Bez brzog odgovora države na povećan broj mentalno obolelih
Najugroženiji mladi od 14 do 25 godina
Autor: Tanjug | 08.10.2007 - 10:01

Prema podacima Ministarstva zdravlja Srbije, broj ljudi s metalnim poremećajima je u porastu, što je, kako je rekao Goran Ilić, pomoćnik ministra zdravlja, posledica događaja koji su nas opterećivali tokom devedesetih godina.

Mentalni problemi su, posle kardiovaskularnih oboljenja, drugi uzrok takozvane globalne invalidnosti i u svetu i u Srbiji, što ukazuje na to da su značajna tema za zdravstveni sistem. Posebno osetljive grupe su najmlađi, do 14 godina, i mladi od 15. do 24. godine.
- Najčešće psihopatološke manifestacije kod njih su depresija i depresivna stanja i poremećaj ponašanja, uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, ali ne iznad evropskog proseka - rekao je Ilić.
On je istakao da naročitu pažnju iziskuje i grupa starijih osoba od 60 godina, njih oko 1,7 miliona, koji, s obzirom na status svog neurosistema, doživljavaju posebnu vrstu mentalnih opterećenja. Osim toga, oko 500.000 izbeglih i interno raseljenih, odnosno oko 30 odsto njih, ispoljava posttraumatski stresni poremećaj, zbog čega će biti posebno posmatrani i obuhvaćeni strategijom Ministarstva zdravlja.
Ministarstvo zdravlja je u januaru ove godine usvojilo strategiju zaštite mentalnog zdravlja. Ona prvenstveno predviđa uređenje regulative, formulisanje Nacrta zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima. U narednim mesecima strategija bi trebalo da bude predložena Skupštini na usvajanje. Ministarstvo zdravlja predviđa saradnju sa ministarstvima rada i socijalne politike, prosvete, pravde i unutrašnjih poslova, a razmotriće i vraćanje institucije psihologa u preduzeća, za šta je pre svega potrebna dobra volja, a potom, kako je zaključio Ilić, zakonska regulativa.

Izvor: Blic

Reči, reči, reči.
Psihijatrijska oboljenja ne mogu da se uspešno leče zbog toga što zakon vezuje ruke lekarima.
Dnevnih bolnica i grupa za međusobnu podršku i pomoć nema ni približno dovoljno, a to su najbolji mehanizmi pomoći ljudima koji imaju probleme, a nisu za hospitalizaciju.
Bolnice za privremenu hospitalizaciju kao Laza Lazarević mogu da zadrže pacijenta do 3 meseca. Uslovi rada u njima su tako tešk,i a plate tako slabe da niko neće da se zaposli tamo. Još je teže stanje u bolnicama za dugotrajnu hospitalizaciju kao Kovin.
Starački dom za dementne osobe koliko je meni poznato ima samo u Rekovcu ( neko selo pored ne mogu da se setim sad), i nalazi se u tragičnom stanju. I ništa osim reči se ne radi da se stanje poboljša.

Svetski dan mentalnog zdravlja povod za stav države
Ozbiljno narušeno mentalno zdravlje u Srbiji
Autor: N. Erac | 10.10.2007 - 09:56

Mentalno zdravlje stanovništva Srbije je, prema statističkim podacima, sve lošije. Stres uzima danak, pa svaki četvrti sugrađanin boluje od depresije, više je samoubistava, a nasilje je u ekstremnom porastu. Izmenom zakonskih rešenja Ministarstvo zdravlja planira veću zaštitu osoba sa mentalnim problemima sveobuhvatnijim lečenjem u ambulantama, edukacijom lekara opšte prakse i kraćim bolničkim lečenjem.

Nacionalna komisija za mentalno zdravlje napravila je u okviru strategije
 
razvoja zaštite mentalnog zdravlja akcioni plan kojim predviđa da do kraja ove godine bude usvojen Predlog zakona za zaštitu prava osoba sa poremećajem mentalnog zdravlja.
- Svaka četvrta osoba u Srbiji tokom života ima bar jedan od mentalnih poremećaja. Da bi se problemi rešavali već na prvom koraku jedan od naših najvažnijih zadataka jeste edukacija lekara opšte prakse uz pomoć njihovih kolega psihijatara. Ovo je jedan od planiranih načina smanjenja broja pacijenata i dužine lečenja u velikim psihijatrijskim bolnicama - kaže pomoćnik ministra zdravlja Goran Ilić.
U Srbiji je u stalnom porastu broj obolelih od depresije, povećan je broj samoubistava, veća je zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zabeležen je porast psihosomatskih poremećaja. Delinkvencija i nasilje su u ekstremnom porastu, povećan je morbiditet i smrtnost u mlađim godinama, a zabeležen je i čest sindrom izgaranja među lekarima. Brojčani podaci uglavnom nedostaju, pa je jedan od zadataka i uspostavljanje informacionog sistema za mentalno zdravlje, pre svega izrada centralnog registra psihijatrijskih bolesnika.
- Pre dvanaest godina kada sam ulazila u neke psihijatrijske bolnice bila sam poražena, kao čovek i kao lekar. Sve je bilo strašno, po 20 kreveta u jednoj sobi, pocepane posteljine, pidžame, bez grejanja, loša hrana. Danas je kvalitet lečenja bolji, bolnica u Toponici kod Niša je jedno urbano mesto, pacijenti su radno aktivni i društveno prihvaćeni. Kvalitet i standard lečenja treba podići na još viši nivo, ali ne treba shvatiti da će bolnice biti zatvarane. Radimo na ostvarivanju jednog dobrog sistema gde će sve što je moguće biti lečeno ambulantno, jer naš cilj nije da se osoba sa problemom ukloni u narednih dvadeset godina - objašnjava Melita Vujnović iz Svetske zdravstvene organizacije.
Po njenim rečima izuzetno je važna i kultura ophođenja, pa sve dok traju dobacivanja i uvrede na račun mentalno obolelih biće teško izboriti se sa diskriminacijom psihijatrijskih bolesnika.
- Dok god se nekom bude dobacivalo, za skupštinskom govornicom ili na ulici da je lud ili da ima psihijatrijski poremećaj, nećemo se izboriti sa stigmatizacijom, stidom, sramotom, izbegavanjem i neprihvatanjem osoba sa posebnim potrebama, što dovodi do diskriminacije i isključenja ovih pacijenata iz svih oblasti društva - kaže Melita Vujnović.

Izvor: Blic

"Najugroženiji mladi od 14 do 25 godina"

Па после кажу "маторци луди". 

Pa, prevalio si tolike godine preko svojih ledja....glupo bi bilo da sad poludis.

Mada, kad malo bolje razmislim...

   
Већина Срба болује од депресије
Избегли, деца и млади спадају у психолошки најрањивију популацију

Више од 400 милиона људи у свету пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања и свака четврта особа на свету током живота биће погођена неким психичким поремећајем. Обједињени епидемиолошки подаци говоре да 154 милиона људи у свету пати од депресије, 25 милиона особа болује од шизофреније, 70 милиона особа има проблем са алкохолизмом, 50 милиона има епилепсију, између десет и двадесет милиона људи покуша да се убије, а милион људи изврши самоубиство. Наши стручњаци су на јучерашњој конференцији за новинаре поводом Светског дана менталног здравља саопштили да је „број менталних поремећаја у Србији у порасту” и да се ови поремећаји сада налазе на другом месту највећих здравствених проблема становништва - одмах после кардиоваскуларних обољења.

Горан Илић, помоћник министра здравља Србије, истакао је да је број дијагностикованих случајева менталних поремећаја и поремећаја понашања био у сталном порасту од 1999. до 2002. године и да највећи број становника у Србији данас болује од депресије. Илић је оценио да деца и млади од 15. до 24. године спадају у психолошки најрањивију популацију и да су депресије и злоупотреба психоактивних супстанци веома честе у овом узрасту.

„Пола милиона избеглих и расељених особа представља следећу рањиву групу, а истраживања говоре да трећина њих пати од посттрауматског стресног поремећаја и да готово двадесет одсто избеглица има анксиозно-депресивне сметње. Посебну психијатријску пажњу заслужује и особе старије од 60 година, којих има више од 1,7 милиона, с обзиром на стање њиховог неуролошког система”, нагласио је Илић.

Он је подсетио да је Министарство здравља у јануару усвојило Стратегију заштите менталног здравља која, између осталог, предвиђа и формулисање нацрта Закона о заштити права особа са менталним поремећајима и деинституционализацију, односно смањење броја великих болница, смањење боравка у стационарним системима и стварање центара заштите менталног здравља у локалној заједници.

Одговарајући на питање - како се наше друштво односи према малишанима са посебним потребама, др Вероника Ишпановић, из Савета за права детета Владе Србије, истакла је да ова деца на сваком кораку наилазе на препреке.

„Они не могу да похађају редовне школе, већ се упућују у специјалне образовне установе које, у психолошком смислу, представљају мач са две оштрице - деца ће у њима научити да читају и пишу, али ће бити ускраћена за учење социјалних вештина. Сва психолошка истраживања говоре о томе да ова деца по изласку из специјалних установа не могу да се снађу у социјалној средини, због чега постају депресивна, имају психотичне епизоде и потенцијално су суицидална”, закључила је др Вероника Ишпановић.

К. Ђорђевић
[објављено: 10.10.2007.]


Izvor: Politika

Alarmantno, nego sta.
Srecom, Institut je renoviran prosle god, ima dovoljno kreveta, zaposljen je jedan broj novih strucnjaka, otvorene su dve dnevne bolnice, pa ako ima dece sa tim tipovima poremecaja, ima i lekara koji ce ih adekvatno zbrinuti.

 znaci, strucnjaci ce se obucavati na njima... jadni ljudi.. 

Heheh a to je najbolji deo - obuka 

pa ti sad čik poludi, ako smeš