Šta ćeš ko je bogat , ome i ide. I krava sere na veliku gomilu.

U SRBIJI SE PRODAJE NAJSKUPLJE GORIVO U REGIONU
Parama građana državaće i dalje da štiti NIS

Bojana Stamenković    | 18. 01. 2011. - 00:02h | Foto: A. Isaković    | Komentara: 9
BEOGRAD - Država mora da spusti akcize na goriva evropskog standarda. Ne samo da su naftni derivati u Srbiji nakon podizanja akciza među najskupljima u okruženju nego naša država radi nešto što ne radi nijedna druga u Evropi - promoviše potrošnju lošijeg i manje ekološkog goriva, dok se u evropskim državama radi suprotno.


Direktiva koja dolazi iz Evropske unije je sasvim suprotna, ekološka i kvalitetna goriva su manje oporezovana
Predlog LDP-a
Liberalno-demokratska partija (LDP) uputila je juče u skupštinsku proceduru predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama, kojim je predviđeno da se akcize na goriva smanje i vrate na nivo od pre 1. januara.
Čak i kad bi neko zažmurio na činjenicu da je monopol Naftne industrije Srbije zadržan i da se krši sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u oči pada upravo to što naša država na ovaj način podstiče potrošnju lošijih goriva!
 
Ministarka finansija Diana Dragutinović zatražila je od delegacije Evropske komisije u Beogradu zvanični stav o tome da li su izmene Zakona o akcizama, posebno deo o naftnim derivatima, u suprotnosti sa direktivama EU i važećim sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. U pismu šefu delegacije EK u Beogradu Vensanu Dežeru Dragutinovićeva je podsetila da „direktiva EU ne zabranjuje uspostavljanje različitog iznosa akciza za različite tipove benzinskih i dizel goriva“. Tačno je da EU ovako nešto ne zabranjuje, ali insistira na potpuno suprotnim načelima, promoviše se gorivo boljeg kvaliteta, niži nameti. Odgovor EK iz Brisela se očekuje danas.
 
A kada se već poredimo sa Evropom, evropskim cenama i standardima, treba reći da je Evropksa unija dala direktivu po kojoj treba da se izjednače visina akciza na benzine i dizel goriva evropskog kvaliteta, ali da se goriva lošijeg kvaliteta opterete višom akcizom. Kod nas je urađeno suprotno. Ipak, u okruženju nema slučajeva da se razlikuje visina akciza na iste tipove goriva. To jest za sve benzine akcize su iste, kao što je ista visina nameta za sva dizel goriva.
 
- Direktiva koja dolazi iz Evropske unije je sasvim suprotna. Ekološka i kvalitetna goriva su manje oporezovana - kaže sagovornik “Blica” dobro upućen u ovu problematiku.
 
Inače, bura u javnosti oko akciza na gorivo podigla se sa prvim danima januara kada je obelodanjeno da su akcize na derivate povećane za troškove života, mada je ceo zakon izglasan krajem godine vrlo tajno i na brzinu. Amandman kojim je omogućeno povećanje nameta na derivate podneo je jedan od poslanika SPS. Za njega je glasala vladajuća koalicija, mada je Ministarstvo finansija po ovom pitanju imalo negativno mišljenje. Ono što je u najmanju ruku začuđujuće bilo je to što su akcize po prvi put bile različite za različite vrste benzina i dizela. Konkretno, akcize na manje kvalitetan benzin povećane su sa 44,7 na 45 dinara, dok je namet na benzin, koji bi trebalo da se uvozi i koji je evropskog standarda, povećan sa 44,7 na 49,5 dinara za litar. Akciza na manje kvalitetan dizel D2, koji proizvodi NIS, sa 30,47 dinara povećana je na 35, a na evrodizel čak na 37 dinara.
 
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da nije opravdano praviti tako veliku razliku za akcize na derivate koji su različitog kvaliteta.
 
- Nije jasno zašto se toliko podizala akciza na gorivo koje je modernije i ekološki čistije. Država obično podstiče potrošnju boljih goriva i u tom smislu kritika stoji. Ipak, mislim da je zaštita domaće proizvodnje potpuno legitimna stvar - ističe Nikolić.
 
Milica Bisić, poreski stručnjak, kaže da direktive EU koje uređuju akciznu politiku propisuju minimalan iznos akcize.
 
- Poštovanje ovih pravila je istovremeno i jedina obaveza zemalja članica koje, u okviru svojih drugih politika, mogu da se opredele da utvrde različite iznose akciza na različite tipove benzina sve dok su ti iznosi iznad minimuma propisanog direktivom - tvrdi Bisićeva.
 
Računi za gas po starom
“Srbijagas” demantovao je juče medijske spekulacije da će prekinuti sa praksom plaćanja računa na odloženo. U reagovanju se navodi da će građani deo računa i dalje moći da plaćaju na ovaj način. - Nismo menjali poslovnu politiku i nastavljamo da utrošeni gas fakturišemo u dva dela, u skladu sa preporukom Vlade iz 2008. godine - navode u saopštenju.
Inače, ovim povodom reagovala je i Komisija za zaštitu konkurencije koja je upozorila da su dvojnim akcizama na gorivo u Srbiji umanjeni efekti liberalizacije tržišta naftnih derivata. Povodom povećanja cena naftnih derivata posle uvećanja akciza Komisija je uputila mišljenje ministarstvima finansija, rudarstva i energetike i trgovine i podsetila ih na značaj poštovanja osnovnih načela i propisa u zaštiti slobodne tržišne konkurencije. Komisija je ukazala da od nje nije bilo zatraženo mišljenje o predlogu izmena Zakona o akcizama i o ukidanju monopola Naftne industrije Srbije na uvoz naftnih derivata.
 
Inače, u NIS-u kažu da za ovu kompaniju važe iste akcize kao i za ostale.
 
- Na četiri od pet derivata NIS-a akcize su značajno povećane. Koju god odluku da Vlada donese, NIS će je poštovati. Politika zadržavanja akciza za najmasovnije i najjeftinije vidove robe ne primenjuje se prvi put u Srbiji i na taj način se sprečava rast cena - ističu u ovoj kompaniji.

Izvor: Blic

Zbog akciza raskid ugovora za NIS?

20. januar 2011. | 16:52 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Ukoliko bude ukinuta razlika u akcizama po kvalitetu goriva mogao bi da bude raskinut kupoprodajni ugovor Naftne industrije Srbije (NIS) sa Gaspromnjeftom.


To bi obustavilo i investicije u naftnom sektoru, kaže profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Sokolović.

Sokolović je istakao da bi drugi scenario mogao biti da Gaspromnjeft zatraži izmenu kuporodajnog ugovora, da odustane od investicionih obaveza i da se ponaša kao trgovac koji ima najbolju logistiku u Srbije, a da rafinerije postanu skladišta.

Treća mogućnost mogla bi biti zatvaranje rafinerija u Novom Sadu i Pančevu do završetka investicionog ciklusa u pančevačkoj rafineriji, primetio je Sokolović, koji je 17 godina šef katedre za naftno-petrohemijske tehnologije na Novosadskom univerzitetu.

Sokolović je zapitao "da li će Vlada Srbije žrtvovati naftno-petrohemijsku privredu Srbije, zbog lobističkog tumačenja Evropske direktive i evropske prakse i da li akcize, kao jedna mera kratkoročnog dejstva, mogu zaista da ugroze evropsku perspektivu Srbije?".

"Ovde se radi o borbi za poslednje liberalizovano tržište u regionu i veće angažovanje raspoloživih rafinerijskih kapaciteta zemalja sa kojima se granici Srbija, a koje su članice Evropske Unije“, mišljenja je Sokolović.

Sokolović je upitao "hoće li Srbija da ima naftno-petrohemijsku granu privrede ili neće, i da li će se opedeliti da stavi ključ u rafinerije Pančevo i Novi Sad, HIP-Petrohemiju, Transnaftu i druga preduzeća iz tog sektora?"


"Možda neko smatra da Srbiji rafinerije i petrohemija nisu potrebni. Ne bi bilo ništa novo. A možda, neke nove rafinerije na nekim drugim lokacijama?", ocenio je Sokolović i podsetio na činjenicu da je Srbija potpisala i u Parlamentu ratifikovala Međjudržavni energetski sporazum sa Rusijom i preuzela obaveze, posebno članom 11.

Sokolović je kazao da je veoma interesantno da se čak i član Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kojim je predviđena zaštitna klauzula za kompanije koje posluju u Srbiji u slučaju negativnog dejstva uvoza, tumači da je prekršen uvodjenjem različitih akciza za različit kvalitet goriva.

Profesor je naveo da, prema procenama, u regionu postoji višak derivata nafte od oko šest miliona tona - u Mađarskoj on iznosi oko milion tona, u Rumuniji oko četiri miliona, u Bugarskoj oko dva miliona tona, a i rafinerija u Makedoniji ima viškove kapaciteta.

"Srpsko tržište je interesantno i za rafinerije iz Hrvatske i BIH, za ovo tržište se bore i rafinerije Dalekog istoka, koje tankerima preko luke Konstanca svakog meseca ubacuju 12.000 tona evrodizela u Srbiju", napomenuo je Sokolović.

On je dodao da je u prošloj godini luka Konstanca bila najveća rafinerija evrodizela za srpsko tržište. Sokolović je sugerisao i da se analitičari pozabave istorijom ekoloških i neekoloških akciza u EU, a posebno procesom liberalizacije tržišta nafte u Madjarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj.


Izvor: B92

 недеља, 30. јан 2011, 08:09 -> 09:11
Понуда за акције НИС-а

"Гаспромњефт" од сутра преузима акције НИС-а од грађана који желе да их продају по цени од 4,8 евра. Као код трговања на Београдској берзи и за преузимање акција, грађани на шалтерима пошта могу бесплатно отварати налоге.

Руска компанија "Гаспромњефт" објавиће сутра понуду за преузимање 19,12 одсто акција Нафтне индустрије Србије (НИС) од малих акционара, по цени од 4,8 евра за акцију. Понуда "Гаспрома" важиће до 16.марта.
Изјаве Светлане Лешевић и Миодрга Зеца

Као код трговања на Београдској берзи и за преузимање акција, грађани на шалтерима пошта могу бесплатно отварати налоге.

Грађани који већ имају налог за продају на берзи, а желе сада да им "Гаспромњефт" откупи акције, тај налог морају повући а отворити нови за преузимање.

"Паралелно ће трајати трговање хартијама на берзи, тако да грађани могу да се определе да ли ће своје хартије да продају на Берзи или да испоставе налог за депоновање", каже Светлана Лешевћ из ПТТ-а.

Они који продају на Берзи, новац добијају три дана од реализације налога. Код преузимања паре ће бити исплаћене свима 22. марта.

"Грађани који испостављају налог за депоновање добијају новац у истом дану, без обзира да ли су се на шалтер поште јавили првог дана од почетка ове процедуре или последњег дана. Нема разлога за стварање великих гужви", Лешевићева.

Акцијама НИС-а тргује се од септембра. По пет бесплатних акција добило је 4,8 миллиона грађана и према подацима Берзе, тек 800.000 успело је да их прода.

Чувати или продати акције

Очигледно да се чека боља цена, јер је било и куповине. Цена акција зависи и од вредности компаније. Коначно, после две године губитака, како кажу у НИС-у, у прошлој години имали су добит од око шест милијарди динара.То је, по оцени пословодства, резултат повећања и производње и продаје.

Генерални директор НИС-а Кирил Кравченко рекао је да је компанија током прошле године смањила задужења за 360 милиона долара.

"Сматрам да 2010. представља прекретницу у развоју компаније. Уверен сам да ће свака следећа година бити све боља и боља", рекао је Кравченко.

И док неки стручњаци саветују да акције треба чувати јер ће у будућности њихова цена расти, други пак не очекују велике скокове.

"Дугорочно, вероватно ће доћи до раста цена акција, али то не значи да ће бити добити. Добит ће бити реинвестирана јер када имате једног власника, он битно предодређује ствари и у том смислу не може се очекивати радикалан скок цена акција", рекао је економиста Миодрга Зец.

Просечна цена, по којој се НИС-овим акцијама трговало на Београдској берзи износи око 480 динара. Загаратован износ за преузимање је 506,48 динара по акцији.

NIS prošle godine zaradio 16,5 milijardi dinara

BEOGRAD - Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko izjavio je da je ta kompanija u prošloj godini ostvarila neto dobit od 16,5 milijardi dinara.

Kravčenko je istakao da je to bila "prva pozitivna poslovna godina u novoj istoriji NIS-a".

Pored neznatnog povećanja poreza, osnovni izvori dobiti bili su rast proizvodnje nafte i gasa, povećanje unutrašnje efikasnosti i stabilizacija kursa dinara prema evru i dolaru u drugoj polovini prošle godine.

Direktor NIS-a je rekao da je dobit pre oporezivanja, odbitka kamate i amortizacije (EBITDA) u 2010. godini bila 32,4 milijarde dinara, za 10,4 milijarde veća nego u 2009.

I pored pada ukupne potrošnje NIS je na srpskom tržištu prošle godine povećao udeo na 66,5 odsto, rekao je Kravčenko i dodao da je 2010. bila prva godina u kojoj je udeo NIS-a povećan i u maloprodaji i u velikoprodaji.

NIS je, kako je istakao Kravčenko, prošle godine smanjio zaduženost za 382 miliona dolara i sada je zadužen 611 miliona.

U 2011. godini "Gaspromnjeft", koji je vlasnik 51 odsto NIS-a, planira investicije u razvoj naftne kompanije od 250 miliona evra.

Москва: Гаспром енергохолдинг и НИС потписали меморандум о изградњи термоелектране у Панчеву            
среда, 25. септембар 2013.

МОСКВА - Генерални директор "Гаспром енергохолдинга" Денис Фјодоров и генерални директор НИС-а Кирил Кравченко потписали су данас у Москви меморандум о изградњи парно-гасне термоелектране у Панчеву.



Те две компаније ће, у складу са меморандумом, преговарати о стварању заједничког предузећа које ће имати искључиво право инвестирања у термоелектрану, снаге до 208 мегавата.

Предвиђено је да групи "Гаспром енергохолдинг'' припада 51 одсто удела у оснивачком капиталу нове компаније, а НИС-у 49 одсто, саопштено је из тих предузећа.

Електрична и топлотна енергија које се буду производиле у тој електрани првенствено ће снабдевати НИС-ову рафинерију у Панчеву и петрохемијски комбинат ХИП "Петрохемија'' у коме је НИС стратешки партнер.

Планирано је да се преостала количина електроенергије пласира на енергетско тржиште Србије, које ће се, према очекивањима, у потпуности либерализовати почетком 2015. године.

Изградња парно-гасне термоелектране је економски и еколошки најефикасније решење. Ова технологија обезбеђује висок коефицијент корисног дејства и ниску потрошњу горива. То ће омогућити смањење трошкова набавке електричне енергије за рафинерију НИС-а и петрохемијски комбинат ХИП "Петрохемија''.

Гориво за термоелектрану биће природни гас-еколошки најчистији енергетски ресурс.

"Учешће НИС-а у пројекту изградње ТЕ у Панчеву је пре свега део нашег корпоративног програма повећања ефикасности искоришћења енергетских ресурса. Нови савремени објекат за електрогенерацију у Панчеву обезбедиће не само несметано снабдевање нашег највећег производног објекта - Рафинерије, већ и додатну могућност за уновчавање гаса који НИС производи," истакао је Кравченко, после потписивања меморандума.

Он је најавио да ће при пројектовању термоелектране бити изабране најнапредније технологије које ће омогућити смањење обима оперативних трошкова и висок ниво еколошке безбедности.

Фјодоров је рекао да термоелектрана у Панчеву за "Гаспром енергохолдинг", предстваља пилот-пројекат који потврђује озбиљне намере компаније да изађе на међународно електроенергетско тржиште.

"Гаспром енергохолдинг је стопроцентна кћерка-фирма "Гаспрома'' која је највећи власник електроенергетских актива у Русији.

НИС је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија југоисточне Европе, у којој "Гаспром њефт'' има 56,15 одсто акција, држава Србија 29,88 акција, а остатак је у власништву грађана Србије и малих акционара.

(Танјуг)

НИС најуспешнији, "Србијагас" највећи губиташ


Компанија НИС је са оствареном добити од 52 милијарде динара, најпрофитабилније предузеће у 2013. години, показују подаци Агенције за привредне регистре. На листи губиташа, "Србијагас" убедљиво први.

Представљајући листу 100 најуспешнијих компанија по нето добити, Ружица Стаменковић из Агенције за привредне регистре навела је и да НИС остварује више од једне десетине укупне добити целе српске привреде, уз напомену да је та компанија лане за трећину смањила број запослених, преноси Танјуг.

Другопласирани "Телеком" имао је око три и по пута мањи добитак, односно петнаест милијарди динара.

"Трећу и четврту позицију из 2012. године задржали су 'Теленор' и 'Таркет' са нето добитком од осам односно шест милијарди динара", навела је Стаменковићева представљајући листу.

На петој позицији по нето добити је пиротски "Тигар" са профитом од шест милијарди динара.

На листи "Сто највећих привредних друштава по нето губитку" налази се "Србијагас", предузеће које са губитком од око педесет милијарди динара чини чак десетину укупног нето губитка који су исказала сва привредна друштва.

"Знатно мањи износ нето губитка од петнаест милијарди динара бележи 'Железара Смедерево'", наводи Стаменковићева.

На трећем месту по губицима је "Српска фабрика стакла" Параћин са 13,8 милијарди динара, затим "Петрохемија" са 11,8 милијарди динара.

На петом месту по губицима је "Беохемија" са 10,8 милијарди динара губитака.

По пословним приходима, на врху листе "Сто најуспешнијих" налази се, према њеним речима, компанија НИС са пословним приходима од 249 милијарди динара, а затим следи компанија "Фијат" која је, како је она навела, осварила скок са 14. места.

"'Фијат' је прошле године први пут годину завршио са нето добити, а такође је и повећао број запослених са 1.798 на 3.668 захваљујући подстицајима државе", навела је Стаменковићева.

Највеће кумулиране губитке, као и претходних година исказале су "Железнице Србије", а ти губици износе 146 милијарди динара и већи су за 5,7 одсто него 2012. године.

Међу пет највећих компанија на листи највећих кумулираних губитака су и "Србијагас" са 107 милијарди динара, "Петрохемија" са 58 милијарди динара, ЕПС и "Вип мобајл" са по 54 милијарде динара.

ртс

Кирил Кравченко: НИС је у 2013. издвојио 55,6 милијарди динара у инвестиције, буџет Србије пуни са више од 14 одсто            
.

БЕОГРАД - Нафтна индустрија Србије (НИС) је у прошлој години издвојила 55,6 милијарди динара у инвестиције, пет пута више него 2009. године, а буџет Србије пуни са више од 14 одсто и прогнозе су да ће се раст и једног и другог наставити, изјавио је данас генерални директор те компаније Кирил Кравченко.



Он је, на представљању извештаја НИС о одрживом развоју за 2013. годину, рекао да та компанија од приватизације 2009. показује своју друштвену одговорност и да је за разне пројекте у области спорта, културе, науке, као и хуманитарне акције за пет година издвојила 1,3 милијарду динара.

Кравченко је посебно указао да је руски Газпром не само испунио обавезу да преузимањем НИС инвестира 60 милиона евра у еколошку заштиту, него је у то до сада уложио 80 милиона да "затвори црне рупе", а закључно са овом годином тај износ ће бити 100 милиона.

Најважније је да испуњавамо све српске стандарде из те области и основне европске стандарде, јер НИС жели да тиме помогне Србији да што брже уђе у ЕУ, нагласио је он.



Извештај о одрживом развоју НИС, четврти по реду, припремљен по светским критеријумима, који је верификовала независна ревизорска кућа КПМГ добио је оцену Б плус, а по броју индикатора - 48, остварен је напредак у односу на 2012., када их је било 41.

Кравченко је упозорио да у Србији државна регулатива из одрживог развоја не достиже светске принципе и да корпоративна култура и организовање нису прилагођени брзини промена.

Пословне партнере НИС, објаснио је он, тешко је убедити да поштују принципе одрживог развоја, и зато компанија на томе инсистира при закључивању свих уговора са подизвођачима.

(Фонет)