Koja je , po vama, najbolja ljubavna pjesma ikad napisana?  Pitanje nije nimalo lako s obzirom da treba predložiti samo jednu pjesmu, i dati komentar zašto je, po vama, najbolja.  Ukoliko tema zaživi od materijala bi se lako mogla napraviti antologija, po uzoru na antologiju koju je 1984 godine napravio Tode Čolak. Takođe bi modovi mogli da razmisle da objedine temu sa temom "dragi stihovi"


evo da počnem:



Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćeta od miline,
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica u kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.

Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spoljnjog suda
krvi i krvi vrele
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

                                       Desanka Maksimović


Ljubav je vejčna tema i vjekovna inspiracija svih stvaralaca, počev od starih antičkih slikara, pjesnika i filozofa pa sve do današnjeg dana. Pjesme Desanke Maksimović su satkane od sokova životne realnosti i istine, pune dubokih ljubavnih osjećanja i snažnih slika koje ne iščezavaju iz duše i sjećanja. Vrlo je teško odlučiti se za jednu pjesmu od tolikih napisanih. Mogle bi to biti i pjesme: "Po rastanku"; "Umiranje ljubavi"; "Sreća"; "Zbog mene" i još bezbroj drugih, ali to ostavljam onima koji budu pisali u ovoj temi.

tagore je za mene neprevazidjen po tom pitanju... 

napiši ovdje jednu  za koju misliš da je , po tebi, najbolja

Tagore, još jedan glas

Imaš temu sa njegovim pesmama u Biblioteci - sve su fenomenalne 

Dovrsi svoju poslednju pesmu, pa da se razidjemo
zaboravi ovu noc, kada mine.
koga ce trudim da zagrlim? snovi se ne daju uhvatiti.
moje zudne ruke pritiskuju prazninu na srce i ona mi satire grudi.

Tagore

Kroj - Mika Antić
Ukrašcu tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima.  Bićes moj način odevanja svega nežnog i tajnog.  Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati.  Na meni ceš se raspasti.  Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše.  I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.  
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivacu te vetrom.  Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom.  Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje.  To je umivanje tobom.  
Ljubav je čiscenje nekim.  Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama.  Tetoviranje maštom.  
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.  Ti si moj način toplog.  Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.  

secam na ovu stih bada ns

Mi se čudno razumemo

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stvari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.


Stanislav Vinaver