Commodore 64 ueber alles!


1989. godina. Nešto se čudno događa. Ulazim u pubertet. Nije to čudno. Zvezda nije prva na tabeli. E, to je čudno. Ali ne ulazim samo u pubertet. Ulazim i u svijet commodorea 64. Tastatura, žica za povezivanje kompjutera i televizora, transformator, quickshot 2, kasetofon i mali šrafciger izvađen iz mašine za šivanje Bagat iz Zadra. Sunce ulazi kroz prozor, udara u ekran. Zamračujem sobu. Ubacujem kasetu. Found Turbo 250. Loading. Strelica L. Found Scramble New. Space. Onda titra ekran, vodoravne linije. Čuje se onaj zvuk, pištanje. Čekam i prisjetim se kako je moj prijatelj metalac pojačavao do kraja na svojoj liniji to pištanje i skakao po sobi obučen u crno. Loading. Run. Jeeeee!

Kad je brat na redu da igra, ja čitam Svet kompjutera. Ali samo od posljednje strane do oglasa, onda pogledam oglase i ostavim novine sa strane. Pročitao sam o igricama, našao od koga ću ih kupiti, šta mi više od kompjutera i tih novina treba? Kreće Pacman. Pa Burger King. Ne jedem ništa čitav dan, ali ne osjećam glad. Tu je commodore 64.

Neko zvoni. Otvaram vrata. Poštar. Donosi igrice. Beosoft, komplet igrica. Pirati vladaju. Prošli put me Čajkovski prevario, poslao mi je tri kasete, sve load error. Nije dobro snimio, a vjerovao sam mu jer je objavio oglas preko dvije strane.

Onda stiže novi džojstik, a kasnije još jedan, bolji, Competition pro. I kaseta iz beogradskog Gremlinsofta koji snima pojedinačno igrice na kasetu. A moj komšija nabavlja azimut lokator, ne treba mu program za štelovanje glave, lampica se pali kad je naštimano. Ja sam slovio za najboljeg štimera glave u mom dijelu grada. Držao sam i kratke kurseve početnicima. A onda igranje, pa džojstici, pa kupovina novih, lijepljenje komada žileta u quickshot dva. Najgore je bilo kad mi je dolazio jedan komšija koji se sa mnom družio sam o zato što imam kompjuter, a ja se s njim nikad ne bih družio jer je bio dosadan. I kad taj uhvati Competition pro sa mikroprekidačima pa počne da lomi, a mene samo jeza hvata hože li djžojstik preživjeti duže od njega, tj. od čovječuljka kojim moj komšija upravlja. A kad ne igra, sjedi pored mene i kopa nos, mislim na tog komšiju, ne na čovječuljka. Jedva sam ga se riješio, komšije.

A onda sam nastavio igrati igrice. I tako dan i noć. Pa se onda transformator zagrije, pa postane vruć, onda se počne hladiti... U ljeto 1990. sam ga ostavio tokom noći da radi, a ja kao novi drugoligaš otišao na spavanje. Narednog jutra je bila nedjelja, ali sam se ja probudio ranije nego onim danima kad idem u školu. I nastavio. Popodne sam postao prvak Engleske. Halifax mi je ostao vječno zahvalan.

Zatim se pojavila amiga i to je bio napredak (najbolja igra svih vremena - Dyna Blaster), ali se izgubio duh štelovanja glave i azimut lokator je otišao u istoriju. Baš kao i fudbal. Ali igrice su ostale.

Pacman (luna park u stanu)
Scramble New (luna park stvarno u stanu, posebno ako slušate Samanthu Fox, Sabrinu ili Michaela Jacksona)
Burger King (trka dok vas jure kuvar, kobasice i kuvana jaja, a vi imate samo biber da se borite)
Green Beret (osjećate se kao stariji tinejdžeri koji ovo igraju na automatima)
Blue Max (prvi svjetski rat, avion)
Miner 2049 Er (sedam nivoa farbanja nogama)
Manic Miner (sličan ovome gore, ali manje zanimljiv)
Commando (Schwarzenegger se nije skidao s ove igre mjesecima)
Operation Wolf (aaaaaaa, kakva igra!)
Fernandez must die (igrica napravljena nakon što je Fernandezova koalicija na izborima uzela 16-17 posto pa je Fernandez želio biti premijer i uzeti sva važna ministarstva)
Into The Eagles Nest (vrhunac kompjuterskih igara, verzija razbijena, ipak sam je uspio završiti)
Football Manager 2 (pod mojim vodstvom Halifax postao prvak Engleske)
Boxing Manager (moj bokser je bio među pet na svijetu)
Decathlon (ovo svi znaju, 800 metara, što brže mrdaš džojstikom lijevo-desno, atletičar brže trči. Tokom trke bar jednom će pući lim na džojstiku)
Pit Stop 2 (ne sjećam se bolje vožnje na C64)
Bubble Bobble (više od 50 nivoa)
Pirates (igrica za one koji su se pred roditeljima osjećali glupo da igraju jednostavne igrice umjesto da programiraju pa su našli komplikovanu igricu)
Arkanoid 2 (bolji od Arkanoida 1, a i od mnogih drugih igrica)
Untouchables (razbijeno na kasetama, postoje dva dobra nivoa)
Winter Games (sviraju himne prije takmičenja, neopisiv ugođaj, volio sam njemačku i sovjetsku)
Battleships (školska igra, ako nemate papira ili vam se ne da crtati, skinite ovu igru s interneta)
Cybernoid (ozbiljna pucačina)
Cybernoid 2 (prevazišao prvi dio, odlična muzika, da sad biram nick za blog bio bih cybernoid, ne običan noid nego cybernoid)
The Great Giana Sisters (neki dan sam spomenuo ovu igricu, ima dva dijela, bez ikakvog nedostatka, odlična je i muzika)
Rick Dangerous (ko se ove igrice ne sjeća taj nije imao C64)
Creatures (disketaši su imali prednost, nama je bila razbijena igrica)
Pang (C64 je pri kraju postojanja dobio jednu od najboljih igara ikad)

Commodore 64 (sa kasetama i štelovanjem glave)


Uzimam "Danas" u ruke. Prodavac se čudi što sam ga kupio dok gricka sjemenke suncokreta. Hm, pa taj se vjerovatno čudio što sam nekad kupovao kod njega "Našu borbu", tada je grickao sjemenke bundeve. Ustvari, gadi mi se pisati o tim stvarima, sad vjerovatno ima bar pola onih koji su čitali "Našu borbu". A i dosadne su te teme jer je danas 2007. godina, baš kao i juče, baš kao što će biti i za dva dana. Onda se "Naša borba" pretvorila u "Danas". Subotom je Valjarević objavljivao priče o Gojku i Dobrili i ja sam jedva čekao subotu da ih čitam, budio sam se ranije subotom zbog tih priča i to su bile najjače novine zbog tih priča. Zatim je "Danas" postajao sve dosadniji. Onda je i Valjarević prestao pisati za njih, pa je otišao nedavno i onaj Živković, a onda je novine preuzeo Mihal Ramač i to su danas daleko najdosadnije i najnesadržajnije novine u Srbiji.

Međutim, moja mama ih kupuje. I onda, listam ja novine, kad na 23. strani piše vijet o Nikol Kidman. Onda ispod piše vijest o grupi Paerl Jam. Malo fonetski, malo etimološki, novinari su majstori. A na dnu piše da Smashing Pumpkins svira na festvalu Rock Am Ring. Festival se godinama unazad održava u Nirnbergu, ali u novinama piše da se ove godine održava u  Nirburgingu. Slično se zove to mjesto, valjda je negdje u komšiluku, negdje blizu Nirnberga. Ili je novinarčić prvi put čuo za taj festival i taj grad. Nema veze. Važno je da ja putujem tamo. Na sajtu sam našao i to da će gostovati Evanescence i My Chemichal Romance. I još neki. Vidim da blogeri vole Muse. Isto u Nirnbergu, isti festival, početak juna. Na kraju krajeva, zašto sam devet puta išao u Suboticu ako ne iskoristim taj pasoš?

Ne treba sumnjati da će bar jedan od četiri navedena benda svirati na ovogodišnjem Exitu. Očigledno je da će u to vrijeme biti u Evropi. Nekako mislim da će Evanescence doći. Na njih bih se kladio.

A sad jedanaestorka: Na golu Today, bekovski par Here Is No Way i Everlasting Gaze, u half-liniji Daphne Descends, Disarm i Crestfallen, a u napadu Tonight Tonight, Stand Inside Your Love (kapiten ekipe), Zero, Ava Adore i Bullet With Butterfly Wings.

Imao sam namjeru pisati o commodoreu 64, ali sam se predomislio. Isto tako, mislio sam objaviti i sastav blogera za narednu utakmicu, ali sam se opet predomislio. Lako se predomišljam i ostavljam poslove za sutra. To nije dobro. Djole the Faca, Elektroblog i MMKF imaju sigurne pozicije u startnih jedanaest, to je za sad sigurno, s obzirom na trenutnu formu. Budući da smo sva trojica džentlmeni, dogovor je da MMKF šutira penal ako se ukaže prilika, a oko kapitenske trake situacija nije sporna jer su Djole the Faca i Elektoblog mladi blogeri. O commodoreu ću pisati u narednih nekoliko mjeseci. Ako neko ima transformator za C64, neka javi, rado bih ga kupio.

Da, imao sam i neke stihove Smashing Pumpkinsa, ali biste ih vi, dragi čitaoci, a posebno... Djole the Faca, pogrešno shvatili da sam ih objavio. Zato sam ih obrisao. Možda sam ih trebao ostaviti. Neodlučan sam. Dajte taj transformator pa da štelujem glavu...

Ha,ha, na sta li nas nece sve kompjuteri podsetiti i asocirati. 

 

Stvarno,setio sam se i žileta u quick-shot-u,i grejanja transformatora.Ja i drugar smo obojica igrali commodore do besvesti,kad dođe kod mene ponese džojstike i transformator,jedan se hladi a sa drugim igramo.
A gde se seti Čajkovskog.
I igrice su bile extra,na spisku nema "Internacional karate",koja je bila najjača borilačka igra.
Takođe nema igre"falcon patrol" i "bulder dash"(ako se ovako piše),"Bruce lee".
Jel se neko seća onog ketridža(i za ovo se nadam da se ovako piše ),koji je imao tri igre.

I štelovanje glave,koliko sam se sa time zezao,namestiš za jednu kasetu,onda igrice kupim od nekog drugog,pa za te kasete mora ponovo da se šteluje,a sećam se i nekog programčića za štelovanje glave,i da kad šteluješ glavu treba na ekranu da se spoje u dve tečne linije.

Kakva su to vremena bila.Sa kakvim sam entuzijazmom igrao igrice.

Postojalo je i izdanje"sveta kompjuera",koje se zvalo "svet igara",to mi je bila lektira.

mene je ovaj tekst uspeo da nasmeje, donekle sam se preopoznao u celoj prici manje ili vise. secam se kad sam u beosoft otisao prvi put da kupim komplet igara na 4 kasete i on ih je presnimavao preko stuba i to na ubrzano! onda sam dobio disketnu jedinicu 1541 II a moj ortak je imao 1581 valjda, tj. ja od 5.25 incha a on od 3.5 incha i jos veci kapacitet a kopirali smo ih tako sto izvucemo moj kabl iz kompa i utaknemo od njegovog diska. onda amiga, pa igre kao sto su noviji odyssey, gods-i, worms, itd. omiljen broj sveta igara mi je bio broj 13 a imao sam i starije. transformator bi sada mogao da se napravi, ko ima zivaca..