Razmaženo dete je nesigurno dete
Autor: CDC/BT | 04.10.2007 - 08:17

Mali je broj dece za koje možemo baš reći da su razmažena. Čak 79 odsto dece ponašanjem suprotnom od očekivanog želi da skrene pažnju na sebe i svoje postupke. Drzak i neprihvatljiv oblik ponašanja često se javlja kod dece u nesređenim porodicama i kod dece koja imaju prezaposlene roditelje, a roditelji opet često razmaženost poistovećuju s ponašanjem koja ne ispunjavaju njihova očekivanja. Pa, ipak ako je vaš mališan, besan bez razloga, hirovit, neposlušan - razmažen je, a evo i zašto to ne valja.

Razmaženo dete - nesigurno dete
Naučna istraživanja su dokazala da su sva razmažena deca, tj. deca koja upravljaju roditeljima, vrlo nesigurna deca. Oni su vrlo sigurni i samouvereni dok su mama ili tata u blizini i dok su u poznatom okruženju. Čim se maknu iz poznate sredine i dođu u konflikt sa sebi ravnima, razmažena deca se povlače i popuštaju u zahtevima suparnika. Sav njihov prkos koji pokazuju u poznatom okruženju nestaje i na videlo uzlazi vrlo malo, nevino i nesigurno stvorenje koje se „boji svoje senke“.
Porodična kuća je sredina u kojoj je dete naviklo na povlastice i popuštanje. Međutim, vršnjaci mu ne popuštaju, izruguju se njegovim nedostacima i spremni su da ga oteraju od sebe ako im se ne prilagodi. U takvim situacijama nesigurnost prkosnog deteta najviše dolazi do izražaja. Pa, zato ako želite da od deteta stvorite slabića i kukavicu, udovoljite svim njegovim zahtevima, hirovima, divljanju i prkosu.

Kako se rešiti razmaženosti razgovorom
Razgovorom se sve rešava. Ako ste danas odlučili da popijete kafu, a vaše dete je dovoljno veliko da možete da mu objasnite da to želite, onda mu to i recite:
„Slušaj dušo, sad je podne i ja idem da popijem kafu. Kad popijem kafu, ići ćemo tamo gde bi ti želeo. Reci mi gde želiš, da odmah to isplaniramo“.
Takvu vrstu razgovora možete da vodite s 2,5 i više godina starim detetom.

Održite datu reč
Nikad ne lažite dete. Bilo da ima godinu, dve, tri ili pet, nikad nemojte da ga lažete. Ako ste se dogovorili da ćete ići posle kafe da se vozite autićima, onda to ispunite. Naravno da postoje izuzeci, ali i kod takvih situacija opet se sve dogovorom rešava.

Postavite pravila ponašanja
Od prvog dana učite dete pravilnom ponašanju. Pravilno ponašanje je ono ponašanje koje vi smatrate adekvatnim za pojedinu situaciju. Ako je kod kuće zabranjeno paliti i gasiti svetlo, to je zabranjeno i kod bake, strine, tete. Ako je zabranjeno dirati mamin mobilni telefon, on se ne dira dok mama pije kafu, niti kad mamu boli glava, niti kad je tata nervozan, niti kad tata gleda važnu utakmicu. Ako se keks ne jede kod kuće, onda se ne jede kad mami i tati treba mira, niti se jede kad su došli važni gosti, pa da bi deca bila mirna. Ako se crtani gleda sat vremena dnevno, onda se crtani gleda sat vremena dnevno i kad je dete bolesno i kad su detetu mali prijatelji tu i kad mama i tata imaju važne goste i puno posla. Poštujte vreme odlaska na spavanje, vanredne situacije postoje, ali uvek mališanu stavite do znanja da je to vanredna situacija.

Detetove potrebe
Kad je dete sito, suvo, zaigrano, srećno i zadovoljno, onda možemo s njim kako hoćemo i gde hoćemo. Ako naučite da zadovoljite detetove potrebe pre svojih, time olakšavate život i sebi i detetu.

Nikada ne tucite dete
Telesno kažnjavanje je u prvom redu štetno jer njime vređate i ponižavate dete. Po prirodi osetljivu decu batine dovode do duševnih kriza koje još više pojačavaju njihovu osetljivost.
Ovakva deca postaju i neurotična, pa se problem proteže dalje. Kod neke dece kazne izazivaju neosetljivost i ravnodušnost, postaje im sveedno, ne raduju se i ne žaloste. Kod obe grupe dece javljaju se velike teškoće i u emocionalnom razvoju i u socijalnom prilagođavanju.

Ne popuštajte
Jedan odgajatelj, jedna pravila, striktno ih se pridržavajte. Baka ga nije videla godinu dana, nek uživa s njim, nema veze, nek radi šta hoće. Deka je bio dugo na putu, nek se nauživaju jedno drugog. Sve je to lepo, divno i savršeno. Ali, svi će oni otići i vaše dete će ostati u uverenju da nova pravila važe u njegovom domu.


Postavite granice
STOP, ne radi to! Nek vam bude uvek negde u mislima. Ako smatrate da dete nešto ne treba da radi, recite mu to odmah, jasno, glasno i sigurno. Ne dopuštajte mu da se uvlači ispod sudopere s godinu dana jer vam je to simpatično jer će to uraditi i s dve godine, ali tad će dobiti po guzi, pa mu ništa neće biti jasno. Jasno i glasno uvek dajte detetu do znanja do koje granice sme i može da ide. Neka vas ne zavara molećivi pogled koji obara s nogu jer vas upravo time kontrolišu. Kontrolišite vi dete, a ne dete vas.

Izvor: Press