Sremska ofanziva

Sremska ofanziva bila je ofanziva srpske vojske izvedena septembra 1914. godine. Srpska Prva armija i delovi druge armije su forsirali Savu i odbacili austro-ugarske trupe. Timočka divizija I poziva pretrpela je težak neuspeh kod Čevrntije. To je usporilo dejstva Prve armije. Ipak ona je uspešno dejstvovala što je omogućilo trupama Odbrane Beograda da uđu u Zemun. Pošto je austro-ugarski pritisak na Drini jačao vojvoda Putnik je odlučio da povuče Prvu armiju iz Srema iako se najviše rukovodstvo zemlje suprostavljalo ovom potezu. Ovom ofanzivom nije postignut značajan operativni uspeh ali je pokazala sposobnost srpske vojske da vodi ofanzivne operacije protiv jedne moderne evropske armije.

Pozadina

Iako je srpska vojske odnela pobedu na Ceru nije imala vremena da se odmori, popuni i reorganizuje jer je situacija na glavnim evropskim ratištima (videti Zapadni front i Istočni front) bila na strani Centralnih sila. Od početka rata francuska i ruska vlada su zahtevale da Srbi pređu u ofanzivu kako bi za sebe vezali što jače austro-ugarse snage. Austro-ugarska vojska je sa Balkanskog fronta Galiciju prebacila 4. korpus 2. armije a deo teške artiljerije u Belgiju radi rušenja belgijskih utvrđenja. Krajem avgusta veliki knez Nikolaj Nikolajevič, vrhovni komandant ruske vojske, energično je tražio da srpska vojska pređe u ofanzivu. Iako je Srbija htela da aktivno učestvuje u zajedničkoj borbi protiv Centralnih sila ona je bila ometana brojnim objektivnim teškoćama: hroničnom nestašicom artiljerijske municije, logorske opreme, nedostatak materijalno-tehničkih sredstava za forsiranje Drine i Save i drugog ratnog materijala. Vojvoda Putnik načelnik štaba srpske vrhovne komande pokušao je da za izvesno vreme odloži ofanzivu ali predsednik srpske vlade Nikola Pašić nije mogao da se ogluši o zahteve Rusije koja je od samog početka rata Srbiji pružala veliku pomoć. Operacijski plan srpske vojske Putnik je izneo na sastanku sa komandantima armija 31. avgusta 1914. u Valjevu. U direktivama od 27. avgusta i 4. septembra predviđeno je da:
1. armija (Dunavska i Šumadijska divizija I poziva, Obrenovački odred i Konjička divizija) generala Petra Bojovića trebalo je da forsira Savu kod Skele i Novog Sela, ovlada Sremom i spreči sjedinjavanje neprijateljskih snaga u Sremu sa onima na Drini.
2. armija (Moravska, Timočka i Kombinovana divizija I poziva i Timočka divizija II poziva) pod komandom Stepe Stepanovića imala je zadatak da sa Timočkom divizijom I poziva pokuša i izvrši prelaz preko Save kod Sremske Mitrovice i da sa mostobrana pomogne akciju 1. armije u Sremu a da sa ostalim snagama brani desnu obalu Drine od njenog ušća do Lešnice.
3. armija (Drinska I i Moravska i Drinska divizija II poziva) trebalo je da ostane u defanzivi na desnoj obali Drine a da kasnije po mogućstvu krene u ofanzivu.

Vojvoda Putnik računao je da ofanziva u Srem bude ograničenog obima i da u slučaju ponovnog jačeg pritiska austro-ugarskih snaga na Drini može lako da povuče Prvu armiju.

Dejstva

Prelaz Prve armije u Srem

Prelazak prve armije otpočelo je 6. septembra izjutra. Dunavska divizija I poziva je prešla reku između Skele i Novog Sela delom pomoću pontona a delom preko pontonskog mosta koji je kod Novog Sela podigla Šumadijska divizija I poziva. Pošto je mesto prelaza pravilno izabrano ova divizija je lako slomila otpor slabijeg neprijatelja na levoj obali Save, ovladala Kupinovom i prostorom do linije Progor-Ašanja na kojoj je uspostavila mostobran. Levo je od nje između Novog Sela i Podgoričke ade Savu prešla Šumadijska divizija I poziva. Ona je obrazovala mostobran u visini sela Obreža i Vitojevaca. Iza njih Savu su prešle Konjička divizija koja se prikupila kod Obreža i Armijska konjica (dva puka) koja je zanoćila kod Kupinova. Ovim je Prva armija uspešno izvršila forsiranje Save. Trideset drugi landšturmski puk koji je na njenom pravcu branio Savu prepolovljen je i odbačen u Popince a 12. puk iz Klenka povukao se u Platičevo gotovo i ne stupajući u borbu. Tokom prvom dana srpske trupe su zarobile 270 neprijateljskih vojnika i zaplenile izvesnu količinu ratnog materijala uz neznatne gubitke- 97 vojnika izbačeno iz stroja.

Prelaz kod Čevrntije

Za razliku od trupa Prve armije Timočka divizija drugog poziva je imala mnogo veće poteškoće. Ona je naređenje primila tek 5. septembra kada je bila udaljena od Save preko 30 kilometara pa je morala da tek posle dugog, usiljenog marša pristupi prelasku Save. Prelazak je bio loše pripremljen u tehničkom i taktičkom pogledu i nije realno sagledana situacija i snaga neprijatelja. Prelaženje reke počelo je u 5 časova i 15 minuta a ne u pomoć kako je naređenjem predviđeno. Austro-ugarske trupe na drugoj obali odmah su dejstvovale puščanom i mitraljeskom paljbom. Tek oko 7 časova istureni austro-ugarski delovi su odbačeni. I posle toga je prebacivanje trupa teklo sporo. Do 13 časova i 20 minuta prebačeno je svega 6 bataljona i jedna poljska baterija od 3 topa. I ovo zakašnjenje ne bi imalo većih posledica da komandant divizije general Vladimir Kondić, uveren da je slamanjem slabog otpora protivničkih snaga uspeh na levoj obali Save već osiguran, nije naredio da se prebacivanje trupa pontonima obustavi i otpočne montiranje pontonskog mosta. Međutim, zbog pogrešnog proračuna, nedostajalo je pontona za 55 metara mosta pa se taj deo morao podizati na stojnim potporama što je znatno usporilo izgradnju. Snage koje su već prebačene dovedene su u težak položaj jer se nisu mogle ni pojačati ni povući a Austro-ugari su u širem reonu mostobrana imali 30 bataljona, 5 eskadrona i 12 baterija (29. diviziju).

I snage koje su već prebačene pogrešno su upotrebljene. Naime umesto da utvrde uži mostobran naređeno im je da nastupaju ka Jarku, Mitrovici i Šašincima, divergentnim pravcima. Srpski bataljoni su previše razvučeni i ostavljeni bez ikakve podrške i pomoći.

Austro-ugarske snage koncentrisane oko Šišinaca i Buđanovaca (29. divizija) pripremale su protivnapad ka Čevrntiji uverene da su tu prebačene glavne srpske snage. Iako su srpske snage pružile snažan otpor one nisu mogle da odbiju ovaj protivnapad.

Pokušaj delova srpskih bataljona da se povuku u Mačvu završen je potpunim neuspehom. Iz stroja je izbačeno oko 6500 srpskih i 2000 austrijskih vojnika. Zbog ovog neuspeha general Kondić je smenjen.

Borbe Prve srpske armije

Pošto su i srpske i austro-ugarske snage imale oskudne podatke o neprijateljskim dejstvima vrlo oprezno su delovale. General Bojović obavestio je vrhovnu komandu da neće nastupati dok ne sazna pravo stanje kod neprijatelja. Glavnina austro-ugarsek 7. divizije okupila se kod Deča i sa 14. brigadom iz Zemuna obrazovala je Kombinovanu 7. diviziju. Njoj je 8. septembra pridodat jedan puk iz Banata. Dvadeset deveta okupila se kod Šišinaca i Jarka spremna d anapadne boksrpske Prve armije ako ova nastavi da nastupa u Sremu. 7. divizija se 9. septembra upustila u borbusa Dunavskom divizijom I pozivai izgubila je 1000 ljudi. Ona se potom povukla u reon Stare Pazove. 29. divizija bila je prinuđena da se povučeka Golubincima da bi pomogla stabilizaciju 7. divizije i sprečila prodor srpske vojske.

Dana 9. septembra Prva armija je krenula u napad. Savu se prešli i delovi odbrane Beograda i ušli su u Zemun 10. septembra. Istoga dana u Zemun je ušao i regent Aleksandar. Glavnina armije je 10. septembra stupila u kontakt sa neprijateljem ispred Stare Pazove, Golubinaca i na kanalu JArčina.

Ulazak srpske vojske u Zemun i vest da su Srbi pred pančevom uznemirila je zvaničnike Austro-Ugarske, naročito one u Bidimpešti. Generalu Krausu je naređeno da po svaku cenu odbaci Srbe preko granične reke. Stanovništvo Srema sa oduševljenjem je dočekalo srpsku vojsku.

Kraj ofanzive

Zbog pojačanog austrougarskog pritiska na Drini Putnik je doneo ispravnu odluku da povuče Prvu armiju iz Srema i obustavi ofanzivna dejstva. Ova odluka izazvala je negodovanje u srpskom rukovodstvu. Odluci su se suprostavili ne samo vojni komandanti već i regent Aleksandar i kralj petar. Nikolaj Velimirović je u propovedi u Beogradu između ostalog rekao: Pre će Dunav i Sava okrenuti da teku uzbrdo nego nego što ćemo se mi povući iz Srema. I pored svih pritisaka vojvoda Putnik je istrajao. Operacijom povlačenja besprekorno je rukovodio general Bojović. General Kraus je 12. septembra naredio svojim snagama d akrenu u napad. Ova akcija se u početku uspešno razvijala ali su se srpske snage ubrzo konsolidovale i zaustavile neprijateljski napad. Tokom 13. septembra sve srpske snage su se povukle iz Srema.

Literatura
Savo Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, BIGZ, Beograd 1984.

Izvor: Wikipedia