tema je neverovatno inspirativn, jednom recju fantasticna na zalost plemenitih ljudi je daleko manje od broja dece kojima je plemenitost potrebna...zalosno ali jeste tako.Cinjenica je da je jako puno dece po domovima, da odrastaju bez roditeljske ljubavi i da bi im hraniteljska porodica daleko ulepsala zivot i obezbedila koliko toliko neku srecniju i zdraviju buducnost.jedina stvar koja mi se u svemu tome ne svidja, a koju jesam gledala u istinitim emisijama i filmovima cak, da ti bioloski roditelji vrlo cesto umeju da se "povampire", odjednom steknu uslove za podizanje dece i hraniteljska porodica ostaje bez deteta koje je "prisvojila" jer to svakako usvojeno dete nije. Opet, laik sam kada su takve stvai u pitanju, ali koliko sam upoznata sa time, hraniteljska porodica se na vreme upozorava na to da u bilo koje vreme iz bilo kog razloga dete moze biti ouzeto i smesteno ili nazad kod biloskih roditelja ili u neki drugi dom.Meni je tek to jezivo.Ja sam strasno emotivna soba i cini mi se da bi te pogodilo apsolutno isto koliko i kada bi moje rodjeno dete oduzeli.Jer, ako se prihvatim takve obaveze, to bi za mene bilo iskljucivo iz ljubvi.iskljucivo da bih spasila deciju buducnost i ostvarila bar poneki deciji san.Iskreno *abole me za koji dinar vise, ako ga uopste i ima...deca su vazna para ne..bar meni ne...ali ta vezanost za koju znam da bih je ja razvila bi me unistila ako bi doslo do toga da se putevi razidju....mozda se zato nikad nisam ni usudila da razmisljam o takvom potezu..najiskrenije govoreci....

smeta ti zato sto neznas da sav taj novac koji porodica dobija ide na dete ...znam o cemu pricam ...svoj toj deci su potrebni posebni uslovi i nega medicinska recimo (psiholozi zastoj u razvoju i da nepricam o maltretiranoj ili bolesnoj deci)veruj mi niko se nemoze tim novcem obogatiti ...ON jednostavno pokriva jedan deo troskova ...u mom slucaju recimo ...

zato i procedura usvajanja traje dugo (s obzirom na to da porodica vec ima odredjene uslove koji su provereni od strane socijalnih radnika)...u mom slucaju mali theo jos uvek vidja svog oca jednom mesecno ,(majka mu je umrla na porodjaju a otac je alkoholik bez stana ni posla ) recimo njegov otac je jako srecan jer zna da mu je sin na sigurnom i da ima sve sto zeli i sto bebi treba i saglasan je sa usvajanjem 100%..



ps. kako se salju slike ?

To je zaista najveći problem...imam dečaka u komšiluku koji je iz grupe dece sa posebnim potrebama.
Divim se njegovoj majci i njenoj iskrenoj ljubavi i požrtvovanosti.
Njena borba da sazna šta je novo otkriveno na polju njegove bolesti, povezivanje i razmena iskustva sa udruženjima roditelja autistične dece  iz drugih zemalja i konačno svest da za sada njemu nema pomoći i da ne može naćći rešenje za njegov život.... kad nje ne bude bilo ........

Sve je podredila njemu...Tata je naravno otišao za nekom "utešiteljicom"

Verovatno da pojedini znaju o kome govori par narednih redaka.

Sin našeg poznatog slikara koji je umro pre nekoliko godina, završio je u nekakvom azilu nedostojnom čoveka... a naročito ne sa posebnim potrebama....naravno uz pomoć "normalne i dobronamerne"  i pohlepne familije kojoj je omogućeno od centra za socijalni rad da vodi brigu o nesrećnom momku
Roditelji jednog od udruženja odmah po saznanju angažovali su advokata i preduzeli  sve ...da ne pišem ...i uspeli su da ga iščupaju iz ruku požrtvovanih rođaka.

Ko zna koliko takvih slučajeva ima

Da nemam svoju decu ili da imam vrlo mnogo novca rado bih pomogla nekom detetu da odraste malo lakše. Ipak mislim da je naš zakon nepravedan i prema deci i prema hraniteljima. Čula sam za mnoge slučajeve gde su roditelji alkoholičari ucenjivali hranitelja da će uzeti dete ako im ne da novac. A hranitelj se veže za dete, pa ko ne bi, i onda plaća ucenu.

e o takvim stvarima i govorim..opet kad usvojis dete tvoje je i tu nema diskusijea a ipak hraniteljstvo moze biti jako bolno i za hranitelja i za dete koje je smesteno u takvu porodicu..sve to ima veeeeeeeeeeeeeeliku sranu humanosti..ali nekako bih se radije odlucila na usvajanje deteta....daleko je bezbednije i za porodicu a pre svega za dete...opet tavis ga pod svoju zastitu i tu je kraj

Posto sam trenutno u tome, koliko ja znam, jedini dokument koji obara sve zakonske i testamentarne naslednike, a to je ugovor o dozivotnom izdrzavanju.
Zato treba biti veoma veoma pazljiv ukoliko dolazi do raspodela i ostavstine, bez obzira bila ona pokretna ili nepokretna.
Ugovorom o dozivotnom izdrzavanju otprilike zaobilazimo sve moguce naslednike i ostavljamo imovinu onome kome mi zelimo, bez obzira na krvna srodstva i sve vrste naslednika.
Neki pravnik ce to znati bolje da objasni, ja samo trenutno to sprovodim u delo i neke stvari su mi mnogo jasnije sto se tice naslednog prava.

Svako obaranje je komplikovano... testament, ugovor o dozivotnom izdrazavanju ili nesto trece..

Uh, da, a o obaranju da ne govorimo... Ako budete ikada pisali testament, pa nakon nekog vremena, zeleli da promenite ono sto je u njemu napisano ... ne daj boze da zelite da ga ukinete, pa da sklapate ugovor o dozivotnom izdrzavanju ... mislite na vreme o tome. Raskid preraspodele imovine za zivota i sastavljane ugovora o doz. izdrzavanju pokrece novi sudski proces, koji (u mom slucaju) moze da se oduzi i na vise od tri godine. Uopste nije uzeto u obzir, da strana koja raskida testament u medjuvremenu moze da umre, pa samim tim se obustavlja proces sastavljanja ugovora o dozivotnom izdrzavanju i stvari se vracaju na testament. Jednom recju - moz' se jebat'.

Elem, da ne skrecemo ...

I meni je usvajanje deteta nekako konkretan cin, mada, omogucavanje deci da imaju normalno detinjstvo, pa makar koliko to trajalo, ipak je izuzetno znacajno, zato sam takodje i za hraniteljsku varijantu. U principu mislim da je taj rastanak najkatastrofalniji za porodicu, a za dete da ne pricamo. Usvajanjem na neki nacin obe strane sticu sigurost, sto je neko rekao, da se nece odnekud pojaviti neki rodjaci, roditelji itd i zatraziti svoje zakonsko pravo, usled cega mi ostajemo jedni bez drugih. A i jako je tuzno, sto kaze Liv, da su toliko poostreni kriterijumi za usvajanje, vala, tolike porodice imaju decu, a, boze me oprosti, nisu ih ni zasluzili. Toliki divni ljudi pokusavaju godinama, decenijama, pa im nije omoguceno, a bili bi andjeoski roditelji. Mnogo je tuzno to.

Tri puta više usvojitelja nego dece
Beta |||| - 23.10.2007. - 10:55
U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji trenutno boravi oko 1.400 dece bez roditeljskog staranja.
Godišnje se usvoji oko 120 dece, dok je broj potencijalnih usvojitelja tri puta veći. Parovi koji posle dugogodišnjih pokušaja ne uspeju da dobiju potomstvo i konačno se odluče na usvojenje, suočavaju se sa dugim čekanjem i zahtevnom birokratskom procedurom.

SIROČIĆI Šef odseka za hraniteljstvo i poslove usvajanja u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, Dobrila Grujić kaže da razlog dugog čekanja na usvojenje deta nije složena procedura, već to što parovi uglavnom imaju specifične zahteve kada je reč o izboru deteta.
Grujić kaže da parovi uglavnom žele da usvoje dete do dve godine starosti, a od ukupnog broja u registar je upisano samo 35 odsto dece tog uzrasta.
Usvojiteljima je veoma važno da dete bude njihovog nacionalnog porekla i bez zdravstvenih problema.
"Brže će realizovati usvojenje oni koji su spremni da prihvate dete starijeg uzrasta i dete koje eventualno ima neke poteškoće ili zastoje u razvoju," kaže Grujić.Sama procedura usvojenja ne traje dugo.
"Od časa kada se rasčisti porodično-pravni status deteta do realizacije usvojenja, po instrukciji koje je donelo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, najviše može da prođe 30 dana. Potrebni su lični dokumenti i lekarsko uverenje. Dostavljaju se i podaci o zaposlenosti, prihodima i imovini. Neophodna je i potvrda da budući usvojitelji nisu lišeni roditeljskog prava, ili poslovne sposobnosti, kao i dokaz da protiv njih nije bio pokretan, ili je u toku neki krivični postupak.Sprovodi se i procena svojstava ličnosti budućih usvojitelja, zapravo razgovor u Centru za socijalni rad. Parovi prolaze i kroz program pripreme koji veoma pomaže za bolje razumevanje potreba dece." izjavila je Grujić.
Dobrila Grujić ističe da su pojedini parovi koji dugo čekaju na usvajanje počeli da se "sami snalaze" i izbegavaju redovnu proceduru, a u tome često imaju i pomoć advokata. Najčešće se manipuliše sa zakonskom mogućnošću da biološki roditelj deteta može odrediti usvojitelja.
"Potencijalni usvojitelji su dolazili do podataka o detetu, najčešće nakon saznanja iz novina ili porodilišta, da su deca napuštena od strane svojih roditelja. Pokušavali su da nađu najčešće majku sa kojim su sklapali dogovor da ih ona označi kao potencijalne usvojitelje i time izbegavali zakonsku proceduru," kaže Grujić.
Ona dodaje da je bilo slučajeva kada su usvojitelji nudili "materijalnu pomoć" majci kako bi došli do potpisa za usvojenje.
"Advokati parovima često savetuju da usvojenje ostvare traženjem majke deteta, pa se čak postižu i dogovori o priznavanju očinstva od strane budućeg usvojitelja. Na taj način izbegava se procedura za usvojenje," ističe Grujić i dodaje da "takve kombinacije nisu u interesu deteta."
Pokušaj usvajanja deteta mimo zakonske procedure je krivično delo. Davanje podataka o detetu od strane zdravstvenih radnika ili radnika Centara za socijalni rad, predstavlja kršenje službene tajne i takođe je protivzakonito.
Ministarstvo rada i socijalne politike za cilj ima i razvijanje hraniteljstva u Srbiji. Broj dece bez roditeljskog staranja koja su zbrinuta u hraniteljskim porodicama, porastao je za 90 odsto u proteklih godinu dana. Hraniteljske porodice trenutno se staraju o ukupno 3.417 dece.

Izvor: 24 sata (bepogradski) 23.10.2007.