POJAM PORODIČNOG NASILJA
Domace nasilje ili porodicno nasilje je narusavanje fizickog, psihickog ili emocionalnog zdravlja jednog od supruznika ili partnera u vezi. Za domace nasilje ponekad se upotrebljava i termin “privatno nasilje”. Ovaj termin podrazumijeva nasilje koje se javlja u zakonskim i neozakonjenim vezama, izmedju bivsih supruznika i u homoseksualnim vezama. Nasilje izmedju intimnih partnera javlja se u vise razlicitih oblika: kao emocionalno ili verbalno zlostavljanje, oduzimanje novca i zabrana pristupu izvorima prihoda, sprjecavanje u vrsenju svakodnevnih aktivnosti, kao i lisavanje slobode (ukljucujuci i izolaciju od porodice i prijatelja), prisiljavanje na seksualni odnos i seksualno zlostavljanje, prijetnje ubistvom ili fizickom povredom, fizicko zlostavljanje i napad. U ekstremnim slucajevima domace nasilje moze rezultirati smrcu partnera.
Mnogi strucnjaci izjednacavaju u znacenju termine “domace nasilje” i “nasilje medju supruznicima”. Aktivisti organizacija za borbu protiv domaceg nasilja smatraju da je termin “nasilje medju supruznicima” neadekvatan za imenovanje ove vrste nasilja jer je “polno neutralan”, t.j. moze ukazivati na nasilje nad muskarcem jednako kao i na nasilje nad zenom, cime se stvara utisak da je broj zlostavljanih muskaraca jednak broju zlostavljanih zena. Policijski i bolnicki dosijei, kada bi bili propisno vodjeni, bili bi jasni pokazatelji cinjenice da je vecina zrtava domaceg nasilja zenskog pola; stoga, neki eksperti koriste termin “nasilje nad zenama” kada govore o domacem nasilju.

RASPROSTRANJENOST NASILJA
Domace nasilje je veoma rasprostranjen problem. Tesko je izmjeriti njegovu stvarnu rasprostranjenost. Istrazivaci smatraju da statisticki podaci u policijskim stanicama i bolnicama ne pokazuju pravi broj zrtava nasilja, vec da je taj broj u stvarnom zivotu mnogo veci, zato sto veliki broj zrtava ne prijavi nasilje, tako da ne postoje zvanicni dokumenti o tom cinu.

UZROCI NASILJA
Ne postoji pojedinacan uzrok kojim se moze objasniti zasto muskarci ( u manje slucajeva zene) zlostavljaju svoje partnere. Faktori koji su najtjesnje povezani sa porodicnim nasiljem su mladost i odrastanje i nasilnika i zrtve ( period od 18 do 30 godine zivota), niski prihodi, odrastanje u nasilnoj porodici, konzumiranje alkohola ili droga, nezaposlenost, seksualna frustracija i nezadovoljstvo poslom.
Takodje, nijedna pojedinacna karakteristika licnosti ne dovodi do nasilnog ponasanja, ali je primijeceno da pocinioci nasilja u najvecem broju slucajeva pate od asocijalnih poremecaja licnosti. Osobe sa ovakvim poremecajima imaju smanjenu sposobnost osjecanja krivice, tuge ili grize savjesti.
Socijalni i kulturni faktori takodje stvaraju drustvenu klimu u kojoj je nasilje nad zenama svakodnevna, poluprihvacena pojava. Analiticari koji proucavaju socijalne faktore koji doprinose domacem nasilju cesto se usresredjuju na ulogu zene u drustvu. U mnogim drustvima ekonomski i socijalni sistemi funkcionisu tako da direktno ili indirektno podrzavaju patrijarhalno drustveno i porodicno ustrojenje. Patrijarhat je povezan sa subordinacijom i potcinjavanjem zena. Neki analisti vjeruju da je takvo uredjenje direktno odgovorno za istorijski tok nasilja u intimnim vezama, usmjerenog protiv zena. Nasilje je cesto institucionalizovano ili ugradjeno u drustvene strukture, kao sto je slucaj sa tradicionalnim obicajima i zakonima koji dopustaju muskarcu da fizicki kaznjavaju svoju suprugu. Patrijarhalno uredjenje doprinosi slabom ekonomskom statusu zena, sto ih stavlja u zavisan polozaj u odnosu na muskarce. Ovakva zavisnost stvara pogodne uslove da se zena uplete u nasilnu vezu, i otezava joj izlazak iz iste.

POSLEDICE NASILJA
Zrtve domaceg nasilja trpe kratkorocne i dugorocne posledice. Fizicke povrede variraju od modrica, posjekotina i opekotina do lomova kostiju, uboda nozem, pobacaja i smrti. Takodje, zrtve postaju podlozne depresiji i drugim psihickim poremecajima, pate od poremecaja u ishrani, ponekad postaju zavisne od alkohola ili droga i skloniji su razmisljanju o samoubisvu i pocinjavanju samoubistva od drugih ljudi. Djeca koja su svjedoci zlostavljanja skloni su depresiji i psihickim poremecajima i vece su sanse da budu fizicki nasilni kad odrastu kod njih nego kod druge djece.
Domace nasilje cesto podrazumijeva ponavljanje epizoda zlostavljanja. Ljudi cesto krive zrtve zbog toga sto ostaju u nasilnoj vezi. Medjutim, istrazivanja pokazuju da vecina zrtava ne reaguje pasivno na nasilje. Zrtve zovu policiju, obracaju se socijalnim radnicima ili ustanovama za brigu o mentalnom zdravlju, odlaze od kuce i ostaju kod prijatelja ili kod rodjaka, nekad cak i fizicki uzvracaju. Medjutim, mnogi faktori – licni, ekonomski, kulturni i socijalni, sprjecavaju zrtvu da napusti nasilnu vezu. Zrtva koja trazi pomoc od drustvenih ustanova cesto nailazi na njihovu prezauzetost i ogranicenost u sredstvima za pruzanje pomoci. Zrtve koje su emocionalno i ekonomski zavisne od svojih partnera vremenom nauce da trpe nasilje i ostaju u nezdravoj zajednici i zive sa nadom da ce njihov nasilni partner promijeniti ponasanje.
Patrijarhalno uredjenje, takodje, ogranicava ulogu koju zena moze imati u drustvu i smanje mogucnosti za obezbjedjivanje njene ekonomske sigurnosti, zbog cega zena cesto materijalno i ekonomski zavisi od svog partnera. S obzirom na to da zene, kao grupacija, imaju manje moci u drustvu, one lako postaju zrtve nasilja i, kad jednom udju u krug nasilja, moraju da savladaju dosta prepreka dok iz njega izadju.
Proces socijalizacije stvara kod djecaka i djevojcica sistem uvjerenja koji omalovazava zene (posebno neudate zene) i pripisuje im staranje o porodici kao jedinu ulogu u drustvu.

POMOĆ I PREVENCIJA
Najefikasnija pomoc zrtvama do sada pruzana je u sklonistima za zrtve domaceg nasilja. Zamisljena kao siguran i udoban prostor za zene i njihovu djecu, ona im obezbjedjuju i razne programe za pomoc. Zene zrtve nasilja u sklonistima mogu dobiti psiholosku i pravnu pomoc, savjetovaliste za njih i njihovu djecu kao i bracno i predbracno savjetovaliste, advokatsku i medicinsku pomoc, kao i posredovanje u kontaktu sa nadleznim institucijama ( centrima za socijalni rad, policijom).
Metod borbe protiv nasilja koji se odavno koristi u svijetu a koji bi trebalo uvesti i u Crnoj Gori jeste program lijecenja nasilnika. Ukoliko ih sud proglasi krivim za fizicko ili seksualno zlostavljanje svojih bracnih partnera, oni bi bili obavezni da pohadjaju ove programe.
Postoje razlicite vrste ovih programa, ali su uglavnom svi zasnovani na grupnoj terapiji. Mnogi su edukativnog tipa i prezentuju vidjenje domaceg nasilja iz ugla zene i nastoje da ohrabre muskarce da preispitaju svoje stavove o tome sta ih u stvari cini muskarcima, o njihovoj dominaciji, kontroli i moci koje im omogucava patrijarhalno uredjenje drustva, a koji vode zlostavljanju zena. Neki od ovih tretmana su na strogo psiholoskoj osnovi i pomazu nasilnicima da rijese svoje psihicke probleme i nauce da kontrolisu bijes.

izvor -Novosti

Ne znam zbog cega zlostavljaju oni sto zlostavljaju,samo znam da ne mogu biti normalne osobe.Koliko god delovali normalno okolini
Znam samo da su zrtve prvo psihicki totalno unistene,onda materijalno su obicno zavisne od zlostavljaca,jer to je zlostavljacima prioritet...
I na kraju dolazimo do uzasnog,panicnog,paralisuceg straha koji zrtve osecaju i protiv koga ne mogu same da se izbore...
A sto se zlostavljanja dece tice smatram da takav roditelj ili bilo koja druga bolesna osoba ne treba da nastavi da zivi...eutanazija je odlican izbor...

 ja imam prijateljicu koja je godinama zivela sa tim :batine strah a onda primirje i euforija ljubavi
nekoliko puta je prenocila kod mene a da ga nikad nije prijavila policiji ,naravno komsije ovde nereaguju mogo ju je i ubiti ...uvek se vadila na ono bice bolje , ja sam ga iznervirala ,nisam to trebala tako uraditi ....sebe je krivila ...uzaludne su bile moje molbe  i zelja da joj pomognem ...sa njim nisam ni smela pricati jer kad bi saznao da mi je bilo sta rekla ona bi platila u to sam bila sigurna...kakav gad ,manipulator :pred svima je glumeo super coveka do te granice da joj mnogi nisu ni verovali kroz sta prolazi...najgore je sto je nakon dobrih batina ona uvek dobijala super poklone bio bi pazljiv i nezan (neko vreme)da covek ne poveruje ...
Nije da pokusavam da se pravdam ali nista nisam mogla uciniti da sprecim sav taj haos ,sve sto sam joj mogla reci bilo je uzaludno...sve dok nije izgubila bebu koju je cekala bila je trudna 6 meseci ...zavrsila je u hitnoj izmedju zivota i smrti ...tad je sve prestalo...zar i zbog cega je tako dugo cekala ?ni dan danas nerazumem ,slabije se vidjamo(daljina) ali se cesto cujemo telefonom ponekad pozelim da je zapitam zasto ali je nezelim vracati u proslost....sada je ok ,okrenula je novi list, zivi u drugom gradu,srecna je!on je u zatvoru i bice duze vreme...

to je paranoicna sizofrenija, i tesko je poverovati da osobe koje maltretiraju na psihickom planu partnera zapravo vole tu osobu i stalo im je do nje, ali do mere bolesne posesivnosti. partner im postaje predmet koji moraju danonocno da kontrolisu. cak mu i prebacuju za svoje greske, sto znaci da pocinju da ga dozivljavaju kao sopstvenu losu stranu. zato je uhode, prate, proveravaju, zabranjuju joj izlazak ili kontakt sa srugim osobama, mere vreme dolaska kuci, i povrh svega izmisljaju ljubavnike iako ih partner nema, ubedjeni su da ih partner vara. to moze da traje dovek, jer osoba ne priznaje da ima problem u svojoj glavi, i da je sumnja nepotrebna. psihicko maltretiranje je tezak vid zlostavljanjam i osobe koje zlostavljeju ne moraju biti proste i neobrazovane, naprotiv, to su uglavnom osobe normalne inteligencije, koje zdravo razmisljaju, u drustvu se normalno ponasaju, i zato je vrlo tesko provaliti prave misli, a jos teze poverovati kada se otkriju. 

Resava se drugim krajem batine, napustanjem ...a moze i uterivanjem straha u kosti.
Svaki nasilnik ima slabu tacku , samo je treba locirati,  i prikupiti hrabrosti i krenuti u napad.

da ali je ponekad prekasno!!!koliko njih nikad nije skupilo snage a da nepricam o deci  kako da se oni odbrane ?....A  mi koji to posmatramo ili cujemo sta mi mozemo da uradimo da to sprecimo?

jednostavno to da upoznamo njegovu/njenu praznu deo i potpunimo sa sadrzaljom, sto je ljubav, i paznja, al vise je paznja.

Decu izuzimam, jer zaista su potpuno nemoćna.
Ako se kojim slučajem dete požali ...ne bira se ni oružje ni oruđe. Samo je hrabrost potrebna.

Zanimljivo da se nisam plašila da priskočim u pomoć, bilo da je u pitanju  dete, žena ...čak  i jednog nevoljnika  sam spasila
od horde normalnih ljudi koji su po svaku cenu hteli da ga smeste na sigurno.

Nasilnici obično imaju široku pukotinu , treba je samo otkriri.....i širiti
Naravno ako se ima vremena i dovoljno hrabrosti.


U crkvu neka ide da se ispunjava ljubavlju sve do pokajanja i tsl.

Onodys ovde se glava spašava... svoja ili tebi neke drage osobe,  i nema se vremena za gubljenje ....jer osvešćivanje  nasilnika je dug proces bez garancije da češ u tome i uspeti

da, svatim da nema dovoljno vreme. al ipak to je nacin odbranu. al naravno ko brani puno bi trebalo platiti emocionalno i svakako. za nju isti je potrebna nega , strucno, da ne udje u igru nasilju. ipak mislim da jedan put postoji a to je napred.

napred je akcija, odbrana...nikako trpljenje