ALO, BRE, KO TE ZVAO?!
Dino Merlin preko bosanskih medija razglasio da mu Beograd nudi novogodišnju tezgu, koju je on sa zadovoljstvom odbio

Niko nije imao nameru da ugosti Dina Merlina u Beogradu na novogodišnjem koncertu, o čemu gromoglasno raspreda pevačev menadžment u listu Dnevni avaz, saznaje Kurir. Nije izostavljena, na radost ostrašćenih, ni lekcija iz patriotizma, koju Dino ponavlja do neumora. Ispredajući bajke o honoraru koji mu je nuđen, on u prvi plan ističe svoje nepokolebljivo uverenje da Beograd i Srbija nisu zaslužili da im on na noge dolazi. Iako je od bivšeg pripadnika zelenih beretki, mnogo je.

Beograd i Srbija uvek su bili predmet tajnih želja i javnih pljuvačina ljudi čija imena lagano padaju u zaborav, ili ako je potrebno malo uskovitlati strasti. Poslednja u nizu stigla je iz Sarajeva sa adrese Edina Dervišhalidovića, poznatijeg kao Dino Merlin, koji je po ko zna koji put našao povoda da prospe malo zlovolje po Srbima, rečnikom koji ne priliči pitomcu medrese, ni vojniku Zelenih beretki, bez čina i časti, dodali bi neki. Sve u maniru estradnog polusveta koji sebi dižu cenu lučenjem pljuvačnih žlezda, a ne pevanjem.

Pedantni hroničari njegovih vanmuzičkih posrtanja beleže kako je u borbenom transporteru glumio borca sa prve linije fronta koji hrabri kolege da ne posustaju, već da rafalima rešetaju pogane Srbe. Reči njegovog ratničkog pokliča, koji je imao malo veze sa muzikom, a zvao se "Vojnik sreće", čule su se prilikom krvavih pirovanja na zgarištima širom BiH. Mirotvorstvo u kombinaciji sa optužbama celog naroda, zalaganje za pomirenje sa pozivom da se zločini Srba ne zaborave, prisećanje na barikade i opsade, a ćutanje o onim zatočenicima duha (kojima i sam pripada) koji borbu za mir smatraju strahom pred smrću, a ne otporom besmislu. Za sve koji imaju želudac da svare bljutave tirade o krvnicima sa one strane Drine, dovoljno je pogledati Dinov ratni dnevnik, koji je vodio "dok su bombe padale oko njega" ili stihoklepačke pokušaje u slavu Juke Prazine, kriminalca sa dosijeom i vojnika koji je umesto odlikovanja radije nosio ratni plen. Nekoliko meseci u vojnoj fabrici "Pretis" bili su mu dovoljni da nikada ne poželi da jede gorak radnički hleb. Hronična bolest - amnezija, koja je obuzimala mnoge sa ovih prostora, Dina je hvatala na mahove. Samo kada je trebalo potisnuti sećanje na usklike sreće zbog saradnje sa Svetlanom Ražnatović Cecom, Vesnom Zmijanac i drugim vedetama srpske muzičke scene. Kada je naslutio da slava i sjaj drugog mesta na Evrovizijskom takmičenju mogu Željku Joksimoviću doneti titulu najvoljenijeg i najslušanijeg, brže-bolje je ponudio ruku saradnje. Nije mu tada smetao fašistički duh koji se promalja iz svakog Srbina, već je skladno zapevao sa njim na prepunom sarajevskom stadionu. Nije imao moralne ni mentalne probleme da obnovi saradnju sa Cecom, ali neisplaćeni honorari sa ploče objavljene ratne 1992. godine stavili su tačku na njihov odnos. Gde para ima, tu ima i zaborava, poruka je koju možda i nesvesno emituje Dino Merlin.

NISMO KONTAKTIRALI S DINOM

U toku dana kontaktirali smo sa službama Skupštine grada zadužene za javne manifestacije. Bili su iznenađeni našim pitanjem o pozivu upućenom Dinu Merlinu.
- Nismo nikoga zvali. Plan o organizovanju novogodišnjeg koncerta još nije napravljen. O tome ćemo tek razgovarati u novembru, kada se i pravi okvirni plan. Na sajtu gradske skupštine, takođe, nema ni slova o angažovanju Dina Merlina.


Izvor: Kurir

Stvarno je zalosno takvo ponasanje

ma Merlin je bio zalostan od uvek...

Jeste...Merlin, zeljan paznje, igra na najjacu kartu na ovim prostorima, nazalost.

Jedino sto mene zanima jeste, da li bi kod nas, i pored takvih izjava imao punu dvoranu gde god da nastupi? 

Da se razumemo, nije da trebamo biti zlopamtila, ali....treba imati granice.

@ paper_fary
cuj jel bi napunio dvoranu...pa trazila bi ze karta vise za tu maifestaciju...

 mislim da je to još jedna od 'provala' nekog dobronamjernog novinara Kurira....

Ako neko sebe smatra umetnikom, treba da bude malo iznad toga. Ako je zagrizeni musliman za kakvog sebe smatra onda mu 90% pesama nije na mestu.

U ovom Beogradu su nastupala svakakva gowna, pa jedan prdez manje vise. 

Dino Merlin za Kurir!
DINO MERLIN: PEVAĆU SRBIMA USRED BEOGRADA!
(36)    Sreda, 22. Septembar, 2010.| Autor:
Zvezda sarajevske pop scene Edin Dervišhalidović otkriva da će na proleće iduće godine održati koncert u srpskoj prestonici

Prošlo je mnogo vremena otkad je Dino Merlin dao intervju nekim srpskim novinama, a još više otkako je publika s njim poslednji put u Beogradu pevala „Jorgovane“.

Ekskluzivno za Kurir zvezda sarajevske pop scene otkriva da su „kokuzna vremena“ iza nas i da će na proleće, nakon više od 20 godina, ponovo zasvirati u našoj prestonici.

Vaš poslednji album „S početka“ rasprodat je u Srbiji u dva tiraža, što je dovoljan pokazatelj koliko vas publika voli. Došlo je vreme za koncert u Areni ili na Ušću?

- Već neko vreme intenzivno smo fokusirani na Beograd i Srbiju. Iskren da budem, trebalo je i sad, ove jeseni, ili negde do Nove godine da organizujemo koncert, ali smo ipak odlučili da na proleće dođem u Beograd!

Kako objašnjavate fenomen da na vaše nastupe dolaze ljudi različitih vera i nacionalnosti?
- Ceo svoj život promovišem kulturu življenja, jedan srednji put i jednu normalnost. Ne uskraćujem pravo nijednoj grupi ni skupini da bude šta god hoće, ali ne dam ni da se meni uzima pravo da budem normalan, tradicionalan i liberalan. Sve u životu može biti i lek i otrov. Zavisi u kojim količinama to konzumiraš. Ljudi znaju da meni ne trebaju skandali. Najveći skandali su moje pesme i poruka koju šaljem, a to je da žive život dostojan čoveka i da svima daju mogućnost da se njihov individualizam razmaše. Red je najveći nebeski zakon, a red je nešto što promovišem i nešto čemu želim da učim mlade ljude.

Svaki put rasplačete publiku. Videli ste nekog ko briše suze dok pevate?
- Interesantno pitanje... Nekad poželim da su dvorane i stadioni manji i da sam malo bliže tim ljudima. Osećam tu povezanost s publikom i tačno znam da probudim emociju u njima. Nije šala kad čovek sedne u avion, auto, voz i prevali nekoliko stotina kilometara da bi slušao nekoga ko peva tamo nekakve pesme. To je dokaz da postoji konekcija u vazduhu između mene i njih.

Ne krijete da imate 48 godina, ali na bini se ponašate kao da ste u cvetu mladosti...
- U tim trenucima skoči mi adrenalin, mada je to teško objasniti. Zanimljivo je, na primer, da je gotovo nemoguće da u studiju korigujem nešto sa koncerta. Pitaju me kako, kad sam ja to otpevao?! Jednostavno, to je jedan iskaz: kad dođeš pred ljude, dođeš da im kažeš šta ti je. Eto, oni su mi pokretači. Venčan sam za svoju publiku.

Da li je teško biti Dino Merlin?
- Lako je na bini, a teško u privatnom životu. Danas svako može biti Dino Merlin. Nemam, recimo, profil na Fejsbuku, a ljudi me svakodnevno sreću i kažu: „Ej, sinoć sam pričao s tobom“! Danas mi je mnogo teško da se sklonim od pogleda znatiželjnika, jer nema više mesta gde se možeš skloniti od javnosti. Popularnost ima svoje dobre strane, a ponekad se i zloupotrebljava.

Zorica Radulović


Izvor: Kurir

Од тог балијског гованцета су гори само они који слушају те његове испрдке.