji se uputio u grad prolazio na konju preko imanja. On se, naime, spremao da krene na put sa svojim robovima i nastojao je da u selu iznajmi tovarnu stoku, ali kako je nije našao, to se vratio u grad. Susretne se tako sa Zenom. Kako ga je već odranije poznavao, Zena ga ljubazno pozdravi: »Zdravo da si, Ofelione, trgovče nad trgovcima!« Trgovac mu otpozdravi: »Zdravo, Zeno, upravitelju nad upraviteljima!«, pa ga upita: »Da nemaš, Zeno, tovarne stoke da mi daš u najam, ili da je prodaš?« Zena odgovori: »Nemam, tako mi boga, ali ti mogu ako hoćeš prodati sasvim jeftino jednog roba.« Trgovac pak - od tog posla je živeo - odvrati: »Znaš da trgujem robljem i još me pitaš hoću li kupiti roba za male pare.« Tu se Zena obradova: »Pođi onda sa mnom na imanje, ovde u blizini.«

13. I tako Zena povede trgovca na imanje, pa naredi: »Neka neko od robova ode na njivu i pozove Esopa.« Jedan rob pođe, pa kad ugleda Esopa gde kopa priđe mu i reče: »Ostavi motiku, Esope, i pođi sa mnom. Zove te gospodar.« Esop upita: »Koji gospodar? Je l' onaj koji mi je po rođenju gospodar ili upravitelj? Jasno reci i načini razliku: upravitelj, a ne gospodar. Jer i upravitelj stoji pod jarmom ropstva kao i običan rob.« Čuje to rob koji je došao po Esopa i pomisli: »Kakvo blebetanje! Gle, kako se samo promenio. Otkad je počeo da govori plete se u ono što mu ne priliči.« Esop pak spusti motiku i zavapi: »Kakvo je zlo nasledno ropstvo! Nije čudo što je i bogovima mrsko. 'Esope, postavi za ručak! Esope, ugrej kupatilo! Esope, pripremi vodu! Esope, nahrani stoku!' Što god je mučno, što iznurava, što je prepuno jada i ponižavajuće, to Esopu naređuju da obavlja. Ali, majku mu, zar mi nisu bogovi podarili moć govora? Doći će jednom ovamo moj gospodar, pa kad mi se ukaže prilika optužiću upravitelja za njegova nedela i učiniću da ga gospodar najuri s njegovog položaja. No zasad se treba pokoravati. Druškane, hajdemo dakle; vodi me.« Tako dođu Zenk, a rob reče: »Evo Esopa, gospodaru.« A Zena se obrati Ofelionu: »Pogledaj ga dobro, trgovče nad trgovcima!«

14. Trgovac se okrenu, a kad osmotri Esopa - tu pokretnu gomilu krpetina - reče upravitelju: »Pa to ti je trubač iz boja sa ždralovima. Šuplji podanak, a ne čovek. Da nema dar govora rekao bih da je lonac na nogama, ili vedro za pomije, ili golemo guščije jaje. Razočarao si me, Zeno. Kako si mogao da me vratiš čak ovamo kad sam već gotovo stigao do kraja svog puta, ubeđujući me da imaš nešto dobro da mi podariš, a ne ovu pometinu?« Tako on reče, pa naumi da krene.

15. I već beše krenuo, kad ga Esop povuče za skute i reče: »Saslušaj me, čoveče!« Trgovac mu odbrusi: »Odlazi i ne nadaj se ničem dobrom. Što me sad vraćaš?« Esop ga na to upita: »Zašto si ti došao ovamo?« - »Zbog tebe, hteo sam da te kupim.« A Esop će: »Zašto me onda ne kupiš?« - »Ne nagovaraj me«, reče trgovac, »jer neću da te kupim.« Esop ga zamoli: »Ta kupi me, čoveče. Tako mi Iside, biću ti na veliku korist.« - »Kakvu ja to korist mogu imati od tebe pa da te kupim ovako razočaran?« Na to ga Esop upita: »Zar nemaš među robovima koje si kupio decu koja su neobrazovana i koju bi trebalo vaspitati?« - »Naravno da imam«, odgovori trgovac. Na to će opet Esop: »Kupi me onda i daj da im budem učitelj. Naime, svakako će se uplašiti mog nakaznog lika, pa će se okanutm raspuštenosti.« - »U dobar čas si to smislio, đavole crni«, priznade trgovac. Pa se obrati Zeni pitanjem: »Pošto prodaješ ovo zlo?« Zena odgovori: »Vodi ga za tri obola.« - »Koliko kažeš?«, iznenadi se trgovac. Na to će Zena: »Ma daj koliko hoćeš.« I tako trgovac dade neku crkavicu i zaključi kupovinu.

16-21. Ofelion, trgovac robljem, polazi na put u Malu Aziju. Esop uz put daje dokaz o svojoj oštroumnosti i domišljatosti. Prihvati se tako, a na podsmeh ostalim i stasitim robovima, da nosi ogromnu korpu s hlebom. Dabogme, ona se brzo prazni od postaje do postaje, pa Esopu ostane najlakši teret - prazna korpa. Ofelion dolazi u Efes i tu proda sve robove osim trojice.- dva naočita i u veštinama obučena, za koje traži visoku cenu. To su svirač-harfist Ligir i učitelj jezika Filokal. Treći neprodani rob je, razume se, nakazni Esop. Ofelionu savetuju da se preveze na ostrvo Sam jer tamo ima bogatih kupaca za njegovu robu.

22. Desi se uto da žena filosofa Ksanta slučajno prođe u nosiljci pored onog mesta i čuje glasnika kako objavljuje prodaju robova. Vrati se odmah kući, potraži muža i reče mu: »Mužu moj, i sam znaš da imamo premalo robova muškaraca, uglavnom te i služe moje robinjice. Eto sad, u zgodan čas, nude muške robove na prodaju. Pođi na pijacu robova i kupi mi valjanog roba.« Ksanto pristade i obeća: »Otići ću.« Pođe zatim svojim učenicima, ljubazno ih pozdravi i posle kratke učene rasprave završi čas, a slušaoce povede na trg.

23. Još izdaleka primeti da su ona dva roba baš pristali muškarci, dok je treći sav oronuo. Zadivi ga dovitljivost trgovca, pa povika: »Pametno, bogami! Bistar je i mudar ovaj čovek, odličan trgovac, nema mu premca.« A učenici ga upitaju: »Šta je to, učitelju, šta hvališ? Šta je tu dostojno tvoga divljenja? Reci nam i ne uskraćuj nam udeo u dobrom i lepom.« Ksanto poče da im objašnjava: »Nemojte misliti, vi glave žudne znanja, da je sva mudrost samo u rečima; ona se ogleda i u čovekovim postupcima; često je filosofija bez reči nadmašila filosofiju u rečima. Tako je na primeru plesača vidljivo da se u pokretu ruku, dugo i ćutke uvežbavanim, može očitovati mudroljublje. Eto ovde: ovaj trgovac ima na prodaju dva pristala roba i jednog sasvim oronulog, pa je toga oronulog postavio između ona dva naočita kako bi njegova rugoba još više istakla lepotu druge dvojice. Naime, ako ne staviš ružno uz ono što je valjanije, to nećeš jasno uočiti lepotu i dobro.« - »Božanski naš učitelju«, zadive se učenici, »odlično si i sasvim jasno shvatio nameru ovog trgovca.« A Ksanto im tada predloži: »Hajde da kupimo jednog roba. Treba mi jedan momak da mi služi u kući.«

24. Pa priđe prvom robu i upita ga: »Odakle si?« Ovaj odgovori: »Iz Kapadokije.« - »Kako ti je ime?« - »Ligir«, odgovori rob. Zatim ga Ksanto upita: »A šta znaš da radiš?« - »Sve«, izjavi mladić. Na to se Esop, koji je stajao pored njega, gromoglasno nasmeja. Učenici primete kako se Esop iznenada nasmejao i kako se pri tome natuštio i sav smračio - u licu su mu se videli još jedino zubi - pa prosto poveruju da je pred njima nekakvo neviđeno čudovište. Govorili su: »Nije li ovo pravi pravcati čir sa zubima!« - »Da mi je znati šta je ugledao da se tako ceri?« - »Ma ne smeje se on. Trese se od hladnoće. Daj da vidimo šta će nam reći!« Na to jedan Ksantov učenik priđe Esopu, čupnu ga otpozadi i upita: »Fini moj gospodine, čemu si se nasmejao?« Esop se osvrnu i odbrusi mu: »Odbij, tele morsko!« Učenik nije to razumeo i povuče se u stranu. Ksanto se, pak, obrati drugom robu: »A odakle si ti?« - »Iz Lidije.« - »Kako se zoveš?« - »Filokal.« - »I šta ti umeš?« - »Sve.« Na to se Esop opet onako nasmeja. Kad jedan filosofov učenik to vide on upita: »Zašto li se ovaj na sve smeje?« A onaj već nagrđeni njegov drug odvrati: »Ako mi se ushte da me ponovo nazove morskim teletom, upitaću ga.« Ksanto će trgovcu robljem: »A pošto prodaješ ovoga uču?« - »Za tri hiljade denara.« Čuvši ovu cenu, Ksanto, već obeshrabren kupac i ravnodušan prema ponuđenoj robi, okrete se na peti i pođe. Ali tu mu učenici budu radoznali: »Učitelju, zar ti se ova dva roba ne dopadaju?« - »Kako da ne! Ali ja se držim načela: da ne kupujem roba za skupe pare nego da me poslužuje jeftin i običan.« - »Ako ti je pravilo da ne kupuješ skupog roba«, dobaci jedan učenik, »a ti uzmi ovog nakaznog; pružiće ti iste usluge. A mi ćemo sakupiti novac među sobom i platićemo cenu umesto tebe.« - »Dobra ti je to šala: da ja kupim roba, a vi da platite. Uostalom, žena mi je fina i čistunica i ne bi trpela da je služi rob nakazan i sakat.« - »Ali, učitelju, ti si u svojim predavanjima često isticao da se ženi ne treba pokoravati.« Filosof onda ne imade kud:

25. »Daj da proverim zna li nešto da ne biste uludo potrošili novac.« Pa priđe Esopu i pozdravi ga uobičajenim: »Da si mi. zdravo i veselo!« Esop mu odgovori: »A zašto bih se žalostio?« Učenici se saglase: »Tako nam muza, lepo mu je odgovorio. Zašto bi bio tužan?« Iznenadio ih je, naime, tako dosetljiv odgovor. Zatim Ksanto upita Esopa: »Od kojeg si roda?« - »Pa čovek sam«, odgovori Esop, »od krvi i mesa.« Ksanto se naljuti: »Ne pitam te to, nego odakle si rodom.« A Esop mu odgovori: »Iz utrobe svoje matere.« - »Sve ti je to cepidlačenje. Ne pitam te ni to, nego na kom mestu si rođen«, objasni Ksanto. A Esop će: »E, to mi majka nije rekla - da li u spavaonici ili u trpezariji.« Ksanto se sad razbesne: »Ma reci mi već jednom odakle si?« - »Iz Frigije«, odgovori Esop. A Ksanto ga upita: »Šta znaš da radiš?« - »Baš ništa.« - »Kako to ništa?« - »Pa ova dvojica mojih prethodnika znaju već sve«, objasni Esop. Učenici sada shvate: »Uuh, ovaj je baš pametan. Ona dvojica su doista loše odgovorila. Ne može čovek da zna sve. Stoga ovaj i tvrdi da ne zna ništa; a iz istog se razloga malopre i nasmejao.«

26. Ksanto ga zatim upita: »Hoćeš da te kupim?« A Esop mu odgovori: »Šta, zar već misliš da sam tvoja svojina, kao savetnik, i hoćeš od mene savet? Ako hoćeš da me kupiš, a ti me kupi; ako nećeš, idi. Mene nije briga. Jer moj prodavac ne hvata nevoljne kupce mrežom i na silu, niti je tebi ko nametnuo kakvu obavezu da me kupiš. To je isključivo stvar tvog slobodnog izbora. Ako hoćeš, odbrojavaj novac za moju cenu. Odreši kesu. Ako pak nećeš, ne izvrgavaj me ruglu.« - »Znači i brbljivac si?«, dodade Ksanto. »Loše ćeš zbog toga proći.« Ali Esop uzvrati: »Brbljivi vrapci se dobro prodaju.« - »Tako nam Here, lepo nam je odgovorom poklopio učitelja«, primetiše učenici. Zatim se Ksanto ponovo obrati Esopu; »Kupiću te, ali nećeš li ti meni odmah pobeći?« - »Ako mi se to prohte«, odgovori Esop, »neću tebe uzeti za savetnika kao što ti u ovome uzimaš mene za savetnika. Do koga, uostalom, stoji hoću li pobeći ili ne, do tebe ili do mene?« - »Pa naravno do tebe«, odgovori Ksanto. A Esop se usprotivi: »Ne, nego stoji baš do tebe.« - »Po čemu do mene?«, začudi se Ksanto. Esop poče da mu objašnjava: »Ako si dobar prema robovima, nijedan neće hteti da pređe sa dobrog na bedan potucalački život, u kojem zna da ga očekuju samo gladovanje i strahovanje. A ako prema robovima loše postupaš, neću kod tebe ostati nijedan sat, ni pola sata, ma nijedan tren.« Ksanto na to reče: »Ovaj izvrdava odgovor na pitanje šta će s njim biti. Istina, to što kazuješ liči na ljudski govor, ali si sav trošan i oronuo.« - »Ne obraćaj pažnju na moj izgled«, odgovori mu Esop, »nego gledaj kakav mi je duh.« - »A šta je to onda spoljašnji izgled?«, upita Ksanto. Esop mu odgovori: »Nešto što često ide u vinarnicu da kupi vino. Uostalom, ima vrčeva ružnog izgleda, a njihova sadržina godi našem nepcu.«

27. Ksanto pohvali Esopovu gotovost za duhovit odgovor, pa priđe trgovcu i upita ga: »Pošto prodaješ ovoga?« Trgovac se lecnu: »Ti hoćeš da se narugaš mojoj robi?« - »Po čemu to?«, upita Ksanto. »Pa zapostavio si ona dva odlična roba i izabrao ovog koji ne vredi ni da ga pljuneš. Kupi jednog od one dvojice i uzmi ovog pride.« Na to će Ksanto: »Neka, nego pošto njega prodaješ?« - »Kupio sam ga za šezdeset denara, a njegovo izdržavanje me je stajalo još petnaest denara. Eto, daj mi taj iznos za njega.«

Međutim, i poreznici čuju da neko prodaje robove, pa dotrče i upitaju ko je prodavac a ko kupac. Ksanto se stideo da im odgovori: »Kupio sam roba za sedamdeset pet denara.« A i trgovac je nešto zatezao. Kako su obojica ćutala, Esop povika: »ja sam bio na prodaju. Ovo mi je prodavac, a ono kupac. Ako oni to poriču, očigledno je da sam slobodan.« Ksanto na to brzo potvrdi: »Jeste, ja sam roba kupio za sedamdeset pet denara.« Poreznici udare u smeh, pa Ksantu i njegovim učenicima oproste porez na cenu koju su platili za Esopa. Svi se zatim ispozdravljaju i odu svaki na svoju stranu. A Esop pođe sa Ksantom.

28. U putu se filosof Ksanto pomokri, sve onako u hodu. Esop sada uđe sa novim vlasnikom u raspravu o tom njegovom postupku. Kazuje Ksantu da bi on, Esop, hteo da napusti gospodara koji se tako ponaša. Ali tada mu Ksanto, podrobno i u stilu filosofskog argumentovanja, iznese tri razloga iz kojih se olakšao upravo tako, u hodu. Esop prihvati Ksantovu sistematičnu argumentaciju. Filosof na kraju uzdahne.- »Nisam znao da sam sebi umesto roba kupio gospodara!«

29. Stignu napokon pred Ksantovu kuću i tu Ksanto reče Esopu: »Pošto mi je žena prefinjena čistunica, to sačekaj pred vratima dok joj ne javim da sam te kupio. Mogla bi inače, kad nenadano ugleda tvoju nakaznu pojavu, da zatraži nazad svoj miraz i pokupi se.« A Esop mu odgovori: »Idi onda i obavi to brzo kad si papučić.« Ksanto potom uđe u kuću i reče ženi: »Gospo moja, nećeš više morati da gunđaš i da mi prebacuješ kako me služe tvoje robinjice. Znaj, kupio sam roba muškarca.« A Ksantova žena uzviknu radosno: »O, hvala ti, gospodarice Afrodito! Velika je tvoja moć! I snove pretvaraš u javu! Tek što sam zaspala, u snu sam videla kako si mi kupio i darovao prelepog roba.« - »Strpi se samo, moja gospo«, reče joj muž, »i videćeš lepotu kakvu nisi nikada očima ugledala. Grešim kad kažem: Apolona, Endimiona ili čak Ganimeda.«

30. Ženine robinjice se obraduju, te jedna devojka reče: »Meni je gospodar muža kupio.« A druga će: »Ne, nego meni. Ja sam to već u snu videla.« Treća dometnu razumno: »Uzeće ga poslušnija i koja više zaslužuje.« Ona siknu: »Da nisi ti ta?« - »A da nisi slučajno ti?«, odbrusi joj prva. I tako one zametnu svađu.

Ksantova žena upita: »Gde je taj koga si tako nahvalio?« Ksanto odgovori: »Pred vratima, gospo. Zna se da lepo vaspitan čovek ne ulazi u tuđu kuću nepozvan. Pratio me je do ulaznih vrata i sada čeka da bude pozvan.« Na to Ksantova žena naredi: »Hajde, neka jedna od vas pozove tog novokupljenog roba.« I dok su se ostale devojke svađale, ona jedina razumna pomisli: »Izići ću i prva se sa njim veriti.« Pa izađe i upita: »Gde je novokupljeni rob?« Esop se okrene i reče: »Ovde je, devojče.« - »Zar si ti novi rob?«, zaprepasti se ova. Esop potvrdi: »Ja glavom.« Devojka ga upita: »A gde ti je rep?« Esop pogleda devojku, pa shvativši da se ona ruga njegovom psoglavom izgledu odgovori: »Ne tamo gde ti nagađaš da je. Ja imam kitu spreda, a ne otpozadi.« - »Da si tu ostao! Ne ulazi u kuću da ne bi svi pobegli kad te ugledaju, strašilo.« Zatim se vrati u kuću, pa kad vide da joj se drugarice i dalje svađaju reče: »Zašto ne raspaljujem vatru vašeg zanosa, devojke?! Ma šta se bijete oko onog čoveka? Ta najpre pogledajte tu lepotu.« Na to jedna devojka iziđe i upita: »Gde je mladić koga je gospodar malopre kupio, lepotan moj?« Esop odgovori: »Ja sam taj.« A robinja će: »Afrodita neka zgromi tvoje odvratno lice! Zar sam se zbog tebe tukla, đubre? Sav si oduran. Hajde, uđi unutra, ali ne lepi se uz mene. Drži se podalje!«

Esop tako uđe i stade naspram gospodarice.

31. Ksantova žena pogleda Esopa, pa kad vide njegovo nakaradno lice okrenu se mužu i očita mu: »Smišljeno si to i lukavo izveo, Ksanto. Baš kako valja! Hoćeš da uzmeš drugu ženu, a ne usuđuješ se da mi u lice kažeš: 'Odlazi od mene.' Pa kako znaš da sam žena od ukusa za uredno i lepo, namerno si kupio ovu nakazu. Uveren si da neću podneti da me on dvori nego ću odbeći, kao svojevoljno napustivši ovu kuću. Dobro, dakle! Daj ti meni moj miraz i ja ću otići.« A Ksanto zakuka: »Avaj meni, šta ću sad? Dok smo dolazili ovamo, ti mi održa predavanje u sedam odeljaka kako u hodu ne treba pišati. Njoj sada ne umeš ni reč da kažeš.« Esop mu odgovori: »Ta mani se nje, sama će od svoje volje otići do đavola.« Ksanto se razljuti: »Ćuti, pometino, zar ne znaš da je volim više od sebe samog.« Esop se začudi: »Ti, dakle, voliš to žensko?« - »Obožavam je«, odgovori Ksanto. »I želiš da ostane?«, upita Esop. »Želim, ništarijo.« A Esop reče u pola glasa: »Odglumiću onda ulogu po tvojoj želji.« Pa lupi nogom o pod i uzviknu: »Ako mudri Ksanto dopušta da njime gospodari žena, sutra ću ga u slušaonici pred svim učenicima razotkriti i reći kakva je pometina.« Ksanto mu odgovori: »E, baš lepo od tebe, Esope.«

32. Zatim se Esop obrati svojoj novoj gospodarici: »Znači da ti, ženo, želiš da ti muž kupi mladog, krasnog i snažnog roba, lepookog plavušana?« Ksantova žena upita: »Pa šta?« Esop joj odgovori: »Da te, znači, lepi rob vodi u kupatilo, da ti lepi rob oblači haljine; da ti kad iziđeš iz kupatila, lepi rob prebacm ogrtač, da sedne pored tebe i obuva ti i podvezuje cipelice, pa da te zabavlja i gleda ti u lice dok ti uživaš u kupljenom robu; pa da mu se smešiš, da ga gledaš mladog i da se prijatno uzbudiš; pa da ga zoveš u spavaću sobu da ti trlja noge i da mu zatim priđeš, pa da ga privučeš sebi i obaspeš poljupcima, te da se predaš sramnoj strasti i da tako osramotiš mudrog Ksanta i izvrgneš ga ruglu. Pozlatila ti se usta, Euripide, kad si rekao:

Strašan je bes morskih talasa,
Strašna rečna bujica i plamen vatre,
Strašna je beda i ima još mnogo strahota,
Ali ničeg strašnijeg nema od rđave žene.

Zar ti, žena čoveka filosofa, razumna dakle, želiš da te dvori krasan rob? Pa time ćeš ne samo izazvati ogovaranje nego ćeš i mužu naneti veliku sramotu. Čini mi se da bi ti rado da sa ovim ili onim prilegneš. No nemoj slučajno tako opet učiniti da ti, kurvo, ne pokažem kako izgleda kad se tek kupljeni rob rasrdi, ti kurvo nad kurvama.« - »Otkud se na mene nameri ovo zlo?« upita Ksantova žena. A Ksanto joj uzvrati: »Sve on o tebi lepo kaže, gospo moja. A tek pazi da te ne vidi kako mokriš ili se oneređuješ. E, tada ćeš otkriti u Esopu pravog pravcatog Demostena.« - »Bože, rekla bih, ovaj je čovečuljak prodorne pameti i opasno dovitljiv«, pomisli žena. »Da ja sa njim okrenem list i sprijateljim se!« Ksanto se tu obradova: »Gospodarica je promenila svoje mišljenje o tebi.« A Esop će: »Dobro sam ovo izveo! Kad sam ja uspeo da žensko uprepastim i tako umilostivim.« Ksanto se zadivi: »Eh, ti stari probisvete!«

33. Ksantova žena se tada obrati robu: »Esope, da si na jeziku brz i da si rečit, jasno je već iz dosadašnjeg razgovora. Nego, mene je zaveo san koji mi je predskazao da će mi muž kupiti krasnog roba, a ti si sav oronuo.« - »Ne zbori tako zabunjeno, gospođo«, odgovori joj Esop, »o tome kako te je san prevario. Nisu svi snovi istiniti. Naime, jednom je predvodnik muza zamolio Zevsa da ga obdari veštinom proricanja. Zevs mu ispuni želju, te je ovaj svojim proročanstvima svakog nadmašivao. Svi ljudi su mu se divili. Misleći da je i u ostalim veštinama nenadmašan, Apolon onda stane da se hvališe kako je u svemu najbolji. A svemoćni Zevs se naljuti zbog toga, pa kako nije želeo da Apolon ima toliku moć nad ljudima, on stvori neke istinite snove koji su čoveku dok spava otkrivali budućnost. Kad predvodnik muza uvide da njegova proročanstva nisu više nikom potrebna, on zamoli Zevsa da se izmire i da mu ne oduzme proročansku moć. I tako mu Zevs oprosti, pa stvori i drugačije snove: takve koji su ljudima pokazivali sve same laži; a to da bi kad ih san zavede, ponovo otišli u proročište Apolonovo i od njega tražili da im pravilno protumači ono što su usnili. Stoga se čoveku otkriva istina samo onda kad usni jedan od onih snova koje je Zevs prve stvorio. I neka te stoga ne čudi što si jedno videla u snu, a što ti se desilo nešto sasvim drugo. Jer to nije bio onaj prvobitni san, nego ti je došao onaj drugi i prevario te svojim lažnim snoviđenjima.«

34-37. Ksanto onda pođe sa Esopom u baštovanluk po povrće. Tu Esop umesto filosofa Ksanta daje opširan, a slikovit i baštovanu razumljiv odgovor na pitanje: zašto divlje bilje raste bolje i bujnije od bilja sađenog i negovanog ljudskom rukom. Prema prvom - kaže tu Esop - zemlja je u položaju prave majke, a prema onom drugom, sađenom bilju, odnosi se kao maćeha.

38. Jednog dana Ksanto reče Esopu: »Da me ne bi oštetio čini uvek tačno ono što sam ti naredio, ni manje ni više. Nego, deder, ponesi krčag za zejtin i peškire i pođi sa mnom u kupatilo.« Esop pomisli: »Gospodari koji ne umeju mudro da naređuju, često sami sebe dovode u nepriliku. Naučiću ovog mudraca kako treba izdavati naloge.« Ponese, dakle, ono što mu je Ksanto tražio, ali ne usu zejtin u zejtinicu, pa krene sa gospodarem u kupatilo. Ksanto skide sa sebe odeću, dade je Esopu i reče: »Dodaj mi zejtinicu.« Esop mu je dodade. Ksanto uzme zejtinicu, pa kad vide da je prazna upita: »A gde je zejtin, Esope?« Esop odgovori: »Kod kuće.« - »Kako kod kuće?«, naljuti se Ksanto. Esop mu objasni: »Pa ti si naredio da ponesem krčag za zejtin i peškire; zejtin nisi pomenuo. Nije trebalo da radim ništa osim onoga što mi je rečeno: da nisam to tvoje naređenje poštovao, još bih bio i kriv i batine bih zaradio.« I tako je stvar legla.

39. Ksanto nađe u kupatilu prijatelje i reče Esopu da njegovu odeću preda na čuvanje njihovim ropčićima, a zatim mu naloži: »Pođi kući Esope! Moja žena je u besu izgazila sve zelje koje smo nabavili. Pripremi i skuvaj nam sočivo. Baci ga u lonac, naspi vode, stavi na kuvarsko ognjište, naslaži drva, pa ih potpali i duvaj da se raspali vatra. Hajde, kreni i uradi sve kako sam ti rekao.« Esop odgovori: »Hoću, gospodaru.« Dođe kući, ode u kuhinju, baci u lonac jedno zrno sočiva i skuva ga. U međuvremenu se Ksanto okupa sa prijateljima, pa im reče: »Prijatelji moji, možete kod mene nešto prezalogajiti. U kući mi se, doduše, sprema samo sočivo. Ali o prijateljima ne treba suditi po raskoši gostinske trpeze, nego ih treba ceniti po dobroj volji koju pokazuju. Ponuđene u pravi čas i od srca, skromnije stvari znaju pružiti veće uživanje od raskoši.« - »Pa da pođemo«, prihvate prijatelji.

40. Ksanto ih uvede u kuću i pozva Esopa: »Daj nam nešto za žeđ iz kupališta.« Esop uspe u krčag vodu iz kupališne otoke i iznese tako priređeno piće pred Ksanta. Ovaj se zgranu: »Kakva je ovo vodurina?« Esop odgovori: »Pa zar nisi tražio za žeđ iz kupališta?« Ksanto se samo smrači, pa će malo zatim: »Donesi mi legen.« Esop donese prazan legen i spusti ga pred Ksanta. »Šta je sad opet ovo?«, zaprepasti se gospodar. Esop mu objasni: »Rekao si: 'Donesi legen!', a nisi rekao: 'Sipaj vodu i operi mi noge'.« Onda mu Ksanto naloži: »Skini mi sandale i učini sve što za tim sledi.« Pa se obrati svojim prijateljima ovim rečima: »Sad vidim, ljudi, nisam kupio roba, nego sam pribavio sebi učitelja. No, zapovedajte da pođemo za trpezu.«

41. Pošto se dobrano okrepiše pićem, Ksanto upita: »Esope, jesi li skuvao sočivo?« - »Jesam«, odgovori Esop. A Ksanto mu naloži: »Iznesi da probam da li je kuvano.« Esop donese u kašici ono jedno zrno sočiva i pruži ga Ksantu. Ovaj pojede zrno, pa pohvali Esopa: »Lepo je zgotovljeno. Kuvano je. Deder, iznesi ga na sto.« A Esop donese zdelu, poče deliti vodu u kojoj se ono zrno kuvalo i reče: »Obedujte pošto je kuvano.« - »Pa ovde si sipao samo odvarak«, začudi se Ksanto, »gde je sočivo?« Esop mu odgovori: »Pa ti si ga pojeo!« - »Zar si samo jedno zrno sočiva skuvao?«, zaprepasti se Ksanto. »Da«, odgovori Esop, »jer si mi rekao da skuvam sočivo, a ne lonac sočiva. Jer prvo ti je jednina, a za jelo se upotrebljava množina.«

42. Ksanto žurno naloži Esopu: »Da ne bi ko pomislio da sam hteo da uvredim prijatelje hajde i brzo priredi one četiri praseće noge što si ih kupio — znaš, onako sa sirćetom.« Esop stavi praseće noge u lonac i obari ih. Ksanto pak, tražeći povod da išiba Esopa, ustade i reče mu: »Idi do ostave, Esope, i donesi sirće, pa ga naspi u lonac.« Čim Esop ode u ostavu, Ksanto uđe u kuhinju, izvadi jednu nogu iz lonca i sakri je. A Esop se vrati, pa kad vide samo tri noge u loncu doseti se da je to sigurno Ksanto namerno zdipio jednu kako bi imao izgovor da ga zbog nečega kazni. Tada ugleda u gospodarevom dvorištu svinjče koje su tovili da bi ga prineli kao žrtvu na rođendan Ksantove žene. Esop mu hitro zaveza njušku konopcem i odseče jednu nogu. Zatim podstače vatru i ubaci nogu u ključalu vodu u loncu umesto one ukradene. U međuvremenu se Ksanto uplaši da Esop ne pobegne kad bude primetio da mu iz lonca nedostaje jedna noga. Filosof ponovo ustade, ode u kuhinju i vrati nogu u lonac. I tako se u loncu našlo pet prasećih nogu, ali ni Ksanto ni Esop nisu u prvi tren primetili da ih je pet.

43. Malo potom, Ksanto upita Esopa: »Jesi li skuvao one svinjske noge?« — »Jesam«, odgovori Esop. »Onda ih iznesi«, naloži gospodar. Esop iznese zdelu i isprazni u nju lonac. Kad, eto ti pet nogu! Kad Ksanto vide pet nogu razljuti se i upita Esopa: »Koliko svinja ima nogu?« Ovaj mu odgovori: »Sve se slaže. Ovde ih, kako vidiš, ima pet. A tamo napolju jedno svinjče šepa na tri noge.« A kad Ksanto zakuka: »Ovaj će me, ljudi, brzo do ludila dovesti«, Esop mu reče: »Nije trebalo da mi nametneš tamo neko tvoje pravilo i valjano bih te služio. Ali, nemoj se zbog toga kajati, gospodaru. Tvoja naredba biće ti sada korisnija od samog zakona. Iz svega ovog naučićeš da ne ošljariš rečima u slušaonici. Jer netačan govor nosi sobom ne malu opasnost zbog onoga što mu se može dodati ili oduzeti u značenju.« I tako Ksanto nije našao povod da išiba Esopa, pa oćuta.

44. Sledećih dana je Esop odlazio sa gospodarom u njegovu predavaonicu i tako su ga upoznali svi Ksantovi učenici. Malo zatim priredi ručak jedan njegov učenik i pozva Ksanta i ostale učenike. Ksanto naloži Esopu: »Ponesi što je potrebno za ručak i pođi sa mnom. Uzmi kotaricu, tanjir, ubrus, svetiljku, sandale i sve drugo što nam treba ako sam i zaboravio da ti to pomenem.« Esop uprti sve to, pa pođe sa gospodarom. Za vreme ručka se Ksanto posluživao svim jelima, a stalno je davao i Esopu. A ovaj uzme ta jela i stavi ih u korpu. Ksanto se onda okrete Esopu i upita ga: »Jesam li ti od svega dao?« — »Jesi«, odgovori mu Esop. »Odnesi onda ovaj ručak blagovoljnici mojoj koja mi želi u svemu dobro«, naloži mu gospodar. »Hoću«, prihvati Esop, pa iziđe i pomisli: »Ovo je dobra prilika da se osvetim gospodarici zato što mi se rugala kad me je ono Ksanto kupio i o meni govorila sve najgore, što je zelje koje mi je poklonio vrtlar pobacala i sve izgazila i tako me sprečila da poklonom obradujem gospodara. Pokazaću ja njoj da žena ne može ništa protiv dobrog sluge. Gospodar mi je rekao da ova jela dam blagovoljnici njegovoj, onoj koja mu želi uvek dobro. Sada će videti ko mu zaista dobro misli.«

45. Stigne tako do kuće i uđe unutra, pa spusti kraj sebe kotaricu i pozove Ksantovu ženu. Pokaže joj zatim sva ona jela i ovako reče: »Gospodarice, proveri da li nešto nedostaje ili da nije uz put pojedeno.« A žena će: »Sve je netaknuto i neukvareno. Je li to gospodar meni poslao?« — »Nije tebi«, odgovori Esop. »Kome onda?«, začudi se žena. »Svojoj blagovoljnici.« Žena se opet zbuni: »A ko mu to želi svako dobro bitango?« — »Ostani malo ovde sa mnom«, odgovori joj Esop, »pa ćeš i sama videti.« I čim spazi kuju plemenite pasmine, a othranjenu tu u kući, pozove je i reče: »Na, uzmi ovo, Likajna.« Kuja dotrči, a Esop je nahrani. Pa kad je ona sve pojela, on se vrati tamo gde je bio priređen ručak i stade iza Ksanta.

46. Ovaj ga upita: »Šta je bilo, jesi li joj odneo ručak?« — »Jesam«, odgovori Esop. »Pa je li ručala?«, upita Ksanto. A Esop će: »Jeste, bogami, sve je pojela.« Ksanto se začudi: »Baš sve je pojela?« — »Sve«, odvrati Esop, »bila je gladna.« — »Je l' se bar slatko najela?« — »Pa«, odgovori Esop, »u slast je ručala.« A Ksanto ga upita: »Pa je li mi nešto poručila?« — »Nije ništa rekla«, odgovori rob, »ali ti je svakako u sebi zahvalila,« Ksanto se razljuti: »Zapamtiće ona mene zbog toga.«

U međuvremenu reče Ksantova žena svojim sluškinjama: »Robinje moje, ne mogu više kod Ksanta ostati. Neka mi vrati moj miraz i ja ću otići. Kako mogu i dalje živeti sa njim kad i kuju voli više od mene?« Tako reče, pa ode u spavaću sobu i tu ostade duboko ucveljena.

47. Kako se gozba otegla, gozbenici razvezaše priču o svemu i svačemu, kako to već biva kad se sastanu ljudi koji vole da raspravljaju. Jedan Ksantov slušalac upita: »Šta bi među ljudima izazvalo najveću uzbunu?« Esop, koji je stajao iza svoga gospodara oglasi se: »Da mrtvi ustanu i zatraže svoje vlasništvo.« Svi se gromoglasno nasmeju i među učenicima nastade veliki žamor. Jedan drugome objašnjavahu: »To je onaj novi rob koga je Ksanto kupio u našem prisustvu.« A jedan će učenik: »Meni je tada rekao da sam morsko tele.« Drugi reče: »Nešto govori iz vlastite glave, a drugo je naučio od Ksanta.« — »To se može reći i za sve vas«, dobaci mu Esop. Učenici tada zamole Ksanta: »Boga ti, učitelju, dopusti Esopu da pije sa nama.« Gospodar mu dozvoli, i tako im se Esop pridruži.

48. Sada jedan učenik upita svoje drugove: »Zašto ovca ne bleji kad je vode na žrtvovanje, a svinja, u istoj prilici, užasno grokće?« Kako niko nije umeo da odgovori na ovo pitanje, to se javi Esop: »Zato što ovca ima ukusno mleko i krasno runo koje čovek povremeno striže kad ono oduža, a muze i njeno mleko i olakšava joj teret. Otuda ovca kad je vode na žrtvovanje ide veselo, ne sluti šta je čeka, a ne beži ni kad joj primaknu nož. Svinja, pak, grokće iz sveg glasa zato što niti ima krasno runo niti daje mleko. I s pravom grokće, jer je svesna da je vode na klanje da bi upotrebili njeno meso.« A učenici mu odobre: »Tako nam muza, mudro si to kazao.«

49. Kad su se već svi razišli, i naš se Ksanto vrati kući. Uđe u spavaću sobu, pa poče da se umiljava ženi i da je obasipa poljupcima. Međutim, ona odgurnu Ksanta i ciknu: »Ne približavaj mi se, ti naložniče robova, čak i više: kujetina. Vraćaj mi moj miraz.« Ksanto se zbuni: »Jadan ja, šta li mi je to Esop opet zakuvao?« A žena nastavi: »Kupi se i uzmi sebi onu kojoj si ručak poslao.« — »Nisam li lepo rekao da me je Esop opet uvalio u nevolju«, pomisli Ksanto. Pa naredi: »Neka mi neko pozove Esopa.«

50. Esop dođe. »Kome si dao ručak, Esope?«, upita ga Ksanto. Esop mu odgovori: »Pa rekao si mi 'Daj ovo blagovoljnici mojoj koja mi u svemu dobro misli'.« Ksantova žena se umeša: »Ja nisam ništa dobila, eto kako stoji stvar, i čik neka se usudi da mi to sada u lice porekne.« A Ksanto se razljuti: »Vidiš li, lupežu, ona tvrdi da nije primila jestivo.« Esop ga tada upita: »Pa kome si rekao da dam ono jestivo?« Ksanto mu potvrdi: »Blagovoljnici mojoj!« — »Šta, zar tebi ona u svemu dobro misli?« — »A ko bi drugi, probisvete?«, upita ga Ksanto. Esop mu odvrati: »Pogledaj onda ko ti želi svako dobro.« Tu pozove kuju i reče: »Ona ti dobro misli. Tvoja žena samo priča da ti je blagonaklona, ali u stvari ti ne misli dobro. Najbolji dokaz je to što ona za koju misliš da ti je naklonjena, zbog najmanje sitnice traži da joj vratiš njen miraz i hoće da te napusti. A kuju pretuci, zlostavljaj, tresni o zemlju, teraj od sebe, a ona ipak neće otići. Zaboraviće uvredu, vratiće se i, mašući repom, ponovo potražiti gospodara. Trebalo je da mi kažeš 'Odnesi ovo mojoj ženi', a ne 'Odnesi mojoj blagovoljnici'. Jer ne misli ti žena u svemu dobro, nego kuja.« Ksanto se na to obrati ženi: »Vidiš, gospo moja, da do ovog nesporazuma nije došlo mojom greškom nego zbog Esopovih glupih brbljarija.« Pa dodade u pola glasa: »Naći ću ja već neki razlog da ga išibam i da mu naplatim uvredu koju ti je naneo.«

51—58. Ksanto uzvraća učenicima pozivom na gozbu. Esop ponovo cepidlački meri reči Ksantovih uputstava, pa u nekoliko navrata, za vreme ponovljenih sedeljki, iznosi na trpezu samo svinjske jezike. Sve ove kratke gozbene scene opet su protkane tobože učenim, filosofskim raspravljanjem i nadbijanjem. Ksanto ponovo nastoji da nađe način kako da okrivi Esopa i kakav razlog da ga išiba. Međutim, Esop je formalno logički u pravu. Ksanto ipak uspeva da uhvati Esopa za reč i zahteva od njega — kao dokaz da takvih ljudi ima — da mu dovede čoveka potpuno ravnodušnog prema drugima i nezainteresovanog za tuđe postupke i teškoće. Ako ne nađe takvog potpunog ravnodušnika, Esop će napokon biti bičevan.

59. Esop sasluša sve što mu je Ksanto naložio, pa krene izjutra na trg i poče tražiti čoveka koji gleda samo svoja posla. Primeti nekog čoveka čiji je izgled odavao seljaka, ali beše uglađenog, reklo bi se gradskog držanja. Terao je magarca natovarenog drvima. Nije obraćao pažnju na dosadnu gomilu oko sebe i nešto je govorio životinji. Esop zaključi da taj čovek gleda svoja posla i da nije baš mnogo radoznao. Uze ga na oko i krenu za njim. Seljak je uzjahao magarca, pa je sa sivonjom ovako besedio u putu: »Hajde da požurimo, da što pre stignemo i prodamo drva. Dobićemo dvanaest asa. Dva asa pripadaju tebi za seno, dva ću ja potrošiti na sebe, a osam ćemo sačuvati za svaki slučaj — ako se iznenada razbolimo, ili ako nenadano stegne jak mraz i zarobi nas u kući. Jer ako danas jedeš ječam, a sutra kad nas, ne daj bože, snađe iznenadna nevolja, nećeš imati ni sena ni ječma.«

60. Esop ču taj razgovor i pomisli: »Tako mi muza, izgleda da ovaj čovek brine samo svoju brigu. Prići ću mu.« Sustigne ga, dakle, i obrati mu se: »Zdravo da si, čiko!« Seljak mu ljubazno otpozdravi. »Pošto su ti ta drva?«, upita ga Esop. Seljak mu odgovori: »Dvanaest asa.« — »Za celu istinu«, pomisli Esop, »pošto je namislio, po to i prodaje.« A zatim upita seljaka: »Poznaješ li ti, čiko, filosofa Ksanta?« — »Ne poznajem ga, sinko«, odgovori seljak. »Kako to?«, začudi se Esop. Seljak mu objasni: »Ja gledam svoja posla. Ipak, čuo sam za njega.« Esop mu reče: »Neka ti je na sreću! Ja sam njegov rob.« A seljak mu odvrati: »Nisam te pitao da li si rob ili slobodan čovek. Šta je mene briga za to?« Esop se tek sad obradova: Uistinu nije radoznao. »Nego čuj, čiko, evo prodao si već drva. Poteraj magarca prema Ksantovoj kući.« A seljak se zbuni: »Ali ja ne znam gde mu je kuća.« — »Prati me i videćeš«, odgovori mu Esop.

61. Esop povede seljaka do Ksantove kuće, skide drva sa magarca i plati seljaku koliko je tražio. Onda mu ovako reče: »Gospodar te, čiko, poziva da ručaš sa njim. Ostavi magarca u avliji i uđi, ljubazno će te primiti.« Seljak prihvati a da i ne upita zašto su ga pozvali, nego uđe u kuću blatnjav i obuven kakav se zatekao. A Ksanto upita Esopa: »Je li to taj koji uopšte nije radoznao?« Pa kad mu Esop reče o seljaku sve najlepše, on upita ženu: »Gospo moja, hoćeš li da Esopa naučim pameti?« Ona mu odgovori: »To mi je najveća želja.« — »Učini onda kako ti budem kazao«, nastavi Ksanto. »Iznesi pred stranca legen kao da hoćeš da mu opereš noge. On će po tvom dostojanstvenom držanju prepoznati u tebi gospodaricu kuće i neće ti dopustiti da tako nešto učiniš, nego će te upitati: 'Gospodarice, zar nemate roba da mi noge opere?' Time će pokazati da je ljubopitljiv, a Esop će zaraditi svoje batine.« Podstaknuta silnom mržnjom prema Esopu, Ksantova žena se opaše ubrusom, a drugi prebaci preko ramena, pa iznese legen pred stranca. Ovaj shvati da je to gospodarica kuće, pa pomisli: »Ksanto je čovek mudar i filosof. Da je hteo da mi rob opere noge, on bi već tako naredio; ako je naložio svojoj ženi da mi ukaže čast i da mi opere noge, neću da se osramotim i da nešto zapitkujem. Ispružiću noge, pa neka mi ih opere.« I tako žena opra seljaku noge, a on se zatim smesti uz trpezu.

62. »Tako mi muza, mudro je postupio«, pomisli Ksanto. Zatim naredi da se najpre strancu iznese vino s medom. Stranac pak pomisli: »Običaj je da domaćin prvi pije. Ali je filosof Ksanto da mi ukaže počast naredio da se piće meni prvom posluži. Neću ništa zapitkivati.« I tako poče da pije. Potom Ksanto naloži da se iznese ručak. Posluga donese činiju s ribom, a domaćin se obrati seljaku: »Izvoli, posluži se.« I seljak poče žudno motati jelo kao sama Haribda. Ksanto pak okusi malo hrane, pa kako bi izazvao seljaka da rečima pokaže radoznalost naredi robu: »Momče, pozovi mi kuvara!« Ovaj uđe, a Ksanto dreknu na njega: »Reci mi, vucibatino, kad si stavljao u jelo začine, zašto nisi sipao u lonac dovoljno maslinovog ulja, ribljeg umaka i bibera. Svucite ga i išibajte!« A seljak pomisli: »Baš je lepo pripremljeno i jelu ništa ne fali. Izgleda da je Ksanto nešto ljut na svog kuvara, pa sad samo traži neki povod da ga išiba. Neću se u to mešati.« I tako jadni kuvar dobi batine. A Ksanto pomisli: »Ovaj čovek je ili gluvonem ili bezub, i sve mi se čini da uopšte ne govori.«

Posle ručka posluže kolač. A seljak, koji do tada nije video našaran kolač, poče da iseca komadeške veličine opeke i da ih jede halapljivo.

63. Ksanto uze da proba kolač, pa ponovo dreknu: »Pozovite mi kuvara kolačara.« Ovaj dođe. A Ksanto se ražesti: »Zašto, prokletinjo, u kolaču nema ni meda ni bibera ni omorikinog semena, nego ti je još i prokisao?« Kolačar stade da se pravda: »Gospodaru, ako kolač nije dobro ispečen, krivica je do mene, ali ne prebacuj meni što u njemu nema meda i što je kiseo: za to je kriva gospodarica. Kad sam zamesio kolač zatražio sam med od nje, a ona mi je odgovorila 'Daću ti kad iziđem iz kupatila'. Kako se tamo poduže zadržala, to mi nije donela med na vreme. Tako je kolač ispao kiselkast.« Ksanto na to reče: »Ako je kolač kiseo zbog nemarnosti moje žene, živu ću je spaliti!« A ženi šapnu: »Ti svoje odglumi, gospo!« Onda zapovedi: »Esope, deder naslaži granje ovde nasred sobe i potpali lomaču.«

Esop donese drva i načinm veliku lomaču. Ksanto povede ženu ka sredini sobe, a ispod oka je sve vreme posmatrao seljaka da li će ovaj, razjaren, skočiti i sprečiti stvar.

64. Ali seljak to ne učini, nego nastavi pijuckati, onako u svoje zdravlje, a izvaljen za trpezom. Zatim shvativši da ga Ksanto iskušava, on ga zamoli: »Ako si već odlučio da tako učiniš, gospodaru, pričekajder malo dok ja trknem na njivu da dovedem svoju ženu. Onda ih obe zajedno spali.«

Ksanto se začudi hladnokrvnosti ovog čoveka i reče Esopu: »Priznajem da si me nadbio, Esope. Nego, sad je dosta nadmudrivanja. Prođi se napokon svega toga i služi mi ubuduće blagonaklono.« A Esop mu odgovori: »Nemoj me više kuditi, gospodaru, i videćeš šta znači odanost roba.«

65. Sutradan Ksanto naloži Esopu: »Idi pogledaj ima li mnogo ljudi u kupatilu.« Esop pođe i uz put se nameri na okružnog upravnika. Ovaj ga prepozna, pa ga upita: »Kud si se uputio, Esope?« Esop mu odgovori: »Ne znam.« Upravnik se naljuti: »Pitam te kuda si se uputio, a ti mi odgovaraš da ne znaš.« Esop ponovi: »Tako mi muza, ne znam.« A okružni upravnik naredi da ga bace u tamnicu. Esop mu na to reče: »Vidiš, gospodaru, da sam ti dobro odgovorio. Jer nisam znao da ću biti odveden u tamnicu.« Upravnik se zadivi i pusti ga na slobodu.

66. Esop nastavi put u kupatilo. Vide tamo da se kupa gomila sveta. Pred ulazom u kupatilo beše nekakav kamen — ko zna kako je tu dospeo. Esop primeti da se svak na ulazu sapliće o njega i ču ljude kako proklinju onoga ko ga je tu postavio, ali se niko ne nađe da pomeri kamen. I dok se Esop čudio gluposti svih tih ljudi naiđe neki čovek, spotače se o kamen, pa stade da psuje: »Proklet da je onaj ko je ovde postavio kamen!« Zatim ga pomeri i uđe u kupatilo. Esop se vrati kući i reče Ksantu: »Gospodaru, u kupatilu sam našao samo jednog čoveka.« Ksanto se obradovao: »Samo jednog, kažeš. Odlična prilika da se neometan okupam. Hajde ponesi sve što je potrebno za kupanje.« Dođe tako u kupatilo, pa kad vide gomilu sveta kako se kupa, strašno se ražesti i upita Esopa: »Nisi li mi, Esope, rekao da si u kupatilu našao samo jednog čoveka?« — »Baš tako sam ti rekao«, odvrati Esop. »Vidiš li onaj kamen, gospodaru? Ležao je ispred samog ulaza, a svi koji su ulazili u kupatilo spoticali su se o njega, ali se nije našao niko toliko pametan da ga pomeri. Ipak, posle mnogih koji su se spotakli naiđe još jedan čovek, pa se i on saplete o kamen, ali ga pomeri da više ne smeta onima koji ulaze. Ja pak zaključih da jedino njega mogu smatrati čovekom, pa sam ti, dakle, celu istinu rekao.« A Ksanto pomisli: »Ovaj Esop uvek hitro nađe opravdanje kad nešto zabrlja.«

67. Posle kupanja, Ksanto dozva Esopa da postavi za ručak, te lepo prisedne za sto. No uskoro, pošto se dobro zalio pićem, zaboli Ksanta stomak i prirodne potrebe nateraju ga da iziđe napolje. A Esop donese peškir i vrč sa vodom, pa stane pred gospodara. Ksanto ga upita: »Možeš li mi objasniti, Esope, zašto ljudi kad isprazne creva, najčešće zagledaju sopstveni izmet?« Esop mu odgovori: »Zato što je jednom davno živeo neki kraljević koji je zbog raspusnog i raskošnog života morao obično dugo da sedi da bi ispraznio creva. Jednom je pak toliko dugo sedeo da je, zaboravivši se, i sopstvenu dušu istisnuo. Od toga vremena se ljudi kad isprazne creva naginju i dobro zagledaju u strahu da i oni ne izbace dušu. Ali neka te to nimalo ne plaši. Ti ne možeš istisnuti dušu jer je uopšte i nemaš.«

68. Ksanto se vrati u blagovaonicu i leže za trpezu. Gozba se nastavi i Ksanto se beše već dobro podnapio, kad filosofi, kako to već biva među njima, počnu razgovarati i pretresati razna pitanja. Izrodi se bogme i svađa oko postavke nekog problema, pa se i Ksanto uključi u raspravu. Ali ne kao što priliči za vreme ručka, nego kao da je u svojoj predavaonici. Esop shvati da će biti belaja, pa mu reče: »Kad je Dionis izumeo vino, on je napunio tri čaše i pokazao ljudima kako treba da piju. Prva čaša beše čaša uživanja, druga čaša veselja, a treća čaša obesti. Zato, gospodaru, pošto si već popio čašu uživanja i čašu veselja prepusti čašu obesti mlađima. Jer ti imaš svoju školu u kojoj možeš držati predavanja.« A Ksanto, već pijan, dreknu na njega: »Što ne ućutiš, đavole! Ti si mi, izgleda, neki Hadov savetnik.« — »Samo ti nastavi, pa ćeš m u Had stići«, odgovori mu Esop.

69. Jedan učenik primeti da je Ksanta već dobro uhvatilo, pa mu postavi ovakvo pitanje: »Da li je čoveku sve moguće, učitelju?« Ksanto mu odgovori: »Ko se to setio da počne razgovor o čoveku? Čovek je sposoban za svaki posao i nema toga što ne može da uradi.« Učenik onda hitro skrenu ovu raspravu u tugaljivo pitanje: »A može li čovek da popije i celo more?« — »To je bar lako«, odgovori mu Ksanto, »ja ću ga popiti.« — »A šta ako ga ne mogneš popiti?«, upita ga učenik. Već sasvim savladan silnim vinom, a nemešanim s vodom, Ksanto pak reče: »Kladim se u svu svoju imovinu. Pa ako ga ne popijem, ti raspolaži mojim imanjem.« Zatim dadoše kao zalog prstenove i tako osnažiše opkladu. A Esop, koji je stajao do nogu Ksantu, munu gospodara u članak i poče mu šaputati: »Ma šta to radiš, gospodaru? Gde ti je pamet? Kako možeš popiti more?« Ksanto mu odbrusi: »Ćuti, govnaru jedan«, još ne shvatajući kakvu je opkladu sklopio.