Sr­bi­ma pro­tiv "Pa­u­e­lo­ve dok­tri­ne"
Dra­gan BI­SE­NIĆ  08.05.2005, 19:03:40

TRI de­ce­ni­je na­kon po­vla­če­nja iz Vi­jet­na­ma, 30. apri­la 1975, Ame­ri­ka je da­nas sko­ro istim ža­rom ob­u­ze­ta po­tra­gom o me­stu ra­ta u sve­sti Ame­ri­ka­na­ca i uti­ca­ju ame­rič­kih ra­to­va na po­lo­žaj Ame­ri­ke u sve­tu. Vi­jet­nam­ski rat je za­ra­zio Ame­ri­ku, ali su bal­kan­ski ra­to­vi do­ne­li "lek" za "vi­jet­nam­ski sin­drom".
Rat u Ju­go­sla­vi­ji, iako se da­nas ne po­mi­nje pre­vi­še, imao je pre­kret­nič­ki zna­ča­ju u mo­bi­li­za­ci­ji ame­rič­ke jav­no­sti", ka­že pro­fe­sor En­dr­ju Ba­ce­vič. "De­ve­de­se­tih go­di­na pot­pu­no je pro­me­nje­na este­ti­ka ra­ta. Od 1989. do 1999. Ame­ri­ka je vo­di­la de­set ra­to­va - sko­ro sva­ke go­di­ne po je­dan. Klin­ton je dnev­no bom­bar­do­vao Irak i Bo­snu, ta­ko da je rat­nu ope­ra­ci­ju uči­nio dnev­nom ru­ti­nom. Rat je ne­ka­da bio "var­var­ski", "di­vljač­ki", "pri­mi­ti­van"... Da­nas se rat pred­sta­vlja kao "vir­tu­el­ni", "teh­no­lo­ški", "sa­vr­šen". Za ame­rič­ku jav­nost, si­la i nje­na upo­tre­ba po­sta­li su pri­hva­tlji­vi. Ta­ko se Ame­ri­ka oslo­bo­di­la ave­ti "Vi­jet­nam­skog ra­ta", re­kao je Ba­ce­vič na pre­sta­vlja­nju svo­je knji­ge "No­vi ame­rič­ki mi­li­ta­ri­zam - ka­ko su Ame­ri­kan­ci za­ve­de­ni ra­tom u nju­jor­škom Sa­ve­tu za spolj­ne po­slo­ve".
Ba­ce­vič je pu­kov­nik, di­plo­mac Vest Po­in­ta i vi­jet­nam­ski ve­te­ran, a sa­da di­rek­tor Cen­tra za me­đu­na­rod­ne od­no­se bo­ston­skog Uni­ver­zi­te­ta i no­vi hit-autor u ve­o­ma ši­ro­koj in­te­lek­tu­al­noj de­ba­ti. Ba­ce­vič sma­tra da su u "mi­li­ta­ri­za­ci­ji ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke" bal­kan­ski do­ga­đa­ji do­ne­li ne­ko­li­ko krup­nih pro­me­na i da su ak­ci­je Klin­to­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je u Bo­sni i na Ko­so­vu za­slu­žne za ko­re­ni­tu pro­me­nu ame­rič­kih shva­ta­nja o ra­tu.
"Klin­to­no­va ulo­ga u stva­ra­nju Ame­ri­ke ko­ja upo­tre­blja­va si­lu, nje­go­va go­to­vo sva­ko­dnev­na bom­bar­do­va­nja Ira­ka i upo­tre­ba voj­ske u Bo­sni i na Ko­so­vu, po­ka­zu­je da je po­dr­ška ame­rič­kom mi­li­ta­ri­zmu mno­go ši­ra od gru­pe "neo­kon­zer­va­ti­va­ca" ko­joj je da­nas mo­der­no pri­pi­sa­ti sve ra­to­ve i voj­ne in­ter­ven­ci­je. Ko­re­ni te po­ja­ve se­žu u še­zde­se­te i po­raz u Vi­jet­na­mu", ka­že Ba­ce­vič.

"Agre­si­ja Sr­bi­je"
Za Klin­to­no­vog man­da­ta je sli­ka ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji kao "agre­si­je Sr­bi­je" pro­tiv dru­gih na­ro­da u Ju­go­sla­vi­ji is­ko­ri­šće­na za de­fi­ni­tiv­no raz­bi­ja­nje po­zna­te "Pa­u­e­lo­ve dok­tri­ne" i ja­ča­nje po­li­tič­kog fak­to­ra, ali je i do­ne­la de­fi­ni­tiv­no ne­je­din­stvo me­đu ame­rič­kim ge­ne­ra­li­ma o pi­ta­nji­ma ra­ta i mi­ra.
To­kom po­sled­njih da­na apri­la, baš ka­da je obe­le­že­na 30. go­di­šnji­ca ame­rič­kog po­vla­če­nja iz Vi­jet­na­ma, ima­li smo pri­li­ke da se sret­ne­mo sa ne­kim od va­žnih ak­te­ra ovog po­kre­ta - Ko­li­nom Pa­u­e­lom i Bren­tom Sko­u­krof­tom i pro­fe­so­rom Ba­ce­vi­čem.
"Ame­ri­kan­ci su po­gre­šno raz­u­me­li šta se de­ša­va­lo u Ju­go­sla­vi­ji. Ve­ći­na Ame­ri­ka­na­ca je ima­la po­gre­šnu kon­cep­ci­ju da je rat u Ju­go­sla­vi­ji re­zul­tat agre­si­je Sr­bi­je, a ne da je re­zul­tat ras­pa­da i ko­lap­sa Ju­go­sla­vi­je", ka­že da­nas ne­ka­da­šnji sa­vet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost pred­sed­ni­ka Džor­dža Bu­ša Sta­ri­jeg, ge­ne­ral Brent Sko­u­kroft. Ge­ne­ral Sko­u­kroft je za­u­zi­mao vi­so­ke po­zi­ci­je u ne­ko­li­ko re­pu­bli­kan­skih ad­mi­ni­stra­ci­ja - od Nik­so­na do Bu­ša sta­ri­jeg. Svo­ju di­plo­mat­sku ka­ri­je­ru je za­po­čeo baš u Be­o­gra­du: bio je va­zdu­ho­plov­ni ata­še u ame­rič­koj am­ba­sa­di od 1961. ka­da je am­ba­sa­dor bio je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih ame­rič­kih di­plo­ma­ta, Džordž Ke­nan, ko­ji je pre­mi­nuo u mar­tu u 101. go­di­ni.
Bu­du­ći da je te­ško ve­ro­va­ti da ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja baš ni­je zna­la šta se do­ga­đa u Ju­go­sla­vi­ji, Sko­u­kroft uka­zu­je na zna­čaj či­nje­ni­ce da je upra­vo 1992. u Va­šing­to­nu oba­vlje­na sme­na Bu­šo­ve ad­mi­ni­stra­ci­je i da je na nje­no me­sto stu­pi­la ad­mi­ni­stra­ci­ja pred­sed­ni­ka Klin­to­na. "Mi smo bi­li ob­u­ze­ti onim što se de­ša­va u SSSR, an­ga­žo­va­ni u Ira­ku, a Ju­go­sla­vi­ja je pre­pu­šte­na Evro­plja­ni­ma ko­ji su in­si­sti­ra­li na svo­joj ulo­zi u ju­go­slo­ven­skom kon­flik­tu", ob­ja­šnja­va Sko­u­kroft... Agre­si­ja Sr­bi­je kao uzrok ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji pr­vo je na­met­nu­ta jav­nom mnje­nju, a po­tom i po­li­tič­koj struk­tu­ri de­lo­va­njem lo­bi­ja moć­ni­jih od srp­skih, do­da­je ne­ka­da­šnji sa­vet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost.
Ba­ce­vič opi­su­je da je pred­sta­va o agre­si­ji na Bal­ka­nu psi­ho­lo­ški pro­bu­di­la le­tar­gič­ne Ame­ri­kan­ce i da­la im po­vod da se an­ga­žu­ju, a u voj­nom esta­bli­šmen­tu - Ve­sli Klark ko­nač­no je sru­šio i po­sled­nje ta­bue "po­li­ti­ke eska­la­ci­je" i "Pa­u­e­lo­ve dok­tri­ne".
Ka­da je na­sle­dio na me­stu na­čel­ni­ka ge­ne­ral­šta­ba Ka­spa­ra Vajn­ber­ge­ra, Ko­lin Pa­u­el je ta­da­šnjoj dok­tri­ni upo­tre­be voj­ske do­dao dve tač­ke: "iz­la­znu stra­te­gi­ju" i "pre­na­gla­še­ne sna­ge". One su zna­či­le da bi se voj­na si­la upo­tre­bi­la sa­mo u slu­ča­je­vi­ma ka­da je po­treb­na ve­li­ka, a ne "mi­ni­ja­tur­na" i "ogra­ni­če­na" in­ter­ven­ci­ja, a da bi već pre nje tre­ba­lo zna­ti do ka­da ak­ci­ja tra­je. Pri­mer ta­kvog ra­ta bi­la je "Pu­stinj­ska olu­ja".

"HI­RUR­ŠKE" BOM­BE
Ka­da se 1992. po­sta­vi­lo pi­ta­nje: da li Ame­ri­ka tre­ba da "ogra­ni­če­no in­ter­ve­ni­še" u Bo­sni ili ne, Pa­u­el je po­stao me­ta na­pa­da. "Nju­jork Tajms" ga je svr­stao u gru­pu ame­rič­kih zva­nič­ni­ka ko­ji ne mo­gu da se od­lu­če za in­ter­ven­ci­ju. (Osta­li su bi­li Brent Sko­u­kroft, Lo­rens Iglber­ger, Ri­čard Čej­ni i još ne­ki iz oko­li­ne Bu­ša Sta­ri­jeg). Pa­u­el je sma­trao da je u Bo­sni reč o "za­mr­še­nim et­nič­kim od­no­si­ma či­ji ko­re­ni se­žu da­le­ko u pro­šlost, a za Ame­ri­ku je pi­ta­nje pre sve­ga po­li­tič­ko i su­ro­vo - da li se ula­zi u rat ili ne.
"Čim ne­ko ka­že da je 'ogra­ni­če­no' zna­či da ga ni­je bri­ga da li ima re­zul­ta­ta ili ne­ma", ka­že Pa­u­el. Po­sle na­pa­da u ko­jem mu je no­vi­nar su­ge­ri­sao da mu, "ka­da već sam ne­će da po­ša­lje voj­sku u Bo­snu, tu voj­sku po­zaj­mi na ne­ko vre­me", Ko­lin Pa­u­el je be­sno od­go­vo­rio (po­što je pret­hod­no do­bio sa­gla­snost Sa­ve­ta za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost i Ri­čar­da Čej­ni­ja): "Vi go­vo­ri­te o jed­nom gri­zu. Na­rav­no da sam ner­vo­zan ka­da se kva­zi­ek­sper­ti za­la­žu za ma­lo hi­rur­ško bom­bar­do­va­nje ili ogra­ni­čen na­pad. Ka­da želj­ni re­zul­tat ni­je do­bi­jen, no­va gru­pa eks­pe­ra­ta do­la­zi na red s pred­lo­zi­ma o ma­loj eska­la­ci­ji. Ta­ko smo jed­nom ima­li Vi­jet­nam".
Dnev­na upo­tre­ba voj­ske u Bo­sni i prin­cip eska­la­ci­je na Ko­so­vu pot­pu­no su ra­zo­ri­li ovu dok­tri­nu.
"Ve­sli Klark se ni­je mno­go oba­zi­rao na ova­kve re­zer­ve. Klark je iz­no­va i iz­no­va tra­žio eska­la­ci­ju bom­bar­do­va­nja na Ko­so­vu, što je une­lo raz­dor me­đu ge­ne­ra­le ko­ji su sma­tra­li da je ne­do­pu­sti­va "u toj me­ri da je već ta­da po­sto­ja­la za­ve­ra pro­tiv am­bi­ci­o­znog ge­ne­ra­la", pri­me­ću­je Ba­ce­vić. Klar­ko­vo po­na­ša­nje je pro­iz­ve­lo da se po­vra­ti sta­ro­mod­no pra­vi­lo da je rat su­vi­še ozbilj­na stvar da bi bio pre­pu­šten ge­ne­ra­li­ma, a ko­sov­ska kam­pa­nja je po­sta­la od­lu­ču­ju­ći mo­me­nat u post­vi­jet­nam­skim na­po­ri­ma ame­rič­ke voj­ske da re­ha­bi­li­tu­je se­be. Is­hod ovih ak­ci­ja po­ka­zao je da si­la de­lu­je.
"Tre­ba­lo je 15 go­di­na, od 1975. do 1990. da se ofi­ci­ri po­vra­te od Vi­jet­na­ma. A on­da je tre­ba­lo još 15 go­di­na, od 1990. do 2005. da se od­ba­ci ve­ći­na od re­form­skog pro­jek­ta. I tre­ba­lo je ma­nje od dva me­se­ca da se uklo­ni Klark za­klju­ču­je Ba­ce­vić.

RAT U BO­SNI MI­MO SR­BI­JE
Ka­da je reč o "agre­si­ji Sr­bi­je", za­ni­mlji­vo, a na­rav­no i va­žno je prav­no sta­no­vi­šte Pen­ta­go­na u oce­ni ka­rak­te­ra su­ko­ba u Ju­go­sla­vi­ji. Dok jav­nost je­di­no mo­že da pro­iz­volj­no su­di o su­ko­bu ili da sle­di ne­či­je sta­vo­ve, prav­ni­ci ame­rič­ke voj­ske ve­o­ma de­talj­no i pre­ci­zno kva­li­fi­ku­ju ka­rak­ter sva­ke voj­ne ak­ci­je i nje­no me­sto prav­nom si­ste­mu me­đu­na­rod­nog pra­va.
Prav­ni­ci Pen­ta­go­na da­nas ka­žu da ne­ma osno­va da su­kob u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji kva­li­fi­ku­ju kao agre­si­ju Sr­bi­je. Ame­rič­ki Pen­ta­gon ima stro­gu pro­ce­du­ru utvr­đi­va­nja pri­ro­de i ka­rak­te­ra po­stu­pa­ka i či­nje­ni­ca i nje­go­vu uskla­đe­nost sa me­đu­na­rod­nim rat­nim i me­đu­na­rod­nim hu­ma­ni­tar­nim pra­vom. Vi­so­ki ofi­cir prav­nog ode­lje­nja u Pen­ta­go­nu i ne­ka­da glav­ni prav­nik ame­rič­kih tru­pa u Bo­sni ka­že da ame­rič­ka voj­ska ni­ka­da ni­je u svo­jim prav­nim do­ku­men­ti­ma ima­la za­klju­čak da je u Bo­sni reč o agre­si­ji Sr­bi­je. "Kod nas je rat u Bo­sni uvek kva­li­fi­ko­van kao in­ter­ni, unu­tra­šnji me­đu­et­nič­ki su­kob", ka­že on. Raz­ja­šnja­va­nje ovog sta­va da­nas bi ima­lo prak­tič­ni zna­čaj u broj­nim sud­skim spo­ro­vi­ma ne­ka­da­šnjih de­lo­va biv­še Ju­go­sla­vi­je i uti­ca­lo na po­zi­ci­ju Sr­bi­je u nji­ma.

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=40235&rubrika=Politika