Nema roditelja koji ne misli da svom detetu posvećuje svu pažnju ovog sveta. No, statistika demantuje tu “objektivnost”. Roditelji često zbog svog komoditeta ostavljaju decu da sama upoznaju okolinu. Na Dečje odeljenje zrenjaninske bolnice godišnje, zbog trovanja lekovima, kućnim hemikalijama, otrovima za glodare i pesticidima, razređivačem, benzinom... stigne stotinak dece. Najkritičniji su proleće i leto, kad se zbog ratarskih radova masovno koriste herbicidi. Na listi “trovača”, ipak, prednjače lekovi.

– Krivi su roditelji. Deca se odmalena moraju učiti da je lek – lek, bez obzira na sladak ili gorak ukas. Roditelji greše kad bolesnom detetu, da ga odobrovolje, kažu da je sirup “sok”, a tablete – “bombonice”. Dete to zapamti i naredni put, kad mu pod ruku dopadne sirup, ili, još gore, babini i dedini lekovi za srce, pritisak ili šećer, ono ih popije, i tad su slučajevi trovanja najteži. Fatalna je greška i kad se hemikalije za domaćinstvo presipaju iz originalnih u flaše od sokova. Lekovi kojima je istekao rok ili se više ne koriste treba bacati u kanalizaciju, a ne u kantu za smeće, jer ih deca nađu, igraju se doktora i popiju ih – upozorava dr Rajić, načelnik Dečjeg odeljenja.

Rizično je ostavljati sredstva za čišćenje na podu kupatila ili u kuhinji pored šporeta ili sudopere.
– Današnja sredstva za čišćenje su veoma jaka, pretežno su to baze i kiseline koje mogu ostaviti trajne posledice na zdravlje. Nedavno je jedno dete popilo koncentrat “ferija”, pa smo morali konsultovati Odeljenje za toksikologiju VMA. Otrovi za insekte i pacove uglavnom se stavljaju po ćoškovima, izgledom i ukusom liče na bombonice, pa su na meti radoznalih mališana. Benzin, naftni derivati i druge zapaljive materije moraju se čuvati u kanisterima, a ne flašama od soka ili vode – kaže dr Rajić.

On napominje da pojedine opasne materije, poput otrova za pacove, imaju naknadno dejstvo, jer deluju tek posle nedelju dana. Svako dete kod kog se posumnja na trovanje mora ostati u bolnici najmanje 72 sata i svako trovanje se, po zakonu, prijavljuje SUP-u, koji nakon uviđaja konstatuju da li je bilo slučajno ili možda namerno.

Strana tela, koja se pronađu u uhu, grlu, ili nosu deteta spadaju u domen ORL odeljenje. Po dr Jovanu Milenkovića, šefu odseka, razlog je u tome što deca sve predmete pokušavaju da upoznaju čulima dodira, mirisa i ukusa.
– U nosu male dece često nalazimo mirišljave gumice, papiriće – kod jednog deteta parče fiskalnog računa, na osnovu čijeg datuma je ustanovljeno da je tu veoma dugo, zatim delove igračaka, komadiće grafita od olovaka, dugmad, spajalice za papir. U poslednje vreme i baterije od satova i igračaka, koje su posebno opasne jer ispuštaju hemijska sredstva koja u dugotrajnom kontaktu sa sluzokožom izazivaju trajno oštećenje. Ako ih progutaju i stignu do želuca, hemijsko punjenje može da razjede zid jednjaka. Pasulj i žitarice u dužem kontaktu s vlažnom sluzokožom nosa bubre. Ova strana tela mogu da zapadnu iz nosa u niže disajne puteve i dovedu čak i do gušenja. Strana tela u nosu često roditelji ne primete, pa od trenutka kad ih dete strpa do dolaska kod lekara prođe dosta vremena – kaže dr Milenković, i savetuje da roditelji posebno obrate pažnju na curenje iz nosa, posebno ako je sekret neprijatnog mirisa.

Često se u ždrelu nađu zabodene riblje kosti, jer roditelji po svaku cenu forsiraju mališane da jedu riblje meso ili čorbu.
– Imali smo slučaj da je dete progutalo zvezdu petokraku koja se, srećom, zaglavila na samom ulazu u jednjak, gde često nalazimo i metalni novac. Bilo je i progutanih igala, ali se, za razliku od plastičnih, metalni predmeti lako identifikuju na rendgenu – kaže dr Milenković.

U ušima su najčešće vata, papirići i komadi belog luka, kad roditelji pokušavaju sami da leče bol u uhu deteta. Dr Milenković apeluje na roditelje da kad posumnjaju da je dete nešto progutalo, strpalo u nos ili uho, ne pokušavaju da to odstrane, osim kad je prekinuto disanje, jer nestručna intervencija može dovesti do novih komplikacija. Kod trovanja je važno da roditelji s detetom donesu u ordinaciju i originalno pakovanje supstance kojom se otrovalo, jer se na svakom nalazi njen hemijski sastav, pa lekari mogu brže da intervenišu. Kod trovanja kiselinama, benzinom i drugim naftnim derivatom ne sme se provocirati povraćanje jer se sadržaj iz želuca vraća u jednjak.

Izvor: DNEVNIK, Dejan Milenković