Kako se leči reuma
Autor: Biljana Tasić | 09.10.2007 - 08:00

- Reumatske bolesti nalaze se na prvom mestu po učestalosti među stanovništvom - kaže za „Blic“ dr Predrag Mugoša, akupresurolog i fizijatar.

Po istraživanju Instituta „Batut“, reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije tri četvrtine Srba boluje od nekog oblika reumatizma. Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenske, nezapaljenske i degenerativna.
Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi. Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Simptomi
Simptomi su veoma karakteristični i izrazito neprijatni: javlja se bol, otežana je pokretljivost, a od vidljivih promena koje su ređe javljaju se otok i crvenilo ili modra boja na koži, uz bolnu osetljivost na dodir i pokret. Penekad se javlja bol u leđima, koji može da se širi duž noge. Nekada se bol oseća samo kod pokreta ili kada se menja vreme. Međutim reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan. Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi oboljenskih reumatizma.

Oblici reume
Kada neko kaže da ima reumu, to najčešće znači da boluje od jednog od dva tipa oboljenja: zapaljenskih reumatskih bolesti koje imaju lošiju prognozu, ali su na sreću ređu. Ili nezapaljenskih oblika ili vrsta reumatizma koje nisu nisu toliko teške. Inače, sve reumatske bolesti su hronične, progresivne, bole, a neke dovode do gubitka funkcije, a nekada i do invaliditeta.

Lečenje
Reumatske bolesti su hronične i uglavnom se ne mogu izlečiti. Promenom životnih navika neke od ovih bolesti mogu da se preduprede ali i da se zaustavi njihov progresivni tok. Ipak, ako se bolest već javi, lečenje se sprovodi medikamentima i fizikalnom terapijom, a ukoliko tegobe ne prolaze, i hirurškim putem. U osnovi pravilnog pristupa lečenju je pre svega zdrav način života, ishrana i prirodna terapija čajevima i preparatima na bazi svežeg lekovitog bilja. Ovakav pristup je kompleksan i daje odlične rezultate.
Lekovi
Kod bolnih stanja neophodno je, pre svega, mirovanje, primena lekova koje smanjuju bolove (nesteroidni antireumatici), miorelaksante koji utiču na opuštanje mišića sedative sa sličnom funkcijom, kortikopreparati, solizlata i citostatika. Takođe često se primenjuje davanje injekcija u bolna mesta.
Fizikalna terapija se počinje mirovanjem i pre svega imobilizacijom obolelih delova tela. primenjuju se svi oblici fizikalnih procedura (elektroperapija, termoterapija, hidroterapija, terapija ultrazvukom, laserom, magnetima, kineziterapija i vežbe) koje lekar specijalista određuje u zavisnosti od težine stanja.

Vremenske promene i reuma
Vremenske promene u smislu promene atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha, promena temperature, utiču na receptore za bol. Zbog toga dolazi do pogoršanja reumatskih stanja, a naročito bolnih simptoma.

Pomozite sebi
Kada se radi o početnim oblicima reume, postoji nekoliko korisnih saveta, kada pacijent može i sam sebi dosta da pomogne. Ovi saveti su primenljivi i korisni kod početnih i lakših reumatskih oblika. Ukoliko je u pitanju hronični bolesnik, lečenje uvek mora da se vodi uz stalan nadzor lekara. Potrebno je smanjiti opterećenje bolesnog zgloba i ne nositi teret u ruci u kojoj se javlja bol. Ukoliko je bol u kičmi, ne treba uopšte nositi teret i mora se pažljivo saginjati. Korisno je utopljavati zglobove, pa stoga reumatičari treba toplo da se oblače i da stave vuneni zavoj oko bolesnog zgloba. Korisna je i lakša masaža okolnih mišića i blago razgibavanje zgloba. Lekari preporučuji i kupke u mlakoj vodi i trljanje kože oko obolelog mesta peškirom. Ljudi koji su predebeli trebalo bi da postepeno smršaju i dođu do normalne telesne težine. Prevelika težina naročito štetno deluje na zglobove kuka i nogu.


Svetski dan borbe protiv artritisa
Učestalost obolevanja sve je veći u poslednjim dekadama, tako da se procenjuje da, na primer, samo od reumatoidnog artritisa boluje više od 50.000 stanovnika u Srbiji. Povodom obeležavanja 12. oktobra, svetskog dana borbe protiv artritisa, u skladu sa aktivnostima koje se organizuju u celoj Evropi, po prvi put se i kod nas obeležava Svetski dan borbe protiv artritisa u organizaciji Udruženja reumatologa Srbije, Udruženja roditelja i dece sa reumatskim bolestima i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti. Oboleli od reumatskih bolesti i njihovi lekari pozivaju vas da uzmete aktivno učešće u obeležavanju svetskog dana borbe protiv artritisa koji se ove godine u svetu organizuje pod sloganom: „Male stvari su važne...“ i ima za cilj da podseti javnost da obolelima od artritisa često i mala pažnja i pomoć može značajno poboljšati život.


Ishrana i reuma
Imajte na umu da neke namirnice ubrzavaju izbacivanje kalcijuma
iz kostiju dok neke pomažu da zglobovi bolje rade. Ono što bi osobe koje pate od reume trebalo da izbegavaju je meso, masni sirevi i salame. Svako povrće, a naročito kupus i mahunarke, pomažu bolji rad zglobova.

Izvor: Blic