Dakle vrlo jednostavno,zasto se za dan odmora, kako u svijetu tako i kod nas, drzi nedelja a ne subota kako pise u Bibliji?

Verovatno zato što dosta ljudi ide na posao i subotom, pa im je nedelja jedini slobodan dan u nedelji 

Interesantno,ali da li je to direktno krsenje Bozijeg zakona,naravno da jeste.
Naravno dans nikoga nije briga za Bozije zakone.Mnogo ljudi ne vjeruje u Boga,neki vjeruju ali ni sami ne znaju cemu i kako.

ma najbolje da se ne radi ni subotom ni nedeljom..za svaki slucaj

Nije bas tako jer Bog nije rekao da pamtimo dan od odmora,nedelju,i da ga svetkujemo nego upravo subotu,tj sedmi dan nedelje,sto znaci da je nedelja kao dan,prvi dan nedelje.

Jevanđelje po Mateju 28:1: "A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, dođe Marija Magdalina i druga Marija da pogledaju grob".

Evo šta  Hrišćani kažu o  o svetkovanju nedelje od IV veka unazad do apostola.

    - 306. Petar, Episkop Aleksandrije, Egipat -
    "Ali Dan Gospodnji slavimo kao dan radosti jer je tada on ponovo ustao (iz mrtvih)."
    [Kanon 15]

    - 270. Anatolije, Episkop Laodikeje, Mala Azija -
    "Nase poštovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na Dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo."
    [Glava X]

    - 250. Apostolska pravila -    "Na dan vasksenja našeg Gospoda, koji je Dan Gospodnji, okupljajte se revnosnije."
    [Knjiga 2,7]

    - 250. Kiprijan, Episkop Kartagine, Afrika -
    "Osmi dan, a to je je prvi dan posle subote, je Dan Gospodnji."
    [Poslanica 58, 4]

    - 200. Tertulijan, Afrika -
    "Svečano proslavljamo dan posle subote nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim počinkom."
    [Apologija, g.XVI]

    - 194. Kliment, Aleksandrija, Egipat -
    "On, ispunjavajući pravila, prema Jevandjelju, drži Dan Gospodnji ... proslavljajuži vaskrsenje Gospodnje u sebi"
    [Knjiga 7, g.XII]

    - 170. Ipolit, Episkop Rimski, Rim -
    "U prvi dan sedmice Episkop, ako je moguće, razdaje (pricešće) svojom rukom svemu narodu, dok đakoni lome hleb."
    [Apostolsko predanje, 22]

    - 140. Justin Mucenik -
    "Ali nedelja je dan u koji svi držimo zajedničko okupljanje, jer je Isus Hristos, naš Spasitelj, na taj isti dan ustao iz mrtvih."
    [Apologija, g.LXVII]

    - 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika -
    "Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivši se (učenicima) uzneo se na nebesa."
    [Varnavina poslanica 15:9]

    - 107. Ignjatije, Episkop Antiohije, Smirna, Mala Azija -
    "ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..."
    [Poslanica Magnezanima 9:1]

    - 96. Apostol Jovan, Patmos -
    "Bijah u Duhu u Dan Gospodnji"
    [Otkrivenje 1:10]

    - 80. Učenje dvanaestorice apostola -
    "A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju..."
    [Didahi 14:1]

    - 60. Apostol Luka, Mala Azija -
    "A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šćaše sjutradan da pođe, i proteže besjedu do ponoći."
    [Dela 20:7]


U svojoj Prvoj apologiji upućenoj Imperatoru Adrijanu oko 140. godine, Sv.Justin Mucenik jasno iznosi učenje o svetkovanju nedelje:

"Na dan koji se naziva dan Sunca, svi koji žive u gradovima ili na selu se sakupljaju na jedno mesto i čitaju se spisi apostola i proroka, koliko vreme dozvoljava; onda, kada čtec završi, sveštenik propoveda i poziva na vršenje tih dobrih dela. Tada svi zajedno ustanemo na molitvu i, kao što smo rekli, kada se naša molitva završi, unose se hleb i vino i voda, a sveštenik dostojno uznosi molitve i zahvaljivanja, u skladu sa svojim mogućnostima, a ljudi odgovaraju govoreći: Amin; i onda se deli svakome i učestvuje se u tome na čemu je zahvaljeno, a onima koji su odsutni deo se šalje po đakonima. Oni koji mogu i žele daju šta svako misli da je prigodno; a što se prikupi prilaže se svešteniku koji pomaže sirote i udovica i onima kojima je, zbog bolesti ili drugog razloga, to potrebno, i onima koji robuju strancima koji borave među nama, i jednom rečju stara se o svima kojima je potrebno. A dan Sunca je dan u koji se svi okupljamo, jer je to prvi dan u koji je Bog, načinivsi promenu u tami i materiji stvorio svet; a Isus Hristos nas Spasitelj je u taj isti dan ustao iz mrtvih. Jer je bio raspet na dan pre Saturnovog dana, a u dan nakon Saturnovog dana, koji je dan Sunca, javivši se svojim apostolima i učenicima, On ih je naučio ove stvari, koje ti šaljemo na razmatranje."
[poglavlje 67, "Nedeljno bogosluženje Hrišćana"]

Dakle, Sv.Justin kao razloge za svetkovanje nedelje navodi:

    - Čitanje Jevanđelja i poslanica
    - Propoved
    - Liturgiju (pricešće)
    - Prikupljanje priloga
    - Prvi dan stvaranja
    - Vaskrsenje

Dakle, jos pre IV veka sve do vremena apostola, Hrišćani su svetkovali nedelju i nazivali je Dan Gospodnji u svim delovima tadašnjeg Rimskog Carstva. Subota se u Bibliji i istoriji ni na jednom jedinom mestu ne naziva Dan Gospodnji, pa nema sumnje da se radi o prvom danu sedmice - nedelji. Od samog početka jasna je i teologija nedelje: uspomena na Vaskrsenje i hrišćansko bogosluzenje - Liturgija.


Katolička enciklopedija kaže:
  "Nedelja je bila prvi dan sedmice po jevrejskom načinu računanja, ali za Hrišćane ona je počela da zauzima mesto jevrejske subote u apostolsko vreme kao dan odvojen za javno i svečano služenje Bogu. Praksa zajedničkog okupljanja u prvi dan sedmice za svetkovanje evharistijske Žrtve nagoveštena je u Delima 20:7, 1.Korinćanima 16:2, a u Otkrivenju 1:10 naziva se dan Gospodnji."


Adventistički propovednici uveravaju nas da "Biblija jasno uči" kako su ove prve Hrišćanske zajednice svetkovale subotu, što bi značilo da u Novom Zavetu ima puno takvih primera. Ovde ispitujemo sve subote koje se pojavljuju u Novom Zavetu od postanka Crkve Hristove. Na primer:

Dela 1:12]
"Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda."
(Subota kao mera za dužinu - "subotni dan hoda", pošto su Jevreji imali propis koliko se koraka sme napraviti subotom. )

[Dela 15:21]
"Jer Mojsej ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovijedaju, pošto se u sinagogama čita svake subote."

[Dela 17:2]
"I Pavle po svome običaju uđe k njima, i tri subote raspravljaše s njima o Pismu"
(Pavle se "tri subote" raspravlja sa Jevrejima u sinagogi u Solunu. Šta je bio njegov "običaj"? Očigledno, da prvo propoveda Jevrejima koji su se okupljali subotom u sinagogi. Razlog njegovog odlaska je bio misionarski, a ne "svetkovanje". )

Jedini stih Biblije koji govori o odnosu Hrišćana prema suboti glasi:

"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."
 [Kol 2:16,17]

Jedna od glavnih tačaka u vezi sa Subotom, koju Adventisti Sedmog Dana posebno naglašavaju, na kojoj najviše insistiraju i koju ponavljaju najčešće i najubedljivije, jeste tvrdnja da je rimski papa promenio subotu sa sedmog, na prvi dan. Oni tvrde da je to sav autoritet za slavljenje nedelje koji imaju poštovaoci tog dana. Nedelja je za njih papin šabat, a drzanje nedelje - znak zveri (Otk. 14: 9-12).

Oni tvrde da je držanje Nedelje došlo iz paganstva preko pape u Crkvu. Zato kazu: ”ime, poreklo, autoritet i svetost Nedeljne institucije je sveukupno isključivo pagansko”.
Onda tvrde da je papa promenio šabat u Nedelju. Gospodja Vajt piše:
”Papa je promenio šabat od sedmog dana u prvi dan nedelje”
”Papa je promenio dan odmora od sedmog u prvi dan”. (Early Writings, strana 26.)
”Ovde mi nalazimo znak zveri. Akt menjanja šabata u Nedelju, kao udeo Katoličke crkve, bez ikakvog autoriteta u Bibliji”. (The mark of the beast, strana 23.)
” Poštovanje Nedelje, mora biti znak zveri”.(The Marvel of nations, U. Smith, strana 183. )
Sledece tvrđenje gospodja Vajt je objavila kao božanski inspirisano. Ona kaže:
”Promena šabata je znak autoriteta Rimske crkve.” ”Poštovanje falisifikata šabata je primanje znaka”. (Great Controversy, Vol. 4, strana 281.)

Ovo je stanovište svakog Adventiste sedmog dana, a ovo verovanje utiče više od ostalih argumenata Adventista na ljude da odustanu od Nedelje i predju na Subotu. Ubediti čoveka da je držanje Nedelje jedino Katolička institucija, protivnik Gospodnjeg šabata i omraženost kod Boga, i naravno, ako on ima imalo savesti, neće je više držati. Svaki od njih prihvata ovo kao istorijsku činjenicu izvršenu u Danilu 7:25.

Ukoliko oni u ovoj tački greše, njihov čitav sistem je takođe pogrešan, što ce oni lako priznati. Na ovo starešina Waggoner kaze: ”starešina Canright nije preterao kad je rekao da mi smatramo da je ovo pitanje ključno. Mi ga svakako smatramo za takvo.” Replies to Elder Canright, page 165.
 Oni tvrde da su uzdignuti da propovedaju protiv promene šabata koju je uveo papa.

U Mojsijevoj knjizi pise da treba postovati dan odmora tj. treba naci jedan dan u sedmici i posvetiti ga Bogu, sve u cilju da se sjetimo Gospoda.

Mislim da nije vazno koji je to dan.

Nedelja je dobila ime jos u pagansko vreme kod slovena, jer se tad drvo ne delje.

 
Mislio sam da je nedelja dobila ime po - ne delati, ne raditi, na taj dan.
Kao - ne raditi tog dana ništa što nije pod moranjem, već sa Bogom i bližnjima provesti vreme.

Tako nekako.

Ja ipak glasam za Sredu. Nekako dodje u sredini a ko je u sredini on je u balansu tako da je najbolje da se ne pomera sto znaci sta....miruje - znaci neradan dan.